Једно занимљиво виђење могућег напада на Иран из перспективе америчких војних аналитичара. као што су тексту и каже, ова војна анализа се није случајно појавила ових дана.
САД упозоравају на регионални ратОбесхрабрујући налази „ратне игре” коју је поводом израелских планова спровео Пентагон
Американци симулирали шта би се догодило да Иран испали ракету на амерички ратни брод у Персијском заливу, као део одмазде због израелског напада Од нашег сталног дописника
Вашингтон –
Израелски напад на иранска нуклеарна постројења водио би ка ширем регионалном рату у који би била увучена и Америка, резултат је „ратне игре” коју је, како пише „Њујорк тајмс” позивајући се на неименоване изворе из владе, почетком овог месеца спровео Пентагон.Симулација евентуалног израелског удара и могућег сценарија развоја догађаја после тога нису охрабрујући, тврде извори најутицајнијег америчког дневника. Сама чињеница да је то изнето у јавност, могла би да буде како у функцији одбране Обамине политике уздржаности у овом погледу, тако и слање нове поруке израелским лидерима – па и део психолошког рата против Ирана.
Извор „Тајмса” наглашава да „ратна игра” није била вежба за америчку акцију. За разлику од класичне војне вежбе, ова симулација подразумева велику употребу компјутерске технологије и унос великог броја варијабилних фактора како би се обезбедило да се развој догађаја предвиди са максималном поузданошћу.
Симулација вођена под именом „Унутрашњи поглед” трајала је две недеље, и по њој уласку САД у сукоб претходи испаљивање иранске ракета на амерички ратни брод у Персијском заливу, као део одмазде због израелског напада, пошто је сасвим извесно да ће Техеран Америку видети као израелског партнера у тој акцији.
У ракетирању америчког брода погинуло би око 200 војника. У Вашингтону би то било схваћено као објава рата, па би уследило и америчко бомбардовање иранских нуклеарних постројења.
Процена Пентагона је да би израелски удари нуклеарни програм Ирана зауставили за око годину дана, а да би накнадно америчко бомбардовање то продужили за не више од две године. Уколико би међутим врховни командант Барак Обама наредио „пуно узвраћање”, нанета штета би могла да буде и већа.
„Њујорк тајмс” указује да је у свакој, па и у овако детаљној симулацији, немогуће предвидети како размишља иранско руководство, и наводи да су израелски стратези склонији процени да Техеран ни у ком случају не би желео велики рат на својој територији, те да због тога не би дошло до напада на америчке бродове у Персијском заливу.
Израелски закључак је и да због тога не би дошло до регионалног рата, односно да би бомбардовање иранских постројења било много мање ризично него што се мисли – и што показује америчка „ратна игра”.
САД и Израел имају другачије погледе и на сврсисходност бомбардовања Ирана, што се јасно видело после недавне посете премијера Нетанијахуа Вашингтону и његових разговора са Обамом – који инсистира на наставку дипломатског процеса и стрпљењу док не почне да делује изузетно оштар режим санкција против Техерана.
Израелски аргумент је и да никако не би смело да се дозволи да Иран уђе у такозвану зону имунитета – да у развоју своје нуклеарне бомбе одмакне у толикој мери да њену реализацију не би више могло да заустави никакво бомбардовање. Америчке процене у овом погледу такође су знатно уздржаније.
Да ли ће Израел ипак одлучити да, у име „одбране своје угрожене егзистенције”, у догледно време сам предузме напад на Иран?
По свеобухватној анализи коју објављује агенција Блумберг, из пера новинара Џефрија Голдберга који каже да је од 2009. интервјуисао око 40 високих функционера Израела који се баве националном безбедношћу, то је сасвим вероватно у идућих шест месеци.
Један од Голдбергових закључака јесте и да израелско руководство са великим самопоуздањем процењује да то не би изазвало регионалну катастрофу коју предвиђају Американци.
У овом контексту је занимљиво и упозорење које у тексту објављеном у спољнополитичком часопису „Национални интерес” износи Марвин Вејнбаум, бивши обавештајни аналитичар за Авганистан и Пакистан у Стејт департменту, данас сарадник овдашњег Блискоисточног института.
Он сматра да би израелско бомбардовање било „поклон иранском режиму”, јер би му омогућило да свој садашњи статус међународног парије замени имиџом нације-жртве.
Вејнбаум указује и на важну „колатералну” последицу: то би сасвим пореметило америчке планове за повлачење из Авганистана и Ирану омогућило да прошири свој утицај на територији овог суседа.
То би такође био и ударац већ пољуљаним америчким односима са Пакистаном, исламском земљом која има више од стотину нуклеарних бомби, па чак водило и до њиховог стратешког „развода”.
Другим речима, решавајући један проблем, бомбардовање Ирана би створило велики број других.
Милан Мишић
објављено: 21.03.2012
www.politika.rs
