Mogući vojni udar na Iran

[Dreadnought]

Iranu ukinuta im mogućnost međunarodnog plaćanja!


Međunarodna bankarska mreža za razmenu poruka o finansijskim transakcijama (S.W.I.F.T.), sa sedištem u Belgiji, saopštila je danas da će isključiti neke iranske banke iz svog sistema, ne precizirajući koje, a u interesu, kako navodi, stabilnosti i integriteta globalnog finansijskog sistema.

U kratkom saopštenju, S.W.I.F.T. nije pomenuo današnje vraćanje na snagu sankcija SAD-a prema nekim iranskim finansijskim institucijama.

S.W.I.F.T. je naveo u saopštenju da je suspendovanje pristupa sistemu razmene poruka iranskim bankama korak "za žaljenje", ali da je "preduzet u interesu stabilnosti i integriteta šireg globalnog finansijskog sistema".

Otkako su SAD napuste nuklearni sorazum sa Iranom, postignut 2015. godine, Tramp pokušava da parališe iransku ekonomiju zavisnu od nafte i da primora Teheran da odustane ne samo od svojih nuklearnih ambicija i programa balističkih raketa, već i od pružanja podrške militantnim snagama u Siriji, Jemenu, Libanu i u drugim delovima Srednjeg istoka, piše Rojters.

Odluka S.W.I.F.T-a da ne pominje nastavak američkih sankcija, prema oceni britanske agencije, verovatno je odraz činjenice da je "u rascepu" između dva suprotna regulatorna zahteva.

Naime, vlada SAD-a je poručila S.W.I.F.T-u da očekuje da će se pridržavati američkih sankcija i da bi mogao da se suoči sa sankcijama Vašingtona ako to ne učini.

S druge strane, S.W.I.F.T-u prema evropskoj uredbi o blokadi nije dozvoljeno da to čini, tako da bi ovaj međunarodni bankarski sistem za razmenu poruka mogao da se nađe na udaru evropskih kazni zbog povinovanja američkom zakonu.

izvor

[Dreadnought]

Ambasador Irana: UN treba SAD da smatraju odgovornim


Ujedinjene nacije trebalo bi da smatraju SAD odgovornim zbog vraćanja sankcija Iranu koje će da uguše iransku naftnu i pomorsku industriju, a protivno rezoluciji Saveta bezbednosti UN, naveo je danas iranski ambasador u UN, u pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu.

- Neodgovorno ponašanje SAD zahteva kolektivni odgovor međunarodne zajednice, s ciljem da se podrži vladavina prava i da se spreči podrivanje diplomatije i zaštiti multilaterizam - istakao je iranski ambasador Golamali Košru, prenela je agencija Rojters.

SAD su danas vratile sankcije Iranu, kojima su pogođeni energetski, finansijski i transportni sektor Irana i za cilj imaju da nanesu štetu privredi te države.

Današnje sankcije vraćaju na snagu sve one koje su ukinute nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, a iz tog sporazuma su se SAD povukle ranije ove godine.

izvor

[Dreadnought]

Na listi SAD se našao potonuli tanker i davno zatvorena banka


Američke sankcije prema Iranu, opisane kao najveće do sada, uključuju i naftni tanker koji je potonuo i jednu banku koja je odavno zatvorena, javlja AP.

Na listi sankcija su tanker "Sanči" koji je potonuo u januaru nakon što je nedelju dana goreo nedaleko od obale Kine, kada je poginulo svih 32 članova posade. Na udaru je i Tat banka, koja je prestala da postoji 2012. godine zbog nedostatka transparentnosti i finansijskih optužbi.

Iranski ministar inostranih poslova Mahamad Džavad Zarif ocenio je kasno sinoć na svom Tviter nalogu da je ponovno uvođenje snakcija očajnički potez i dodao da one pogađaju obične građane, preneo je AP.

izvor

[Dreadnought]

Iranski tankeri nedostupni satelitima


Iranska petroflota hitro je odreagovala na „najoštrije sankcije u istoriji” koje je Vašington 5. oktobra jednostrano zaveo Teheranu. Naime, istog dana kada je Amerika pokrenula plan da „izvoz iranske nafte svede na nulu”, najveća državna naftaška flota na svetu na svim svojim brodovima isključila je prvi put tzv. transpondere: specijalne radio-radarske sisteme daljinskog primanja i slanja signala. U prevodu, zapadni sateliti orni da putem radio-signala otkriju gde se nalaze i koliko tovara nose tankeri sa iranskom naftom, naišli su koliko juče na „crnu mrlju na ekranu”.

„Prvi put od 2016. godine kada je podignut sistem ’tanker trakers’ na ekranima nema traga iranskih brodova. Ovo je jedinstven slučaj”, Samir Madani, jedan od suosnivača firme sa sedištem u Stokholmu, izjavio je za portal „Midl ist monitor”. Bez aktivnih odašiljača na iranskim tankerima, nadzor nad istaknutom namerom Irana da po svaku cenu nastavi sa izvozom nafte, postaje „veoma težak”, to jest svodiće se na vizuelno praćenje tankera sa odgovarajući osmatračnicama u Persijskom zalivu i dalje na svetskom moru. Za tu napetu igru, Iran se izgleda sprema već mesecima, otkriva američka agencija Blumberg. Naime, iranska naftaška flota, prema registru londonskog Lojda, najveća na svetu (po količini petrotereta koji može samostalno da preveze), još od leta uveliko krca petroleum na domaće tankere i odašilje ih na otvoreno more da čekaju pravi trenutak za trgovinu. Prema zapadnim izvorima, najmanje 30 iranskih tankera krcatih naftom pluta ovih dana po Persijskom zalivu. Koliko ih je u istom periodu izašlo na pučinu Indijskog okeana, velika je misterija. U svakom slučaju, Iran je ove jeseni svu naftu namenjenu kineskim kupcima, prevezao domaćim tankerima.

„Ako proizvodnja nafte zbog posledica sankcija stvarno padne na oko milion barela nafte, Iran će biti u mogućnosti da taj tovar sam dostavlja kupcima”, navod eksperti iz londonskog Sitija. Osmorici probranih kupaca iranske nafte, Vašington je juče razrezao „plafon”.

Tako Kina u sledećih 180 dana sme da uvozi oko 380.000 barela nafte dnevno iz Irana, javio je Rojters.

Koliko se Pekingu dopada ovakvo uslovljavanje domaćeg snabdevanja strateškom sirovinom, za sada je neizvesno. Od juče postaje jasno da pojedine države, od osam koje je Vašington privremeno izuzeo od zabrane dalje nabavke iranske nafte (Kina, Indija, Grčka, Italija, Tajvan, Japan, Turska, Južna Koreja), javno izražavaju nezadovoljstvo novim američkim sankcijama.

„Turska neće poštovati obnovljene američke sankcije iranskoj naftnoj i brodarskoj industrije. Te sankcije imaju za cilj da stvore neuravnoteženi svet. Ne želimo da živi u imperijalističkom svetu. Apsolutno nećemo poštovati te sankcije. Kupujemo 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Ne možemo da ostavimo naš narod da se smrzava od hladnoće”, poručio je Erdogan juče u turskom parlamentu.

Na drugom kraju sveta, japansko ministarstvo inostranih poslova izdalo je saopštenje u kome navodi da Tokio pod hitno razmatra uspostavljanje finansijskih kanala za dalji platni promet s Iranom.

„Tokio treba hitro da kreira mehanizam finansijskog prometa s Iranom... energično ćemo se pozabaviti ovim pitanjem”, stoji u japanskom saopštenju.

Mimo probranog „kruga osam država”, o američkim sankcijama juče se izjasnio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Po njegovim rečima, reč je o „nezakonitom potezu SAD”.

Evropski energični protest zbog sankcija Iranu, juče je hladno dočekao Gordon Sondland, američki ambasador pri EU.

„Pomalo sam  razočaran stavom Evropljana. Kako je Evropa, bez obzira na naše razlike oko sporazuma o nuklearnom programu, mogla poslati takav signal Iranu”, ocenio je Sondland. Istovremeno, evropski plan za plan poslovanja s Iranom mimo dolara običan je „zmaj od hartije”, ocenio je Sondland.

izvor

[dzumba]

Ако ови "изабрани" не буду поштовали квоте које су им разрезале САД шта онда? Америка ће ратним бродовима да пресреће иранске танкере и да их плени?

[MOTORISTA]

Ne bi me čudilo i to da urade.

[lovac]

I onda će Iranci sa svojom mornaricom blokirati (minirati) zaliv i tesnac. 
I eto novog velikog rata!

[MOTORISTA]

Rohani: Sankcije nemaju uticaj na ekonomiju
Srna  11.11.2018.

Iranski predsednik Hasan Rohani rekao je danas da nove američke sankcije protiv Teherana nisu imale nikakav uticaj na privredu te zemlje, jer ih je Vašington uveo ranije.

Obnova sankcija deo su širih napora američkog predsednika Donalda Trampa da primora Iran da ograniči svoje nuklearne i raketne programe, te da umanji podršku Teherana snagama u Jemenu, Siriji, Libanu i drugim delovima Bliskog istoka.

- Sankcije nisu imale uticaj na našu ekonomiju, jer je Amerika već iskoristila svo oružje koje ima na raspolaganju i ništa im nije ostalo protiv nas. Objavili su dugu listu banaka, njihovih ogranaka i aviokompanija - naglasio je Rohani. SAD su saopštile da će nakon uvođenja novih sankcija Teheranu privremeno dozvoliti da osam uvoznika kupuje iransku naftu. Rohani je istakao da je jasno da Amerika ne može izvoz nafte iz Irana svesti na nulu. Tramp je u maju povukao SAD iz nuklearnog sporazuma koji su 2015. godine postigle svetske sile sa Iranom i Vašington je u avgustu uveo prvu rundu sankcija Teheranu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rohani: Amerika krenula pogrešnim putem sankcija


Amerika je odabrala pogrešan put sankcionisanja Irana i biće poražena, rekao je danas predsjednik Islamske Republike Hasan Rohani, javila je agencija Tasnim.

SAD su prošle sedmice ponovo uvele sankcije protiv iranske naftne industrije u okviru pokušaja administracije predsjednika Donalda Trampa da primora Teheran da obustavi svoj raketni program i prekine podršku snagama u Siriji, Iraku, Libanu i Јemenu.

"Amerikanci će definitivno biti poraženi na tom putu. Put koji su odabrali je pogrešan. Kada bi bili iskreni i vodili računa o regionalnoj bezbjednosti, ovo ne bi bio taj put. Kada bi bili iskreni i poštovali iranski narod, ovo ne bi bio taj put", rekao je Rohani.

On je dodao da su SAD postale ozloglašene u svijetu i pred iranskim narodom.

"Svima je jasno da će ove pogrešne i okrutne američke sankcije nanijeti štetu dragom i časnom narodu naše zemlje", rekao je iranski predsjednik.

Američki savjetnik za nacionalnu bezbjednost Džon Bolton rekao je juče da Vašington namjerava da pojača sankcije protiv Teherana.

izvor

[MOTORISTA]

Isplivali uznemirujući dokazi o atomskim bombama: Ukoliko Iran odluči da se povuče iz sporazuma, nadrljali smo!
I.Z.K.  15.11.2018.

Tajna iranska arhiva koju su zaplenili izraelski agenti ranije ove godine ukazuje na to da je nuklearni program Teherana bio mnogo napredniji nego što su to mislile zapadne obaveštajne agencije i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), tvrde eksperti koji su ih ispitivali.

Dejvid Olbrajt, fizičar koji vodi Institut za nauku i međunarodnu bezbednost u Vašingtonu kaže da to znači da, ako se Iran povuče iz nuklearnog sporazuma, iz kojeg je već istupila Trampova Amerika, Teheran će već u narednih nekoliko meseci imati u rukama gotovu nuklearnu bombu. Međutim, Iranu će i dalje biti potrebno da proizvede uranijum od koga može da napravi to oružje. Ukoliko ponovo pokrene centrifuge imaće dovoljno uranijuma za oko sedam do 12 meseci, rekao je Olbrajt. Stručnjaci kažu da je to što Iran ima sposobnost da sam napravi nuklearna oružja, za razliku od prethodne tvrdnje da ima sposobnost samo da napravi gorivo za njega, iznenađujuće i uznemirujuće otkriće, navodi "Forin polisi".

- Ta arhiva je puna novih informacija o iranskom nuklearnom programu. Iranci su otišli mnogo dalje nego što su zapadne obaveštajne agencije to shvatale - rekao je on. Ta dokumenta koja sadrže više od 100.000 stranica, pokrivaju period od 1999. do 2003. godine. Iako su nuklearni pregovori počeli desetak godina kasnije, oni pokazuju koliko su Vašington i IAEA konstantno potcenjivali činjenicu koliko je Teheran bio blizu bombe.

- SAD su izdale saopštenje prema kojem bi Iran mogao za godinu ili dve da izgradi oružje. Informacije iz arhive jasno stavljaju do zananja da su oni to mogli da učine mnogo ranije - rekao je on. Mosadovi agenti ukrali su arhivu iz jednog skladišta u Teheranu, krajem januara. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je rekao tada da je to dokaz da je Iran lagao kada je rekao da nikad nije imao program nuklearnog naoružanja. Zamenik iranskog šefa diplomatije Abas Arakči je tada rekao da je Netanijahuova prezentacija "smišljen šou sa ciljem da se utiče na Trampa ili da je možda koordinisan plan Netanijahua i Trampa c ciljem uništenja nuklearnog sporazuama". Tramp je svega nekoliko dana kasnije rekao da se SAD povlače iz iranskog nuklearnog sporazuma.

U periodu koji je opisan u iranskoj arhivi, aktuelni iranski predsednik Hasan Rohani, koji je kasnije bio jedan od potpisnika nuklearnog sporazuma, bio je savetnik za nacionalnu bezbednost. Prema rečima Olbrajta i njegovih kolega koji su objavili analizu dela ovih dokumenata, Rohani je bio centralna figura iranskog programa nuklearnog oružja krajem 1990-ih i početkom 2000-ih.

- Teško je naći dokaze koji bi pokazali da se njegova podrška nuklearnom oružju ikada završila - navedeno je u analizi Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost. Međutim, ovi podaci ne govore o tome da li Iran i dalje poštuje nuklearni sporazum potpisan 2015. godine i mnogi stručnjaci kažu da je Teheran bio veoma voljan da sarađuje u vreme kada se Tramp povukao. Aleksandra Bel, bivši zvaničnik administracije Obame koja je radila na izveštajima o tome da li Iran ispunjava svoja obećanja, rekla je da, u slučaju da su informacije iz arhive tačne i da je Teheran lagao u prošlosti, njegovo ponašanje treba oceniti prema tome da li se sada pridržava sporazuma.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Iranska garda: Američke baze su nam u dometu
Tanjug  21.11.2018.

Komandir iranske Revolucionarne garde Amirali Hadžizadeh izjavio je danas da su američke baze u Avganistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru, kao i američki nosači aviona u Persijskom zalivu, u dometu iranskih raketa.

"U našem su dometu i možemo da ih pogodimo ako oni (Amerikanci) naprave neki potez", rekao je Hadžizadeh, prenosi Rojters. On je istakao da iranske rakete zemlja-more imaju domet od 700 kilometara, a da su njihove mete američki nosači aviona.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

SAD: Iran nije prijavio sve nuklearne programe


SAD su već dugo zabrinute zbog toga što Iran nije prijavio sve mogućnosti svog nuklearnog naoružanja globalnoj Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW).

Time se krše međunarodne konvencije, izjavio je američki ambasador pri toj organizaciji Kenet Vard, a preneo Rojters.

On je na sastanku organizacije kazao da Iran nije prijavio proizvodni pogon za vazdušne bombe, kao i da održava program za proizvodnju zabranjene toksične municije, prenosi Rojters.

"SAD već dugo su zabrinute da Iran održava program hemijskog naoružanja koji nije prijavila OPCW-u", rekao je on.

Agencija navodi da nije odmah bilo reakcije Irana na ove navode.

izvor

[Dreadnought]

Zarif: Razgovori sa SAD nemaju poentu


Iran ne vidi poentu u vođenju novih pregovora sa SAD bez garancija da se Vašington neće povući iz bilo kojeg sporazuma koji postigne, izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif.

On je tokom međunarodne konferencije Mediteranskog dijaloga u Rimu rekao da se "Americi Donalda Trampa" ne može verovati bez garancija, kada su u pitanju bilo kakvi dalji pregovori.

- Ako ćemo da postignemo sporazum sa SAD, šta nam garantuje da će sporazum potrajati i nakon njegovog leta? Sećate li se Kanade - upitao je Zarif, aludirajući na povlačenje potpisa američkog predsednika iz saopštenja sastavljenog na kraju samita "Grupe sedam" nakon što je njegov avion poletio iz Kanade ka SAD.

Zarif je napomenuo da ne postoje garancije da će potpis Amerikanaca ostati na papiru, javio je AFP.

Iranski ministar podsetio je da je za sastavljanje sporazuma o nuklearnom programu Irana, iz kojeg se Vašington povukao u maju, trebalo dve i po godine i da je to dokument ne od dve, već 150 strana: "Zašto bismo nastavili razgovore samo zato što se sporazum nekome ne sviđa ili što neko ne voli svog prethodnika? To nije razlog da se upustite u diplomatiju. Diplomatija je ozboljna igra i mi smo spremni za nju".

Tramp je u maju saopštio da se Vašington povlači iz sporazuma, koji je Iran potpisao sa svetskim silama, pristajući time da ograniči svoj nuklearni program, u zamenu za ukidanje sankcija. Američki predsednik je sporazum nazvao "najgorim ikad". Iran se pridržava sprazuma, a u tome ima podršku članica EU, koje su spremne za očuvanje sporazuma.

izvor

[Dreadnought]

"Izrael kancerogeni tumor koji su stvorile zapadne zemlje"


Predsednik Irana Hasan Rohani nazvao je Izrael "kancerogenim tumorom" koji su stvorile zapadne zemlje kako bi ostvarivale svoje interese na Bliskom istoku.

U govoru na godišnjoj Konferenciji islamskog jedinstva, Rohani je rekao da je "jedan od zloslutnih rezultata Drugog svetskog rata bilo formiranje kancerogenog tumora u regionu".

On je nazvao Izrael "lažnim režimom" koji su uspostavile zapadne zemlje.

Lideri Irana često kritikuju Izrael i predviđaju nestanak te zemlje, ali Rohani, relativno umeren političar, retko koristi takvu retoriku.

Iran podržava ekstremističke grupe u regionu, libanski Hezbolah i palestinski Hamas, koje obećavaju uništenje Izraela. Iran nikad nije zapretio napadom na Izrael, ali je obećao da će uzvratiti ako bude napadnut. Izrael smatra Iran egzistencijalnom pretnjom.

Kako bi zaštitile Izrael, SAD održavaju bliske veze s muslimanskim državama na Bliskom istoku, naveo je Rohani, očigledno misleći na glavnog iranskog rivala Saudijsku Arabiju i na Ujedinjene Arapske Emirate. Rohani je, međutim, dodao, da je Iran spreman da brani Saudijsku Arabiju od "terorizma i supersila".

"Mi vas smatramo bratom. Mi smatramo ljude Meke i Medine našom braćom", rekao je Rohani.

Meka i Medina su dva najsvetija mesta u islamu, a nalaze se u Saudijskoj Arabiji. Rijad je pre gotovo tri godine prekinuo diplomatske veze s Teheranom, pošto su iranski demonstranti napali diplomatska predstavništva Saudijske Arabije u Iranu zbog pogubljenja poznatog šiitskog imama.

izvor

[Dreadnought]

Rohani: Ujedinimo se protiv Amerike


Iranski predsjednik Hasan Rohani pozvao je danas muslimane širom svijeta da se ujedine protiv Amerike, a ne da "razmotavaju crvene tepihe za kriminalce".

Vašington je u maju ponovo uveo sankcije Teheranu nakon što se američki predsjednik Donald Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma postignutog 2015. godine između Irana i svjetskih sila.

"Pokoravati se Zapadu na čelu sa Amerikom je izdaja protiv naše vjere i protiv budućih generacija u ovom regionu. Imamo izbor, da razmotavamo crveni tepih za kriminalcie ili da ustanemo protiv nepravde i ostanemo vjerni našem proroku, Kuranu i islamu", rekao je Rohani u govoru ma međunarodnoj konferenciji o Islamskom jedinstvu u Teheranu.

Iran i Saudijska Arabija su neistomišljenici i u regionu podržavaju različite strane u sukobima u Siriji i Јemenu, te odvojene političke frakcije u Iraku i Libanu.

izvor