Израел и Иран се припремају за ратАутор: Владимир Вукасови ћуторак, 22.01.2019.
Након узајамног ракетирања у Сирији, уз очекивано повлачење САД, поново се стрепи од потпуног војног сукоба двеју блискоисточних силаРањавање двојице војника САД у нападу Исламске државе, на начин сличан ономе који је прошле недеље однео четири америчка живота, опет ће потпирити спекулације да најављено повлачење армије Америке из Сирије соколи џихадисте да дигну главу. Али, они тешко да ће у наредних неколико година моћи опет да представљају озбиљнију претњу. Много је већа опасност да ће супарници који су у пуној војној снази, а викенд су провели у размени ракетне паљбе, Израел и Иран, свој сукоб ниског интензитета на тлу Сирије претворити у прави рат након одласка Американаца с тог бојишта.
У узајамном ракетирању током викенда страдало је, зависно од извора, од четворо до 11 сиријских бораца и ниједан израелски. Немогуће је бити начисто ни око тога ко је први почео: Израелци тврде да су били испровоцирани иранским нападом ка Голанској висоравни, у пределу где је тренутно препуни скијашки центар, док се из Техерана о томе не изјашњавају.
Судари израелских и иранских снага одавно више нису вест, али досад је свега једанпут влада Бенјамина Нетанијахуа одмах потврдила да је војска под њеном контролом тукла по иранским положајима у Сирији. Дуго је израелска политика била да такве ваздушне ударе изводе ћутке, одбијајући да их коментаришу.
Од тога се одступило у фебруару прошле године, када су Иранци наводно такође лансирали пројектил на територију коју Израелци држе на Голанској висоравни, области између њих и Сирије на коју обе државе полажу право. У међувремену, од прве лањске назнаке да САД неће још дуго бити у Сирији, Израел је почео чешће и гласније да прича о својим акцијама против иранских мета, поручујући да се, како год се према томе поставиле Америка и Русија, неће одрећи таквог вида самозаштите.
Израелски наводи све више личе на припремање јавности, домаће и међународне, за евентуални случај неке врсте превентивног рата против Ирана у Сирији. Пред одлазак у пензију, начелник израелског генералштаба Гади Ајзенкот је дао можда последњи допринос тим маневрима – а успут, намерно или нехотице, и предизборној кампањи Нетанијахуа. У интервјуу за „Њујорк тајмс” пре десетак дана Ајзенкот је испричао да је крајем 2016. године, кад се сузбијању ИД већ ближио крај те је постало евидентно да ни коалиција предвођена Америком неће још дуго дејствовати у Сирији, Иран, према Ајзенкоту, одлучио да попуни вакуум настао узмицањем сунитских џихадиста и да до краја 2018. доведе 100.000 својих шиитских бораца на сиријско тле.
Због тога је, тврди Ајзенкот, Израел био приморан да напада још чешће, готово сваког дана, док је само лане испалио око 2.000 ракета на иранске позиције у Сирији, више не гађајући само проиранске паравојске, где су регрути махом из других нација, него и тачке где су били Иранци. Притом су, наводно, ипак избегавали да их убијају, већ су се усредсредили на иранску инфраструктуру, па је погинуло „само неколико десетина” Иранаца. Али другог избора није било јер, резонује Ајзенкот, како је војска констатовала још у својој презентацији новог плана по којем се делује од 2017, у противном би на дуге стазе платили због оглушивања о сабирање непријатеља уз израелску границу. У то, према израелским изворима, спада и сад већ наводно око 150.000 ракета у рукама проиранског Хезболаха у Либану, као и иранско хушкање палестинских организација у Гази, па и на Западној обали, које се финансирају и новцем из Техерана.
Иранци не помажу себи претњама које су и јуче поновили: да ће збрисати Израел с лица земље. Таква реторика, за коју се не може рећи да ли је плод тренутно узаврелог пркоса или део разрађене опште стратегије најтврдокорнијег крила техеранског режима, помаже светској јавности да закључи како акције у Сирији нису шаховска партија на дуге стазе, у којој се заузимају положаји значајни тек за будуће евентуалне сударе, него да се Израелу већ сада ради о глави. Иран у Сирији има интересе опсежније од опкољавања израелске северне границе, али оваквим порукама постиже једино то да призива превентивни рат против својих снага. Последице тог сукоба, пак, биле би катастрофалне по цео Блиски исток.
Izvor:
www.politika.rs