Sulejmani bio na meti SAD već 18 meseciUbistvo gurnulo SAD na ivicu rata, navodi se u tekstu Njujork tajmsa zasnovanom na intervju sa desetak Trampovih ljudi.
Nakon eksplozivne nedelje između SAD-a i Irana, otkriveno je da je Pentagon tajno razmatrao napade na iranskog generala Kasema Sulejmanija 18 meseci pre nego što je doneo odluku o ubistvu
Kako su tenzije eskalirale između dve države, SAD su imale na umu listu ciljeva u slučaju da Iran napadne snage i interese SAD. Crvena linija je pređena kada je 27. decembra 2019. u napadu na vojnu bazu K1 u iračkom Kirkuku ubijen američki čovek od poverenja Navreš Valid Hamid, rođeni Iračanin koji je emigrirao u SAD, pa potom postao "ugovorac" u Iraku.
Posle višemesečnog praćenja Sulejmanija, drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu, plan da ga konačno napadnu sproveden je u delo 3. januara 2020. Taj potez gurnuo je SAD na ivicu rata, navodi se u tekstu Njujork tajmsa zasnovanom na intervju sa desetak Trampovih ljudi iz administracije i vojnih zvaničnika.
Sulejmani je bio poznat kao 62-godišnji visoki general i vođa jedinice Kuds Islamskog revolucionarnog gardijskog korpusa koji je stajao iza proksi ratova u Iraku, Siriji, Libanu i Jemenu.
Bio je jedan od najboljih komandanata u regionu koji je godinama radio u senci, ali je došao u centar pažnje nakon Arapskog proljeća i rata sa Islamskom državom. Smatra se pokretačem iranske borbe za regionalnu prevlast. Nadzor nad generalom pojačan je u maju i septembru i kulminirao je udarom bespilotne letelice 3. januara 2020. godine, kada je i likvidiran.
Tajni plan za likvidacju koji je potpisao Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert Obrajen ubrzan je 31. decembra, kada su američku ambasadu u Bagdadu napali proiranski protestanti.
Na spisku su bili general Suleimani i Abdul Reza Šahlai, iranski komandant u Jemenu koji je pomagao u finansiranju oružanih grupa u regionu. Manje dramatične opcije bile su gađanje iranskog energetskih objekata i broda za komandu i kontrolu Revolucionarne garde koji je usmeravao male brodove koji presreću tankere sa naftom u vodama oko Irana.
Nadzor Sulejmanija pojačan je u maju, kada su tenzije s Iranom eskalirale nakon napada na četiri tankera nafte, što je tada navelo američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona da od vojske i obaveštajnih agencija traži da nove opcije za zaustavljanje iranske agresije.
Dobio je opciju da ubije Sulejmanija i ostale vođe iranske Revolucionarne garde. Agenti regrutovani u Siriji i Iraku izvestili su o Sujlemnanijevom kretanju. Kako je bilo previše izazovno pogoditi ga u Iranu otvorene su opcije likvidacije. Agenti SAD u sirijskoj vojsci, snagama Kudsa u Damasku, Hezbolahu u Damasku, aerodromima u Damasku i Bagdadu podnosili su Pentagonu izveštaje o nejgovom kretanju. Sulejmani je znao da ga prate i često kupovao više karata za putovanje kako bi američke špijune doveo u zabludu. U poslednje momentu je ulazio u avion, sedao bi u prvi red prve klase i prvi izlazio.
Za Novu godinu odleteo je u Damask, a zatim se automobilom odvezao u Liban da se sastane sa liderom Hezbolaha Hasanom Nasralahom. Nasralah ga je upozorio su se američki mediji okomili na njega i da objavljuju njegovu fotografiju što je izgledalo kao medijska i politička priprema za njegovo ubistvo.
Rekao je da se Sulejmani smejao i rekao da se nada da će umreti kao mučenik i zamolio je Nasralaha da se moli da tak obude. Istog dana, na drugom kraj usveta, u sedištu CIA u Lengleiju, sklapaio se mozaik koji je ukazivao da Sulejmani mobiliše i organizuje proksi snage u Libanu, Jemenu i Iraku za napad na američke ambasade i baze.
Iako nije bilo konkretnih dokaza o neposrednoj pretnji, postojao je zabrinjavajući obrazac. Zvaničnici CIA utvrdili su da nereagovanje na Sulejmanijevu aktivnost nije dobra po interese SAD, Trump se složio s opcijom da ga ubiju, a složili su se i njegovi viši savetnici.
Međutim, neki zvaničnici Pentagona bili su šokirani zbog toga što je predsednik izabrao najekstremniju opciju. Na kraju su likvidirali 3. januara, nakon što je slete u Bagdad. Avion je sleteo u 12.36 ujutru i Sulejmani je prvo izašao sa svojom pratnjom. Pridružio mu se Abu Mahdi al-Muhandis, vođa nekoliko milicionih grupa vezanih za Iran.
U dva automobila su se odvezli sa aerodroma, dok su ih pratili američki bespilotne letelice MK-9 Reaper. U 12.47h nekoliko raketa ispaljeno je u vozila, ostavljajući 10 izgorelih tela. Nije tačno jasno zašto je bio u Iraku. Neke teorije kažu da je bio tamo kao deo napada. Drugi kažu da je bio tamo da smanji tenzije između Irana i Saudijske Arabije.
Međutim, iste večeri američke snage su pokušale da ciljaju drugog generala u Jemenu, ali nisu uspele. Amerika je ciljala Abdul Rezu Šahlaija, zapovednika Kuds snaga, ali nije uspela zbog problema s obavštajnim podacima.
Amerikanci su preko Švajcaraca uputili pismo Irancima upozorivši da će odmazda pokrenuti dalje vojne akcije Trampa koji je sve to vreme dogovarao da SAD cilja druge lokacije koje su prvobitno smatrane linijom napada na Iran, uključujući postrojenje za naftu i gas i iranski komandni brod. SAD su imale planove za sprovođenje sajber napada kako bi delimično onesposobile iranski sektor nafte i gasa. Tramp se bio ljut kad je tvitovao da ima listu iranskih ciljeva, uključujući i kulturno važne. Jedan zvaničnik rekao je da nijedna meta zapravo nije kulturna.
Cene akcija skočile zbog primirja na Bliskom istokuCene akcija na svetskim berzama prošle nedelje su dosegle najviše nivoe u istoriji.
Skok indeksa se pripisuje optimizmu ulagača na početku nove godine i popuštanju napetosti na Bliskom istoku.
Pred kraj nedelje MSCI indeks svetskih berzi, koji prati cene deonica u 49 zemalja, dostigao je najviše istorijske nivoe, što se prvenstveno pripisuje rekordima na Vol Stritu, kao i rekordu STOXX 600 indeksa vodećih evropskih deonica. A dobro raspoloženje na tržištima zahvaljuje se popuštanju napetosti na Bliskom istoku.
izvorizvor
