Momčilo Maksimčev-Inspiracija Mir Jam za roman „Ranjeni orao“

[Dreadnought]

Leteo i bez noge

20.01.2009
Ko je bio inspiracija Mir Jam za roman „Ranjeni orao“ - sigurno je jedno od „gorućih“ pitanja koja postavljaju fanovi tek završene TV serije pod ovim naslovom, a u režiji Zdravka Šotre. Na njega u reportaži, koju objavljuje naša „Revija 92“, odgovara autorka Jasminka Holclajtner, i čiji kraći deo donose „Novosti“.

- Poznavala sam osobu koja je bila inspiracija za lik Nenada Aleksića, pilota, glavnog glumca romana „Ranjeni orao“ koga u istoimenoj TV seriji, prikazanoj na RTS, igra Ivan Bosiljčić. Zvao se Momčilo Maksimčev, rodom iz Bečkereka, tj. sadašnjeg Zrenjanina. Posle pada aviona, posetila ga je Mir Jam više puta u bolnici i detaljno s njim pričala o svemu.

Momčilo Maksimčev je bio moj teča, drugi suprug moje tetke Branislave, mamine rođene sestre. Mnogo sličnosti između njega i Nenada, glavnog lika u romanu „Ranjeni orao“, nije bilo osim što su ga zvali Bata, imao je sestru Seju, udatu Savković. I, što je posle udesa nastavio aktivno da leti u avionu jugoslovenske vojske.

Momičlo Maksimčev je rođen 1912. godine, završio je Vazduhoplovnu akademiju i bio je u činu
poručnika kada mu se dogodio udes avionom. Bilo je to 1. novembra 1937, dan posle njegovog 25. rođendana. Na poziv kapetana, pozvan je na trenažni let u školskom avionu tipa „brege“ sa dva pilotska mesta i duplim komandama. Kapetan je sedeo iza njega za drugim komandama i odredio mu je pravac leta prema selu u okolini Novog Sada. U tom selu kapetan je imao devojku, učiteljicu, i želeo je da se pred njom prikaže nadlećući selo...

- Teča je leteo do sela, a onda je kapetan preuzeo komande. U to vreme nije bilo radio-veze između pilota i kopilota. Kapetan je posle preuzimanja komandi počeo sa akrobacijama. U jednoj manevar nije uspeo i oni su pali. Moj teča je doživeo jak udarac glavom, sa dubokom ranom iznad desne obrve, leva noga se polomila i srušio se ispod sedišta. Kapetan je prošao sa lakšim povredama, izašao iz aviona i neko ga je usput prevezao do aerodroma. Prijavio je nesreću uz izjavu da je teča Momčilo pilotirao pri tom manevru, pa je krivicu svalio na njega!

Maksimčev je stigao u bolnicu u kritičnom stanju, posle pregleda lekari su svu pažnju usredsredili na tešku povredu glave, a potkolenicu su odmah amputirali. Kada je došao k sebi u bolnici i shvatio šta se dogodilo, nije dozvolio da mu bilo ko dođe u posetu, osim zeta Savkovića kome je poručio da mu slučajno majka i sestra ne dolaze u posetu, jer nije podnosio da ga iko sažaljeva. Rekao je: „Kada budem mogao da dođem na svoje dve noge majci na vrata, tada će me videti.“

Tako je i bilo. Dobio je protezu i posle skoro godinu dana rehabilitacije pojavio se na vratima svoje kuće.

- Posle rata teča je sve vreme živeo u Beogradu. Umro je maja 1991. u 79. godini. Sličnost između pravog „ranjenog orla“ i Nenada Aleksića, lika iz romana, suviše je prepoznatljiva da bi bila slučajna. Bio je vitak, zgodan i veliki šarmer. O ljubavnom životu u vreme pada aviona i bilo čega sličnog, poput ljubavi sa Anđelkom u romanu, nikada nisam čula, te je to najverovatnije bila literarna nadgradnja Mir Jam. Nije bio tip nostalgičnog romantičara, već duhovitog šarmera...

Izvor:Večernje Novosti