Рехабилитован један од организатора пуча 27. марта 1941. године

[Dreadnought]

23/01/2009
Живан Кнежевић је официр који је привео председника владе Драгишу Цветковића

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Мајор Живан Кнежевић приводи Драгишу Цветковића

На захтев кћерки Љубице Кнежевић и Иване Кнежевић-Давидсон, које данас живе у Сијетлу у САД, Окружни суд у Београду донео је решење о рехабилитацији њиховог оца Живана Кнежевића (1906–1984), мајора Војске Краљевине Југославије, једног од организатора војног пуча 27. марта 1941. године када је са власти збачено намесништво принца Павла Карађорђевића. Тиме је, како је Љубица изјавила за „Политику”, исправљена неправда из 1946. године када је комунистичка власт њеном оцу конфисковала целокупну имовину, одузела држављанство и у одсуству га осудила на 20 година робије уз принудни рад.

– Кад нам је адвокат Слободан Мавреновић јавио да је наш отац рехабилитован, нисмо могле да сакријемо сузе. Биле смо врло узбуђене, емоције су наврле, плакале смо од среће – каже Љубица.

Овај дан, како истичу, чекале су више од шездесет година. До пре две године нису биле сигурне у исход судског процеса. Али сада су се увериле да су њихове сумње биле без икаквог основа.

– Понадале смо се да ће се све добро окончати тек онда када је судија Окружног суда у Београду који је водио процес рехабилитације преко нашег адвоката тражио додатну документацију и неке фотографије из живота нашег оца – објашњавају Љубица и Ивана.

Највећи део личне документације са комплетним белешкама из професионалног живота мајора Кнежевића поседују његове кћерке. Оне су спремне да Архиву Србије уступе ту обимну архиву, белешке, списе и остала документа. То раде с уверењем да би лична архива Кнежевића била драгоцена за историчаре у расветљавању улоге њиховог оца у драматичним мартовским догађајима 1941. године, као и касније када је био у влади Слободана Јовановића, где је био задужен да одржава везе са Дражом Михаиловићем.

Живан Кнежевић, рођен у Врању, у својој каријери прешао је пут од мајора, шефа кабинета генерала Душана Симовића, команданта Гардијског батаљона у Египту, шефа кабинета Слободана Јовановића, саветника Министарства војске САД до службе у Врховном штабу америчке војске у Европи.

За заслуге у Другом светском рату амерички председник САД Хари Труман одликовао га је Орденом легије части трећег степена. Истом приликом, Орденом легије части првог степена постхумно је одликован и Дража Михаиловић.

– У ноћи између 26. и 27. марта 1941. године наш отац је са сарадницима учествовао у државном удару, окончаном у зору. Командовао је пешадијским пуком Краљеве гарде и јединицама Београдског гарнизона. Био је задужен за привођење Драгише Цветковића, председника Владе Краљевине Југославије, и осталих министара – прича Љубица.

Тим пучем поништено је тек потписано приступање Југославије Тројном пакту, оборен је режим кнеза Павла и образована нова влада. Кћерка Љубица каже да се Живан Кнежевић никада није покајао због учешћа у мартовском пучу.

– Често нам је причао о том догађају, уверен да је исправно поступио тиме што је са својим сарадницима учествовао у организацији пуча – присећа се она.

Због тих збивања Хитлер је одложио инвазију на Русију и кренуо у рат против Југославије 6. априла 1941. године. Дванаест дана касније сломљен је отпор југословенске војске, краљ Петар Други Карађорђевић је напустио земљу.

И Кнежевић је отпутовао у Египат где је постављен за команданта Гардијског одреда и на тој дужности је остао три месеца. По наређењу генерала Душана Симовића кренуо је за Лондон где је постављен за шефа војног кабинета председника владе Слободана Јовановића, потом од јула 1943. до јула 1944. године био је војни изасланик у Вашингтону. Годину дана касније одбио је да призна владу Шубашића и да се стави у службу Титове команде. После извесног времена запослио се у Војногеографском институту у Вашингтону где је радио пуних деветнаест година, од 1960. до 1979. године. Пензионисан је као пуковник америчке војске, преминуо је у Сијетлу.



Опречно о 27. марту

Државни удар од 27. марта 1941. године једна је од највећих тема из новије историје о којима се и данас води полемика. Срђан Цветковић, историчар из Института за савремену историју, каже да историчари имају опречна мишљења о тим збивањима. Поједини су уверени да је свргавање с власти намесника Павла Карађорђевића била исправна одлука и да се тадашња Југославија тиме јасно одредила према нацизму и фашизму. Други сматрају да би рат био одложен, ако не и избегнут. Историчар Цветковић мисли да би српски народ мање страдао да није било мартовског пуча. „Војни пуч је довео до колапса државе, следио је рат који је проузроковао велике жртве које су можда могле бити избегнуте”, каже Цветковић.

Нада Ковачевић
Извор:Политика