Србија и даље без изложбе у Аушвицу

[Dreadnought]

28/01/2009
Нова поставка, уместо оне из времена СФРЈ, није отворена јер нема договора стручњака из Србије, Хрватске и Словеније

Управа Музеја Аушвиц-Биркенау почела је разговоре са Србијом, Словенијом и Хрватском о постављању нових националних изложби уместо садашње која стоји још из времена СФР Југославије. Како је наведено у годишњем извештају овог музеја, слични разговори се воде и са Украјином, која је затражила посебно место у оквиру дела логора Аушвиц 1 где су смештене и националне изложбе посвећене страдању грађана Пољске, Словачке, Чешке, Русије, Аустрије, Белгије, Француске, Мађарске, Италије и Холандије.

Југословенска изложба, заједно са аустријском, налази се у Блоку 17 – у згради у којој је три недеље као логораш провео нобеловац Ели Визел – и, према оцени историчара, не пружа реалну слику о злочинима нациста, јер је њен већи део посвећен идеологизованом приказу партизанског устанка.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Како ће, међутим, изгледати изложбе држава насталих од СФРЈ није јасно, како због ограниченог капацитета „нашег” дела Блока 17 (720 квадратних метара) , тако и због тога што стручњаци из Србије, Словеније и Хрватске тек треба да се договоре о томе. Иако су из Министарства културе Републике Србије најављивали да ће нова изложба бити отворена до овогодишњег Дана сећања на холокауст, очигледно је да ће до тренутка свечаног отварања проћи још неко време, јер извор из Музеја историје Југославије за „Политику” наводи да је ова институција од Министарства добила само налог да скине садашњу изложбу, а не да постави нову. Договор о изгледу нових изложби мораће да буде постигнут на државном нивоу, објашњава наш извор.

У међувремену, музеј посвећен масовном убиству и мучењу више од милион људи запао је у тешку финансијску ситуацију, па би и од Србије могло да буде затражено да учествује у његовом финансирању.

„Ми хоћемо да и стране владе и институције ЕУ помогну и да међународна јавност схвати да је више од шездесет година пољска влада готово сама плаћала музеј”, каже портпарол музеја Јарослав Менсфелт.

Како наводе пољски медији, зграде некадашњег концентрационог логора почеле су да пропадају, а музеј ни из сопствених прихода (улазнице се не наплаћују), ни од средстава које даје влада Пољске не може да плати реновирање.

„Стабилан прилив новца омогућио би, први пут у историји овог музеја, да се направи дугорочни план конзерваторских радова на простору од готово 200 хектара на којем се налази 155 објеката и 300 рушевина. Да и не помињем огромну архиву”, каже директор музеја Пјотр Цивињски.

В. Радомировић
Извор: Политика

[Brok]

Prosto ne mogu da verujem da se Srbija i druge države iz bivše Jugoslavije još nisu dogovrile oko toga. Još prošle godine je bilo najavljeno da je to već završena stvar, sada vidim da će se još dugo raditi na tome.

Što se tiče plaćanje muzeja, to treba kao večna opomena čovečanstvu da plaća isključivo Nemačka.

[Dreadnought]

Србија спрема поставку у Аушвицу

29/01/2009
Музеј историје Југославије већ је предузео прве кораке у припреми изложбе, кажу у Министарству културе.
Србија, Хрватска и Словенија и даље немају засебне поставке у Музеју Аушвиц-Биркенау, посвећеном холокаусту, иако је од распада СФРЈ прошло више скоро две деценије. Још увек постоји изложба из времена СФРЈ, направљена у складу са тадашњом идеологијом. Докле се стигло у решавању овог проблема, да ли је неопходан договор држава-наследница или Србија може да иступи самостално?

– Имајући у виду искуства других земаља, некадашње Чехословачке на пример, највероватније ћемо иступити самостално, односно имаћемо своју поставку. Све те поставке имају јединствену концепцију. Музеј историје Југославије већ је предузео прве кораке у припреми изложбе – став је Министарства саопштен „Политици”. 

Чињеница да у Аушвицу Србија нема адекватну изложбу љути др Ану Френкел, председницу Јеврејске општине у Новом Саду, која је у том логору смрти изгубила више од 100 чланова породице и радо би се укључила у сваку активност која би иницирала прављење српске поставке.

– Оно што сад имамо у Аушвицу је срамота, то су остаци прошлости. Ако су могли други да имају поставке, могли смо и ми. Не знам да ли су изложбе других земаља биле иницијатива појединих држава или њихових јеврејских заједница, знам само да ову неправду треба што пре исправити – рекла је за „Политику” др Ана Френкел.

Јеврејска заједница спремна да помогне

Др Јован Елазар, потпредседник београдске Јеврејске општине и професор београдског Електротехничког факултета, сматра да обележавање холокауста треба да буде опредељење и интерес државе, али да би и припадници јеврејске верске заједнице у сваком случају дали своју максималну подршку и допринос.

– Аушвиц је међународни симбол страхота рата, али је и на нашим просторима такође било страдања. Ако се тамо прави нека поставка, онда исто тако, ако не и више, треба да буду представљени стравични догађаји у Јасеновцу, на Бањици, Старом Сајмишту, Топовским шупама, Новом Саду и другим местима – изјавио је Елазар за наш лист.

И док државне институције споро решавају питања као што су поставка у Аушвицу, многи грађани Србије не заборављају страдање Јевреја у Другом светском рату. Тако је сала Јеврејске општине у Београду прекјуче била претесна за све оне који су желели да присуствују промоцији посебног издања годишњака Музеја жртава геноцида, под називом „Израелско-српска научна размена у проучавању холокауста”, уприличеној поводом Међународног дана холокауста. Ова књига је зборник радова са научног скупа који је, уз студијску посету Меморијалном центру холокауста „Јад Вашем”, одржан у Јерусалиму јуна 2006. године, а на коме је најновије резултате историографских истраживања о холокаусту представило девет српских и двадесетак јеврејских научника. Како је проценио амбасадор Израела у Србији Артур Кол, публикација ће бити незаобилазна карика у ланцу образовања будућих генерација о холокаусту.

Овом приликом премијерно је приказана и радна верзија документарног филма „Јевреји, наши суграђани”, урађеног по сценарију и режији Драгана Крсмановића. Четрдесетоминутно остварење потресно је сведочанство о односима Срба и Јевреја током неколико векова, али и систематичном и упорном економском, психолошком и физичком уништењу хиљада обесправљених јеврејских талаца из Србије који су по стравичном сценарију „коначног решења јеврејског питања” и ајнзац-група Гестапоа умирањем у концентрационим логорима плаћали цену нашег устанка. Према речима аутора, постоје предлози да се филм уврсти у наставни материјал школа широм земље.

Т. Бојковић
Извор:Политика