Rusija - SAD: Raketni štit

[Dreadnought]

Topolanek: Uključiti Rusiju u štit

24. januar 2009.
Prag -- Češki premijer Mirek Topolanek ocenio je da je jedino rešenje odbrane od "država terorista" da se i Rusija uključi u projekat američkog antiraketnog štita.

U intervjuu za češki dnevnik "Pravo" Topolanek je kazao da se potpuno slaže sa preporukom nemačke kancelarke Angele Merkel da se u projekt evropskih baza štita i buduće zajedničke protivraketne odbrane NATO uključi i Rusija.

"Od nove američke administracije očekujem da će ponovo pokrenuti te razgovore o zajedničkom pristupu. Rusi su mi tvrdili, a i lično premijer Vladimir Putin, da su to oni sami predlagali ali da druga strana to nije baš prihvatala", kazao je Topolanek.

Češki premijer naglasio je da antiraketni štit i njegovu buduću evropsku komponentu - rakete presretače u Poljskoj i radar u Češkoj vidi kao "odbranu protiv terorističkih organizacija u koje se pretvaraju neke zemlje".

"Smatram da je dugoročno to jedino moguće rešenje odbrane, nikako od standardnih nuklearnih supersila, već od zemalja koje mogu da imaju ili imaju balističke rakete, a eventualno mogu da upotrebe nuklearne glave i oružje masovnog uništenja", kazao je Topolanek.

Češki premijer priznao je da se sada iščekuje kakav će stav prema protivraketnoj odbrani i antiraketnom štitu u Poljskoj i Češkoj zauzeti novi američki predsednik Barak Obama.

"Ne mislim da će se izrazito razlikovati. Ali u svakom slučaju za nas je to važno i cilj je da se pokrene nova rasprava o zajedničkoj protivraketnoj odbrani. Stav Angele Merkel je i moj a nadam se i ruske i američke administracije", kazao je Topolanek.

Češki premijer, čiji je dosadašnji oštar kurs prema Rusiji ublažio znatno petočasovni razgovor sa Putinom u Moskvi u jeku gasne krize, pohvalio je to što, prema njegovoj oceni, Moskva kada je u pitanju protivraketna odbrana prelazi iz ravni totalnog odbijanja ka tome da vidi i drugu stranu stvari koju vide Česi i SAD.

Topolanek se posredujući u ime Evropske unije u rešavanju rusko-ukrajinskog spora oko gasa dogovorio da Vladimir Putin ove godine, najverovatnije u drugom polugođu dođe u zvaničnu bilateralnu posetu Pragu.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Министар иностраних послова Чешке Карел Шварценберг изјаснио се за прикључивање Русије глобалном систему ПРО који стварају САД.

26.01.2006
На састанку амбасадора држава чланица НАТО-а у Бриселу он је изјавио да би био срећан да Русија постане учесница противракетне одбране, уместо да омета реализацију ових планова. Шеф чешке дипломатије изјаснио се за уједињење система ПРО РФ, САД и других држава НАТО-а. При томе неопходни услов, по речима господина Шварценберга, било би одустајање Москве од успоравања реализације планова размештања елемената глобалне ПРО у Централној Европи.

Ово саопштење прокоментарисао је директор Института за политичку и војну анализу у Москви Александар Шаравин.

“Изјава министра иностраних послова Чешке о пожељности руског учешћа у стварању јединствене ПРО, по мом мишљењу, може само да се поздрави. Лично ја сам давнашњи присталица управо таквог развоја догађаја, приметио је Александар Шаравин. Међу присталицама ове идеје су не само Руси, већ и Американци.

Али мене су, да кажем искрено, зачудила нека неслагања у изјави Карла Шварценберга. Са једне стране од поздравља прикључивање Русије систему ПРО САД, који назива глобалним. Али без учешћа Русије он тешко да ће бити у пуној мери глобални. За мене, као војног стручњака, то је јасно. И још ми нису баш јасне речи министра иностраних послова Чешке о одустајању Москве од успоравања реализације планова за размештање елемената глобалне ПРО у Централној Европи.

Кава тешка фраза! Никако није јасно од чега треба да одустане Москва. Од мера заштите сопствене безбедности? Од боравка својих посматрача на објектима америчке ПРО у Чешкој и Пољској? Одговорићу овако: или смо заједно, или нисмо! Треће не постоји. Чини ми се да балансирање речима само замрачује суштину питања. Сматрам да ће за време посете Барака Обаме Москви (могуће је да ће она бити одржана у априлу) стране доследно истражити проблем ПРО и много тога ће бити јасно. Барак Обама је изјавио да наступа „ера отворености“.

По мом мишљењу, то је добар сигнал за развој дијалога између Русије и САД, између осталог о проблему ПРО. Русија се залагала и залаже се за стварање истински глобалног система ПРО, зато што ће он дати највеће гаранције безбедности за све учеснике пројекта”, сматра Александар Шаравин, директор Института за политичке и војне анализе. Он је дао ексклузивни интервју за радиостаницу Глас Русије, који је забележила Ирина Чајко.

Извор:Глас Русије

[Dreadnought]

Evropa traži puteve angažovanja Rusije u globalnom sistemu protivraketne odbrane

26.01.2009
To je postalo očigledno posle najavljene namere Vašingtona da analizira situaciju oko razmeštanja protivraketnog oružja u zemljama Istočne Evrope. Pošto su svojevremeno dali Bušu pristanak na stvaranje baza protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, Evropljani pokušavaju da ne izgube Rusiju kao strateškog partnera i da okrenu novu stranicu u stvaranju nove arhitekture bezbednosti na evroatlantskom prostoru.

Sa tim u vezi, je značajna je jučerašnja izjava premijera Češke, i aktuelnog predsedavajućeg Evropskom Unijom Miroslava Topolaneka koji je pozvao Rusiju da se angažuje u projektu protivraketne odbrane. Po njegovom mišljenju, Moskva treba da učestvuje u stvaranju medjunarodnog protivraketnog štita koji su planirale SAD.

Uostalom, u ovoj inicijativi nema ničeg novog. Ovakvi pozivi su se čuli i iz Vašingtona još za Buševog predsednikovanja. Sa druge strane, Rusija nikada neće učestvovati u projektima koji ugrožavaju njenu bezbednost. Zato su sasvim razumljive inicijative koje je Vladimir Purin formulisao još u svojstvu predsednika RF. Reč je o zajedničkom korišćenju sistema protivraketne odbrane na jugu Rusije ili radarske stanice u Azerbejdžanu koju je Rusija uzela pod zakup.

 U svakom slučaju, to je već postojeća infrastruktura koja se nalazi u neposrednoj blizini Irana zbog kojeg je, zapravo, i iskrsnuo ovaj problem. Stav ruske strane je jasan: treba saradjivati, ali bez dodatnog ugrožavanja partnera, tim pre s obzirom na činjenicu da NATO sprovodi očitu politiku širenja na istok. Zato čak i ekspertima nije baš jasno šta se krije iza Topolanekovih reči. Evo šta je stručnjak za evropsku bezbednost Nadežda Arbatova rekla o tome u intervjuu za Glas Rusije.

Glavno pitanje je u tome u čemu treba uzeti učešća, čemu se pridružiti. Bez preciziranja detalja svi ovi predlozi imaju karakter čisto politipčke retorike. Ukoliko uslede neki konkretni predlozi i objašnjenja, kao što je svojevremeno predsednik Putin predložio Amerikancima, zajedničko korišćenje Gabalinske radarske stanice. To je bio sasvim konkretan predlog. Tako da je to, u celini, prijateljski politički gest u cilju normalizacije odnosa sa Rusijom, obnove dijaloga. Pa ipak, nije jasno glavno pitanje – čemu nas pozivaju da se pridružimo?

Postoji, medjutim, i drugo gledište. Eu traži dodirne tačke sa Rusijom, posebno posle prošlogodišnje avgustovske krize – smatra politikolog Dmitrij Danilov.

Politički predlozi ili izjave od strane Češke mogu da se tretiraju kao svedočanstvo ako ne o političkom kursu, onda, u najmanju ruku, o političkoj atmosferi unutar EU. I u dotičnom slučaju to je, nesumnjivo, veoma povoljan razvoj dogadjaja u situaciji u kojoj su Rusija i EU počele pregovore o sporazumu o strateškom partnerstvu.

Karakteristično je da je Vladimir Putin pozitivno ocenio signale iz Vašingtona od administracije Baraka Obame da se ne treba donositi prenagljene odluke o protivraketnoj odbrani u Evropi i da je neophodno još jednom analizirati situaciju. To, prema Putinovim rečima, uliva optimizam, te, dakle, problem globalnog sistema protivraketne odbrane može da se reši na osnovu konsenzusa.

Izvor:Glas Rusije

[Dreadnought]

Русија обуставила распоређивање ракета у Калињинграду


28.01.2009

Русија је обуставила распоредивање својих ракета у Калињинграду, након промене у америчкој политици у вези са постављањем антиракетног штита у Европи, јавила је агенција Интерфакс, позивајући се изјаву неименованог званичника Генералштаба руске војске.

„Спровођење тих планова је обустављено због чињенице да нова америчка администрација не жури да спроведе своје планове о распоређивању” елемената свог нуклеарног штита у источној Европи, рекао је неименовани званичник руског Генералштаба.

Руски председник Дмитри Медведев је у свом првом обраћању нацији 5. новембра рекао да ће Русија распоредити ракете у Калињинграду, руског енклави окруженој земљама Европске уније, с циљем да „неутралише” елементе америчког антиракетног штита.

Шеф руске дипоматије Сергеј Лавров је неколико дана касније изјавио да ће Русија распоредити ракете типа „искандер” само уколико Вашингтон буде спровео свој план о антиракетном штиту у Европи.


Извор:Бета,Ројтерс/АФП

[Dreadnought]

Razmeštanje iskandera nije obustavljano jer nije ni počelo


28.01.2009

Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je danas "besmislenim" izveštaje da je Rusija obustavila rad u vezi sa razmeštanjem taktičkih raketnih sistema "iskander" u Kalinjingradskoj oblasti, istakavši da takve aktivnosti nisu mogle da budu obustavljene jer nisu ni počele. Rakete ''Iskender" su planirane da se rasporede u toj najzapadnijoj ruskoj enklavi kao odgovor na razmeštanje američkog raketnog štita u Evropi.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Ракетни системи "Искандер" и даље на снази


31.01.2009

Русија саопштила да је и даље на снази одлука o постављању ракета близу границе с Пољском, негирајући јучерашње тврдње руских медија о обустави размештања ракетних система "Искандер" у Калињинградској области.

Русија је саопштила да је и даље на снази њена одлука o постављању ракета близу границе с Пољском.

Ракетни системи ће бити размештени само ако САД наставе спровођење свог пројекта система антиракетне одбране у Пољској и Чешкој.

Јучерашње наводе појединих медија по којима је Москва одлучила да обустави размештање ракетних система "Искандер" у Калињинградској области, Министарство иностраних послова није могло да потврди.

"За сада немамо шта да обуставимо. Председник Медведев је у обраћању нацији 5. новембра 2008. године рекао да би распоређивање ракета "Искандер" могао да буде евентуални одговор на размештање америчког антиракетног штита у Европи", наведено је у саопштењу министарства које преноси Итар-Тасс.

Руска агенција Интерфакс, објавила је пре два дана да је Русија обуставила активности у вези са размештањем оперативно-тактичких система "Искандер" у Калињинградској области.

Позивајући се на изјаву неименованог представника Генералштаба Оружаних снага Русије агенција је навела да је "реализација тих планова обустављена зато што нова америчка администрација не форсира планове о инсталирању трећег позиционог рејона америчке противракетне одбране у Пољској и Чешкој".

Убрзо затим, руско Министарство одбране Русије издало је саопштење да је та вест "бесмислена".

Извор:РТС

[Dreadnought]

Češka za uključivanje Rusije u štit

1. februar 2009.
Prag -- Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg izjavio je da bi bio "razuman korak" ako bi se povezali američki, NATO i ruski sistem protivraketne odbrane.

On smatra da bi Rusija trebalo da se uključi u evropski deo američkog štita u Češkoj i Poljskoj. Ipak, dodao je da bi osnovni projekt trebalo da ostane bilateralni češko-američki i poljsko-američki.

Švarcenberg je u nedelju na češkoj javnoj televiziji apelovao da se ratifikuju u parlamentu već potpisani sporazumi o radaru američkog štita u Češkoj, a da se zbog eventualnog uključenja Rusije ne otvaraju češko-američki sporazumi ponovo.

"Povoljniji ugovor, kada je reč o našem uključenju u nauku i razvoj više nikada od Amerikanaca ne bi dobili", kazao je Švarcenberg i naveo da bi postojeći ugovori trebalo da budu osnova da kasnije SAD, Poljska i Češka pregovaraju o većem uključenju Rusije u protivraketni štit.

"Opasnost od zemalja sa istoka, iz Azije, povećava se. Kada bi se svi povezali, Amerikanci, mi, Poljaci, Rusi, bilo bi to razumno. To govori i nemačka kancelarka Angela Merkel. Ja kažem da, slažem se, ali za sada nismo dobili pozitivnu reakciju iz Rusije, nadam se da će i to doći", kazao je Švarcenberg.

Za razliku od češke vlade, opozicija je uverena da će novi američki predsednik Barak Obama odustati od projekta antiraketnog štita koji je za njegovog prethodnika Džordža Buša bio od prvorazrednog značaja.

"Ja pre svega mislim da nikakvog radara neće biti. Kao dobar izgovor će možda poslužiti globalna ekonomska kriza da se to gurne nekuda u neku fioku iz koje će se teško izvući", kazao je šef Odbora za spoljnu politiku i bezbednost Senata češkog parlamenta Jirži Dinstbir.

Da nova američka administracija ne pridaje suštinski značaj antiraketnom štitu izjavio je kao gost te debate češke televizije i uticajni američki politikolog, nekadašnji savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski.

"Protivraketna odbrana polazi od tehnologije koja se nije do sada potvrdila kao delotvorna, a uperena je protiv pretnji koje će biti aktuelne tek za jednu deceniju", rekao je Bžežinski.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Rusija spremna na pregovore sa SAD

07.02.2009.
Rusija je spremna da, što je pre moguće, sa Sjedinjenim Američkim Državama započne pregovore o antiraketnoj odbrani, izjavio je sinoć na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov.

Ivanov je dodao da je ruska strana, uključujući i predsednika Dmitrija Medvedeva, jasno dala do znanja da želi da pregovara sa SAD o ovim pitanjima.

"Stvari su se promenile i sada imamo jedinstvene mogućnosti", rekao je Ivanov.
On je dodao i da je umereni optimista kada je u pitanju Sporazum o antibalističkim raketama (ABM), preneo je Itar-Tas.

"U slučaju ABM ne postoji krajnji rok, za razliku od situacije sa START-1 (Sporazumom o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja). Imamo dosta vremena na raspolaganju", rekao je Ivanov.

Ivanov je, istovremeno, pozvao sve zemlje koje se bave istraživanjima atomske energije da se što pre uključe u Sveobuhvatni ugovor o zabrani nuklearnih proba.

"Odlaganja nuklearnih testova nisu adekvatna zamena za obavezujući sporazum. Zbog toga bi trebalo da svaka zemlja što pre potpiše i ratifikuje sporazum", naglasio je Ivanov. Pored toga, Rusija se nada da će se sve države, posebno one koje sprovode nuklearna istraživanja ili poseduju velike količine atomskog materijala, priključiti dopunskom protokolu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji predstavlja pouzdan bezbednosni mehanizam, rekao je Ivanov.

Potpredsednik ruske vlade je, takođe, nagovestio, novi sporazum o zabrani razmeštanja nuklearnog naoružanja van granica sopstvene zemlje, koji bi se nadovezao na START-1. Ovaj sporazum, koji bio bio zasnovan na STARTU-1, uključivao bi zabranu razmeštanja strateškog naoružanja van nacionalnih teritorija, kao i zabranu militarizacije svemira.

"START-1 ističe 5. decembra 2009. i krajnje je vreme da načinimo sledeći korak", rekao je Ivanov.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Tusk: Poljska spremna za štit

07/02/2009
Poljski premijer Donald Tusk najavio je da će potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu poručiti da je Varšava spremna da prihvati delove američkog antiraketnog štita.

"Na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu ću reći potpredsedniku Bajdenu da smo spremni da učestvujemo u projektu SAD. Kada se nešto dogovorimo sa svojim saveznicima, mi držimo obećanje", rekao je Tusk na konferenciji za novinare.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

07/02/2009
МИНХЕН – Сједињене Америчке Државе су саопштиле да ће наставити да планирају изградњу ракетног штита у централној Европи, али само ако се то покаже као технолошки изводљиво и ефикасно.

У говору на конференцији о европској безбедности у Минхену, амерички потпредседник Џозеф Бајден је рекао да ће рад на штиту бити настављен „у консултацији са нашим савезницима у НАТО-у, као и са Русијом”, пренео је Ројтерс.

„Наставићемо да развијамо систем ракетне одбране како бисмо сузбили претње од нуклеарних капацитета Ирана”, казао је он.

Истовремено, потпредседник руске владе Сергеј Иванов изјавио је на безбедносној конференцији у Минхену да је Русија спремна да, што је пре могуће, са САД започне преговоре о антиракетној одбрани.

Иванов је додао да је руска страна, укључујући и председника Дмитрија Медведева, јасно дала до знања да жели да преговара са САД о овим питањима.

Бајден и Иванов требало би да се сретну у оквиру конференције у Минхену.

Извор:Танјуг

[Dreadnought]

07.02.2009
Rusija je odgodila razmeštanje raketa „Iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti– izjavio je vicepremijer Sergej Ivanov na Medjnarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu.

Ivanov je ujedno naglasio da će se raketni kompleksi pojaviti na zapadnoj granici RF ukoliko SAD ne odustanu od stvaranja 3. pozicionog rejona protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj.

Vicepremijer Rusije podsetio je učesnike Minhenskog foruma da je nedavno predsednik Dmitrij Medvedev govorio o adekvatnom odgovoru Moskve na razmeštanje američkih raketa i da je ona rešena da se pridržava ovog stava. U medjuvremenu, Varšava tvrdi da pojava buduće baze protivraketne odbrane na teritoriji Poljske potpuno zavisi od Vašingtona. Danas su poljski premijer Donald Tusk i potpredsednik SAD Džo Bajden razmotrili u Minhenu perspektive za razmeštanje protivraketa u Evropi.

Potpredsednik ruske vlade je već prvog dana Minhenske konferencije ozvučio nekoliko važnih predloga Moskve – saopštio je dopisnik agencije Novosti Oleg Alentjev specijalno za našu radio-stanicu.

„Rusija predlaže da se zabrani razmeštanje nuklearnog oružja van nacionalnih teritorija. Na to je pažnju učesnika foruma skrenuo vicepremijer Sergej Ivanov. On je podsetio da rok trajanja Ugovora Start-1 prema kojem su poslednjih godina bili smanjeni nuklearni arsenali RF i SAD ističe krajem o. g. i da je došlo vreme da se kreće dalje. Prilikom rada na novom sporazumu neophodno je uključiti u njega zabranu razmeštanja strateškog ofanzivnog naoružanja van nacionalnih teritorija i u kosmičkom prostoru – smatra gn Ivanov. – Na taj način, ni RF, ni SAD ne bi mogle da razmeste u drugim zemljama oružje za masovna razaranja“.

Sergej Ivano je takodje objasnio učesnicima Minhenske konferencije stav Rusije prema novoj administraciji SAD. Prema njegovim rečima, Moskva je spremna da što pre stupi u pregovore sa američkim partnerima. Evo kako je direktor ruskog instituta za SAD i Kanadu Sergej Rogov prokomentarisao ovu izjavu u razgovoru sa našim izveštačem Nataljom Pavlovom.

„Svi mi dobro znamo kakvo smo nasledje dobili od Buševe administracije. Beleže se velika očekivanja vezana za administraciju Baraka Obame. Ali uza sada su to očekivanja, konkretnih akcija nema. I neformalni razgovor u Minhenu je prvi korak u pravcu početka ozbiljnih pregovora izmedju Rusije i SAD, izmedju Rusije i NATO-a“.

Predstavnici američke administracije koji učestvuju na konferenciji još nikako nisu reagovali na inicijative ruskih partnera za rešavanje problema protivraketne odbrane bez krnjenja interesa obostrane bezbednosti. Medjutim, bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer izjavio je da je neophodno pažljivo proučiti ranije ruske predloge o zajedničkom korišćenju sistema protivraketne odbrane. Kisindžer je predložio takodje da odmah počnu pregovori o prolongiranju ugovora Start 1.

Izvor:Glas Rusije

[Dreadnought]

10.02.2009
„Ресетовање“ односа Русије и САД о којем је почело да се говори у новој америчкој администрацији, претпоставља и нове прилазе решавању проблема као што је размештање америчких елемената ПРО у земљама Источне Европе

Експерти су склони томе да је компромис између Москве и Вашингтона о том проблему још могућ.
Да подсетимо да је реч о провокационој одлуци претходне администрације председника Буђа да постави елементе глобалне ПРО САД на територији Чешке и Пољске. За то је био одабран веома споран изговор – хипотетичка опасност од стране Ирана па чак и Северне Кореје. Русија је првобитно скренула пажњу на апсурдност ове идеје, која не само да доводи у опаснсот њену сопствену безбедност, већ ставља на мету и саму Европу.
Сада Вашингтон покушава да нађе излаз из клопке коју су иградили стратези Џорџа Буша. Са једне стране, постоји појам као што је континуитет у политици. Али са друге стране, не могу се тако отворено игнорисати бојазни Русије. Зато су се у прилазима постављању ПРО појавиле нове нијансе. На речима не одустајући од претходних обавеза, окружење Барака Обаме почело је да говори о важности консултација са Москвом. У сваком случају, то следи из изјава поштредседника САД Џоа Бајдена на конференцији о проблемима бездности прошле недеље у Минхену. По мишљењу експерата, гледиште тако искусног политичара говори о постојању одређеног консензуса у америчком естаблишменту поводом изградње односа са Русијом. По свему судећи, то ће бити предмет преговора државног секеретара Хилари Клинтон са својим чешким колегом Карелом Шварценбергом.
Процес постављања ПЕО може бити успорен, али тешко да ће САД одустати од њега сасвим. На то је скренула пажњу допинсику Гласа Русије политиколог Надежда Арбатова.

По свему судећи, Американци неће просто одустати од ове идеје, чак и ако буде пронађен компромис. Американци ће се потрудити, условно говорећи, да продају уступке Русији што је могуће скупље. То треба имати у виду. Али, понављам, постоји могућност за компромис, овде су могући различити расплети, могућа је и заједничка изградња ПРО у Европи заједно са Русијом. Овде је могућа и изградња инфраструктуре и непостављање ракета-пресретача.
По свему судећи, Вашингтон је одлучио да саслуша мишљење самих Европљана. Познато је да се у последње време у НАТО-у чују гласови о европејизацији алијансе. Посебно су у томе успели французи, који се враћају у војне структуре блока после 40 година одсуства. А у Европи, која је у 20. веку преживела два разорна рата, врло се опрезно односе према свему што може да наруши стратешку равнотежу. Између осталог и ПРО САД, одлука је, да кажемо отворено, наметнута и у стању је да подели континент.

Извор:Глас Русије

[Dreadnought]

За Русију, штит је копље


12.02.2009

Зашто Москви не одговара Обамин предлог о обостраном смањивању атомских арсенала

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Одбрана од америчких претњи: руски ракетни систем ,,Искандер”

„Русија је спремна да иде путем смањивања количине наоружања, наравно имајући у виду интересе националне безбедности”, изјавио је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров одговарајући тако на предлог америчког председника Барака Обаме о новом смањивању атомског арсенала обе државе, а по којем би Русија задржала само хиљаду нуклеарних бојевих глава. У Москви је амерички предлог дочекан доста скептично и већ прве реакције стручњака говоре да ће Русија редукцију свог нуклеарног арсенала, између осталог, везивати и за америчко одустајање од програма антибалистичког ракетног система у Пољској и Чешкој. Зашто?

Историја америчко-совјетских нуклеарних преговора показује сву техничку и технолошку ограниченост споразума који су били договорени и потписани. Ако је САЛТ-1 ограничио број копнених, стратешких ракетних система на по 2.400 са сваке стране, а САЛТ-2 спустио ту границу на по 2.250 лансирних уређаја и једних и других, онда је то у оно време био неки напредак. Но, сва ограничења у оквиру та два споразума треба гледати у контексту чињенице да су се лимити односили на број лансирних рампи, а не на број ракета и не на број бојевих глава.

Споразум САЛТ-2 није ограничио развој технике и нову технологију постављања неколико бојевих глава на једну ракету, па је зато број ракета могао да остане исти, или да се и смањи, док се истовремено број атомских бојевих глава које се независно усмеравају на различите циљеве повећавао. Осим тога, проблем је био и у технологији „хладног лансирања” пројектила обе стране. Наиме, када се ракета испаљује из подземног силоса њен млаз из мотора оштети тај силос па морају да прођу недеље док се на исто место не постави нова ракета.

Технологијом „хладног лансирања” пројектил се из силоса до одређене висине избацује помоћу компримованог ваздуха и тек онда пали ракетни мотор. Тако силос остаје неоштећен за брзо лансирање нових ракета, што није било у складу са споразумом САЛТ-2, као што нису били ни крстарећи пројектили који се лансирају с авиона и једне и друге стране.

Године су пролазиле и „корпа прекршаја” споразума САЛТ-2 напунила се, споразум је практично већ дуже био „мртав”, што је и довело до нових споразума СТАРТ-1 и СТАРТ-2, којима се почео ограничавати број не лансирних рампи и ракета већ нуклеарних бојевих глава САД и СССР-а, а онда и Русије.

У међувремену САД су једнострано одустале од споразума о АБМ из 1972. године и почеле са развојем програма „рата звезда”. Део тог система већ је присутан на Пацифику, а део би требао да буде лоциран у Пољској и Чешкој. За Москву је то неприхватљиво из више разлога и зато ће најновији предлог Вашингтона бити занимљив за Русију само ако САД одустану од ракетног штита у Пољској и Чешкој.

Заправо, Руси сматрају да постоји објективна веза између офанзивног и дефанзивног стратешког наоружања и да та веза не може бити уклоњена никаквим ракетним штитом, јер Москва тај амерички штит у Европи доживљава као копље – ударно офанзивно оружје. У таквој ситуацији пристајање на драстично смањивање свог стратешког офанзивног нуклеарног арсенала за Русију је нарушавање своје безбедности. Ту су наравно и атомски потенцијали других земаља око Русије, што целу једначину чини још сложенијом.

Гледајући у прошлост, у време кубанске ракетне кризе 1962. године САД су имале око 4.000 нуклеарних ракета, а СССР само 100. Американци кажу да је то одлучило и да се због тога Хрушчов повукао. Кубански дебакл нанео је Москви психолошку и политичку повреду као што је био вијетнамски пораз за САД. Одговор Москве било је стварање стратешких нуклеарних снага захваљујући којима је Русија и данас имуна на све врсте уцена политичке или војне природе.

Русија данас располаже стратешким ракетама високе прецизности с базама на копну и на подморницама и то јој омогућава да у свакој кризи сличној кубанској противнику парира својом способношћу. То је кључ загонетке око стратешке нуклеарне равнотеже и разлог зашто Москва неће тако лако пристати на понуду председника Обаме, а да заузврат не добије квалитетан противуступак друге стране. За Русију је тај контрауступак, пре свега, одустајање од америчког ракетног штита у Европи.

Мирослав Лазански
Извор: Политика

[Dreadnought]

Pozdravljena spremnost SAD za preispitivanje raketnog štita

16/02/2009
BERLIN- Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov pozdravio je spremnost Sjedinjenih Američkih Država da preispitaju raspoređivanje odbrambenog antiraketnog štita u istočnoj Evropi. Lavrov, je za nemački "Špigl" rekao da "nije previše kasno, mi možemo da sednemo za pregovarački sto i procenimo situaciju".

Izvor:Tanjug

[Duki]

Super tekst a s obzirom ko je autor manje se nije moglo očekivati

Bilo bi super ako bi smo nekako mogli da stupimo u kontakt sa Lazanskim da svrati čovek malo na naš forum