Rusija - SAD: Raketni štit

[Dreadnought]

Razmeštanje "Iskandera" zavisi od političke odluke

22/02/2009
ABU DABI- Rusko Ministarstvo odbrane spremno je da razmesti raketni sistem "Iskander" u Kalinjingradskoj oblasti, ukoliko tu odluku odobri politička admiunistracija u Kremlju, rekao je danas šef ruskog Generalštaba, general Nikolaj Makarov. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev više puta je izjavljivao da Moskva neće razmestiti raketni sistem "Iskander" u Kalinjingradskoj oblasti ako SAD ne postave delove svog antiraketnog štita u centralnoj Evropi.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

02/03/2009
ПРАГ – Председник чешке владе Мирек Тополанек је одбио да коментарише тврдњу руских медија да САД одустају од антиракетног штита у Средњој Европи у замену за помоћ Русије у вези са Ираном.

Иако је нагласио да чека шта ће му о судбини пројекта рећи председник САД Барак Обама када 5. априла буде у Прагу, Тополанек је по први пут посредно допустио да би САД могле да одустану од размештања штита у Чешкој.

„Сачекаћу да то буде потврђено. Никада нисам тврдио да ће америчка администрација одмах одлучити о штиту. Сачекаћемо да стигне Обама, можда ћемо сазнати више”, казао је Тополанек на конференцији за новинаре после састанка владе.

Тополанек је упозорио да би у случају да САД желе да одустану од штита, морале прво да откажу билатерални уговор о изградњи радарске базе штита.

„Не знам да ли је у питању одлагање, одустајање или је само у питању гласина”, казао је премијер.

Руски лист „Комерсант” је, позивајући се неименоване изворе, објавио да је председник Обама предложио председнику Русије Дмитрију Медведеву да ће одустати од размештања штита у Пољској и Чешкој ако Русија помогне САД да се реши проблем нуклеарног програма Ирана, пренели су чешки медији.

Обама и Медведев срешће се први пут на самиту Г20 2. априла у Лондону.

Извор:Бета

[Dreadnought]

Обама за „дупли ракетни пас” са Русијом

Тајним писмом понуђено да се САД одрекну планираног „штита” у централној Европи ако Москва помогне да Иран не направи атомско оружје и далекометне ракете
 
 
Вашингтон, 3. марта – Да ли ће доћи до „трампе” или „дуплог паса” у стратегијама Вашингтона и Москве, при чему би једна другој ублажиле главне безбедносне бриге? Ово питање данас се шири и светом, поводом управо обелодањених појединих детаља из тајног писма америчког председника Барака Обаме руском председнику Дмитрију Медведеву.

Нови шеф Беле куће је, наиме, понудио да Америка одустане од планиране изградње ракетног „штита” у централној Европи, а да Русија помогне да Иран не направи атомско оружје и далекометне ракете. Ако би се таква или слична комбинација остварила, био би то знак почетка поправљања односа између две силе, који су већ годинама прилично поремећени неслагањима око низа глобалних и регионалних интереса и потеза.

Циљ овдашње понуде је да се договором о заједничком дејству за „обуздавање” Исламске Републике– чије амбиције САД оцењују као највећу опасност– потисну свађе око „штита” (чије је постављење Џорџ Буш образлагао као одбрамбени апарат против потенцијалног иранског напада) који Русија доживљава као претњу сопственој националној безбедности. Москва– како преносе и „Њујорк тајмс” и тамошњи „Комерсант”, чији су извештаји синоћ били ексклузивни у овој материји– још није одговорила, али је Медведев прекјуче изјавио: „Примили смо већ позитивне сигнале од наших америчких колега и очекујемо да се ти сигнали преточе у предлоге.” Изразио је, уједно, наду да ће „о том питању које има велики значај за Европу разговарати приликом првог састанка с председником Бараком Обамом”.

До њиховог сусрета треба да дође 2. априла у Лондону, на самиту Групе 20. Претходно ће, већ у петак у Женеви, разговарати шефови дипломатија Хилари Клинтон и Сергеј Лавров…

Обамин предлог је у оптицају већ три недеље. Медведеву су га лично уручили „високи амерички званичници”, међу којима је био и државни подсекретар Вилијам Бернс, приликом посете Москви.

Подсећа се да су односи између две земље, после првобитног побољшања, погоршани због америчке инвазије на Ирак, да би их најава „штита” свела на најнижи ниво после окончања хладног рата (иако су доскорашњи председници– Буш и Владимир Путин, сада премијер– задржали „међусобно лично поверење”). Тешке речи између две престонице пљуштале су најразноврснијим поводима уз често оптуживање за нарушавање међународног поретка– у Ираку, на Косову, у земљама насталим из бившег СССР-а…

Обама настоји да покаже како ће променити спољну политику САД– са више дијалога а мање наметања. Његов тим је изгледа спреман, додаје „Тајмс”, и да преиспита предлог Русије, који је Буш одбијао, да се део антиракетног одбрамбеног система постави на њеној територији, с можда неком другом распоредном варијантом.

Наговештај о могућној промени курса дао је шеф Пентагона Роберт Гејтс још 20. фебруара. „Рекао сам Русима пре годину дана да ако не буде иранског ракетног програма неће бити потребан ни штит”, изјавио је на скупу НАТО-а у Кракову.

У протеклом месецу и по дана Обама и Медведев су по неколико пута комуницирали писмима и телефонски, тврди „Вашингтон пост”. И преноси да је „Комерсант” сугерисао како најновија понуда ствара могућности за сарадњу на другим пољима, као што су Блиски исток и контрола наоружања…

Садашња порука Беле куће узнемирила је главне америчке партнере у програму за „штит”– Пољску и Чешку. Њихови лидери су, констатује „Тајмс”, уложили „политички капитал” за постављање „штита”, па би, ако се од њега одустане, могли да затраже остварење бар неких делова из одбрамбеног аранжмана с Вашингтоном.

У Обамином писму Медведеву помиње се и потреба за разговорима о споразуму, чија важност истиче на крају ове године, о стратешком наоружању, као и отварању руских путева за снабдевање Американаца у Авганистану. Није познатода ли су наговештена још нека преиспитивања у односима, за које је потпредседник Џозеф Бајден недавно рекао да би требало да се „ресетују” у целини.

Извор:Политика

[Dreadnought]

Качињски: Против уступака Русији око штита у Европи

08/03/2009
ВАРШАВА – Пољски председник Лех Качињски допустио је могућност да САД у замену за сарадњу са Русијом одустану од антиракетног штита у Пољској и Чешкој, али је апеловао да се око штита не игра на уступке Москви.

„Ако америчка администрација попусти руским захтевима и одустане од штита у Пољској, то би значило да је, као жртва ценкања, пао један врло лојални савезник”, казао је Качињски пољској телевизији ТВН24.

Качињски је потврдио да има информације да нови амерички председник Барак Обама може да одустане од штита, али је ипак изразио наду да ће 10 ракета пресретача штита бити размештено у Пољској, а радар штита у Чешкој, како је и договорено.

Пољски председник данас је и демантовао писање немачке штампе да је шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски испао из најужег избора кандидата за новог генералног секретара НАТО, а да су се Берлин, Париз и Лондон већ договорили да нови први човек Алијансе буде дански премијер Андерс Фог Расмусен.

„Ја о томе имам другачије информације. Шикорски је у игри”, рекао је Качињски и додао да ће наредних дана са својим партнерима разговарати о пољском кандидату.

Новог генералног секретара уместо Јап де Хоп Схефера НАТО, треба да изабере на свом јубиларном самиту почетком априла у Стразбуру и Келну.

Извор: Тањуг

[dexy]

Poljaci insistiraju na izgradnji stita pre svega zato sto su uspeli da izboxuju vrlo dobar ugovor sa amerikancima po kojem bi poljska vojska bila modernizovana, ali i neka ulaganja u tehnoloski razvoj cele zemlje. Korist koju bi poljaci imali je mnogostruka u ekonomskom i vojnom smislu, zato i dizu frku oko moguceg odustajanja.

[dexy]

Rusi poceli da pisu u stampi o iranskom nuklearnom programu kao o realnoj pretnji, pitam se da li je to medijska priprema za gore pomenutu trgovinu, raketni stit za iranski nuklearni program?

Iran missile, nuclear threat 'real, dangerous' - Russian analyst

12/03/2009 17:35 MOSCOW, March 12 (RIA Novosti) - Russia and the West would be making a big mistake if they ignored or underestimated the potential missile and nuclear threat coming from Iran, a Russian military expert said on Thursday.

"Iran is actively working on a missile development program. I won't say the Iranians will be able to develop intercontinental ballistic missiles in the near future, but they will most likely be able to threaten the whole of Europe," said Maj. Gen. Vladimir Dvorkin, head of the Moscow-based Center for Strategic Nuclear Forces.

Some Western and Russian sources claim that Iran may be currently running a program, dubbed Project Koussar, to develop a totally different missile with a range of 4,000-5,000 km (2,500-3,300 miles).

"Iran has long abandoned outdated missile technologies and is capable of producing sophisticated missile systems," Dvorkin said at a news conference in RIA Novosti.

Iran successfully launched last year an upgraded Shahab-3 ballistic missile as part of a navy exercise, dubbed Great Prophet 3, in the Persian Gulf and the Strait of Hormuz.

With a reported range of 2,000 kilometers and armed with a 1-ton conventional warhead, the Shahab-3 puts Israel, Turkey, the Arabian peninsula, Afghanistan and Pakistan within striking distance.

Western powers led by the United States, along with Israel, accuse Tehran of attempting to develop nuclear weapons and ballistic missile technology for their delivery. Iran says it needs its nuclear program for the peaceful generation of electricity and missile program for space exploration.

Iran has consistently defied international demands to halt its nuclear program and insists it plans to use enriched uranium fuel produced at a uranium enrichment facility at Natanz in its first domestically-built nuclear power plant, in the town of Darkhovin, which is scheduled to become operational in 2016.

Tehran announced in late February that it had 6,000 operating centrifuges at Natanz and was planning to install a total of 50,000 over the next five years.

Commenting on the Iranian nuclear program, Dvorkin said the potential danger of its military aspect was not the possibility of a nuclear strike against some countries, but the ability to assume a more bold approach in dealing with the international community after becoming a nuclear power.

"The real threat is that Iran, which is already ignoring all resolutions and sanctions issued by the UN Security Council, will be practically 'untouchable' after acquiring nuclear-power status, and will be able to expand its support of terrorist organizations, including Hamas and Hezbollah," the expert said.

He added that the possession of nuclear weapons by Iran could force non-nuclear countries to seek similar weapons and ballistic missile technologies thus starting a nuclear race and increasing the possibility of a nuclear conflict.

Dvorkin has had a role in writing all major strategy documents for the Strategic Nuclear Forces and the Strategic Missile Forces. As an expert in the field he participated in preparing the Intermediate-Range Nuclear Forces (INF) Treaty and the START I and START II pacts, and has made a significant contribution to formulating Soviet and Russian positions at negotiations on strategic offensive arms control and reduction.

[Dreadnought]

17/03/2009
Pregovori Rusije i SAD o Iranu mogu da dovedu do odustanka od razmeštanja elemenata protivraketne odbrane u Poljskoj – izjavio je bivši pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bržezinski u intervjuu za varšavski dnevnik „Gazeta viborča“. Administracija Baraka Obame stavila je na znanje da će se konsultovati sa Moskvom o problemima protivraketne odbrane.

Izvor:Glas Rusije

[Dreadnought]

Пројекат размештања елемената америчког система ПРО у Централној Европи нема сврхе како са одбрамбене, тако и са финансијске тачке гледишта.

17.03.2009
Експерти америчког конгреса објавили су реферат у којем тврде: пројекат размештања елемената америчког система ПРО у Централној Европи нема сврхе како са одбрамбене, тако и са финансијске тачке гледишта. Они су дошли до закључка да радар у Чешкоји противракете у Пољској практично никако неће утицати на осигурање безбедности Америке и Европе.

Познати политиколог, дописни члан РАН Алексеј Арбатов изразио је своје мишљење датим поводом.

Овај реферат експерата одражава прилично широко распрострањену тачку гледишта у професионалним круговима САД, блиских демократској партији. Они су већ низ година, док су били у опозицији републиканцима, критиковали планове размештања објеката ПРО САД у Европи, истакао је руски научник. Дати реферат, очигледно, послужиће као додатни стимуланс за то да администрација председника Обаме може да доведе у питање неопходност размештања елемената своје ПРО у Европи, не навукавши на себе оптужбе да се не брине о безбедности САД, да наводно иде на уступке Русији, испољавајући макоћу и не оцењујући у потпуности опасност од стране Ирана.

Наравно, биће још других реферата и других мишљења, наставља Алексеј Арбатов. Али такав избалансирани прилаз професионалне заједнице, безусловно, осигурава велику слободу деловања за нову америчку администрацију. САД могу да одустану од реализације датог пројекта ако Русија са своје стране изврши притисак на Иран, убедивши га да обустави програм обогаћивања уранијума. Русија има добре односе са Техераном, пробаћемо да дипломатским путем утичемо на њега. При томе, подсећамо, Русија је потписала резолуцију СБ УН о санкцијама против Ирана. Такође не желимо да Техеран добије нуклеарно оружје. На састанку Дмитрија Медведева и Барака Обаме у Лондону у овкиру велике двадесеторице питање ПРО у вези са иранским проблемом, сматрам, биће обавезно дотакнуто.

Између осталог, у реферату експерата конгреса САД се истиче да би било могуће много јефтиније и ефикасније заштити себе и Европу уз помоћ мобилних противракета смештених у Турској. Овакве мобилне противракете, колико знам, смислили су Чеси. Две трећине становништва Чешке залаже се против изградње америчког радара на њиховој територији. Сасвим је вероватно да ће ове протесте такође узети у обзир председник САД, рекао је у ексклузивном интервјуу за радио Глас Русије Алексеј Арбатов, дописни члан РАН.

Извор:Глас Русије

[Dreadnought]

Češka vlada neočekivano povukla sporazum o antiraketnom štitu
 
17.03.2009
Češka vlada povukla je neočekivano večeras iz Poslaničkog doma parlamenta predlog sporazuma sa SAD o izgradnji radara antiraketnog štita u Češkoj i na taj način prekinula njegovu ratifikaciju, zbog realne pretnje da parlament sporazum definitivno sutra odbije.

"To ne znači da je ratifikaciji kraj. Ona u gornjem domu važi. Sporazum ćemo vratiti u donji dom posle daljih konsultacija sa američkom administracijom i aprilskog samita NATO", kazao je večeras češki premijer Mirek Topolanek u vanrednom izdanju dnevnika na nacionalnoj televiziji.

Opoziciona levica, socijaldemokrate i nereformisani komunisti, iskoristila je što na sednici ove nedelje, zbog obaveza oko predsedavanja Češke Evropskom unijom, neće biti čak trojica ministara-poslanika, a pošto su dva poslanika vladajuće koalicije teško bolesna opozicija bi imala pouzdanu većinu da sporazum o radaru američkog štita i boravku američkih vojnika odbije.

Iako već godinama u oba doma češkog parlamenta važi nepisano pravilo da bilo opozicija bilo koalicija zbog bolesnih ili odsutnih poslanika druge strane povlači svoje poslanike iz glasanja da bi odnos snaga ostao nepromenjen, ovog puta, izuzetno, socijaldemokrate i komunisti to su odbili.

Opoziciji je tako danas pošlo za rukom da na sutrašnji dnevni red progura glasanje o radaru a ako bi ga Poslanički dom u tom glasanju odbio, projekt u Češkoj bi definitivno pao u vodu, jer je za radar neophodna saglasnost oba doma parlamenta.

Prekid postupka ratifikacije pozdravio je danas i lider najmanjeg partnera u vladi premijera Topolaneka, Stranke zelenih, Martin Bursik.

"Mislim da nema smisla ratifikovati sada taj sporazum, dok ne znamo kakav će prema štitu biti stav američke administracije novog američkog predsednika Baraka Obame", kazao je Bursik češkoj televiziji.

Izvor: Blic online

[Dreadnought]

Пробе показале да амерички штит не би заштитио Европу


Физичар Ричард Гарвин, који је учествовао у стварању хидрогенске бомбе, каже да противракетну одбрану „не вреди постављати, јер ће бити бескорисна”
 
19/03/2009
Вашингтон – Амерички противракетни штит у Европи не би био ефикасан, показали су резултати неколико испитивања, а према тестовима које је обавио Пентагон – ракете, исте оне које би биле постављене у Пољској, нису погодиле мете у пет од тринаест проба. Те ракете нису успеле да разликују мамце од правих ракета, саопштила је Канцеларија за одговорност владе, која контролише рад државних органа.

Противракетни систем који је администрација Џорџа Буша планирала да постави у Чешкој (радар) и Пољској (ракете) коштао би између девет и тринаест милијарди долара, а ипак би делови Европе остали незаштићени од напада из Ирана. Подсетимо, могући ракетни напади из Северне Кореје и Ирана били су званични разлог за идеју о штиту у Европи којој се Русија од почетка противи.

Амерички председник Барак Обама најавио је да би могао да одустане од штита ако се покаже да он није ефикасан, а последња испитивања иду у прилог таквој тези. Уз то, једна независна техничка анализа показала је да би Техеран и Пјонгјанг могли да заварају штит, који би био део америчког система одбране, коришћењем неких једноставних противмера као што су на пример балони.

Ипак, портпарол Агенције за ракетну одбрану САД саопштио је да то није тачно и да су тестови који је обавио Пентагон „оперативно најреалнији”.

На другој страни, физичар Ричард Гарвин, који је учествовао у стварању хидрогенске бомбе и недавно био у комисији за процену претње од балистичких пројектила, каже да противракетни штит „не вреди постављати, јер ће бити бескористан”.

Ако права мета овог система није Русија, као што Москва сумња, ускоро би могло да дође до правог отопљења између две силе. У понедељак је једна комисија Конгреса, у којој су били представници обе америчке странке, објавила извештај у којем је председника Обаму позвала да одустане од подршке уласку Грузије и Украјине у НАТО и да њихово чланство замени „специјалним односом” са Северноатлантским пактом. Иако сматрају да се Русији не сме дозволити да учврсти своју сферу утицаја на постсовјетском простору, конгресмени наводе да треба поново сагледати размештање противракетне одбране у Пољској и Чешкој и да са Москвом треба заједно радити на отклањању претње од иранских или других пројектила.

У међувремену, владе Чешке Републике привремено је из процеса ратификације повукла споразуме о инсталирању америчког радара, плашећи се да неће имати већину у доњем дому парламента.

„Ово не значи да одустајемо од ратификације, а предлог споразума можемо поново упутити на гласање било када”, изјавио је премијер Мирек Тополанек, објаснивши да би парламент могао да се изјасни после самита НАТО-а који ће протећи у знаку обележавања 60. годишњице овог војног савеза. Самит се одржава 3. и 4. априла у Стразбуру и Келу, градовима које дели Рајна и француско-немачка граница, а након тога Барак Обама долази у Праг на састанак са челницима ЕУ.

Извор:Политика

[Bane]

Amerika je morala da pribegne ovom "triku" kako ne bi ispalo da je sama odustala od anti-raketnog štita. Iako je po meni glavni razlog za ovu odluku pre svega kriza i nedostatak novca, ne treba gubiti iz vida je Obama u toku predizborne kampanje govorio da će uloga štita biti preispitana u sličaju njegove pobede, te da će od njega odustati ako se pokaže bespredmetnim. Svaka čast na ovom potezu!

[Dreadnought]

Medvedev: Narušavanje ravnoteže

21. april 2009.
Helsinki -- Predsednik Rusije Dmitri Medvedev smatra da američki planovi za izgradnju antiraketnog štita prete da ugroze ravnotežu u naoružanju između Rusije i SAD.

Tokom posete Finskoj, Medvedev je juče izjavio da Moskva "nije mogla da postigne sporazum sa prethodnom američkom administracijom" o antiraketnom štitu, ali je izrazio nadu da će uskoro početi razgovore o tom pitanju sa predsednikom SAD Barakom Obamom.

Tokom nedavnog susreta u Londonu, dvojica predsednika nisu razmatrala pripreme SAD za raspoređivanje delova antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, ali su u zajedničkom saopštenju naveli da su SAD svesne zabrinutosti Moskve.

"Rusija je veoma zabrinuta zbog jednostranih napora da se razviju antiraketni štitovi koji komplikuju balans u naoružnju", rekao je Medvedev na Univezitetu u Helinskiju.

Prema njegovim rečima, "pravi globalni antiraketni štit" ne bi trebalo da služi interesima samo jedne zemlje ili alijanse.

Medvedev je ponovio da je u Londonu postigao sporazum sa Obamom o skorom početku razgovora o izmeni Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (START) iz 1991. godine, koji važi do kraja ove godine.

"Smatramo da taj sporazum takođe treba da ograniči broj nukleranih bojevih sistema, među kojima interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa za podmornice i teških bombardera", rekao je ruski predsednik.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Zamena sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja

Pregovori SAD-Rusija u maju u Moskvi

28.04.2009.
Prva serija rusko-američkih pregovora o zameni Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, biće održana od 18. do 20. maja u Moskvi.

 
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su se tokom prvog zvaničnog susreta u Rimu 24. aprila, dve strane "dogovorile da organizuju prvu seriju pregovora dve delegacije u punom obimu od 18. do 20. maja". U saopštenju se, međutim, ne navodi ko će učestvovati u pregovorima.

Cilj stastanka u Rimu bio je priprema početka pregovora, u skladu sa instrukcijama predsednika SAD i Rusije Baraka Obema i Dmitrija Medvedeva.

Obama i Medvedev su početkom aprila u Londonu najavili početak pregovora o smanjenju naoružanja. Tada je najavljeno je da će o sporazumu u maju razgovarati američka državna sekretarka Hilari Klinton i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

START iz 1991. godine određuje broj nuklearnih glava dve zemlje i važi do 5. decembtra ove godine.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Odgovor na Patriote u Poljskoj — Iskanderi u Kaljiningradu

21.05.2009
Ukoliko Poljska razmesti na svojoj teritoriji američke protivavionske raketne komplekse „Patriot“, to će biti korak u pravcu lociranja elemenata američke strateške protivraketne odbrane u zemlji – izjavio je danas izvor u Generalštabu Oružanih snaga RF u intervjuu za agenciju Interfaks. Prema njegovim rečima, ovi kompleksi treba da štite razmeštanje elemenata američke protivraketne odbrane u Evropi. Ranije su mediji saopštavali o planiranom razmeštanju kompleksa „Patriot“ sa 196 raketa i pomoćnim osobljem od 100 prekookeanskih vojnika i oficira u Poljskoj.

 Varšava je objavila da će rakete biti dostavljene u zemlju nezavisno od pozitivne ili negativne oduke predsednika SAD Baraka Obame o razmeštanju elemenata protivraketne odbrane na njenoj teritoriji. Predstavnik Generalštaba podsetio je da zauzvrat za stvaranje 3. pozicionog rejona američke protivraketne odbrane u Evropi Rusija može da razmesti u Kalinjingradskoj oblasti operativno-taktički raketni kompleks „Iskander“.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Елементи противракетног система САД у Пољској и Чешкој као штити против иранских ракета су химера

21.05.2009
Овакав закључак садржи истраживање угледног америчог Институт Исток-Запад уз учешће бившег шефа Пентагона Вилијама Перија. Тим пре што ракете које могу да донесу нуклеарне бојеве главе до Европе, Техеран ако и произведе, онда то неће бити скоро.

Коментар Сергеја Гука.
 
Сумње Русије су углавном оправдане, признају амерички експерти. Почев од тога да ће будући радар у Чешкој бити способан да усмерава на циљ не десет ракета, већ много више. Ради пресретања непријатељских објеката систем је све једно неодговарајући. Крстареће ракете он неће регистровати. И пред лажним бојевим главама које се одвајају од носача и имитирају праве, он је такође немоћан.

До таквог закључка независно од Института Исток-Запад дошли су својевремено експерти ЦИА-е.
Аустријски експерт Хајнц Гертнер, раније сарадник поменутог Института, скреће пажњу на главни проблем који је остао ван оквира истраживања. Теоретски није искључено да систем ПРО убудуће може да буде проширен. И да ће ствар доћи до размене нуклеарних бојевих удара, чије ће поље битке постати Европа. Истина, Гартнер сматра такав сценарио практично искљученим.

Додајем: на данашњи дан. Зашто да једна страна, у датом случају САД, иступи у једностраном поретку из уговора о ограничењу система противракетне одбране? Зашто да ломи успостављену конструкцију глобалне безбедности и да се крије иза антиракетног штита? Циљ је један: довести супротну страну, у датом случају Русију, у ситуацију да њен одбрамбени потенцијал буде обезвређен. О иранској претњи нико, осим пропагатора, не говори, а и они при томе имају у виду само Русију. Чак када би Техеран и створио некада потенцијал балистичких ракета, који је смисао да напада Европу? На ово једноставно питање нико од оних који воле да плаше јавност иранским демокловим мачом нема одговор.

Прогноза аустирјског експерта далека је од оптимизма. Потенцијална претња по националну безбедности Русије од стране америчке ПРО негативно ће се одразити на преговоре о разоружању који су у току. У тој ситауцији, сматра он, Русија може да истакне овакав аргумент. Пред лицем опасности од стране америчког пројекта њој ће бити потребан додатан број нуклеарних бојевих глава за пробој одбрамбеног система. Зато не треба рачунати на скори компромис у погледу новог споразума о стратешком офанзивном наоружању, убеђен је Гертнер. Тешко је не сложити се са њим.

Извор: Глас Русије