Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 69 456
|
 |
« on: February 12, 2009, 07:17:56 pm » |
|
12/02/2009
Двостепене комисије, састављене од представника више министарстава, одлучиваће ко ће моћи да искористи уставно право приговора савести
Младић који поседује оружје, или је само поднео захтев за издавање оружног листа, који се бави трговином или поправком оружја и муниције, који је кажњаван због насиља или за кога се утврди да је по овим питањима лагао приликом регрутације – неће моћи да служи војни рок у цивилној служби. Оно што звучи логично, заправо тек ће законом о цивилној служби, на чијем доношењу се ради, бити и званично део нормативе која регулише ову област.
Нацрт поменутог закона предвиђа оснивање центра за цивилну службу при Министарству одбране који ће сарађивати са другим министарствима, државним органима, јединицама и организацијама цивилне заштите и органима Војске Србије. О томе ко ће војску моћи да служи цивилно одлучиваће првостепена и другостепена комисија. У Министарству одбране истичу да се у њиховом саставу обезбеђује демократски принцип контроле у раду, учешћем представника органа локалне самоуправе из области рада и социјалне политике и здравствених установа у првостепеним, односно представника Министарства правде, Министарства за рад и социјална питања и Министарства здравља у другостепеним комисијама.
Иако је цивилно служење уставно право, намењено онима који из моралних, филозофских, етичких или верских разлога не желе да служе војни рок под оружјем у јединицама Војске Србије, у пракси га (зло)употребљавају они који једноставно неће да служе војску у униформи.
– Једна од новина које су предвиђене нацртом закона јесте да се особа у цивилној служби више неће третирати као војно лице, па тако, на пример, више неће имати право на бесплатне услуге у војномедицинским здравственим установама. Такође, новчане принадлежности регрутима на цивилном служењу исплаћиваће се из средстава организације, установе или органа где служе војни рок, а не из буџета Министарства одбране, као досад. Уводи се обавезна обука „цивилних” регрута за послове цивилне заштите. Проширени су разлози за одлагање цивилне службе регрута научних радника и истраживача, врхунских спортиста и уметника због учешћа на пројектима, такмичењима и манифестацијама од значаја за Србију – објашњава пуковник Никола Карановић, руководилац радног тима за израду Нацрта закона о цивилној служби.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Регрути ће као и до сада уз сваки појединачни позив обавезно добијати и обавештење о праву на приговор савести, али ће оно убудуће бити допуњено и конкретним поступком за остваривање тог права.
Каква су искуства са цивилним служењем војног рока у Србији? Према речима пуковника Карановића, међу позитивним карактеристикама на првом месту је друштвена корист. Војници „на цивилном”, на пример, истоварују камионе са хуманитарном помоћи, праве компјутерске програме за разне установе, стичу радне навике, а при том својим радом штеде новац установа у које су распоређени. С друге стране, примећено је да ови војници неоправдано изостају с посла, што њихови претпостављени толеришу, прикривају, па чак и охрабрују. Насупрот томе, дешавало се и да буду ангажовани на пословима са повећаним ризиком, што је забрањено, или остају у двоструком радном односу док су на служењу цивилног војног рока. Догађало се чак и да неки радници буду отпуштени јер су послодавцу на располагању младићи на цивилном служењу.
Како каже пуковник Карановић, није реткост да регрути цивилно служе војску не из верских, моралних или других оправданих разлога, већ како би задовољили друге потребе.
– Лакше је полагати испите и завршити школовање ако боравите код куће, у месту становања. Ако не проводите 24 часа у некој удаљеној касарни, већ осам сати у музеју, рецимо, остаје вам времена и за друге активности – каже наш саговорник.
Регрутима је најмање одговарао рад у јавнокомуналним предузећима, а највише су се борили за позиције у установама културе, спортским организацијама и клиничко-болничким центрима. Међутим, треба имати у виду да они у односу на војнике у касарнама, који се скоро и не спомињу када се јавно расправља о овој теми, имају битну предност јер нису изложени истим психофизичким напорима.
Нико не може бити распоређен да служи цивилно у организацији или установи у којој је запослен или је раније био запослен, у којој ради неко из његове уже породице или у установи где се школује, односно студира, предвиђа нацрт закона. У досадашњој пракси су примећени покушаји злоупотребе и притисака на чланове комисија које врше распоред да регрути буду распоређени управо на таква места. Закон ће бити јасан: неће бити ни распоређивања на позиције које су непопуњене по постојећој систематизацији организације или установе, као и на послове чијим би обављањем дошло до отпуштања запослених радника – истиче Карановић.
Резервисти цивилне заштите, вежбе до 90 дана
Цивилна служба траје девет месеци, они који изаберу овај начин регулисања војне обавезе имају право на одсуство од 13 дана, рачунајући и нерадне дане. Ако се покажу добро, могу рачунати на до седам дана наградног одсуства. Сви морају проћи кроз обавезну обуку за послове цивилне заштите у чију ће евиденцију резервног састава (или других снага одбране) бити уписани. Нацрт закона предвиђа могућност позивања резервног састава цивилне заштите на вежбе у трајању до 90 дана.
Т. Бојковић
Извор: Политика
|
