PALUBA
December 16, 2017, 12:07:27 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 ... 128 129 [130] 131 132 ... 139   Go Down
  Print  
Author Topic: Beograd na starim fotografijama i razglednicama  (Read 225331 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
zpetrov9
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 542



« Reply #1935 on: April 19, 2017, 09:16:07 pm »

Beograd 1867. godine, pogled s Kalemegdanske tvrđave na grad. Desno se vidi Saborna crkva.


* Beograd 1867. godine pogled s Kalemegdanske tvrđave.jpg (449.54 KB. 1260x852 - viewed 19 times.)



Beograd cca 1903. godine. Vasina ulica s konjskim tramvajem, električnog još nije bilo.


* Beograd cca 1903. Vasina ulica s konjskim tramvajem.jpg (629.3 KB. 1631x1060 - viewed 16 times.)

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 15 647


« Reply #1936 on: April 19, 2017, 09:56:06 pm »

На данашњи дан, 19.априла 1867.године, пре 150 година кнез Михајло је, на основу султановог хатишерифа од последњег заповедника турског гарнизона у Београду Али Риза-паше примио кључеве калемегданске, смедревске, кладовске и шабачке тврђаве. Пар фотографија (или како се то већ тада звало) из тог времена


* Image00006.jpg (605.16 KB. 1626x1080 - viewed 17 times.)


* Image00007.jpg (626.31 KB. 1626x1080 - viewed 20 times.)


* Image00008.jpg (357.3 KB. 717x1080 - viewed 18 times.)


Фотографије сам снимио на поноима изложбе на отвореном, на тераси Калемегданске терасе.

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 12 798


« Reply #1937 on: April 20, 2017, 09:51:24 am »

Beograd 1867. godine, pogled s Kalemegdanske tvrđave na grad. Desno se vidi Saborna crkva.

[ Attachment ]


Beograd cca 1903. godine. Vasina ulica s konjskim tramvajem, električnog još nije bilo.

[ Attachment ]

Prva fotografija napravljena je sa sahat kule.

!903. je već bio uveden električni tramvaj, ali ili je fotka koju godinu starija, ili prosto nisu provukli žicu kroz Vasinu!?
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 12 798


« Reply #1938 on: April 20, 2017, 09:54:12 am »



Јуче сам сазнао за ту изложбу на калемегданској променади. Обавезно ћу свратити. Фотографија се у то време често звала "дагеротипија", по "проналазачу" фотографије Лују Дагеру (Louis Daguert).
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 15 647


« Reply #1939 on: April 20, 2017, 07:40:44 pm »

Браво Кумбор - дагеротипија!
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 755



« Reply #1940 on: April 22, 2017, 11:06:53 am »

Svečano puštanje u saobraćaj tramvajske linije 1a, fotografija Politikinog fotoreportera Ace Simića:


* 17523505_1418348991554729_1746016413874749876_n.jpg (76.96 KB. 700x534 - viewed 17 times.)



* 82_metro-beograd-1912.png (304.95 KB. 1000x1416 - viewed 23 times.)

Logged
zpetrov9
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 542



« Reply #1941 on: April 23, 2017, 08:41:18 am »

Beograd cca kraj 1915. ili 1916. godine, popravak ulice pod nadzorom okupatorskih Austro-Ugarskih oficira. Desno je vidljiv samo mali dio
tadašnjeg hotela Solun.

Beograd cca kraj 1915. ili 1916. popravak ulice.jpg
Re: Beograd na starim fotografijama i razglednicama
* Beograd cca kraj 1915. ili 1916. popravak ulice.jpg (313.73 KB, 1200x899 - viewed 19 times.)
Logged
zpetrov9
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 542



« Reply #1942 on: April 26, 2017, 05:51:33 am »

Ne sjećam se da li je već bio postavljen ovaj link o bombardiranom Beogradu 1941. koji su snimili Njemci. Neki poseban komentar mislim da
nije potreban. Beograđani i poznavatelji i prijatelji Beograda će prepoznati mnoga mjesta.

« Last Edit: April 26, 2017, 08:57:27 am by MOTORISTA, Reason: Ispravljen Youtube link » Logged
zpetrov9
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 542



« Reply #1943 on: April 26, 2017, 12:53:45 pm »

Beograd 1913. godine. Karađorđeva ulica i glavna željeznička stanica.


* Beograd 1913. Karađorđeva i željeznička stanica.jpg (309.68 KB. 1224x813 - viewed 19 times.)



Beograd cca 1923. godine.  Karađorđeva ulica.


* Beograd cca 1923. Karađorđeva ulica.jpg (240.72 KB. 1260x760 - viewed 11 times.)


Beograd 1913. godine. Rekao bih negdje na Terazijama.


* Beograd 1913. godine.jpg (254.91 KB. 1224x813 - viewed 15 times.)



Beograd 1927. godine.  Terazije.


* Beograd 1927. godine Terazije.jpg (177.33 KB. 713x841 - viewed 12 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 25 313



« Reply #1944 on: April 26, 2017, 03:12:15 pm »

Njeni tragovi su svuda po Beogradu i iza sebe je ostavila samo lepotu. A zauzvrat nikad ništa nije tražila
26.04.2017.

Jelisaveta Načić bila je najmlađa od trinaestoro dece uglednog beogradskog trgovca Mihajla S. Načića, čije su se kočije iznajmljivale za svečane kraljevske događaje. Miraz je potrošila na školovanje i postala je prva žena arhitekta na novootvorenom Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Sačuvana je samo jedna njena fotografija, ali je zato svojim delima ostavila traga u rodnom gradu. Pored mnogih od njih prolazimo, a ne znamo da su njen dar svima nama.

Jedina sačuvana fotografija Jelisavete Načić

* 01.jpg (306.73 KB. 630x1037 - viewed 9 times.)


Odrasla u udobnosti porodičnog imanja na padini ispod današnjeg hotela „Moskva“, čiji su vlasnici imali i kuće u Hilandarskoj ulici, Jelisaveta je od ranog školovanja bila sklona tehničkim naukama. Sredstva koja su tadašnje devojke zdušno čuvale za udaju Jelisaveta daje na ostvarenje svog sna. Želi da postane arhitekta.

To i uspeva, sa 22 godine postaje prva žena arhitekta u Srbiji, ali i prva žena zaposlena u državnoj upravi; u Ministarstvu građevina dobija posao 1901. godine kao crtač. Njena stručnost nije mogla da naoknadi to što je žena, državni propisi nisu dozvoljavali da radi u struci, pa Jelisaveta 1902. godine polaže državni ispit. I dalje strpljivo radi kao crtač, ali koristi prvu šansu da napreduje. Prijavljuje se na konkurs za izradu idejnog rešenja za projekat crkve Svetog Đorđa u Topoli, na kome osvaja treće mesto. To je bila njena prva pobeda. Postaje jedan od glavnih arhitekata Beogradske opštine.

Beograd početkom 20. veka kao da je samo nju čekao. Prestonica se sve više gradi, dobija urban, evropski izgled, sve je više mesta za realizaciju arhitektonskih ideja. Jelisaveta oberučke prihvata svoj prvi posao, osmišljava rešenje za Mali Kalemegdan, po idejnoj skici čuvenog arhitekte Dimitrija Leka. Kreira malo stepenište kojim se danas iz Pariske ulice ulazi na beogradsku tvrđavu. Neobarokne stepenice od ripanjskog zelenog kamena njen su prvi dar Beogradu.

Iz Francuske ulice na Kalemegdan se ulazi stazom koju je napravila Jelisaveta Načić

* 02.jpg (241.88 KB. 630x351 - viewed 7 times.)


Njen rad na projektu uređenja Velikog Kalemegdana bile su i velike kamene barokne stepenice kojima se od Savske aleje ulazi u Parisku ulicu, kao i ograda Savke aleje sa vazama na kamenim postamentima, porušena u Prvom svetskom ratu.

Godine 1906, za samo dve godine, završen je najmonumentalniji projekat Jelisavete Načić, zgrada osnovne škole „Kralj Petar Prvi“ kod Saborne crkve. U to vreme predstavljala je jedan od najmodernijih školskih objekata u Srbiji, na privilegovanom mestu, pored Saborne crkve i Konaka kneginje Ljubice. Na fasadi vešto prilagođenoj nezgodnom uglu dveju ulica, između prozorskih lukova prvog sprata, postavljeni su reljefni portreti Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Izuzetan projekat bio je izložen na IV jugoslovenskoj izložbi u Beogradu 1912. godne, a ovo zdanje u istoriji je zabeleženo kao zgrada u kojoj je održana prva košarkaška utakmica u Beogradu.

U sali za fizičko vaspitanje OŠ "Petar Prvi" Meštrović je izlio statuu Pobednika, simbola Beograda

* 03.jpg (323.04 KB. 630x473 - viewed 7 times.)


Jelisaveta je bila arhitekta koji je ostavio traga u gotovo svim tipovima građevina, pa i u sakralnim. Dorćol je darovala projektom velelepne Crkve Svetog Alksandra Nevskog. Izgradnja je počela neposredno pred Balkanski rat, a radovi su sa prekdima završeni 1930. godine, sa drugim arhitektom na čelu. Projektovala je i stambenu arhitekturu, zgrade i porodične kuće. Prem njenim planovima urađeni su prvi radnički stanovu, u dvospratnoj zgradi, u današnjoj Venizelosovoj ulici.

Njenu karijeru obeležila je i izrada plana i nadzor nad izvođenjem urbanističkog uređenja Terazijskog platoa, razrada rešenja Veselina Lučića. Terazijski plato osmišljen je kao mali trg sa fontanom i zelenilom oko kog su kružili tramvaji. Umesto starih stabala kestenova posađeni su jasenovi, a među ukrasnim biljem našla su se i stabla banana, zaslugom inženjera-baštovana Šarla Lerua.

Po nacrtima Jelisavete Načić sagrađena je crkva posvećena Svetom Arhangelu Mihailu u Štimlju na Kosovu. U južnom delu crkve je spomen-ploča, Jelisavetina posveta srpskim vojskovođama koji su se borili na ovim prostorima: „Spomen-ploča osvetnicima Kosova, vojvodama Radomiru Putniku, Živojinu Mišiću, Gligoru Sokoloviću, slava poginulima za Kosovo, arhitekta g-đica Jelisaveta Načić“  Takvo rešenje Terazija opstalo je sve do 1949. godine, kada je Terazijska česma premeštena u Topčider, blizu konaka kneza Miloša, gde će i ostati do nove rekonstrukcije Terazija i vraćanja na prvobitno mesto 1975. godine.

Na Terazijama je planirano i postavljanje fontane s statuom Pobednika Ivana Meštrovića. Statua je rađena u velikoj sali osnovne škole kod Saborne crkve koju je Jelisaveta projektovala, ali nedovoljno moderna sredina nije prihvatila da nago muško telo narušava izgled njigovog grada, te je premeštena na Kalemegdan, na zapadni ugao Beogradske tvrđave u Gornjem gradu u čast desetogodišnjice proboja Solunskog fronta, 8. oktobra 1928. godine. Izradila je i projekat za prvu bolnicu tuberkuloznih bolesnika u Beogradu, na Vračaru, kako je u Beogradu od 1901. do 1910. u proseku godišnje od tuberkuloze umiralo 500 ljudi. Bolnica je teško oštećena u Prvom svetskom ratu za vreme bombardovanja, a kasnije je i srušena.

Jelisaveta je Dorćol je obeležila velelepnom crkvom, a u ovom delu grada nalazi se i ulica koja nosi njeno ime

* 04.jpg (603.61 KB. 630x841 - viewed 8 times.)


Ipak, nijedna građevina nije ostavila toliko traga u Jelisavetinom životu kao slavoluk postavljen na Terazijama u čast pobednika iz balkanskih ratova. Većina izvora navodi da je zbog natpisa „Još ima neoslobođenih Srba“ na jednom delu slavoluka u vreme okupacije u Prvom svetskom ratu Jelisaveta završila u logoru Nežider u Mađarskoj.

„Iako zanimljiv, ovaj navod nije tačan. Mnogo je tačnije da je Načićeva deportovana s drugim uglednim Beograđanima s ciljem da se stanovništvo prestonice demorališe“, beleži Tamara Ognjević u knjizi „Blago Srbije“, objašnjavajući Jelisavetinu aktivnost i u toku bombarodvanja u Velikom ratu, kada je obnavljala nastradale objekte. Tvrdi da su zato dobro obavešteni Nemci depotrovali u logor prvu ženu arhitektu u Srbiji i njenog starijeg kolegu Jovana Ilkića, projektanta Savezne skupštine.

Već iskusni arhitekta, Jelisaveta je dobijala i narudžbine za izradu projekata privatnih kuća u prestonici. Proizvod njenog rada su dom knjižara Marka Markovića, na uglu Kapetan Mišine i Jovanove ulice, koji je kasnije proglašen za kulturno dobro, kao i Arse Drenovca, na uglu Kosovske i Kondine ulice.

U logoru Jelisaveta upoznaje i sreću, budućeg supruga Luku Lukaija, albanskog intelektualca katoličke vere. Venčali u se 1917. godine, dobili ćerku Luciju. Nakon izlaska iz logora kratkorajno borave u Beogradu, pa se sele u Skadar, gde je bila Lukina porodica.  Jelisaveta se više nije bavila svojom profesijom. Sa suprugom je učestvovala u dizanju ustanka za oslobođenje Albanije od italijanske okupacije, a posle propasti ustanka 1923. godine sele u Dubrovnik.

Kao iskusan arhitekta, Jelisaveta je dobijala i porudžbine za projektovanje privarnih kuća

* 05.jpg (308.4 KB. 630x433 - viewed 9 times.)


Načetog zdravlja, politički emigrant Luka Lukaij, autor prvog Albansko-srpskohrvatskog rečnika, objavljenog 1935. u Beogradu, umro je u Dubrovniku.

Žena koja je projektovala školu, bolnicu, trg, reprezentativne delove beogradske tvrđave, privatne kuće i stanove, preminula je u Dubrovniku 6. maja 1955. godine. I danas, kojim god delom njenog rodnog Beograda prolaznik da prošeta, naiđe na njen monumentalni trag.

Izvor: www.zena.blic.rs

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 15 647


« Reply #1945 on: April 26, 2017, 07:49:37 pm »

Баш ти хвала. Дао си ми идеју за пост у заједници где постављам овакве ствари на Гугл +.
Logged
zpetrov9
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 542



« Reply #1946 on: April 27, 2017, 03:05:38 am »

Beograd  Novi dvor 1914-1917. godine. Pod A-U okupacijom.


* Beograd Novi dvor 1914-1917.jpg (292.03 KB. 1250x882 - viewed 11 times.)



Beograd Novi dvor 1914-1918. godine, isto pod A-U okupacijom.


* Beograd Novi dvor 1914-1918-2.jpg (260.51 KB. 1200x822 - viewed 8 times.)



Pogled na dio Beograda 1912. godine.


* Beograd 1912.jpg (280.61 KB. 1224x710 - viewed 16 times.)



Beograd Tašmajdan, snimljeno iz aviona negdje prema kraju tridesetih godina XX vijeka


* Beograd Tašmajdan negdje prema kraju tridesetih.jpg (328.99 KB. 1200x864 - viewed 13 times.)
.

Logged
zpetrov9
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 542



« Reply #1947 on: April 28, 2017, 09:00:22 am »

Beograd nekada, Terazije.


* Beograd nekada Terazije.jpg (131.06 KB. 780x527 - viewed 16 times.)



Beograd 1940.godine,  ulica Kneza Miloša.


* Beograd 1940. ulica Kneza Miloša.jpg (161.5 KB. 921x724 - viewed 16 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 25 313



« Reply #1948 on: May 02, 2017, 07:25:55 pm »

„Троле” возиле Новобеограђане и Земунце

На првомајској паради у престоници Југославије представљен је први београдски тролејбус. – До 1973. преко Бранковог моста ишла су три тролејбуса – 14, 15 и 16. – Последњих година размишља се да их замене електробуси
Аутор: Дејан Алексић уторак, 02.05.2017.

Првомајске параде у бившој СФРЈ сваке године представљале су свечаности о којима се данима причало. На парадама су се редовно приказивала достигнућа земље „братства и јединства”, а за Београђане је међу занимљивијима била па­рада 1947. Те године, на првомајској паради у престоници Југославије предста­вљен је први београдски тролејбус.


* trola1.jpg (215.59 KB. 672x504 - viewed 9 times.)


Исте године успостављене су и редовне линије – једна од Калемегдана до Славије и друга од Славије до Црвеног крста, потом продужена до Калемегдана. Неколико месеци касније, тролејбуска веза је успостављена и до Душановца. Како се наводи у хроникама ГСП-а, на прелазу из прве у другу половину 20. столећа идеја је била да нова врста возила на струју преузме главну улогу у градском превозу. Само осам година од изласка првог тролејбуса на престоничке улице у возном парку градског превозника била су 42 оваква возила.

Визија тих година била је да се тролејбуска мрежа рашири до Земуна, Карабурме, Новог Бе­ограда, Дедиња… Нешто од тога је и заживело веома брзо. Веза са Земуном успостављена је 1956. Према белешкама хроничара, до 1973. преко Бранковог моста ишла су три тролејбу­са – 14 (Зелени венац – Земун / Горњи град), који се сматра наследником предратне трам­вајске линије, 15 (Зелени венац – Земун / Нови град) и 16 (Зелени венац – Нови Београд / Похорска).  Да тролејбуску везу можда треба укинути, у граду је почело да се размишља већ крајем ше­здесетих година.

Према подацима ГСП-а, почетком седамдесетих, у време када је град водио чувени Бранко Пешић, преживела је само тролејбуска линија Калемегдан–Крушевачка која је такође тре­бало да буде укинута. Није дуго прошло, а већ средином те деценије истраживања о јавном саобраћају у Београду су показала да од тролејбуса као вида превоза не треба да се одуста­не. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих као главни тролејбуски правци су утврђе­ни Коњарник, Миљаковац, Учитељско насеље, Медаковић, Бањица, Кумодраж, Звездара… Oседамдесетих се успоставља веза са Коњарником и Учитељским насељем, али, како би се планирана нова мрежа у потпуности остварила, 1982. одлучено је да се њено унапређење финансира из самодоприноса Београђана. Тако је већ 1983. трамвајска мрежа постала бога­тија за линију од Калемегдана до Звездаре. Убрзо после ње, подсећају у ГСП-у, почиње да вози и „трола” 29 (Калемегдан – Медаковић 3). Средином осамдесетих Београђане је почео да превози и тролејбус 41 (од Калемегдана до Бањице 2), а 1986. успоставља се веза између Бањице 2 и Звездаре. Тај тролејбус понео је ознаку 40.


* trola3.jpg (185.86 KB. 672x504 - viewed 10 times.)


До краја осамдесетих тролејбуска мрежа се устаљује, па је тролејбус деведесетих увелико део свакодневице Београђана. Кризне деведесете нису ишле наруку ни када је реч о разво­ју јавног саобраћаја, али и поред тога, уочи новог миленијума, отвара се нови тролејбуски депо „Дорћол” за одржавање 135 возила.

И у последњој деценији и по прича о одласку београдских тролејбуса у историју у више на­врата је покретана и заустављања. Најновија разматрања на ову тему појавила су се про­шле године када су на улице први пут изашли електробуси. Једна од идеја која се у граду најозбиљније разматра јесте да се, због лепоте центра престонице, од Славије до Студент­ског трга укине тролејбуска контактна мрежа и да тај потес опслужују електробуси, а да тролејбуси од Славије иду ка периферним окретницама. Осим тога, како је намера град­ских отаца да Студентски трг претворе у пешачку зону, план је и да тролејбуси до Дорћола убудуће иду уз Француску улицу и низ њу. Али, ни ту није крај. Као дугорочно решење за тролејбуски депо спомиње се насеље Медаковић јер је једна од идеја и да ова возила у на­редним деценијама углавном опслужују брдске терене као што су Коњарник, Медаковић, део Врачара, Бањица, Канарево брдо… Неки од ових планова уклапају се и у предлог нове мреже градских линија који је представљен пре две године.

Izvor: www.politika.rs

Logged
zpetrov9
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 542



« Reply #1949 on: May 03, 2017, 05:38:05 am »

Još nekoliko razglednica iz starog Beograda.


Beograd 1930. godine Pariska ulica.jpg
Re: Beograd na starim fotografijama i razglednicama
* Beograd 1930. godine Pariska ulica.jpg (241.61 KB, 1295x811 - viewed 18 times.)
Beograd cca početak tridesetih Terazije.jpg
Re: Beograd na starim fotografijama i razglednicama
* Beograd cca početak tridesetih Terazije.jpg (207.13 KB, 900x608 - viewed 15 times.)
Beograd cca 1915. ulica kralja Milana.jpg
Re: Beograd na starim fotografijama i razglednicama
* Beograd cca 1915. ulica kralja Milana.jpg (439.48 KB, 685x912 - viewed 11 times.)
Logged
Pages:  1 ... 128 129 [130] 131 132 ... 139   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 42 queries.