Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[Milan (longtrip)]

Rekonstrukcija tramvajskih šina na raskrsnici Uzun Mirkove i Pariske ulice, u to vreme je postojala i okretnica kod Paviljona Cvijete Zuzorić, snimak iz hotela "Srpski kralj" (stradao je u aprilskom bombardovanju 1941), 1928:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zpetrov9]

Beograd-Makiš tridesetih godina XX vijeka drveni cijevovod do Belih Voda. Nisam znao da su tada polagali drvene cijevovode tako velikog
promjera i protoka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Beograd nekada Čukarica, tvornica kože.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Beograd nekada Čukarica, rekao bih za vrijeme neke od okupacija. Ćirilićni tekst je prekrižen, a nazire se i neki pečat na Njemačkom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    

[kumbor]

Beograd-Makiš tridesetih godina XX vijeka drveni cijevovod do Belih Voda. Nisam znao da su tada polagali drvene cijevovode tako velikog
promjera i protoka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Beograd nekada Čukarica, tvornica kože.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Beograd nekada Čukarica, rekao bih za vrijeme neke od okupacija. Ćirilićni tekst je prekrižen, a nazire se i neki pečat na Njemačkom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    

A otkud smo sigurni da je cevovod drven?

[JASON]

A otkud smo sigurni da je cevovod drven?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zpetrov9]

Pa tako je pisalo uz te fotografije. Meni je isto i sada neobično da su još u XX vijeku postavljali cijevovod tako velikog promjera (700 mm)
izrađen iz drva, ali iz priloga koji je postavio uvaženi kolega Jason je to vidljivo i potvrđuje ono što je pisalo uz fotografije. Koje drvo su
koristili kao materijal, hrastovinu, bukovinu ili nešto treće? To ne znam ali možda negdje pronađem.

[JASON]

Koje drvo su koristili kao materijal, hrastovinu, bukovinu ili nešto treće?

Јелово дрво, чамовина.

[Milan (longtrip)]

Pijačni dan na Zelenom vencu, fotografija Svetozara Grdijana, 1930...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Колера у Београду 1831. године

Лета 1831. год. беснела је у Јевропи епидемија колере. Ова болест трајала је девет месеци и нарочито је пустошила у Русији, Аустрији, Угарској и Италији. Само у Русији умрло је око пола милиона људи, а број смртних случајева у Аустрији и Угарској износио је око 300.000. Почетком месеца августа дође колера у Земун. Од 1. до 23. помори она у Земуну на 200 душа, те се заведоше предострожне мере. На сваких десет кућа постави се по један надзорник, који их је морао обилазити и видети је ли све здраво и држи ли се чисто. Школе и цркве се затворише 'само у бирцузе сме ко год хоће', вели један савременик.
Београд се тада нађе пред великом опасношћу. Свуда завлада стра' и трепет не само од болести већ и од њених последица. 'Како смо измешани с Турцима, ако овде дође колера, биће рахат што ниђе није била, како је у Јевропу дошла', пише у то доба Вук.
Да би се опасност отклонила, књаз Милош предузе сасвим озбиљне мере. Он нареди 'да се из Земуна не да амо ни за једну пару ништа што се једе'. Затим, нареди да се одржава чистоћа и избегава све што може болест раширити. У тек заведеној 'Књажевско-србској типографији' штампане су књижице Упутство за лечење колере и Средство против колере.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У то време људи у Србији лечили су се како су знали и како је ко мислио да треба, у крајњој нужди травама, угљевљем, бајањем или молитвама. Пазило се на здравље и чувало од болести онако како је био обичај. Да ли због Милошевих предострожности или иначе, тек у овај мах Србија би поштеђена, сем неколико смртних случајева у Београду. О свему томе Цветко Рајовић, управник вароши, известио је књаза Милоша:

Ваша Светлост премилостивејшиј Господару!

Високопочитајемо писмо Ваше Светлости од 28. пр. месеца августа исправно примио сам, на које чест имам покорњејше отзвати се.
Благи налог Ваше Светлости касателно звонења мертвацима и прочије церемонија духовније, за несмућивати крв и чувства људима и попре био сам готово исту наредбу учинио, као собственим советом, сад пак у пуној мери издао сам заповест Вашу, која ће се свето набљудавати, док нас Бог избави овога стра и опет буде нам милостив.
Овди што се болешчине тиче има је, но, не знаменито, до сада од наших нисмо више изгубили до 25, и то понајвише који су стари и чурук били како мушки тако и женски.
Сада недаду ниједному умрети напрасно, јербо навале трљати и парити пак иј највише курталишу, но обично зло нашије људи, после нечувају се те млоги животом плати. Који пак умру по 2 и по 4 а неколико дана један а кадкад ниједан. Турака је у граду млого више полипсало, но крију право число, дознао сам да је преко 100 липсало и сваки дан забољевају, него и они се лече јуначки и млоги остају.
У Земуну од почетка болести до сада прешло је 300 число, сада се је поутишало, да Бог буде милостив. Супруга гос. Јоце Карамате преставила се и Јоци заиста немалу жалост проузроковала.
Госпођа Перка и Тошо (Милошева ћерка Петрија и зет Тодор живели су у Земуну – прим. Ј.) с љубезним чадами совршено су здрави.
С страхопочитанијем приступајући светлому скуту вашему јесам

У Београду                                                               Ваше Светлости
2. септембра 1831.                                                   всепокорнејшиј слуга
                                                                               Ц. Рајович

[Milan (longtrip)]

Пошта 2, вероватно најлепше архитектонско остварење тог времена

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Железничка станица Беогрдад

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Milan (longtrip)]

Reklama za Beogradski zoološki vrt iz 1940. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Сада је то наравно сасвим друкчије. Али у време једно, када је књаз Милош владао Србијом, свет се беше одвикао од мотике - а ово је имало за последицу беспосличење, пијанчење и овом подобно понашање, које у тој мери узе маха, да се Јован Герман, управник вароши, а и сви разумни Београђани сагласише, да том бећарисању једном за свагда учине крај.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
4.  јуна 1838.  поменути Јован Герман актом бр. 356. књажеско-србској  полицајној власти издаде следећу заповест:

Примећено је да многи од овд. житеља, а већа част бећара, кои се у вароши наоде, у радне, лепе и ведре дане, сада, кад је време многоме раду, имају обичај лењствовати по васдан у меани гди гођ, и ту време бадава проводити на штету своју и обшту. На онаким местима безпосличари, свако зло учинити могу и сотим власт и житеље вароши ове узнемирити.
Да неби дакле нико у овој вароши лењствовао, то издајем заповест ову да се нико неусуди у радне дане безпосличити по меана, но сваки нека се радом занима, осим недељом и празнични дана кои су за одмор, и тако и меанџије нека се неусуде пријмати скитаче и лењштине да по васдан онде безпосличе но нека иј одбијају. Кои би се уватио као преступник ове заповести онај ће строгом одговору и казни подлећи.

[Milan (longtrip)]

Stari Beograd...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

A u pozadini Tatra 87!

[zpetrov9]

Beograd nekada spomenik knezu MO. Tada još nije postojala palata Riunione.

[kumbor]

A jednospratnica iza spomenika levo  bi  trebalo da je kafana "Dardaneli".