Podmornice JRM

[Karlo]

Složio bih se sa zadnjim postom i sad bih ja trebao platit piće samo ako netko ne "pije" miješano meso. 

Umjesto toga evo da malo "zapetljam stvar" i ako sam ja samo želio da napišem još nešta,od već naznačenog u tekstu,o upotrebi baro komore u podmorničarstvu.Slažem se da je jedini stvaran apsolutni pritisak ali barokomora u unutrašnjosti i čvrsti trup podmornice (kad su zatvoreni u unutrašnjosti)ne trpe promjene,odnosno ne utječu na njih promjene vanjskog (pa i atmosferskog)pritiska,pa su zato i konstruisane.Dakle,ovdje je tema bila baš o ovome što nije pod utjecajem vanjskih faktora,te neznam koliko je i bitan utjecaj atmosferskog pritiska,nego sami taj odnos pritisak i dubina mora.Kod barokomore se simulira izloženost čovjeka pritisku na određenoj dubini bez obzira na atmosferski.
Ako bismo išli šire,ne samo o ovo dvoje(P i BK),trebali bi smo upoređivati negdašnji međ.sist.mjera te mjerne jedinice i još toga.Atmosfera kao jedinica je davno izbačena i mislim da ona baš i nije totalno jednaka baru a mislim da se sada koristi i paskal,što još više komplikuje stvar.Jednostavno mislim da je i @mandalinino i moje objašnjenje dovoljno za razumjevanje stvari u ovom slučaju.

Poz.

[Karlo]

Карло у барокомору ишло се ради сагледавања могућности чланова посада П. за зарон на веће дубине.ту у релативној сигурности вршено је постепено подизање притиска односно повећање"дубине зарона" те се контролисало како који члан посаде то издржава.на једном од тренига морнар моториста имао је зачепљене синусе,притисак је подигнут до 5 атм. приликом снижавања притиска негде око3 ат. момак је кроз нос избацио гомили сукрвице и гноја и никад више није имао проблема са синусима док је био код нас.

Poz.

Da ne misli moj prijatelj @Vlade da nisam zapazio da je se javio.
Hvala @Vlade! Zaista nisam bio siguran  o čemu se radilo jer je dr.Gošović volio da eksperimentiše.Mislim da ste u pravu,da se radilo o ispitivanju sposobnosti ljudi i za veće dubine, jer je taj stari toranj bio 8-10m(ne sjećam se tačno).Slažem se sa tobom da je to mnogo komfornije u B.komori pod pritiskom nego u moru(vodi) jer se tamo i nije moglo intervenisati bez izronjenja a to je zahtjevalo dodatno vrijeme pa je time dovedena i uspješnost intervencije u pitanje.
Sjećam se da nam je prije ulaska u komoru,bilo rečeno,da se mogu javiti problemi u vezi povećanog pritiska.Vi ste naveli jedan primjer.Ja se sjećam da nam je govoreno da su mogući problemi sa izjednačavanjem pritiska individualno(ono gutanje na prazno,da bi se izjednačio pritisak  preko eustahijeve trube u uhu).Ovo može izazvati problem sa bubnjićima itd.
Da ne duljim dalje,namjera mi je bila da naznačim da je baro komora bila korištena i u obuci podmorničara a ne samo za eventualna liječenja ronilačkih(dekompresionih) bolesti.Danas se ona koristi i za liječenje u građanstvu,za razne bolesti,naročito upotreba kisika-kiseonika pod pritiskom.

Poz.

[vlade021]

приликом вежбања изласка из П.кроз торпедну цев у групи су била четворица чланова посаде од којих је један гурао испред себеу цеви плутачу са конопцем накојем су били обележени застанци-време декомпресије које се израчунавало у П.пре почетка спашавања.ја сам имао ту несрећу да идем у цев први,што ће рећи најдужи пут пузања на суво у ИДА-59 оделу.могло се кретати једино помоћу лактова миц по миц капе торпедне цеви цца 8 метара.након тога други гура испред себе плутачу и он за њом те трећи и четврти.ја сам имао обичај да лежим на левом боку пошто ми је у десној руци била метална алка којом се давала узбуна лупањем услед неке неприлике док се борави у цеви.у том случајуправило је било да свако хвата за ноге оног испред себе пошто приликом отварања торпедне цеви врши се извлачење рониоца од стране инструктора и осталих чланова посаде.једино први остаје ван ланца и њега посебно извлаче.ово важи за време док је торпедна цев сува,ако је вода унутра(цев поплављена)притисак воде помогне код извлачења људства.имали смо случај да је Карлов класич уместо да отвори боце зрака исте затворио те смо га скоро полумртва извукли из цеви.
када се сместимо у цев и затворе се врата наступа тотални мрак и тада настају страхови:дали сам одело добро увезао,јели боца пуна до краја и слично.могу вам рећи да је требала јака воља не подлећи паници.једва сам чекао да се отвори капа и да вода крене унутра,прво се види мали трачак светла из базена и онда вода и као да је свануло.давно беше били смо млади и мислили да је цео свет наш.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Karlo]

Mislim da bi @mandalina trebao napisati još nešta ako ima ideju o tornju u Divuljama.Pa i o načinu dekompresije kako se onda izvodila.Sjećam se da je to u vrijeme bilo uprošten.Na pr,trebalo je znati na kojoj se dubini nalazimo i zastanci na markerima u vezi stim.Vrijeme "zastanka"do prebacivanja kuke "karabinke preko markera(usput se držeći za konop da ne odemo gore bez zastanaka).Sječam se da se vijeme brojalo na osnovu otkucaja srca ili broja udisaja i izdisaja.Ništa mi tu nismo račinali nego je to već urađeno od strane dr.Gošovića.
@Vlade me je podsetio da je se trebalo voditi računa da se uhvati kolega ispred za noge,u slučaju "uzbune" a da je onaj prvi zbog plutače (bujuške) naknadno izvlačen pomoću konopa od plutače.Ovo je za način spašavanja kroz TC.
Zaboravio sam ali mislim da je TC imala svoj sistem naplavljivanja a ne otvaranjem TC jer je bilo potrebno prvo izjednačiti pritisak u TC prema tornju pa tek onda otvoriti vrata,no nisam siguran jer se radi o relativno "maloj" dubini tornja.Mislimda bi bilo interesantno navesti i to naročito u vezi tornja u Divuljama jer je on bio veći itd.

Poz.

[torpedo011]

812

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[mandalina]

Mislim da bi @mandalina trebao napisati još nešta ako ima ideju o tornju u Divuljama.Pa i o načinu dekompresije kako se onda izvodila.Sjećam se da je to u vrijeme bilo uprošten.Na pr,trebalo je znati na kojoj se dubini nalazimo i zastanci na markerima u vezi stim.Vrijeme "zastanka"do prebacivanja kuke "karabinke preko markera(usput se držeći za konop da ne odemo gore bez zastanaka).Sječam se da se vijeme brojalo na osnovu otkucaja srca ili broja udisaja i izdisaja.Ništa mi tu nismo račinali nego je to već urađeno od strane dr.Gošovića.
@Vlade me je podsetio da je se trebalo voditi računa da se uhvati kolega ispred za noge,u slučaju "uzbune" a da je onaj prvi zbog plutače (bujuške) naknadno izvlačen pomoću konopa od plutače.Ovo je za način spašavanja kroz TC.
Zaboravio sam ali mislim da je TC imala svoj sistem naplavljivanja a ne otvaranjem TC jer je bilo potrebno prvo izjednačiti pritisak u TC prema tornju pa tek onda otvoriti vrata,no nisam siguran jer se radi o relativno "maloj" dubini tornja.Mislimda bi bilo interesantno navesti i to naročito u vezi tornja u Divuljama jer je on bio veći itd.

Oko tornja što znam napisao sam. Bio sam ronioc u moru. U toranj sam ulazio posle podne kod zemljaka. A bogami nažalost gušteri smo tada imali druge brige. Danas mi je žao što se tada nisam razpitivao o detaljima.

Poz.

[Jester]

Pula 1945. godine ;

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
zagreb.arhiv.hr

[marinero]

HEROJ prije nego što je postao nekretnina u Tivtu....

[Jester]

ASOVI I HEROJI
Nove tehnologije neće umanjiti značaj podmornica

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U velikoj dvorani gradske knjižnice Marka Marulića u utorak navečer održana je promocija knjige „Podmorničari u ratu i miru: asovi i heroji“ umirovljenog kapetana fregate JRM Tomislava Draškovića, a uz samog autora o knjizi su govorili i viceadmiral Fridrih Moretti, te dr. sc. Gracijano Kalebić.

Autor knjige jedan od najvećih zapovjednika u podmorničarstvu, tvrde poznavatelji ove tematike, a poznat je i u brodogradilištu kao prvi zapovjednik podmornice „Heroj“.

O promoviranoj knjizi kazano je kako pruža zanimljiv prikaz podmorničkih bitki koje su se vodile za vrijeme Prvog i Drugog svjetskog rata, pruža zatim uvid u niz podviga na oceanima i morima, a opisuje i do sada malo poznate epizode s Arktika i one prilikom osvajanje Sjevernog pola pod ledom.

- Stručna i objektivna, gotovo pa enciklopedija posljednjih 100 godina podmorničarstva, ova knjiga prvi je poklon na ovu temu našem govornom području. Priča je to o ljudima koji su nestajali, ali i o ljubavi prema ovom zahtjevnom poslu – kazao je viceadmiral Moretti, napomenuvši kako je posebno zanimljivo poglavlje posvećeno najtežim katastrofa nuklearnih podmornica, kojih je i u vremenu bez rata zbog kvarova i nezgoda bilo preko 100 s više od 3000 preminulih koji su živote izgubili u morskim prostranstvima.

- Ima puno literature o ovoj temi pa i na našem jeziku, ali do sada nije bilo knjige koja je na jednom mjestu opširno istaknula značajne zapovjednike iz flota raznih zemalja. Uz njihove biografije mogu se pronaći i brojne zanimljive epizode iz njihovih profesionalnih života. Ostatak knjige tretira sam podmornički rat i njegove karakteristike kroz desteljeća, a posebno bi zanimljivi mogli biti podaci o ranijim povjesnim istraživanjima Arktika, pa sve suvremenih nuklearnih podmornica ispod sjeverne ledene kore – otkriva umirovljeni kapetan Drašković, koji tvrdi kako korištenje dronova i nove tehnologije u suvremenim ratovima neće umanjiti značaj podmornica.

- Nihovo vrijeme nije prošlo, naprotiv, sve više dobivaju na važnosti. Jer nuklearni pogon podmornicama je omogućio da postanu posebno važno borbeno sredstvo rata na moru i pod morem. To su sada ogromni podvodni objekti, sa savršenom tehonologijom i novim naoružanjima, tako da im danas nema premca. Prolazi vrijeme nosača aviona i krstarica, ali podmornice sve više dobivaju na važnosti.

Izvor : SD

[Perun]

zna li netko cijenu knjige

[lovac]

Rado bih imao tu knjigu u svojoj biblioteci!

[Jester]

Probajte kontaktirati udrugu "Podmorničar" vjerujem da će vam pomoći ;

"Udruga PODMORNIČAR"

[Karlo]

I ako baš i nisam oran za pisanje a i ono što mislim nije možda za pisanje evo da ispričam:KAKO SAM UPOTPUNIO MOJE POMORAČKO ISKUSTVO.

Možda me je na ovo ponukao i sadržaj na topiku oko nesreće helikoptera.Hoći da dodam,nije mi jasno koliko je u svemu i "prevelika" ambicioznost utjecala na sami događaj.

Tamo 70-te ili 72-e godine vraćali smo se sa ispitivanja podmornice (jedna od tipa Heroj).Uplovljavali smo u brodogradilište.Kod samog uplovljanja  pošto smo se uvjek vezivali suprotno od vrata hale,gdje se vršilo porinuće,za molo.Sa suprotne strane je bila Lora koja je tu imala i neki greben od samog vrha(prema cementari),koji se morao obići da bi se prišlo molu.Pošto je sami prolaz između mola i Lore bio relativno uzak i ako je iza bio i manji zaljev u produžetku,nije se moglo ispravno pristupiti i uvjek je krma bila daleko,dok bi pramac već došao do mola.Tada je nastupalo fizičko privlačenje krme, jer te podmornice nisu imale vitlo na krmi.Ovo je vremenski moglo da i potraje.
Sa nama su tada išli i ljudi iz Beograda ,Zagreba itd.koje je trebao i malo "zadiviti",komandant,možda i zbog napredovanja u karijeri.Na pramcu je bio N.Vojinović,ja i vjerovatno još netko na sjećam se više,da bi pripremili pramčani vez.
Komandant je vjerovatno da bi se "pokazao" pred tim višim,izgleda otišao više desno nego što je smio,još dok smo bili kod grebena.Vjerovatno je mislio da će tako prići bliže i krmom pored mola i da neće biti mučnog fizičkog privlačenja.
Odjenom čujem škripu i neko grebanje a podmornica se toliko nagnula u lijevo i pramac se dizao,tako da smo mi na pramcu jedva uspjeli da se zadržimo,hvatajući se za rupe na samoj palubi.Nedugo malo se i ispravila ali je pramac ostao uzdignut a podmornica je stala.Okrenem se i vidim komandanta na mostu koji je skinuo šapku i njom udara o most.
Pokušao je vožnjom krmom ali podmornica nije mogla da se odsuče,osjećalo se samo trešenje podmornice zbog rada motora.Kad se vidjelo da to neće ići pozvan je remorker,koji se posle nekog vremena pojavio.Vezao se po krmi i pokušao sa teglenjem.No nije išlo,nego tek sa nekoliko pokušaja i max. snagom naših motora podmornica je uspjela da se odsuče.Po uplovljenju i posle mukotrpnom vezivanju krme istog dana došli su i ronioci da pregledaju donji dio trupa.Navodno je utvrđeno da nema oštećenja,što je i moguće,jer su podmornice takve gradnje,da i kod lijeganja na dno,ne bi trebalo da bude havarije.
Eto tako sam u svom pomoračkom iskustvu imao i jedno nasukavanje broda,što priznat će te,ne doživljva svaki pomorac.

Poz.

[FF]

Bravo Karlo! 

[jadran2]

Bas lijepo isprican dogadjaj. Karlo, gdje bi bio taj greben?
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]