PALUBA
February 20, 2019, 12:18:14 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com ili miodrag.radojkovic@paluba.info
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 85 86 87 88 89 [90] 91   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Avganistanu  (Read 131176 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1335 on: December 08, 2018, 08:56:58 pm »

Tamo se izgleda ne zna ni ko pije, ni ko plaća.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1336 on: December 12, 2018, 06:29:07 am »

Broj žrtava samoubilačkog napada u Avganistanu povećan na 12
Srna  12.12.2018.

Broj poginulih u samoubilačkom napadu na konvoj snaga bezbednosti u blizini Kabula povećan je na 12, rekli su avganistanski zvaničnici.

Napad automobilom bombom usledio je nakon talasa nasilja protiv snaga Avganistana tokom ove godine u kome su napadači naneli velike gubitke pripadnicima snaga bezbednosti.

- Dvanaest ljudi, među njima četiri pripadnika snaga bezbednosti, je ubijeno - rekao je zamenik portparola Ministarstva unutrašnjih poslova Nasrat Rahimi agenciji AFP. Policija u Kabulu potvrdila je broj žrtava, dodajući da među njima ima i žena i dece. Eksplozija se dogodila u zapadnom delu Kabula kada se konvoj vraćao iz noćne operacije, rekao je portparol Ministarstva Nadžib Daniš. Talibani su preuzeli odgovornost za napad. U novembru, predsednik Ašraf Gani rekao je da je blizu 30.000 avganistanskih vojnika i policije ubijeno od 2015. godine.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1337 on: December 15, 2018, 09:29:44 pm »

Najmanje 20 civila poginulo u vazdušnim udarima
Srna  15.12.2018.

Najmanje 20 avganistanskih civila, među njima 12 dece, poginulo je u vazdušnim napadima čija je meta bio komandant talibana u istočnoj provinciji Kunar, rekli su lokalni zvaničnici.


Abdul Latif Fazli, član provincijskog saveta, rekao je da je osam žena i 12 dece poginulo, dok je više od 15 civila ranjeno. Ovaj napad, protiv lokalnog komandanta talibana Šarifa Mavija, poslednji je u nizu operacija protiv gerilskih komandanata na terenu, uključujući guvernera južne provincije Helmand, koji je ubijen 2. decembra. Nekoliko talibanskih komandanata ubijeno je od početka meseca u akciji avganistanskih snaga, uz pomoć američkih savetnika i avijacije, ali je taktika dovela u opasnost i civile. Guverner Kunara Abdul Satar Mirzakal rekao je da je u operaciji avganistanskih snaga u oblasti Šeltan ubijeno 38 talibana i pripadnika Al kaide, uključujući četiri stranca, dok je 12 ranjeno. On je rekao da je meta napada bio Šarif Mavija, komandant koji je sarađivao sa militantima Al kaide.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 561



« Reply #1338 on: December 22, 2018, 08:31:43 am »


SAD povlače trupe! NATO: Teroristi su i dalje pretnja!


NATO je danas saopštio da nastavlja misiju u Avganistanu posle odluke američkih vlasti da povuku deo svojih vojnika iz te zemlje. Portparolka NATO Oana Lungesku nije direktno komentarisala američku odluku već je ponovila da je na nedavnom sastanku u Briselu obećano da će Alijansa dugoročno osiguravati bezbednost i stabilnost u Avganistanu.

"Naš angažman je važan kako bi se garantovalo da Avganistan nikad ne postane poprište međunarodnih terorista koji i za nas predstavljaju pretnju", rekla je portparolka NATO.

Deo američkih vojnika raspoređenih u sklopu misije NATO trebalo bi da se vrati u SAD ali se za sada ne zna kada će to biti ni koliko će vojnika biti vraćeno.

Američki mediji su pomenuli polovinu od 14.000 vojnika.

Najava o povlačenju vojnika dolazi pošto je ministar odbrane Džejms Matis rekao da podnosi ostavku posle dve godine na funkciji tokom koje je nastojao da ublaži neke tvrde stavove predsednika Donalda Trampa

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 561



« Reply #1339 on: December 22, 2018, 05:28:12 pm »


Američke trupe bi mogle do leta da napuste Avganistan


Kada je američki predsednik Donald Tramp najavio povlačenje trupa iz Sirije, pojavila se informacija i da Pentagon planira da povuče polovinu od 14.000 američkih vojnika koji služe u Avganistanu.

Čini se da su odluke o povlačenju trupa u suprotnosti sa stavovima savetnika i bez bilo kakvog upozorenja saveznicima koji su se borili zajedno sa američkim vojnicima protiv Islamske države.

To predstavlja oštar zaokret politike administracije američkog predsednika Donalda Trampa, čiji je cilj da primora talibane na mirovne pregovore posle više od 17 godina sukoba. Neimenovani američki zvaničnik je rekao da bi vojnici mogli do leta da napuste Avganistan, ali da konačna odluka još nije doneta.

Tramp se već duže vreme zalaže za povlačenje snaga iz Avganistana, ali su ga početkom godine ministar odbrane Džejms Matis, koji je juče podneo ostavku, i drugi vojni zvaničnici ubedili da američke snage ostanu u toj zemlji kako bi vršili pritisak na talibane i borbe protiv Islamske države.

Otkad je izabran, Tramp je izrazio svoju frustraciju zbog daljeg prisustva vojnika u Avganistanu. Naglašavajući svoju strategiju za zemlju u avgustu 2017. godine, rekao je da razume frustraciju američkog naroda.

"Delim frustracije američkog naroda. Kao i njihovu frustraciju zbog spoljne politike koja je potrošila previše vremena, energije i novca - i, što je najvažnije, života - pokušavajući da ponovo izgradi druge zemlje prema sopstvenom viđenju sveta umesto da se bavimo našim bezbednosnim interesima iznad svih drugih razloga", rekao je.

Zvaničnici navode da je najnovije insistiranje Bele kuće na povlačenju vojnika bio još jedan od ključnih razloga da Matis podnese ostavku. Odlazeći šef kabineta Bele kuće Džon Keli, penzionisani general marinaca, takođe se usprotivio odlukama Trampa po pitanju Sirije i Avganistana.

Drugi neimenovani zvaničnik administracije rekao je da i ostali saradnici pokušavaju da utiču na Trampa da promeni mišljenje. Takođe, iz kabineta predsednika se očekuje da će uskoro objaviti svoju odluku.

Povlačenje trupa iz Avganistana bilo bi i komplikovano zbog činjenice da su vojnici SAD deo misije podrške NATO. Analitičari upozoravaju da bi povlačenje moglo imati "razarajući" uticaj i da bi to dalo talibanskim militantima propagandnu pobedu.

Jedan talibanski zvaničnik je rekao: "Iskreno rečeno, mi nismo očekivali taj neposredni odgovor SAD ... mi smo više nego srećni."

Američke snage su ušle u Avganistan u novembru 2001. godine, posle invazije pokrenute zbog terorističkih napada na SAD 11. septembra. Tada su talibani, koji su kontrolisali Avganistan, odbili da predaju lidera Al Kaide Osamu bin Ladena, koji je preuzeo odgovornost za napade, zbog čega je tadašnji američki predsednik Džordž Buš pokrenuo je vojnu operaciju u cilju skidanja talibana sa vlasti. Od tada su SAD u Avganistanu izgubile više od 2.400 vojnika, a za svoj najduži rat potrošile više od 900 milijardi dolara.

Kada su talibani, koji su kontrolisali Avganistan, odbili da predaju lidera Osamu bin Ladena, koji je preuzeo odgovornost za napade, tadašnji američki predsjednik Džordž Buš pokrenuo je vojnu operaciju kako bi skinuo talibane sa vlasti.

Talibani - tvrdi islamistički pokret koji često sprovodi samoubilačke napade i napade na vladine i vojne ciljeve - aktivan je u velikom delu Avganistana. Oni su vladali Avganistanom od 1996. do 2001. godine, postavljajući brutalnu verziju šerijatskog zakona, uključujući javne pogubljenja i amputacije, i zabranili su ženama pojavljivanje u javnom životu.

izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 022


« Reply #1340 on: December 22, 2018, 09:43:45 pm »

Ако се САД заиста повуку то би би највероватније вратило талибане на власт, а то значи да би се уствари вратили на 2001. годину. не баш у таквом формату као што је било, али у сваком случају неку власт која би била непријатељска према САД, западним вредностима, па и свим не муслиманима уопште.

Зато не верујем да ће се повлачење десити ни брзо ни нагло већ полако и постепено и у координацији са НАТО-ом. Како су САД лидер НАТО и ако мисија НАТО-а остане у Авганистану, мораће и САД да оставе барем део трупа и могућност брзе и ефикасне ваздушне подршке.

У сваком случају чињеница је да је садашња авганистанска власт неспособна за било шта и да је ово један од начина да их натерају да озбиљније приступе проблему и почну да управљају земљом.

Мислим да ни Русији не одговара брзо и нагло повлачење САД из Авганистана јер ће се и они, па чак и Иран, суочити са експанзијом талибана.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1341 on: December 23, 2018, 07:28:54 am »

Америка оставља хаос у Авганистану
Аутор: Владимир Вукасовић субота, 22.12.2018.

Најављено повлачење америчких трупа из ове земље могло би Русији и Ирану, за разлику од Сирије, бити нежељени дар

У духу празника, Доналд Трамп је, изгледа, одлучио да организује божићну распродају ширег Блиског истока и да по багателним ценама испразни своју „гаражу” од земаља где се воде ратови које су му оставили претходници. Одлуком да одатле повуче америчке војнике, Сирију је препустио Русији и Ирану. Уз њу ће, међутим, као неизбежни додатак од којег тешко да ће имати много користи, Москва и Техеран добити и Авганистан, одакле ће се, према информацијама које су се пробиле у медије, снаге САД добрим делом такође вратити кући.

Непотврђена сазнања су да ће, од 14.000 америчких војника, колико их је сад тамо распоређено, из Авганистана, највероватније до лета, изаћи између пет и седам хиљада људи. Ако до тога дође, Трамп ваљда, за разлику од Сирије, неће прогласити војну победу над радикалним исламистима.

Авганистанске талибане је и садашња војна сила САД, уз домаћу армију, једва одржавала у пат-позицији, тако да контролишу или утицаја имају над безмало половином округа у тој земљи. И то је назадовање у односу на 2015, кад влада у Кабулу није чврсто држала отприлике трећину области. Стање би било и горе да Трамп није опозвао своју претходну одлуку о повлачењу из Авганистана.

У Сирији су САД подбациле јер нису знале шта би да постигну, да би се затим и те мутне жеље судариле с плановима безброј учесника рата. Авганистански фронт је једноставнији, с једним противником и мање уплитања из иностранства, али ни ту Американци нису истерали своје.

Сирију остављају у ситуацији кад се она тек приближава фази у којој након рата треба „изградити државу”. У Авганистану су САД биле победиле, да би онда пропале управо у „изградњи државе”, с функционалним установама и привредом, без унутрашњег трвења политичких фактора и разједајуће корупције. Како је у том мрцварењу, прилично заслужном за поновни успон талибана, и војни тријумф почео да измиче, природно је да се Трамп, који је увек говорио да се неће гњавити изградњом биле које државе, сада повлачи.

За то му Русија и Иран не могу бити здушно захвални. Јесте да су обе те државе биле гласине како су успоставиле контакт с талибанима, па чак, у руском случају, и да их помажу како би нашкодиле Вашингтону. Али, Руси и Иранци су на то били и натерани схватањем да талибани неће бити поражени и да се с гнездом сунитских екстремиста у суседству, које је претња за њих, мора преговарати.

Зато је и Кина почела да се укључује у контакте с талибанима. На реду је Индија, којој велики инфраструктурни пројекти у Авганистану изискују налажење заједничког језика с тамошњим властима, ко год оне биле.

Како ће с будућим стањем Авганистана на крај изаћи Кинези и Индијци умногоме зависи од тога шта ће се десити с Пакистаном. Авганистанске власти су оптуживале свог непријатељског суседа да их намерно поткопава тако што потпомаже талибане пружајући му уточиште на сопственој територији и могућност за регруписање, као и за снабдевање новим регрутима из редова пакистанских талибана. У најмању руку, клике у обавештајној служби и војсци Пакистана, најмоћнији фактор тамошње политике, вероватно за то јесу одговорне. С недавним обрушавањем пакистанских власти на поједине исламистичке кругове, можда им толерисање екстремиста више неће бити толико уобичајено. Само, чак и ако тако буде, према чему би ваљало задржати резерве, Пакистану ће бити тешко да своје талибане и друге радикале држи под паском ако се они у Авганистану ослободе садашњих стега.

У најбољем случају, наиме, како се ствари развијају, заметак мировних преговора с авганистанским талибанима – мада они на њима ове недеље, по оцени изасланика САД, нису испољили жељу да мира заиста буде, односно вољу да признају легитимитет партијама које подржавају странци, ако у њиховим очима уопште постоје другачије – даће резултат. Након тога, талибани ће постати легитимна политичка снага у Авганистану. На изборима, под условом да они буду иоле регуларни, видеће се да ли су упалили покушаји талибана из протеклих година да не наносе велику штету локалном становништву не би ли му се умилили. Уђу ли у владу, без чега би се вероватно вратили оружју, свеједно је питање да ли икаква коалиција с њима може бити стабилна, поготово зато што се и остали кључни политичари у земљи гложе као крвни непријатељи, тако да и тренутна подела власти, с климавом равнотежом између интересних и старих племенских размирица, једва опстаје.

Све у свему, Трамп би потврдом повлачења војника САД и из Авганистана гурнуо регион у нову неизвесност. Прихватио би пораз у другом најдужем америчком рату, једином ововековном у којем су, бар испрва, имали готово неподељену подршку света пошто су талибани одбили изручење главешина Ал Каиде након 11. септембра. Америчко изузимање из послова у овом региону, пак, не значи да би он био ослобођен страног уплитања.

Алтернатива је да САД наставе као досад, што их није никуд одвело. Очито је америчка блискоисточна стратегија после 11. септембра, не изузимајући Ирак, била промашај. Трамп је као војсковођа ту само повећао број цивилних жртава. Успон радикалног политичког ислама се често везује управо за Авганистан, али је он почео раније. По овоме што тренутно и САД и друге силе раде у муслиманским земљама, нема разлога ни да се он у будућности угаси.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1342 on: December 27, 2018, 10:02:58 am »

U Avganistanu ubijeni organizator napada na konzulat u Pakistanu i još pet njegovih saradnika
Srna  27.12.2018.

Jedan od organizatora napada pakistanske separatističke grupe na kineski konzulat u Karačiju ubijen je u Avganistanu zajedno sa pet saradnika, saopštila je grupa Oslobodilačka armija Baloča (BLA), koja je preuzela odgovornost za napad u Pakistanu.

BLA, koja se protivi infrastrukturnim projektima kao što su kineski Pojas i put u Balučistanu, bogatom resursima, potvrdila je da je poginuo jedan od njenih vođa Aslam Baloč.

- Aslam Baloč i pet njegovih saradnika ubijeno je u napadu neprijatelja 24. decembra - rekao je Džiand Baloč, portparol separatističke grupe. Pakistanska televizija "Sama" javila je da je Aslam ubijen zajedno sa grupom komandanata u samoubilačkom napadu u mestu Aino Maina, u provinciji Kandahar. Prošlog meseca, tri napadača su upala u zgradu kineskog konzulata u Karačiju i ubila četiri osobe. Snage bezbednosti ubile su tri napadača koji su nosili eksploziv. Već izvesno vreme Pakistan krivi Indiju za podršku gerilcima u Balučistanu. Indija je demantovala tvrdnje da pomaže gerilcima u Balučistanu i optužila Pakistan da podržava islamske militante u regionu.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1343 on: January 08, 2019, 09:21:33 am »

Rusija se vraća u Avganistan
DW  08.01.2019.

Ove godine se navršavaju četiri decenije otkako je SSSR okupirao Avganistan i tri decenije od povlačenja. Bio je to krvav rat mada se neki u Kabulu sa nostalgijom sećaju tog doba. Rusija tu i dalje ima važne interese.

Ulični štand u Kabulu sa piratskim DVD-ovima. Kao alva idu filmovi o Mohamedu Nadžibulahu, poslednjem avganistanskom predsedniku za vreme sovjetske okupacije. Nadžibulah danas važi manje kao socijalista, a više kao patriota i modernizator. Naklonost mnogih Avganistanaca tom predsedniku je, međutim, praćena nostalgičnim pogledom na deset godina sovjetske okupacije koja je okončana 1989. godine. Prodavac filmova Abdul Huse je ponosan na svoje poznavanje ruskog jezika. Osamdesetih je, kaže, studirao u Sovjetskom Savezu i sve do danas neguje veze s ruskim prijateljima.

- Tada je sve bilo uređeno. Država je regulisala cene, korupcije nije bilo, državne službenike niste mogli da podmitite, a socijalne usluge i stipendije su se dodeljivale prema zasluzi, a ne preko veze - priča Abdul. Pre dolaska Sovjeta je pohađanje fakulteta bilo rezervisano za mali broj ljudi u gornjem sloju društva. Sovjeti su stipendirali i decu nadničara, Avganistancima pružili oficirsku, policijsku obuku i onu za državnu službu, izgradili su fabrike i puteve, stanove i škole. Abdul Hase i njegovi vršnjaci su se rado sretali u sovjetskom kulturnom centru u Kabulu: filmske projekcije i koncerti su im davali osećaj da imaju sponu s modernim svetom.

Rat protiv mudžahedina

Diplomat Andrej Avetisian je tada bio stacioniran u Avganistanu. Avetisian, koji je kasnije bio ruski ambasador, priseća se nekadašnjeg Kabula:

- Bio je to lep i zelen grad. Ljudi su šetali, piknikovali u parkovima. Ružnih sivih zidova nije bilo. Rat se u Kabulu nije ni primetio, svakodnevica je bila naizgled sasvim normalna. Još danas mnoge zgrade u avganistanskom glavnom gradu svedoče o angažmanu Moskve, na primer velika pekara koja peče hleb za državne institucije i bolnice, zgrade u kojima su sovjetski i avganistanski službenici rame uz rame radili i stanovali. Ti stanovi s centralnim grejanjem i tekućom vodom su do danas jako traženi.

Za razliku od današnjih zapadnih diplomata i radnika na polju razvojne pomoći, sovjetski instruktori, inženjeri i prevodioci nisu živeli u izolovanim ekskluzivnim četvrtima, za njih je kontakt s domaćim stanovništvom bio normalan. Obični vojnici Crvene armije su često i sami poticali iz seljačkih porodica sličnih onima u Avganistanu. No, dok su Sovjeti gradovima donosili napredak, u ruralnim područjima se vodio rat protiv mudžahedina, pri čemu se nije štedelo ni civilno stanovništvo. Jedan poljoprivrednik iz provincije Helmand na jugu Avganistana se još živo seća kako su sovjetske trupe bombardovale njegovo selo za vreme jedne svadbe. Nevesta je tada poginula.

- Sovjeti su koristili napalm-bombe i nervni gas, mine, ali i male mine skrivene u igračkama, uništili su sela, stada i useve. Ali nisu ugušili ustanak - priča taj seljak. Otprilike trećina od gotovo 16 miliona Avganistanaca je izbegla u Pakistan i Iran. Blizu dva miliona civila je poginulo u deset godina sovjetske okupacije. Poređenja radi, tokom zapadne intervencije je od 2001. godine ubijeno oko 30.000 civila.

Rusija profitira od angažmana Zapada

Međutim, i tada i danas je rat u Avganistanu i interni konflikt između stanovništva na selu, koje se odvajkada nasiljem protivilo promenama, i stanovništva u gradovima koje želi modernizaciju. Kad je zapad 2001. godine intervenisao, Sovjetski Savez je već bio istorija. Vojna avantura na Hindukušu je doprinela propasti te komunističke imperije, piše Dojče vele. Rusija je, međutim, naučila lekciju iz okupacije i neslavnog povlačenja, kaže diplomata Andrej Avetisian:

- Rekao bih da je to vrlo važna lekcija koju smo naučili iz rata: Rusija nikad ne bi poslala vojnike u Avganistan, ni pod kakvim izgovorom. To nije ni potrebno, jer na posletku zapadni saveznici jamče strateški pat koji sprečava zapadanje čitave zemlje u haos. Od toga profitira i Rusija. Povlačenje zapadnih snaga iz Avganistana bi uzdrmalo čitav region i ugrozilo interese Moskve. Rusija želi ne samo da prekine puteve krijumčarenja droga, već i da spreči napredovanje islamističkih ekstremista - kaže. Tako jasno se to u Moskvi, međutim, ne ističe.

- Smanjenje američkih trupa na polovinu broja u Avganistanu je korak u pravom smeru - komentarisala je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi. Davno je Moskva pokrenula sopstvene mirovne inicijative, odavno Rusi podržavaju razne snage na Hindukušu. Šefu diplomatije Lavrovu nedavno nije smetalo da na mirovnoj konferenciji bude u istom kadru sa Talibanima. To je bio šamar vladi u Kabulu koju Moskva isto tako pomaže novcem i oružjem, baš kao i paravojne jedinice na severu Avganistana koje su neprijatelji Talibana.

Putinovoj vladi, međutim, nije stalo jedino do regionalne stabilnosti u centralnoj Aziji. Angažman u Avganistanu potcrtava i povratak Rusije na međunarodnu binu kao ozbiljne sile.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1344 on: January 08, 2019, 09:23:29 am »

Talibani napali kontrolne punktove i ubili 21 policajca
Srna  08.01.2019.

Talibanski pobunjenici upali su na položaje snaga bezbednosti na zapadu Avganistana i ubili 21 policajca i pripadnika provladine milicije, izjavili su zvaničnici.

Talibani su napali kontrolne punktove u dva dela provincije Badgis, na granici sa Turkmenistanom, rekli su provincijski zvaničnici. Talibani su preuzeli odgovornost za napade, koji su među najvećima u ovoj provinciji u poslednjih nekoliko meseci. Talibanski portparol Kari Jusuf Ahmadi saopštio je da su ubijena 34 pripadnika državnih snaga bezbednosti i da je zaplenjeno mnogo oružja i municije. Lideri ove islamističke grupe i američki zvaničnici trebalo bi da se sastanu ovog meseca radi razgovora o povlačenju stranih trupa i mogućem primirju.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1345 on: January 15, 2019, 07:07:37 am »

Četiri osobe poginule, 44 povređeno u Kabulu
Srna  15.01.2019.

Najmanje četvoro ljudi poginulo je, dok je 44 povređeno kada je aktiviran eksploziv u kamionu u Kabulu, rekao je portparol avganistanskog Ministarstva unutrašnjih poslova Nadžib Daniš.

On je naveo da je među povređenim u eksploziji u Policijskom distriktu devet najmanje desetoro dece. Portparol avganistanskog Ministarstva zdravlja Vahidulah Majar potvrdio je da je u bolnice u Kabulu prevezeno više od 40 ljudi, javio je AP. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad, ali je poznato da su odgovornost za slične napade u Kabulu preuzimali talibani i "Islamska država". Mediji su ranije javili da je u blizini kompleksa u kojem se nalazi nekoliko međunarodnih kompanija i humanitarnih organizacija u Kabulu eksplodirao automobil napunjen eksplozivom i da ima povređenih.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1346 on: January 27, 2019, 07:32:36 am »

Talibani: SAD se povlače iz Avganistana u narednih 18 meseci
Srna  27.01.2019.

Pregovarači iz SAD saglasili su se sa mirovnim sporazumom kojim se predviđa povlačenja stranih snaga iz Avganistana u roku od 18 meseci od potpisivanja dogovora, rekli su izvori iz pokreta talibana.

Detalje dogovora prosledili su agenciji Rojters izvori iz pokreta talibana na kraju šestodnevnih razgovora sa američkim specijalnim predstavnikom Zalmajom Halilzadom u Kataru. Sporazum još nisu potvrdili američki zvaničnici, a nijedna od strana nije objavila zvanično saopštenje. Neimenovani izvori i diplomata rekli su da je Halilzad na putu ka Kabulu gde će o ishodu razgovora upoznati predsednika Avganistana Ašrafa Ganija. Prema navodima talibanskih izvora, radikalna islamska grupacija dala je garancija da neće dozvoliti militantima iz Al Kaide ili Islamske države da koriste Avganistan za pokretanje napada na SAD i njihove saveznike. Nije poznato da li su obe strane prihvatile nacrt sporazuma niti kada će biti okončan i potpisan.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1347 on: January 29, 2019, 06:23:23 am »

Posle 17 godina rata Avganistan na ivici mira!
D. Savić   28. januar 2019.

Sjedinjene Države i talibani postavili osnove za okončanje sukoba. Kako obavezati talibane da ne "neguju" teroriste

Šest dana posle intenzivnih pregovora u Kataru, glavni američki pregovarač Zalmaj Kalilzad saopštio je da su SAD i talibani postigli okvirni mirovni sporazum, istakavši da su se oni saglasili da ne koriste Avganistan kao bazu za teroriste. Postizanje sveobuhvatnog mira, međutim, neće biti jednostavno. Avganistanski predsednik Ašraf Gani, koga je američki pregovarač izvestio o pregovorima, zahteva direktne pregovore sa talibanima, koji su ojačali pošto su američke borbene trupe napustile Avganistan pre pet godina. Ali, talibani to odbijaju, nazivajući vladu "marionetskom".

Američki predsednik Donald Tramp, s druge strane, želi povlačenje preostalih američkih trupa, ali pod uslovom da se talibani angažuju u direktnim razgovorima sa vladom svoje zemlje. Talibani, međutim, te pregovore uslovljavaju. Kažu da će se uključiti u razgovor tek kada se odredi tačan datum američkog povlačenja iz zemlje u kojoj je u sukobima, započetim posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 2002. godine, poginulo više od 100.000 ljudi. Iako, očigledno, mir počiva na "igri" uslovljavanja, analitičari pozdravljaju to što se krenulo sa mrtve tačke. Ključna pitanja koja treba precizirati jesu datum američkog povlačenja iz Avganistana, i kako obavezati talibane da ne dozvole teroristima da koriste ovu zemlju kao bazu za svoje akcije.

Avganistanska vlada oprezna je u procenama mogućnosti postizanja mira, dok upozorava da postoje crvene linije koje se ne smeju preći. One se pre svega odnose na nacionalni suverenitet, integritet, kao i poštovanje vlasti i prava u zemlji.

JENKIJI SU NAJBROJNIJI

AMERIKANCI i dalje imaju najveći kontingent trupa za trening i podršku antiterorističkim akcijama od svih NATO trupa u Avganistanu, ukupno 14.000. Iz ostalih 38 zemalja u Avganistanu je preostalo 8.000 vojnika, pod vođstvom NATO.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1348 on: January 29, 2019, 06:25:31 am »

Šef pregovaračkog tima SAD: Blizu smo mirovnog sporazuma za Avganistan
Tanjug  29.01.2019.

Američki i talibanski pregovarači dogovorili su nacrt okvirnog mirovnog sporazuma tokom šestodnevnih razgovora u Kataru prošle nedelje kojim bi se okončao 17-godišnji rat u Avganistanu, izjavio je danas šef pregovaračkog tima Vašingtona.

Avganistanski predsednik Ašraf Gani uputio je novi poziv na direktne razgovore islamističkoj grupi, koja je upravljala zemljom u periodu od 1996. do 2001. godine, a sada je vodeća pobunjenička snaga i do sada je to odbijala nazivajući vladu u Kabulu američkim "marionetama", piše "BBC". Vladavina talibana okončana je kada su SAD izvršile invaziju na Avganistan nakon što je Al Kaida, koja je koristila tu zemlju kao svoju bazu, izvela terorističke napade na SAD 11. septembra 2001. Analitičari koji prate situaciju u Avganistanu tvrde da bi mogle proći godine do postizanja sveobuhvatnog mirovnog sporazuma, prenosi "BBC".

Zalmaj Halilzad, specijalni američki izaslanik za mir u Avganistanu, koji je doputovao u Kabul kako bi izvestio avganistansku vladu o razgovorima, izjavio je da okvirni nacrt treba biti razjašnjen prije nego što bude pretočen u sporazum, dodajući da su se u okviru predloženog sporazuma talibani obavezali da će sprečavati da Avganistan postane baza za terorističke grupe.

"BBC" još navodi i da je strategija Trampove administracije da izvrši pritisak na talibane da uđu u direktne pregovore s avganistanskom vladom kao i da Bela kuća razmatra potpuno povlačenje američkih vojnika - u zamenu za prekid vatre i obavezivanje talibana na direktne razgovore s vladom. U intervjuu za "Njujork tajms", Halilzad je kazao da su talibani obećali da neće pružiti utočište terorističkim grupama poput Al Kaide, što je ključni zahtev Vašingtona za povlačenje vojnika. Talibani tvrde da će pristati na pregovore s vladom tek kada se dogovori čvrst datum za povlačenje stranih snaga.

Vršilac dužnosti ministra odbrane SAD Patrik Šanahan izjavio je danas da je ohrabren razgovorima sa avganistanskim talibanskim pobunjenicima, ali je i dodao da još nije dobio konkretna zaduženja vezano za planiranje potpunog povlačenja trupa iz Avganistana, preneosi Rojters koji još navodi da su Talibanski zvaničnici izjavili da su pregovarači SAD u subotu pristali na nacrt mirovnog sporazuma kojim se određuje povlačenje stranih vojnika iz Avganistana u roku od 18 meseci, što su američki zvaničnici negirali, napominjući da nije razmatran vremenski okvir.

Sedamnaestogodišnji sukob u Avganistanu izazvao je velike gubitke ljudskih života. Sudeći po brojkama UN-a, između 6.000 i 11.000 civila ubijeno je svake godine od 2009, navodi BBC.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 30 935



« Reply #1349 on: February 01, 2019, 07:20:43 pm »

Авганистан: Шта ако Американаци стварно оду?
петак, 01.02.2019.

ВАШИНГТОН – Директни преговори у које је администрација Доналда Трампа ушла са талибанима отворили су питање да ли ће одлазак америчких трупа из Авганистана ту земљу препустити тим истим немилосрдним екстремистима, које су Американци, уласком у рат још 2001. године, желели оданде да избаце.

Према речима главног америчког преговарача Залмана Халилзада, подразумева се да, пре евентуалног повлачења трупа, талибани пруже гарантије да Авганистан више никада неће постати терористичка база, преноси Танјуг. И док дипломате и војни званичници изражавају опрезни оптимизам, истовремено се питају да ли ће се талибани и влада у Кабулу икада договорити да заједнички формирају владу, пише „Њујорк тајмс”.

Нико, такође, није сигуран да ли су талибани довољно јединствени да би могли да пруже било какве гарантије. Поред њих, у земљи делује око 20 екстремистичких група, међу којима и огранци Ал Каиде и Исламске државе, па о повлачењу треба размишљати тек када, можда и након пар година, домаће авганистанске снаге постану способне да се са таквима носе.

Америчке обавештајне службе процењују да би потпуно повлачење Американаца већ у року од две године довело до терористичких напада на САД и тај податак Трампови саветници користе да би га уверили да неке противтерористичке снаге ипак треба да остану у Авганистану. У случају да заиста дође до некаквог напада на америчком тлу одговорност би, кажу они, пала на Трампа.

Преговори са талибанима су се убрзали након што је Трамп наложио Пентагону да преполови број војника у Авганистану, којих је сада 14.000. Трампу је, након епилога са блокадом федералне владе, потребна нека победа на плану спољне политике, па можда неће имати стрпљења за дипломатију, констатује Њујорк тајмс. Питање које се притом намеће је да ли Трампова администрација жели само да повуче трупе, или да обезбеди постизање свеобухватног решења за Авганистан. Иако многи сматрају да су локалне снаге довољно снажне да сузбију талибане, авганистански председник Ашраф Гани је, још пре годину дана, рекао да би без америчке подршке његова влада колабирала, а војска издржала највише шест месеци.

Забринутост Ганија потврђује и писмо које је он ове недеље упутио Трампу, у коме пристаје на смањење америчког присуства - што значи и трошкова који достижу две милијаде долара годишње - али предлаже да ипак остане око 3.000 војника, да би се, како указује, испунили циљеви због којих су дошли 2001. године.

С друге стране, Ганијева опозиција у Кабулу подржава америчке планове са талибанима, а њега настоји да прикаже као препреку за мир и тврди да се он преговорима противи јер би му кваре планове да освоји нови мандат. Званичници Ганијеве владе узвраћају, међутим, да опозиција подржава преговоре јер у њима види шансу да добије место у прелазној влади, иако тиме угрожава стабилност.

Рат у Авганистану траје више од 17 година, што је дуже него први и други светски рат и корејски рат заједно, и најдужи је војни сукоб који су САД водиле у историји.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 ... 85 86 87 88 89 [90] 91   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 24 queries.