PALUBA
October 24, 2021, 10:51:28 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Login Register  
Za eventualne probleme prilikom registracije, obratite se na e-mail adresu broker824@gmail.com ili webmaster@paluba.info Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati najviše do 24 h.
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 133 134 135 136 137 [138] 139 140 141 142 143 ... 271   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Avganistanu  (Read 282317 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2055 on: July 16, 2021, 02:13:11 pm »




Quote
Reuters journalist killed in Taliban crossfire



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2056 on: July 16, 2021, 03:36:06 pm »



Lavrov: Američka misija u Avganistanu doživela krah


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Sjedinjene Američke Države nisu uspele da realizuju postavljene ciljeve u Avganistanu.

„Amerikanci su otišli, kao što je potvrdio predsednik (SAD Džozef) Bajden, jer su ocenili da je njihova misija završena. Naravno, on se trudio da predstavi situaciju u maksimalno pozitivnom svetlu, ali svi shvataju da je misija propala. To se otvoreno priznaje, između ostalog i u SAD“, rekao je Lavrov.

Ministar je istakao da terorizam nigde nije nestao, a da su teroristička grupa DAEŠ (zabranjena u Rusiji) i ogranci „Al Kaide“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) učvrstile svoje pozicije u zemlji. Pritom, kako je dodao, proizvodnja narkotika dostigla je rekordne pokazatelje, a ništa se ne čini u cilju borbe protiv toga.

Istovremeno, šef ruske diplomatije naglasio je da Moskva namerava da sarađuje sa Vašingtonom i Pekingom u cilju rešavanja situacije u zemlji. Kako je dodao, neophodno je da se koriste politička sredstva da bi se ti ciljevi postigli, a u dijalogu bi trebalo da učestvuju predstavnici talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji).

Lavrov je poručio da Moskva nije zainteresovana za to da na teritoriji Avganistana caruje haos.

„Ne samo zbog toga što ne želimo da se on prelije na naše susedne, savezničke zemlje, nego jednostavno zbog toga što želimo sve najbolje avganistanskom narodu i zainteresovani smo za to da taj, za nas prijateljski narod živi mirno i u društvu koje se razvija stabilno, bez nekih opasnosti od terorizma, trgovine drogom koje dolaze sa te teritorije“, objasnio je šef ruske diplomatije.

On je precizirao da Rusija ne želi da jedna od strana nadvlada u Avganistanu, jer bi to bilo veoma nestabilno, krhko i privremeno rešenje. Napori Rusije su usmereni na to da dijalog, koji će dovesti do političkog rešavanja situacije, bude „inkluzivan sa učešćem svih političkih, etničkih i drugih grupa u Avganistanu“, poručio je šef ruske diplomatije.


Američke baze u Centralnoj Aziji

Lavrov je istakao da Amerikanci ne skrivaju svoje namere kako bi nagovorili zemlje Centralne Azije i Pakistan da na svojim teritorijama rasporede deo vojne infrastrukture koju povlače iz Avganistana.

„Kao prvo, Pakistan i Uzbekistan su već zvanično saopštili da je to isključeno, oni neće razmeštati takvu infrastrukturu na svojim teritorijama... Niko od naših saveznika nije saopštio da namerava da izloži svoju teritoriju, svoje stanovništvo ovakvom riziku“, konstatovao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije boravi u Taškentu gde se održava dvodnevna međunarodna konferencija „Centralna i Južna Azija: regionalna povezanost. Izazovi i mogućnosti“. Na marginama konferencije Lavrov se sastao sa predsednikom Avganistana Ašrafom Ganijem.

Vašington i predstavnici pokreta „Taliban" (zabranjen u Rusiji) su 2020. godine u Dohi potpisali prvi mirovni sporazum posle više od 18 godina rata. On predviđa povlačenje stranog kontigenta vojske i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zatvorenika. Bela kuća je obećala da će se vojska iz Avganistana povući do 11. septembra.

izvor
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 398



« Reply #2057 on: July 16, 2021, 08:06:03 pm »

Vojna parada kao vid odvraćanja Talibana
Novosti onlajn 16. 07. 2021.

PREDSEDNIK Tadžikistana Emomali Rahmon izvršio je inspekciju granice sa Avganistanom. Emomali Rahmon proverio je situaciju na granici sa Avganistanom.

Vojska je bila podignuta u stanje borbene gotovosti. Vojnici su sa oklopnim vozilima i municijom stigli na aerodrom u području Mir Said Ali Hamadonija. U događaju je učestvovalo oko 2.000 vojnika.

Vrhovni komandant se obratio vojnicima, govoreći o situaciji na tadžikistansko-avganistanskoj granici. Pred predsednikom je održana vojna parada. Bila je izvršena inspekcija vojne tehnike. Pokazana je vojna i inženjerijska avijacija. Na vojnoj paradi su učestovali pripadnici bezbednostnih struktura i mobilnih rezervi. Predsednik Tadžikistana je visoko ocenio rad pograničnih snaga. Tadžikistan se nalazi među 100 najmoćnijih vojnih sila sveta.

Iako republika po vojnoj snazi ustupa državama centralne Azije, pogranične snage su na visokom nivou. Vojska poseduje više od 250 tenkova. I više od 400 jedinica oklopnih vozila. Poslednjih godina Tadžikistan veliki požnju poklanja jačanju granice sa Avganistanom.,Nakon parade, predsednik je razgovarao sa pripadnicima mobilnih rezervnih snaga.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 398



« Reply #2058 on: July 17, 2021, 04:44:51 am »

Kraj?
IZVOR: INDEX.HR PETAK, 16.07.2021.

NATO je završio svoju vojnu misiju u Avganistanu nakon gotovo dve decenije.

To je objavila agencija DPA, na osnovu nekoliko diplomatskih i vojnih izvora. Strane trupe koje su i dalje u zemlji, američke i turske, nakon odlaska većine NATO vojnika isključivo su pod nadzorom svojih nacionalnih zapovednih lanaca, rekli su izvori. To znači da se kraju bliži najkrvavija vojna misija u istorije Saveza.

Odluka da se zvanično ne objavi kraj vojne misije povezana je sa činjenicom da je operativni plan i dalje na snazi, objašnjava DPA. Sjedinjene Države ušle su u Avganistan nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. a saveznici su ih ubrzo sledili. Vašington je tada prvi put pokrenuo NATO klauzulu o međusobnoj odbrani.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 398



« Reply #2059 on: July 17, 2021, 05:48:21 am »

Avganistanski Tukani dejstvuju po Talibanima.

https://twitter.com/Kunal_Biswas707/status/1416088549317767174
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2060 on: July 17, 2021, 08:26:23 am »



Nastavak sukoba: Novi napadi, ubijeno na stotine talibana


U protekla 24 časa u sukobima vladinih snaga i talibana u Avganistanu ubijeno je 285 militanata, dok je 205 ranjeno, saopštilo je Ministarstvo odbrane zemlje.

Borbe su vođene u provincijama Nangarhar, Gazni, Host, Majdan Vardak, Kandagar, Džauzžan, Sari- Pul, Samanhan, Balh, Gelmand, Tahar i Kabul.

Kako su naveli u Ministarstvu odbrane, najveće gubitke talibani su pretrpeli u provinciji Džauzdžana – ubijen je 81 terorista, od kojih su šest ključni komandiri. Ranije su talibani predložili vladi Avganistana tromesečno primirje u zamenu za oslobađanje 7.000 zarobljenika i isključenje lidera pokreta sa "crne liste UN".


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2061 on: July 17, 2021, 09:38:17 am »


Vojna parada kao vid odvraćanja Talibana



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2062 on: July 17, 2021, 02:01:46 pm »



Talibani žele da formiraju islamsku državu Avganistan


Pokret "Taliban" (organizacija zabranjena u Rusiji) smatra da je za preporod Avganistana potrebno da se u zemlji "formira" jak nezavisni islamski sistem" i sačuva teritorijalna celovitost, izjavio je šef delegacije talibana mula Baradar Ahud na početku nove runde međuavganistanskih pregovora u Kataru.

"Ako u našoj državi zavlada mir, mogu sa sigurnošću da kažem da ćemo za kratko vreme imati uspešan, udoban i dostojanstven život. Da bi se to postiglo potreban je snažan centralizovan i nezavisan islamski sistem. Zbog toga treba da izađemo iz okvira egoizma, ličnih interesa i ambicija. Avganistan je zajednički dom svih Avganistanaca", rekao je šef delegacije talibana.

Po njegovim rečima, u Avganistanu treba da postoji sistem koji uzima u obzir religiju i ubeđenja Avganistanaca.

On je pozvao da se "stavi tačka na nepoverenje između Avganistanaca, da se radi u ime jedinstva ljudi i čvrsto se boriti protiv svih pokušaja koji prete teritorijalnoj celovitosti zemlje i nacionalnom jedinstvu, boreći se protiv etničkih, regionalnih, jezičkih i drugih predrasuda"

Šef delegacije talibana je naglasio da je "islamski emirat Avganistan jasno dao do znanja da neće dozvoliti nikakve pokušaje da se potkopa teritorijalna celovitost i nacionalni interesi zemlje".

Danas se u Dohi održava nova runda međuavganistanskih pregovora koji se već deset meseci sa prekidima vode u Kataru, ali bez rezultata. Štaviše, za sve to vreme sukobljene strane nisu uspele da se dogovore ni o dnevnom redu.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2063 on: July 17, 2021, 02:54:50 pm »



Mediji: Putin predložio Bajdenu da ruska vojska kontroliše Avganistan iz svojih baza


Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom samita u Ženevi predlagao američkom lideru Džou Bajdenu da koordinišu akcije u vezi sa Avganistanom, prenosi list „Komersant“, pozivajući se na svoje izvore.

Kako se navodi u članku, ruski lider je predložio da se vojne baze u Tadžikistanu i Kirgiziji angažuju kako bi se kontrolisala situacija u Avganistanu. Cilj bi bila razmena informacija pomoću dronova sa ruskih baza.

Kako je rekao jedan od izvora lista, Amerikanci bi verovatno prihvatili taj predlog da ne teže realizaciji drugih zadataka. U svakom slučaju, odgovor američke strane još nije stigao.

Specijalni predstavnik SAD za Avganistan Zalmaj Halilzad odbio je da komentariše ove informacije.

Kako prenosi „RBK“, portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da je Avganistan bio tema tokom samita u Ženevi, ali nije precizirao da li je bilo razgovora o ruskim bazama u centralnoj Aziji.

Podsetimo, ruski lider Vladimir Putin u maju je izjavio da Rusija radi na jačanju svoje vojne baze u Tadžikistanu. 201. vojna baza u toj zemlji je najveći ruski vojni objekat van njenih granica. Smeštena je u dva grada – Dušanbeu i Bohtareu. Prema sporazumu, potpisanom u oktobru 2012. godine, baza će se nalaziti u Tadžikistanu do 2042. godine.

U Kirgiziji i Čujskoj oblasti nalazi se ruska vazduhoplovna baza „Kant“ koja je aktivna od 2003. godine. Tamo su bazirani avioni Su25 i helikopteri Mi-8MTV.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2064 on: July 17, 2021, 03:01:37 pm »



Quote
Taliban, Kabul officials hold talks in Qatar as fighting rages in Afghanistan

Representatives of the Afghan government and the Taliban met in Doha for talks on Saturday, AFP correspondents said, as violence rages in the country with foreign forces almost entirely withdrawn.



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2065 on: July 17, 2021, 03:04:32 pm »



Quote
Afghan forces fight to retake Pakistan border crossing from Taliban


Afghan forces have clashed with Taliban fighters in an operation to retake a key border crossing with Pakistan. The unrest at Spin Boldak follows weeks of growing violence, as the Taliban fill the void left by US troops. The security situation is stretching government forces to their limits, and forcing many people to try to leave the country.

Desperate and looking for a way out, hundreds gather at a closed border crossing between Afghanistan and Pakistan with whatever they can carry.

Battles between Afghan Forces and Taliban fighters have escalated across the country in recent weeks. On Friday, award winning photojournalist Danish Siddiqqi was killed near the Spin Boldak crossing. He was embedded with special forces when the military attempted to regain control of the crossing.

It's an economic lifeline for southern Afghanistan, a crucial artery for exporting farm goods. Controlling it would be an economic windfall for the Taliban.

Insurgents' recent attacks seem tactical, taking advantage of NATO and US Troop withdrawal. US President Joe Biden has made it clear, nation building wasn't part of the war on terror launched 20 years ago. He says it's time to leave Afghanistan's future to its people.

Russian Foreign Minister Sergei Lavrov took a swipe at Biden, calling the mission a failure. 

Even as districts topple to the Taliban, Afghan leaders look with optimism towards stalled peace talks in Doha. They say peace will only come from the negotiating table and not the battlefield.





Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 398



« Reply #2066 on: July 18, 2021, 08:38:39 pm »

Evo zašto Rusija vodi dijalog sa talibanima
Novosti online 18. 07. 2021.

TIME što održava kontakte sa pokretom „Taliban“ (zabranjen u Rusiji) koji je deo međuavganistanskog dijaloga, i podstiče ga na pregovore sa avganistanskom vladom, Moskva primenjuje odredbe rezolucije Saveta bezbednosti UN, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Zaharova je podsetila da je u martu 2020. godine usvojena rezolucija u kojoj je „crno na belo napisano o prioritetu, neophodnosti i podržavanju međuavganistanskih pregovora, odnosno ono o čemu je pričala Rusija mnogo godina, kao i pozivanju zemalja da doprinosu tim pregovorima“.

- Da, zaista, pokret 'Taliban' zabranjen je kao organizacija u našoj zemlji. Radi se o tome što je Rusija više puta isticala da ne samo da ne podržava, nego na sve načine potvrđuje svoju odlučnost u borbi protiv terorističke aktivnosti i njenom neprihvatanju, uključujući talibanskog pokreta. Postoji još jedan detalj – taj pokret je deo međuavganistanskog dijaloga, odnosno istog onog dijaloga koji je Savet bezbednosti pozvao sve zemlje da podstaknu - rekla je ona za televiziju „Rusija 1“. Prema rečima portparolke, Moskva poštuje rezoluciju Saveta bezbednosti.

- Podržavali smo se je kao zemlja, sprovodimo je u praksu. Tu nema nikakve protivrečnosti -  dodala je. Istovremeno, Zaharova je rekla da je nemoguće shvatiti logiku američkih akcija u Avganistanu u poslednjih 20 godina. Takođe je naglasila da za te dve decenije Amerika nijednom nije izvestila Savet bezbednosti o svojim akcijama u toj zemlji.

- Jedna od inicijativa SAD govori o tome da planiraju da smeste građane evakuisane iz Avganistana na teritorije susednih zemalja. Šta mislite, o kakvom je broju reč? O desetinama hiljada ljudi - ocenila je portparolka.

Ranije je savetnik ruskog predsednika za Avganistan Zamir Kabulov izjavio da je Rusija pre sedam godina počela da uspostavlja kontakte sa talibanima zbog potrebe da im iznese svoje zabrinutosti u sferi bezbednosti u regionu, kao i da Moskva trenutno može da održava dijalog sa svim stranama avganistanskog sukoba.

U Avganistanu su u toku borbe vladinih snaga sa teroristima pokreta „Taliban" koji kontrolišu značajna ruralna područja. Nestabilnost je eskalirala nakon saopštenja američke administracije da će do 11. septembra napustiti ovu centralnoazijsku zemlju. Vašington i predstavnici pokreta „Taliban" su 2020. godine u Dohi potpisali prvi mirovni sporazum posle više od 18 godina rata. On predviđa povlačenje stranog kontigenta vojske i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zatvorenika.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 398



« Reply #2067 on: July 19, 2021, 05:21:09 am »

Stiglo objašnjenje: "Rusija je to više puta isticala. Ali, postoji još jedan detalj"
IZVOR: SPUTNJIK NEDELJA, 18.07.2021.

Moskva primenjuje odredbe rezolucije Saveta bezbednosti UN, izjavila je je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Moskva ove odredbe primenjuje time što održava kontakte sa pokretom "Taliban" koji je deo međuavganistanskog dijaloga, i podstiče ga na pregovore sa avganistanskom vladom, preneo je "Sputnjik". Zaharova je podsetila da je u martu 2020. godine usvojena rezolucija u kojoj je "crno na belo napisano o prioritetu, neophodnosti i podržavanju međuavganistanskih pregovora, odnosno ono o čemu je pričala Rusija mnogo godina, kao i pozivanju zemalja da doprinosu tim pregovorima".

"Da, zaista, pokret 'Taliban' zabranjen je kao organizacija u našoj zemlji. Radi se o tome što je Rusija više puta isticala da ne samo da ne podržava, nego na sve načine potvrđuje svoju odlučnost u borbi protiv terorističke aktivnosti i njenom neprihvatanju, uključujući talibanskog pokreta. Postoji još jedan detalj – taj pokret je deo međuavganistanskog dijaloga, odnosno istog onog dijaloga koji je Savet bezbednosti pozvao sve zemlje da podstaknu", rekla je ona za televiziju "Rusija 1". Prema rečima portparolke, Moskva poštuje rezoluciju Saveta bezbednosti.

"Pridržavali smo se je kao zemlja, sprovodimo je u praksu. Tu nema nikakve protivrečnosti", dodala je. Istovremeno, Zaharova je rekla da je nemoguće shvatiti logiku američkih akcija u Avganistanu u poslednjih 20 godina. Takođe je naglasila da za te dve decenije Amerika nijednom nije izvestila Savet bezbednosti o svojim akcijama u toj zemlji.

"Jedna od inicijativa SAD govori o tome da planiraju da smeste građane evakuisane iz Avganistana na teritorije susednih zemalja. Šta mislite, o kakvom je broju reč? O desetinama hiljada ljudi", ocenila je portparolka.

Ranije je savetnik ruskog predsednika za Avganistan Zamir Kabulov izjavio da je Rusija pre sedam godina počela da uspostavlja kontakte sa talibanima zbog potrebe da im iznese svoje zabrinutosti u sferi bezbednosti u regionu, kao i da Moskva trenutno može da održava dijalog sa svim stranama avganistanskog sukoba.

U Avganistanu su u toku borbe vladinih snaga sa teroristima pokreta "Taliban" koji kontrolišu značajna ruralna područja. Nestabilnost je eskalirala nakon saopštenja američke administracije da će do 11. septembra napustiti ovu centralnoazijsku zemlju. Vašington i predstavnici pokreta "Taliban" su 2020. godine u Dohi potpisali prvi mirovni sporazum posle više od 18 godina rata. On predviđa povlačenje stranog kontigenta vojske i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zatvorenika.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 54 398



« Reply #2068 on: July 19, 2021, 05:42:36 am »

Kraj rata, ali samo za Ameriku: Američka vojska jepobegla iz Avganistana, a Nemci će platiti ceh
Milijana Milikšić 18.07.2021.

Kako se Amerika nakon dve decenije povlači iz Avganistana, a talibani rapidno napreduju u osvajanju teritorija, stanovnici ove ratom razorene centralne i južne azijske zemlje krenuli su da beže, dok se šire strahovi od nove izbegličke krize.

Talibani su prošle nedelje rekli da su zauzeli 85 odsto teritorije Avganistana, što je nemoguće potvrditi ali je značajno više od njihovog prethodnog saopštenja da su osvojili više od trećine od 421 distrikta i distriktnih centara zemlje. Mnogi distrikti su pali pod njihovu vlast bez borbe, kako su avganistanske snage napustile svoje stanice, a talibani sada tvrde da su zauzeli strateški granični prelaz sa Pakistanom. Portparol talibana Zabihulah Mudžahid objavio je na “Tviteru” video u kojem se navodno vide talibanski borci u sredu u jugoistočnom gradu Spin Boldak duž avganistansko-pakistanske granice.

Vlasti provincije Kandahar, u kojoj se Spin Boldak nalazi, poriču da su talibani preuzeli kontrolu, ali AP prenosi da su stanovnici pakistanskog grada Čaman sa druge strane granice rekli da su videli okačenu talibansku belu zastavu i talibane kako se voze u području. Talibani su poslednjih nedelja zauzeli niz velikih pograničnih prelaza, uključujući na granici s Iranom, Uzbekistanom i Tadžikistanom, a Spin Boldak je ključni prelaz za svu robu iz pakistanske luke Karači do Avganistana.

Povlačenje je "greška"

Iako je američki predsednik Džo Bajden u aprilu rekao da će povući svoje trupe iz zemlje do 11. septembra, na 20. godišnjicu terorističkog napada na Njujork, Vašington i Pensilvaniju, početkom jula je objavio da će se povlačenje okončati do 31. avgusta. Bivši predsednik Džordž Buš, koji je pokrenuo američki rat u Avganistanu nakon napada na SAD, ocenio je u intervjuu za “Dojče vele” da je odluka njegovog naslednika o povlačenju “greška”.

- Mislim da jeste, jer smatram da će posledice biti neverovatno loše i tužan sam zbog toga. Bojim se da će žene i devojčice u Avganistanu pretrpeti neizrecivu štetu – rekao je on, dodajući da je zabrinut za sudbinu hiljade Avganistanaca koji su radili kao prevodioci za američke i NATO snage - Izgleda da će oni biti ostavljeni da ih masakriraju ti brutalni ljudi i srce mi se steže zbog toga.

Zamenik specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija za Avganistan Ramiz Alakbarov rekao je da najmanje polovina od 33,5 miliona ljudi u zemlji treba humanitarnu pomoć, usled suša i pandemije kovida, kao i “eksalacije vojnih aktivnosti, konflikta i rata”.

Dugi redovi za pasoše u Kabulu

“Forin polisi” piše da se sa povlačenjem američkih trupa i napretkom talibana Evropa suočava sa hiljadama izbeglica koji će bežati pred njima, a najpopularnije destinacije azilanata su tradicionalno Nemačka i Švedska. Najnovije slike iz Kabula samo su potvrdile strahove o novoj izbegličkoj krizi. Pol Rensajmer, reporter “Bilda”, objavio je na “Tviteru” fotografiju dugačkog reda ispred kancelarije za izdavanje pasoša u Kabulu.

“Više od 8.000 ljudi dolazi ovde svakog dana da izvadi ili obnovi pasoš. Mnogi od njih su iz regiona u koje su ušli talibani. Neki prosto žele da budu spremni ako talibani preuzmu čitavu zemlju, drugi žele odmah da odu, a omiljena zemlja: Nemačka!”, napisao je Rensajmer.

Većina će ići u Nemačku i Švedsku

“Forin polisi” podseća da je 2019-2020. preko 416.600 azilanata stiglo u Evropsku uniju, a 2015. čak 1,2 miliona, u periodu takozvane izbegličke krize. Avganistanci već beže u susedne zemlje, uključujući 1.000 avganistanskih vojnika koji su pobegli u Tadžikistan.

- Najveći teret osetiće se u susednim zemljama, Pakistanu, Iranu i Tadžikistanu – ukazao je bivši ambasador Italije u NATO Stefano Stefanini, bivši bezbednosni savetnik italijanskog predsednika. On je ukazao da su SAD relativno zaštićene distancom, iako Vašington obezbeđuje specijalne vize Avganistancima koji su radili kao prevodioci, šoferi ili radnici za Amerikance. Ali, mnoge izbeglice će, s velikim rizikom i uz visoke troškove, pokušati da stignu do bliže Evrope.

- Možda to neće biti najdirektnija ruta, ali Italija, preko Libije, biće glavno mesto iskrcavanja. Onda će novi tok od Hindu Kuša (planinskog masiva u srednjoj Aziji) krenuti ka severu do Nemačke, Švedske, Norveške i Velike Britanije – istakao je Stefanini.

“Forin polisi” podseća da su 2015. Nemačka i Švedska bile dve najpopularnije zemlje za azilante iz Sirije, Avganistana i Iraka. Iako su naporno radile na njihovoj integraciji, izazov se pokazao većim utoliko što su mnogi od njih došli sami. Tako je u Švedskoj te godine više od 35.000 azilanta registrovano kao maloletnici bez pratnje – 92 odsto muškarci, a dve trećine Avganistanci.

- Evropski saveznici u NATO su bili najmanje entuzijastični zbog bezuslovnog napuštanja Avganistana – s razlogom – ukazao je Stefanini.

Švedska se već mući da integriše preko 160.000 azilanata koji su stigli tokom izbegličke krize 2015, a gde su tek ostali koji su stigli kasnije. SAD, koje imaju 30 puta više stanovnika od Švedske, primile su 2019. skoro 30.000 izbeglica. Iako većina izbeglica poštuje zakon, neki se okrenu i kriminalu. Čak 58 odsto osuđenih silovatelja u Švedskoj od 2013-2018. bili su poreklom iz stranih zemalja, a nakon Šveđana Avganistanci su na drugom mestu među prekršiteljima.

Deportacija

Tokom proteklih nekoliko godina evropske zemlje su ojačale svoja pravila za azil, otežavajući Avganistancima da ga dobiju. Danska je 2017. odobrila svega 16 odsto zahteva za azil, dok Italija ima najveću stopu od preko 90 odsto. Danska i Norveška su takođe jedine članice EU koje su vratile porodice u Avganistan, ali kako Avganistan klizi u građanski rat i novu krizu, njihov povratak će sada postati u najmanju ruku sporan. Zatvaranje vrata Avganistancima možda će postati i kršenje međunarodnih ljudskih prava. Avganistanska vlada je zatražila od evropskih zemalja da suspenduju deportacije na tri meseca zbog nestabilne situacije u zemlji i 11. jula objavila da više neće dozvoljavati onima kojima je odbijen azil u EU da se vrate u zemlju. Dok je Nemačka rekla da trenutno ne planira da obustavi deportacije u Avganistan, Finska je privremeno suspendovala vraćanje azilanata.

- Oni koji ne dobiju pravo nastanjivanja u Nemačkoj treba ponovo da napuste našu zemlju – rekao je u ponedeljak portparol vlade.

Iz nemačkog ministarstva spoljnih poslova najavili su novi izveštaj ovog meseca o bezbednosnoj situaciji u Avganistanu, nakon čega će vlada odlučiti kako će se dalje postaviti, preneo je Infomigrants.net. Švedska, Nemačka, Italija i druge zemlje takođe ne mogu da prihvate velik broj novih dolazaka, jer će čak i manje dramatično povećanje samo ojačati anti-imigracione stavove populističkih partija. Evropske vlade će svakako pokušati da spreče novi izbeglički talas, navodi “Forin polisi”.

Mogući izlaz

- Očigledno je strateški interes Zapada – i zemalja poput Švedske i Nemačke – da Avganistan ne implodira. Trebamo neku vrstu plana B da osiguramo da se to ne dogodi – rekao je Pal Jonson, predsednik odbrambenog komiteta švedskog parlamenta.

Izgleda da je jedini mogući izlaz iz krize da američki saveznici razmeste novu misiju za stabilnost u Avganistanu. Takvu misiju bi realno, smatra “Forin polisi”, trebalo da vodi Velika Britanija. Ipak, bivši britanski general koji je služio u Avganistanu Ričard Barons, kaže da trenutno nema javnog pritiska za takvu misiju. On je ukazao da bi to bilo previše skupo i previše teško bez pune saradnje Pakistana i da Evropa nema spremnu opremu za takav poduhvat.

- Čak nema ni bezbedne tačke ulaska sad kad su baze Bagram i Kandahar ugašene – istakao je Barons. On smatra da će umesto da se bore da zadrže izbeglice u Avganistanu evropske zemlje pokušati da ih drže dalje od Evrope.

- Jedina borbena uloga Evrope biće korišćenje specijalnih resursa za suzbijanje izvora terorizma koji se javljaju Avganistanu a koji bi mogli da ugroze evropsku teritoriju i interese – objasnio je.

Kraj rata, ali za Ameriku

Iako je Bajden u aprilu poručio da je “vreme da se okonča najduži američki rat”, mnogi u Švedskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj i drugim evropskim zemljama neće osetiti da je kraj zaista došao. Nakon odlaska američkih trupa, savezničke snage nisu imale drugog izbora nego da se i same povuku. Nemačke i poljske trupe su već napustile zemlju, britanske su pri kraju. Amerikanci tvrde da neće potpuno da se povuku. Vojska će napustiti zemlju, ali će zadržati diplomatsko prisustvo u Kabulu, međutim koliko im se žuri da izađu pokazuje ne samo pomeranje roka već i način na koji su napustili ključnu vojnu bazu Bagram. Iskrali su se tokom noći bez ikakvog obaveštenja, samo su isključili struju i otišli, a avganistanski komandant baze je tek nakon dva sata otkrio da ih nema.

Dok su američki saveznici obezbeđivali svoje trupe u okviru međunarodnog napora, ovo je u stvari bio rat Vašingtona, ukazuje “Forin polisi”, dodajući da zato možda nije iznenađujuće što je Bajden mogao prosto da odluči da je rat sada gotov. Ali nije bitno to da li Bajden veruje da je okončao rat – bitno je da li u to veruju Avganistanci, zaključuje list, a izgleda da mnogi od njih već imaju svoje mišljenje o tome a njihova odluka mogla bi imati velike posledice po američke saveznike u Evropi.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 52 382



« Reply #2069 on: July 19, 2021, 07:52:59 am »



Krah pregovora o prekidu vatre u Avganistanu


U Dohi nije postignut dogovor između predstavnika avganistanske vlade i talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) o kratkotrajnom prekidu vatre u Avganistanu na Kurban-bajram i oslobađanju jednog broja zarobljenih talibana, saopštio je predstavnik tog pokreta.

Prema rečima predstavnika političkog krila talibana u Kataru Muhameda Naima, neki mediji su objavili informaciju da je postignut dogovor o prekidu vatre i oslobađanju talibana ali to nije tačno. Dogovor nije postignut.

Šef delegacije avganistanske vlade Abdula Abdula rekao je da je postignut dogovor o potrebi postizanja kompromisa.

„Strane su se dogovorile da što pre nađu pravedno i trajno rešenje problema. One shvataju neophodnost postizanja kompromisa koji bi bio u interesu svih Avganistanaca u svetlu islamskih principa“, navodi se u kominikeu izdatom posle pregovora.

U Dohi je održana nova runda međuavganistanskih pregovora koji se već deset meseci sa prekidima vode u Kataru, ali bez rezultata. Štaviše, za sve to vreme sukobljene strane nisu uspele da se dogovore ni o dnevnom redu.

Ranije su talibani predložili vladi Avganistana tromesečno primirje u zamenu za oslobađanje 7.000 zarobljenika i isključenje lidera pokreta sa "crne liste UN".

U Avganistanu je u toku sukob između vladinih snaga i militanata radikalnog pokreta "Taliban" (organizacija, zabranjena u Rusiji) koji su zauzeli značajne teritorije u ruralnim oblastima i pokrenuli ofanzivu na velike gradove. Eskalacija raste u svetlu obećanja Sjedinjenih Američkih Država da će povući sve trupe iz zemlje do 11. septembra.

Podsetimo, najnoviji događaji u Avganistanu izazivaju uznemirenje u regionu zbog mogućeg prelivanja sukoba.

Tim povodom ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da Rusija neće ništa preduzimati po pitanju Avganistana dokle god se situacija razvija samo na teritoriji te države.

Talibani kontrolišu veliki deo granice prema Tadžikistanu gde Rusija ima svoju vojnu bazu.

izvor
Logged
Pages:  1 ... 133 134 135 136 137 [138] 139 140 141 142 143 ... 271   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 22 queries.