PALUBA
May 20, 2022, 11:54:23 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 129 130 131 132 133 [134] 135 136 137 138 139 ... 284   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Avganistanu  (Read 363130 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 009



« Reply #1995 on: July 10, 2021, 06:01:38 am »

Neophodni razgovori sa talibanima
Tanjug 09. 07. 2021.

PREGOVORI sa talibanima, koji su zabranjeni u Rusiji su neophodni, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da je ruski predsednik Vladimir Putin upoznat sa ovim kontaktima.

- Naravno da je Vladimir Putin upoznat sa time. Ti kontakti su neophodni, s obzirom na napetu situaciju u Avganistanu i razvoj situacije na granici između Avganistana i Tadžikistana - naglasio je Peskov, prenosi ruska agencija Tas s. Portparol Kremlja nije rekao da li će Rusija priznati talibansku vladu ako preuzmu kontrolu nad čitavim Avganistanom.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 009



« Reply #1996 on: July 10, 2021, 06:07:09 am »

Dok talibani zauzimaju Avganistan, predsednik obišao bazu iz koje su Amerikanci pobegli
Novosti online 09. 07. 2021.

PREDSEDNIK Avganistana Ašraf Gani stigao je u vazduhoplovnu bazu Bagram, koju je američka vojska napustila pre nedelju dana, piše RIA Novosti pozivajući se na Tolo njuz.

Gani je tokom posete imenovao osoblje koje će upravljati zatvorom u Bagramu. Američke snage napustile su najveću avganistansku vazduhoplovnu bazu Bagram 2. jula. Bagram se nalazi severno od Kabula. Koristile su ga sovjetske trupe tokom avganistanskog rata 1979–1989, a nakon američke invazije na Avganistan 2001. godine postala je glavna baza američkih snaga.

Ranije je američki predsednik DŽo Bajden najavio da će američke snage napustiti Avganistan do 11. septembra 2021. godine nakon dvadesetogodišnjeg prisustva.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 009



« Reply #1997 on: July 10, 2021, 06:07:57 am »

Talibani ne mogu da pobede u Avganistanu
Tanjug 09. 07. 2021.

UTICAJ talibanskog pokreta u Avganistanu raste ali prerano je reći da on može preuzeti kontrolu cele teritorije zemlje, rekao je danas zamenik sekretara ruskog Saveta bezbednosti, Aleksandar Venediktov.

Venediktov je komentarisao da prati situaciju rasta uticaja talibana ali za sada misli da su bezopasni i da obično pokazuju porast aktivnosti na kraju proleća, piše Tas s.

- Dakle, uzdržao bih se od brzopletosti zaključivanja da talibani mogu uzeti kontrolu nad situacijom čitave zemlje - rekao je Venediktov u Kiržaču.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 009



« Reply #1998 on: July 10, 2021, 06:17:32 am »

Bivši predstavnik NATO-a u Avganistanu upozorio - Zemlja se vraća u 2001. godinu
Novosti online 09. 07. 2021.

TALIBANI sada kontrolišu značajan deo Avganistana, a mogli bi da zauzmu i Kabul, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova Turske koji je u periodu od 2003. do 2006. godine boravio u Avganistanu kao civilni predstavnik NATO-a Hikmet Četin, komentarišući situaciju u Avganistanu.

- Ako bi u jednoj rečenici ocenili ono što čeka zemlju, to bi bilo ovako: Avganistan će se vratiti u 2001. godinu. Vraća se 20 godina unazad. Misija u Avganistanu počela je u skladu sa rezolucijama SB UN i NATO s ciljem spasavanja zemlje od "Talibana" i terorizma. Od tad je prošlo dvadesetak godina, a vratili smo se na ono od čega je sve počelo. Trenutno talibani ponovo kontrolišu značajan deo teritorije zemlje. Ukoliko bude doneta odgovarajuća odluka oni će moći da preuzmu kontrolu nad Kabulom - rekao je Četin. On podseća da je od početka govorio da se problem neće rešiti vojnim putem, jer se zemlja ne može spasiti od terorizma samo uništavanjem terorista.

Prema njegovim rečima, međunarodna grupa, čiji je i on bio deo, 2001. godine je pripremila izveštaj "Pregovori u ime mira", a SAD su nakon dugotrajnih napora uspele da sklope sporazum sa talibanima. Jedna od tačaka tog sporazuma je bila realizovana, druga nije, ističe Četin.

- Kao što vidimo, tačka o povlačenju stranih trupa se postepeno realizuje. Ali postoji važnija tačka koja je predviđala potpisivanje sporazuma između avganistanske vlade i "Talibana" i formiranje vlade. Takođe je bilo reči o izmenama zakona i, ukoliko bude potrebe, održavanju izbora. Međutim, te tačke nema. "Talibani" nisu došli na pregovore u Istanbul, saopštivši da nisu sve strane snage napustile zemlju. U Dohi sastav vladine delegacije, tako i "Talibana" nije imao potrebna ovlašćenja za donošenje konačne odluke. Pregovori su trajali nedeljama, ali strane nisu uspele da se dogovore. Za to vreme je pripremljena infrastruktura, izgrađene su škole, putevi, bolnice, ali Avganistan i dalje ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu - objašnjava bivši ministar.

Govoreći o težnjama Turske da ostane u Avganistanu, Četin ukazuje na postojeću pretnju.

- Mi smo dugo pregovarali sa talibanima kako bi ostali u Avganistanu. Nisu rekli 'da'. Trenutno smo tamo ispred NATO-a. "Talibani" insistiraju na potrebi povlačenja naših vojnika. U toj situaciji vlada u Kabulu takođe nije pristala na to. Siguran sam da bi uz postojanje potrebnih uslova Turska trebalo da pruži Avganistanu svaku vrstu pomoći. Verovatno u svetu ne postoji narod koji bi imao toliko poštovanja prema Turskoj i razgovarao sa takvom pažnjom kao Avganistanci. U trenutnim uslovima prisustvo Turske je moguće uz uslov da i centralna avganistanska vlada i Talibani kažu "neka Turska ostane". U suprotnom, to će stvoriti velike rizike. U očima talibana Turska bi u tim uslovima delovala kao okupatorska sila. Oni već govore o tome - konstatuje bivši ministar.

Takođe je dodao da je u Kabulu izazvala zabrinutost izjava predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana o ideji da pozove Mađarsku i Pakistan da učestvuju u osiguravanju bezbednosti aerodroma u Kabulu.

- Centralna vlada u Avganistanu je sa velikom zabrinutošću reagovala na tu izjavu. Ta negativna reakcija je povezana sa tim što je, prema mišljenju značajnog dela avganistanskog naroda i vlade, Pakistan jedini uzrok višegodišnjeg rata koji se vodi u njihovoj zemlji. Naravno, postoji velika potreba za političkom podrškom i pomoći Pakistana, koja je od velikog značaja. Ali izjava turskog predsednika je shvaćena kao da će pakistanska vojska takođe ući na teritoriju zemlje i zajedno sa Turcima realizovati misiju zaštite aerodroma. Shodno tome, to je izazvalo negativnu reakciju avganistanske strane - zaključio je Četin.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #1999 on: July 10, 2021, 06:25:40 am »



Kabul traži pomoć od Rusije, Kine i Indije


Kabul poziva strane partnere, uključujući Kinu, Indiju i Rusiju da tehnički pomognu vojsci i policiji Avganistana u borbi protiv terorizma, izjavio je savetnik predsednika Avganistana za nacionalnu bezbednost Hamdula Mohib.

„Pozdravljamo tehničku podršku svih spoljnih partnera, prirodno, iz Kine, Indije i Rusije“, rekao je Mohib televiziji „Rusija 24“.

On je dodao da pomoć spolja ne treba da dovede do mešanja u unutrašnje stvari zemlje.

„Ne treba da zamenimo jednu supersilu drugom. Mir i stabilnost su mogući samo u slučaju saradnje sa svima u regionu i šire“, rekao je on.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #2000 on: July 10, 2021, 08:34:47 am »



Američka ostavština Avganistanu – haos i podsticaj za ekstremiste


Povlačenjem iz Avganistana posle dve decenije angažovanja Amerika i NATO ostavljaju haos u toj zemlji i podsticaj za ekstremiste, što će imati teške posledice i po region, i po svet. Iza svake intervencije NATO-a stanje je gore nege pre, pa tako i u Avganistanu, ocena je eksperata za međunarodnu politiku i bezbednost.

Posle odlaska američkih trupa, na brzinu i pod okriljem noći, što liči na bekstvo, prema rečima dr Slobodana Anđelkovića sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost univerziteta „Union Nikola Tesla“, Avganistan ostaje kao neuspela država, ne samo zbog toga što rat tamo i dalje traje, nego i zato što vlast ne funkcioniše niti ima kontrolu nad celom teritorijom.

„Američka vojska se povlači po naređenju, ne razmišljajući o tome u kakvoj će situaciji ostaviti tu zemlju. U zadnjih par meseci imamo drastično povećanje nasilja, talibani osvajaju nove provincije, avganistanska vojska u nekim slučajevima predaje teritoriju bez borbe. Imamo opšte rasulo koje je možda i neminovno u ovom trenutku i plašim se da je građanski rat neminovan”, upozorava Anđelković, povodom odlaska američkih vojnika iz Avganistana koje treba da bude završeno do 11. septembra.


Haos u Avganistanu ilustracija bahatog ponašanja SAD i NATO

Diplomata Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, kaže da je slučaj Avganistana ilustracija bahatog ponašanja SAD i NATO-a na globalnom planu, koji gaze osnovne principe međunarodnih odnosa.

„Dve godine pre intervencije u Avganistanu, NATO je pogazio povelju UN bombardujući Jugoslaviju. A ovo nije ni početak ni kraj tih haotičnih situacija u međunarodnim odnosima i otud i velika zabrinutost. Amerikanci se na globalnom planu pa i u slučaju Avganistana ponašaju kao piromani koji se nude kao vatrogasci, proizvode neprijatelje, na taj način proizvode strah a onda uplašenima nude zaštitu“, objašnjava Jovanović.

Haos koji Amerikanci ostavljaju, dodaje Jovanović, preliće se širom sveta i biti inkubator za ekstremizam, jer je svet danas globalno selo.

„Posledice američke intervencije u Avganistanu su razoreno društvo, podeljena plemena, prelivanje nestabilnosti, milijarde dolara utrošene na oružje i vojne operacije umesto da je utrošeno na razvoj Avganistana. Takođe su razoreni nacionalni identiteti i kulture jer sa takvim dugotrajnim ratovima ne uništava se samo ekonomija i vojni potencijali nego i društvo i moral“, nabraja Jovanović.


Stanje još gore nego pre intervencije

Svuda gde se NATO pojavi nema uspeha i stanje je još gore nego pre tih intervencije, ističe Jovanović navodeći primere Iraka, Libije, Sirije.

Na pitanje šta su obični Amerikanci dobili od intervencije njihovih snaga u Avganistanu istoričar dr Srđa Trifković gorko konstatuje da nisu dobili ništa, ali da se za tvorce američke spoljne i bezbednosne politike dobrobit običnog Amerikanca ni ne uzima u obzir.

„Drastični primer je tekst Roberta Kejgana, supruga Viktorije Nuland, koja je svojevremeno delila kolačiće u Ukrajini. U tekstu koji je objavio u časopisu „Forin afers“ u broju iz marta, Kejgan kaže da Amerika mora da nastavi da odgovara svojim globalnim obavezama shodno potrebi da se očuva na pravilima na kojima je zasnovan međunarodni poredak, a to je samo šifra za globalnu hegemoniju“, kaže Trifković.


Piše Tanja Trikić
izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #2001 on: July 10, 2021, 09:50:50 am »



Quote
Hasty withdrawal from Afghanistan exposes U.S. hypocrisy

"The hasty withdrawal from #Afghanistan exposed the hypocritical face of the U.S. under the cover of 'defending democracy and #humanrights'," said a spokesperson for the Chinese Foreign Ministry on July 9. The battlefield in Afghanistan has fallen into an unmanageable situation, and both the country and international society have criticized the U.S.' irresponsible behavior


Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #2002 on: July 10, 2021, 04:50:01 pm »



Nastavlja se ofanziva talibana: Žestoke borbe za grad Kalaji Nau


U sukobu vladinih snaga i talibana (teroristička organizacija, zabranjena u Rusiji) u gradu Kalaji Nau u avganistanskoj provinciji Bagis poginula su četiri civila, dok je 77 povređeno, javlja lokalna televizija 1TV, pozivajući se na radnike u bolnici.

Militanti pokreta "Taliban" napali su sedmog jula Kalaji Nau sa tri strane, upali u zatvor i oslobodili sve zarobljenike. U gradu su počeli ulične borbe.

Avganistanska vojska izvodi operaciju oslobođenja Kalaji Nau. Mediji javljaju da je tom prilikom ubijeno 69 talibana.


izvor
Logged
Kubovac
Moderator
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 983



« Reply #2003 on: July 10, 2021, 06:52:43 pm »

Zašto se Avganistanska vojska ne može suprotstaviti Talibanima i zašto je ishod ovog rata (u ovoj fazi) verovatno već presuđen?

Evo jedan snimak treninga avganistanskih vojnika od strane pripadnika Američke vojske:




 
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #2004 on: July 11, 2021, 07:16:58 am »



Turkmenistan gomila tenkove na granici sa Avganistanom


Turkmenistan nagomilava tešku vojnu tehniku u gradu Serhetab na granicu sa Avganistanom, navodi portal Turkmen.news, pozivajući se na neimenovane izvore.

Između ostalog, na granicu se prebacuju tenkovi, topovi i oklopni transporteri.

Prema podacima izvora, u jednom od južnih pograničnih punktova za poslednja tri dana nekoliko puta su se čule sirene za uzbunu. Pored toga, tokom protekle noći sa avganistanske teritorije dopirali su zvuci snažnih eksplozija.

Pucnje i eksplozije su čuli i stanovnici sela Poltavka koji se nalazi južno od Serhetabada. U samom gradu je situacija mirna. Izvor je saopštio da su turkmenistanski oficiri počeli evakuaciju svojih porodica sa granice sa Avganistanom.

Podsetimo, juče su članovi pokreta "Taliban" (organizacija, zabranjena u Rusiji) ušli u drugi po veličini grad u Avganistanu – Kandahar. Borbe su vođene oko zatvora, a zatim nastavljene na tržnici. Tom prilikom nekoliko osoba je ubijeno i ranjeno.

Istog dana, portparolka ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova ukazala je da Moskva primećuje porast napetosti na avganistansko-tadžikistanskoj granici, dve trećine koje već kontrolišu talibani. Po njenim rečima, zabeleženo je nekoliko slučajeva prelaska avganistanskih vojnika na teritoriju Tadžikistana.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #2005 on: July 11, 2021, 07:18:55 am »



Doček ispred Rajhstaga: Nemačka sprema svečanost za vojnike koji su se povukli iz Avganistana


Nemačka planira da pripremi svečani doček za vojnike koji su se povukli iz Avganistana. Prvobitno je bilo planirano da doček bude organizovan u Ministarstvu odbrane, ali su sve glasniji zahtevi da ceremonija bude na otvorenom, pa čak i ispred Rajhstaga.

„Naša ideja je da to bude na trgu ispred Rajhstaga. Političari su dužni da pokažu vojnicima kako ih cene“, rekao je predsednik udruženja vojnih veterana Bernhard Drešer, prenosi nemački N-TV.

Tu ideju podržala je i poslanica SPD Semtje Miler, koja je dodala da je trg ispred Rajhstaga pravo mesto za to, jer je „nemačka vojska, vojska parlamenta“.

I šef poslaničke grupe CDU/CSU Johan Vadepul založio se za takvu ideju.

Nemački vojnici povukli su se u potpunosti iz Avganistana krajem juna, a brojne kritike usledile su jer ih na aerodromu niko od političara nije dočekao.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #2006 on: July 11, 2021, 08:06:34 am »



Quote
Is it time to take the Afghan Taliban seriously?

U.S.-led foreign troops are leaving Afghanistan after 20 years of war, and the Afghan Taliban is quickly filling the power vacuum.

Fighters have made swift gains, capturing districts with little resistance from Afghan government forces. The Taliban says it now controls 85 percent of the country.

Peace talks between the Taliban and the Afghan government in Doha have made little progress.

So will the Taliban's vision for Afghanistan eventually prevail?





Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 61 865



« Reply #2007 on: July 11, 2021, 08:31:09 am »



Quote
Neslavni završetak američke „avanture“ u Avganistanu

Uporedo sa američkim povlačenjem iz Avganistana talibani osvajaju deo po deo teritorije, avganistanska armija se predaje skoro bez borbe, a struktura ostavljena u Kabulu da upravlja državom nije dorasla zadatku.

Uporedo sa američkim povlačenjem iz Avganistana talibani osvajaju deo po deo teritorije, avganistanska armija se predaje skoro bez borbe, a struktura ostavljena u Kabulu da upravlja državom nije dorasla zadatku.

Razrušeni Avganistan postao je rupa bez dna, iako su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici za dve decenije potrošili više od 2 hiljade milijardi dolara.





Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 009



« Reply #2008 on: July 11, 2021, 10:34:43 am »

Šta čeka Avganistan posle potpunog poraza armije
Branko VLAHOVIĆ 11. 07. 2021.

NAJNOVIJE reportaže američkih televizijskih kompanija i fotografije iz Avganistana iz najveće vazdušne baze Bagram najvernije su svedočanstvo o tome kako je najmoćnija armija na svetu posle dvadeset godina boravka u toj zemlji doživela zasluženi debakl i pobegla sramno u toku noći.

Pobacane stvari, ostavljeni neotvoreni kontejneri sa municijom, stara vozila i američke zastave ilustruju rezultat dve decenije boravka Amerikanaca i njihovih saveznika u Avganistanu. Amerikanci su priznali poraz u Avganistanu kada su 2020. potpisali dogovor o miru sa talibanima, radikalnim verskim fanaticima koji žele da vrate zemlju u srednji vek. Iako u Vašingtonu tvrde da su oni svoj odlazak koordinisali sa vlastima u Kabulu, neosporno je da su talibani već zauzeli veliki deo teritorije, pa mnogi dojučerašnji američki saveznici beže iz zemlje.

Šta očekuje narod te siromašne napaćene zemlje u kojoj živi oko 38 miliona ljudi, pitanje je koje se nameće svakome ko je video kako talibani osvajaju grad za gradom i cele provincije i već batinaju žene koje su izašle na ulicu bez pratnje muškaraca.

Sudeći po sadašnjoj situaciji avganistanska armija pod rukovodstvom vlade u Kabulu nije u stanju da se na celoj teritoriji suprotstavi talibanima. Iako vojska i razne policijske službe Avganistana broje oko 200.000 vojnika i oficira, dobro upućeni kažu da samo tridesetak hiljada sada drže glavne centre. Ostali su u strahu i rasulu. Amerikanci su obećali da će rukovodstvu u Kabulu dati pomoć od 3,5 milijardi dolara, ali će se tek videti koliko će stvarno da im pomažu. Za sada odlazak Amerikanaca liči na beg iz Sajgona 1975.

Sadašnje dvovlašće u Avganistanu ne može dugo da traje. Zbog toga je velika verovatnoća da će u bližoj budućnosti u toj zemlji početi građanski rat. A ako ne dođe do konsolidacije avganistanske armije i ako ona ne bude mogla da se suprotstavi talibanima biće to nova tragedija ne samo za tu zemlju već velika opasnost za centralnoazijski region. Avganistan će postati novi veliki centar muslimanskog terorizma, a trgovina drogom će dobiti još veći zamah.

Istorija pokazuje da svuda gde su Amerikanci silom pokušali da po svojoj recepturi "demokratizuju" društvo ne vodeći računa o specifičnostima pravili su samo još veći haos koji se decenijama nije mogao dovesti u red. Prisetimo se Iraka kao i drugih zemalja gde su bile američke vojne intervencije.

SAD u Avganistan krenule osvetnički posle terorističkog napada na kule u NJujorku 11. septembra

Amerikanci su u Avganistan krenuli osvetnički posle terorističkog napada na kule u NJujorku 11. septembra. Bili su samouvereni da moćnom tehnikom mogu da disciplinuju gorštački narod koji je jako ponosan i koji nisu mogli da pobede ni Britanci ni Rusi.

Način na koji su bombardovali Jugoslaviju uništavanjem električnih dalekovoda i mostova otežavajući život gradskog stanovništva nije mogao da se primeni u Avganistanu. Tamo i dalje veliki broj stanovnika živi u brdsko-planinskim uslovima.

Većina Avganistanaca živi jako skromno i njih nisu mogli na taj način psihološki da slome. Bahati Amerikanci su imali nekoliko strašnih promašaja kada su iz aviona pogodili svatove, a drugi put su poubijali mnogo ljudi na nekoj sahrani, što je stvorilo ogromno nezadovoljstvo tamošnjeg stanovništva.

Jedini veliki "uspeh" Amerikanaca u Avganistanu za poslednje dve decenije je taj što je u toj zemlji udesetostručena proizvodnja narkotika koji se usmeravaju ka Zapadnoj Evropi i postsovjetskom prostranstvu.

Da podsetimo, prvi su hteli da osvoje Avganistan Britanci koje je zanimalo veliko rudno bogatstvo te zemlje. Carska Rusija je takođe imala ambicije da osvoji Avganistan i preko njega dođe u zemlje koje izlaze na obale toplih mora. Kasnije su i Sovjeti bez uspeha bili deset godina u Avganistanu.

Zašto su svi osvajači morali da odu iz Avganistana? Britanci su hteli da imaju još jednu koloniju, ali im to nije uspelo jer gorštačka plemena koja žive u Avganistanu nisu bila spremna da budu pokorna britanskim osvajačima. Ni carska Rusija tamo nije imala šansu.

Sovjeti su naivno poverovali da mogu da feudalni Avganistan uvedu u socijalizam. Posle puča u Kabulu koji je izvela elitna jedinica sovjetskog KGB, Moskva je poslala ne samo veliki broj vojnika nego i raznih specijalista. Pravljene su škole, bolnice, fabrike.

Pisac ovih redaka bio je četiri puta u Avganistanu i svedok je da su Sovjeti kontrolisali samo velike gradove i glavne puteve. Za deset godina u Avganistanu je ukupno boravilo oko 620.000 sovjetskih vojnika.

Amerikanci prvi put koristili prenosne PVO sisteme "stingere" protiv ruske vojne avijacije

Sovjetska armija u Avganistanu nije ratovala samo protiv mudžahedina već i zapadnih instruktora. Amerikanci su prvi put koristili svoje prenosne PVO sisteme "stingere" upravo protiv ruske vojne avijacije. Tada su Amerikanci muslimanske verske fanatike u Avganistanu smatrali svojim saveznicima, pa su ih pomagali u svakom pogledu, što im se kasnije osvetilo. Na kraju su avganistanski verski fanatici ratovali protiv Amerikanaca.

Sada se u Avganistanu rapidno pogoršala situacija otkada su Amerikanci napustili glavnu bazu u Bagramu. Talibani su već zauzeli drugi po veličini avganski grad Kandagar. Oko hiljadu i po avganistanskih vojnika već je pobeglo u Tadžikistan. Zašto beže u tu susednu zemlju, dobro se zna. Oni su etnički Tadžici i logično je da su pobegli kod svojih sunarodnika spasavajući se od osvete talibana. Slično je i sa onima koji beže u Uzbekistan jer su i oni etnički Uzbeci. Treba znati da Avganistan nema modernu naciju već je i dalje plemenski razdeljen. Najbrojniji su Paštuni kojih je 42 odsto, Tadžika je 27 odsto, Uzbeka 9 odsto, Turkmena je tri procenta, a ostalo su druge etničke grupe.

Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon dobio je podršku predsednika Vladimira Putina da će Rusija pomoći da se zaštite granice sa Avganistanom. Tadžikistan će za to mobilisati 20.000 ljudi kako bi se zaštitio od agresivnih talibana. U Kremlju je potvrđeno da će Rusija pružiti svu potrebnu pomoć Tadžikistanu, tim više što je ta zemlja članica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Na teritoriji Tadžikistana se već nalazi 201 vojna baza, one se nalaze u Dušanbeu i Bohtaru.

Po dogovoru, ta baza će se nalaziti u Tadžikistanu do 2042. godine. Ali već sada se zna da u Kremlju uopšte ne razmišljaju o tome da Rusija šalje svoju vojsku u Avganistan, jer je izvukla pouke iz rata koji su vodili Sovjeti. U periodu od 25. decembra 1979. do 15. februara 1989. Sovjeti su u Avganistanu imali velike gubitke - poginula su 14.453 vojnika i oficira, a više od 30.000 je ranjeno.

Sovjeti nisu bežali

SOVJETSKI general-pukovnik Boris Gromov, koji je bio na čelu kolone koja je napustila Avganistan, kaže da je velika razlika između njihovog povratka i Amerikanca.

- Mi nismo kao Amerikanci bežali iz Avganistana, o tome je bio obavešten ceo svet. Ostavili smo 1989. stabilnu vlast i da Moskva nije prestala materijalno da pomaže rukovodstvo u Kabulu, ono bi sačuvalo vlast - kaže general Gromov.

On smatra da centralnu vlast u Kabulu sada očekuju teški dani jer talibani zauzimaju provinciju za provincijom.

- Sovjeti su u Avganistanu bili devet godina i dva meseca, a Amerikanci dve decenije. Mi smo tamo gradili škole, bolnice, fabrike i elektrificirali smo zemlju. A šta su ostavili Amerikanci? Samo krv i suze - ističe general Gromov.

Putin je razgovarao sa predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim. U Uzbekistinu je već podignuto šatorsko naselje za izbeglice iz Avganistana.

Na drugoj strani, predstavnici talibana javno izjavljuju da ne nameravaju da prelaze granice susednih zemalja. Oni najverovatnije to neće činiti u bliže vreme jer nemaju dovoljno snage za eksport muslimanskog fanatizma. Ali ako lako dođu do vlasti u Kabulu ambicije će im sigurno porasti. Zbog toga rukovodioci bivših sovjetskih republika u Aziji traže savezničku pomoć od moćnih država kao što su Rusija, Kina, ali i Turska, koja već ima svoje računice u tom delu sveta gde živi dosta muslimana.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 009



« Reply #2009 on: July 11, 2021, 10:44:10 am »

Bombe padaju po talibanima, Kabul se neće predati bez borbe
Novosti online 11. 07. 2021.

VEĆ tri dana avganistanska vojska vrši vazdušne udare po položajima talibana, piše Saut Front.

U napadima koji su ciljali jedinice, vozila i položaje talibana toj grupaciji su naneti teški ljudski i materijalni gubici. Talibani napreduju na različitim linijama fronta širom Avganistana od 1. maja, kada su SAD objavile plan za povlačenje svojih trupa iz zemlje do 11. septembra. Danas grupa tvrdi da je 85% teritorije Avganistana pod njenom kontrolom. Uprkos uspeha na terenu, oni trpe velike gubitke. Prema izjavi koju je avganistansko Ministarstvo odbrane objavilo juče, za 24 sata u različitim delovima Avganistana ubijen je 191 talibanski borac, dok su 102 ranjena. Ovi gubici verovatno neće zaustaviti napredovanje grupe.

Udarnu pesnicu Ratnog vazduhoplovstva Avganistana čine avioni brazilske proizvodnje Embraer EMB 314 Super Tucano - jednomotorni turboprop avion namenjen lakim jurišnim zadacima i pilotskoj obuci.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Pages:  1 ... 129 130 131 132 133 [134] 135 136 137 138 139 ... 284   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.064 seconds with 23 queries.