Automatska puska 5,56 mm M21

[tihi]

  M 21 ima preciznost priblizno kao vecina zapadnih uosaka slicnih gabarita u istom kalibru,poznato je da su gotovo sve zapadne puske bile preciznije od AK 47 na ustrb pouzdanosti. Tu je najvise zasluzan sam kalibar koj se koristi tj 5.56x45mm,koj ima izuzetno brzo zrno (preko 900ms) i veoma polozenu putanju,sto sve doprinosi preciznosti oruzija iz koga se puca.

[Titan]

@Kaiser

ukratko:

1 Not compromising the barrel's thickness in the area of each groove as with traditional rifling.
2 Providing a better gas seal around the projectile as polygonal bores tend to have a slightly smaller bore area, which translates into more efficient use of the combustion gases trapped behind the bullet, slightly greater (consistency in) muzzle velocities and slightly increased accuracy.
3 Less bullet deformation, resulting in reduced drag on the bullet when traveling through the barrel which helps to increase muzzle velocity.
4 Reduced buildup of copper or lead within the barrel which results in easier maintenance characteristics.
5 Prolonged barrel life

da prevodim? Inace, i pored navedenih prednosti, ogranicavajuci faktori su:
cena
odredjeni problemi sa municijom bez kosuljice (sto za vojsku nije problem)
i naravno, medjuljudski odnosi u fabrici koja resi da pravi pusku (ako je ono sto sam ranije napisao tacno) 

[kaiser0591]

E hvala puno kolega, nema potrebe za prevodom
S tim što se pitam, ako bolje "zadržava" gasove iza zrna dok ono putuje kroz cijev, treba li onda cijev da bude deblja od obične jer je samim tim boljim "zadržavanjem" gasova veći i pritisak na unutrašnje površine cijevi...

[Titan]

Па колико сам ја видео на сајтовима произвођача, цеви су приближно истих димензија, мада опет, нашао сам и то да се неки модели оружја (такмичарске пушке) израђују са тежим цевима.
Значи - зависи.

Али опет, по мом неком мишљењу, то апсолутно није неопходно, јер ако поново прочиташ ставку под бројем 1, цев је већ структурно обезбеђена ("Not compromising the barrel's thickness...").

Међутим, твоје запажање ("задржавање" гасова иза зрна) се односи на нешто друго - тј. на коришћење оловних зрна, која боље пријањају на зидове цеви па остављају више трагова. Дакле, при њиховом коришћењу, цев се мора чешће чистити, јер су могуће последице након дужег коришћења фаталне у неким случајевима (додуше екстремним, што се веома, веома ретко дешава).

Опет, с обзиром да је тема М 21, дакле војна пушка, не видим зашто би се ико бринуо за soft point зрна. Пошто ја нисам баш љубитељ калибра 5,56 НАТО, ако већ морамо да уведемо пушку у том калибру, нека буде систем Калашников, али нек буде најпрецизнији Калаш у класи, зато сам се обрадовао (а потом разочарао) када сам чуо да би цев могла бити полигонална.

[bizmark]

http://www.kalibar.rs/code/navigate.php?Id=108&editionId=52&articleId=206


Број 181 часописа ,,Калибар" говори о неколико модела Заставиних пушака. 

[trpe grozni]

Napisao sam im jedan e-mail sa podatcima do kojih smo ovde dosli i malo reklamirao Palubu.

[vodnik policije]

I ja sam primetio istu stvar kao i Titan.Kod dugackih M 21 iz iste isporuke deo pusaka ima poligonalnu cev, dok deo ima klasican žljeb. M21 BS su klasično ožljebljene. Cudo je ta Crvena Zastava. Rasklopiš 10 bokerica M 80 i bar 5 ce da imaju razlicite delove.Kao da su Holland i Holland   

[Bozo13]

Na prostranstvima našao jednu sliku. Fotošop, ali pokazuje, koliko malo treba, da se izbaci "cela porodica" pušaka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

 Пошто ја нисам баш љубитељ калибра 5,56 НАТО, ако већ морамо да уведемо пушку у том калибру, нека буде систем Калашников

 

Pobeže m-21 od Kalaša, ete je tu za ćoše, par metara, mnoogo.

[bizmark]

Мој скромни допринос теми. У касарни у Г. Милановцу задужили су М-21. Мој зет, водник, ми је пренео утиске. Није одушевљен. Међутим, када сам питао шта јој конкретно фали, није имао прецизан одговор. Неповерење у нову пушку постоји због тога што је војска, а и он, навикла на стару, добру М-70. Како ми је рекао, скептичан је према ,,пластици", мада нема разлога. Некако им је нашминкана, а сматра се да пушка мора да буде једноставна као М-70. На крају, похвалио је хромирану цев на М-21 јер се лакше и брзо чисти.

[gocemk]

Македонски војник у 2003- 2004 са м21(м-03)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Titan]

Ајде мало да оживимо тему. С обзиром да нема нових коментара, можда ће некоме бар бити интересантно да чује следеће везано за цев и муницију. Изложићу целу причу у пар делова. Па да почнемо...

Од увођења калибра 5,56х45 мм у оперативну употребу војске САД, односно метка М193, пристизале су притужбе са бојишта. Услед корака увијања цеви од 381мм (6 правоугаоних жљебова, увијање удесно), почетне брзине 995м/с и тежишта зрна помереног уназад, зрно испаљено из пушке М16 било је поприлично нестабилно (фактор стабилности 1,13), самим тим и непрецизно, нарочито ако се у обзир узму екстремни климатски услови Вијетнама где је метак доживео прву употребу у реалним условима. Ово је даље условило смањење корак увијања на 304,8 мм, чиме се постиже 19 000 о/мин спрам оптималних 25 000 о/мин.

Иако је САД наметнула целом НАТО савезу 5,56 мм  као стандардни калибар, даља унапређивања нису била искључива дискреција америчке војске. Тако је белгијски метак, односно зрно SS109 (НАТО номенклатура М855), усвојен за стандардни метак јуришних пушака савеза 1984-те године. Зрну је дат виткији оживал полупречника 41мм и оштрији врх пречника 0,5 мм, при чему је само зрно продужено на 32,1 мм. У језгро је убачен челични трн дужине 8 мм и масе 0,648 g. Укупна маса зрна је повећана на 4,02 g, док је барутно пуњење смањено са 1,75 на 1,62 грама. Услед наведених измена на зрну Белгијанци су препоручили и нови корак увијања на цеви од 177,8 милиметара, што је одмах и примењено на М16А2 '83-ће године. Осим тога, цев је продужена за 2мм и ојачана (тзв. тешка цев) у односу на М16А1.

Дакле, то је нека основа за даљу причу о 5,56 и М21. Остатак текста ћу даље директно прекопирати овде у оригиналу, пошто не бих ништа да изоставим.

[Titan]

Ево и наставка...

"Primjetno je da na samom vodištu zrna (osim koraka) nije mnogo urađeno i da ono nikada nije standardizovano. Kao i M16A2, većina jurišnih pušaka opremana je cijevima sa klasičnim, pravougaonim načinom olučenja. Međutim, pritisak gasova kod kalibra 5,56 mm dostiže vrijednosti i od 3500 bar-a, što izaziva veliki specifični pritisak košuljice zrna na radne bokove polja. Kako radni bokovi imaju relativno malu tarnu površinu, dolazi do njihovog brzog habanja i stvaranja zazora na „neradnoj“ strani. Ovo ima više nepovoljnih posljedica. Kroz povećane zazore usijani gasovi prodiru brzinom većom od brzine projektila, što dovodi do pada početne brzine i ubrzanog propadanja vodišta. Dalje, veliki bočni pritisci mijenjaju strukturu površinskog dijela vodišta (smanjenje elastičnosti), što ograničava normalne vibracije i elastičnost cijevi. Konačno, povećani pritisak košuljice zrna stvara naprsline između radnog boka polja i dna žlijeba. Naprsline se vremenom povećavaju, poprimajući formu dubokih brazda trouglastog presjeka (zona krtog materijala), sa strukturnim diskontinuitetom po ivicama. Ovo kao krajnju posljedicu ima drobljenje i „čupanje“ polja, pomjeranje prelaznog konusa između ležišta i vodišta prema ustima cijevi (praktično, povećanja zapremine barutne komore), a time i opadanja početne brzine, dometa, preciznosti i životnog vijeka.

Sa ovim problemima Marinko Petrović se sreo tokom razrade projekta FAZ u kalibru 5,56 mm (M.80, M.80A, M.85, M.85M, M.90, M.90A, M.95). Oružje je koristilo cijevi sa klasičnim pravougaonim žljebovima i korakom od 177,8 mm (Vo=790-960 m/s, kadenca 600 metaka/min), odnosno, iskazivalo je sve pobrojane mane. Zaokupljen poboljšanjem vodišta zrna, Petrović se vratio nekim pomalo zaboravljenim idejama iz 19. vijeka, koje su, zahvaljujući napretku savremene tehnologije, mogle biti uspješno realizovane. Kao polazna osnova poslužila mu je ideja talentovanog britanskog inženjera Džozefa Vitvorta iz 1854. godine. Vrhovni komandant britanskih snaga, lord Harding, u to vrijeme je Vitvortu ponudio da usavrši serijsku proizvodnju i poboljša balističke performanse inače izvrsne enfildove sprednjače. Vitvort je rad započeo uz pomoć čuvenog puškara Vestli Ričardsa. Da bi smanjio otpor vazduha i obezbjedio bolje balističke performanse, Vitvort je prečnik zrna redukovao sa .577 (14,6 mm) na .450 (11,43 mm), a dužinu povećao sa 25,5 na 34 mm. Osim toga, umjesto od mekog olova sa šupljinom (smatralo se neophodnim radi lakšeg urezivanja u žljebove), zrno je izradio od otvrdnutog olova (eksperimentisao je čak i sa gvozdenim zrnima), uzdužno ga profilišući prema presjeku vodišta. Klasično enfildovo cilindrično vodište sa 5 žljebova (visina radnog boka 0,42 mm) zamijenio je poligonalnim ili heksagonalnim profilom sa zaobljenim prelazima, a korak uvijanja drastično je smanjio sa 1981 na 508 mm. Po naređenju lorda Palmura, 1857. godine su u Državnoj streljačkoj školi u Hitfu izvedena paralelna testiranja na kojima je Vitvortovo rešenje po preciznosti višestruko prevazišlo do tada neprikosnoveni enfild. Međutim, vojna komisija zaključila je da je kalibar od 11,43 mm suviše mali za vojne potrebe, a tehnologija izrade suviše skupa za masovnu produkciju. Tako su Vitvortove puške proizvođene samo kao takmičarsko oružje. Mora se priznati da je proizvodnja Vitvortovih zrna sa podužnim poligonalnim žljebovima (radi punjenja sa prednje strane, pasovanjem u profil cijevi) zaista bila komplikovana i skupa. Međutim, tokom Secesionističkog rata u Americi, snage Konfederacije su u Mančesteru formirale dobrovoljačku Vitvortovu streljačku četu, naoružanu vitvortovim oružjem. U nedostatku originalnih zrna, Južnjaci su sa podjednakim uspjehom koristili obična cilindrična zrna sa šupljom bazom. Uspeh ovih snajperista bio je tako veliki da je Unija odmah strijeljala sve protivničke vojnike zarobljene sa vitvortovom puškom u rukama."

Након овога, још мало...

[Titan]

Ево га...

"Zaokupljen ovom idejom, Marinko Petrović je istu uzeo i kao osnovu za svoju doktorsku disertaciju. Pošao je od ideje da savremena tehnologija kovanja vodišta omogućava izradu njegove optimalne geometrije kao i povećanje odnosno pojeftinjenje produkcije (manji „škart“ i istovremena izrada ležišta sa prelaznim konusom). Petrović se opredijelio upravo za poligonalni oblik vodišta odnosno za poprečni presjek koji se vezivao za oblik poligona i profile bez konveksnih promjena na prelazu između polja i žljebova. Ovakvom konstrukcijom došlo se do znatno boljeg zaptivanja, veće preciznosti, smanjenog habanja i bakarisanja, a time i produženja vijeka trajanja cijevi za oko 60% (u direktnoj vezi sa tim je i održavanje skoro iste grupe pogodaka sve do kraja vijeka cijevi), kao i olakšanog čišćenja i održavanja. U saradnji sa „Zastavinim“ timom, u kome je vodeću ulogu preuzeo inž. Zoran Todorović, Marinko Petrović je ideje iz disertacije primijenio i na oružju M21.

Krajem 2003. godine intenzivirane su aktivnosti na ispitivanju sistema M21. Ona su ubrzo okončana, puška je prošla sve testove, i tokom iste godine u završnoj fazi se nalazio elaborat o ispitivanju. U Tehničkom opitnom centru pokazalo se da je efikasnost puške M21 34,3% bolja od stare AP 7,62 mm M70. Puška M21 imala je 20% veći brisani domet, dvostruko veću položenost putanje pri gađanju na daljinama do 300 m i 50% manju energiju trzanja. Zrno 5,56 mm postizalo je veći efekat na cilju i imalo probojnost na 700 m 35% veću od probojnosti zrna 7,62 mm. Uporednim gađanjem utvrđeno je da metak 5,56 mm probija ploču balističkog prsluka NATO na daljini 640 m, dok metak 7,62 mm to može samo na daljini do 460 metara."

За крај ћу оставити патенте...

[Titan]

Који су а то су:


Patentom zaštićene inovacije na pušci M21

1. gasni povratnik; odnosno rješavanje pritiska mnogo jačeg metka (u svijetu to niko nije riješio)*Појма немам шта ово значи;
 2. integrisan gasni povratnik i prednji nišan;
 3. prednji rukohvat sa termo umetkom (jedinstveno rešenje u svijetu jer je riječ o jednodijelnom prednjem rukohvatu);
 4. nov kundak koji je eliminisao mane stare puške M70 sa preklapajućim kundakom i sve zazore *џаба кад је покварено оно што је ваљало на М70АБ2;
 5. zadnji rukohvat jedinstveno urađen sa lijevom i desnom polugom (napravljen da može da se mijenja režim paljbe, i za ljevorukog i za desnorukog strelca) *?;
 6. sanduk od presovanog lima (Izraelci imaju frezovan sanduk);
 7. poklopac se ne odvaja od oružja i ima rotirajući poklopac koji omogućava da se na njemu nađe zadnji nišan;
 8. poligonalna cijev *што, као што вам је свима познато није примењено на СВИМ пушкама

На крају, захвалност за текст дугујем аутору Зорану Милошевићу са сајта конкурси.инфо.