Automatska puska 5,56 mm M21

[lovac]

Odavno se razmišlja o tome da je metak 5,56 preslab i nije efikasan na daljinama većim od 300 m. Zatim, konstatovano je da metak 7,62 ima prejak trzaj, pa nije pogodan za rafalnu paljbu iz ručnog automatskog oružja, zatim, težak je, pa je borbeni komplet koji nosi pojedinac manji nego kod, 5,56, pa se zbog toga razvija municija kalibra preko 6 mm, sa relativno kratkom čaurom. Takav metak bi trebao da zadrži položenu putanju metka 5.56, i da ima energetski potencijal metka 7.62.
6.5 grendel je jedan od verovatnih izbora za masovni kalibar budućnosti. Osim njega USA je u novijim ratovima eksperimentalno koristila metak 6.8 mm SPC.

https://en.wikipedia.org/wiki/6.8mm_Remington_SPC

Tako da slobodno možemo izvući zaključak, da su meci 5.56 i 7.62 zastareli, što se tiče masovne upotrebe u pešadijskim jedinicama, u budućnosti. Ovo što se sada troši jesu velike rezerve municije u skladištima i fabričkih resursa (mašine se koriste i proizvode dok mogu raditi), a da je budućnost u nekom kalibru oko 6.5 mm. Još se ne zna koji će to metak biti, ali će biti sigurno oko 6.5 mm, ili nešto malo veći.

Izvinite za OT. 

[stojan1974]

Odavno se razmišlja o tome da je metak 5,56 preslab i nije efikasan na daljinama većim od 300 m. Zatim, konstatovano je da metak 7,62 ima prejak trzaj, pa nije pogodan za rafalnu paljbu iz ručnog automatskog oružja, zatim, težak je, pa je borbeni komplet koji nosi pojedinac manji nego kod, 5,56, pa se zbog toga razvija municija kalibra preko 6 mm, sa relativno kratkom čaurom. Takav metak bi trebao da zadrži položenu putanju metka 5.56, i da ima energetski potencijal metka 7.62.
6.5 grendel je jedan od verovatnih izbora za masovni kalibar budućnosti. Osim njega USA je u novijim ratovima eksperimentalno koristila metak 6.8 mm SPC.

https://en.wikipedia.org/wiki/6.8mm_Remington_SPC

Tako da slobodno možemo izvući zaključak, da su meci 5.56 i 7.62 zastareli, što se tiče masovne upotrebe u pešadijskim jedinicama, u budućnosti. Ovo što se sada troši jesu velike rezerve municije u skladištima i fabričkih resursa (mašine se koriste i proizvode dok mogu raditi), a da je budućnost u nekom kalibru oko 6.5 mm. Još se ne zna koji će to metak biti, ali će biti sigurno oko 6.5 mm, ili nešto malo veći.

Izvinite za OT. 

Kako moze da ima istu snagu od 7.62 ako ima kracu cauru?

[Rocker]

^Teoretski, može da ima drukčije (jače) punjenje, odnosno barut drukčijih karakteristika i brzine izgaranja, ali i veću količinu. Nijedna čaura nije puna barutom baš do vrha. Zbog toga neki sportski strelci vole da experimentišu sa sopstvenim barutnim punjenjima.

[stojan1974]

^Teoretski, može da ima drukčije (jače) punjenje, odnosno barut drukčijih karakteristika i brzine izgaranja, ali i veću količinu. Nijedna čaura nije puna barutom baš do vrha. Zbog toga neki sportski strelci vole da experimentišu sa sopstvenim barutnim punjenjima.

Mislis da  bi npr. kalibar 6.5 bio u stanju da probije bukvu debljine 30 sm. na daljini od 300 m. ?

[Rocker]

Ne znam, nisam ga probao. 

U svakom slučaju, probojnost ne mora da znači da neki projektil obavezno ima i veću energiju izraženu u džulima (J), jer to može da zavisi i od oblika projektila, početne brzine, vrste košuljice itd. Grubo poređenje moglo bi da bude npr. 7,62x25 (TT) vs magnum .357. Magnum neće probiti zaštitni prsluk II kategorije, dok TT-jcu to neće biti nikakav problem. Opet, zrno iz TT-jca, sem ako ne pogodi neko vitalno mesto, baš i neće zaustaviti nekog "u mestu", dok će ga .357 propisno odvaliti, jer će većinu energije preneti na metu.

[Bozo13]

Mislis da  bi npr. kalibar 6.5 bio u stanju da probije bukvu debljine 30 sm. na daljini od 300 m. ?

Ne probija.
7,9 Kar98k ili 7,62x54R Mosin Nagant 1891/30 ili G3 7,62x51 sve sa vojničkom municijom ne probija drvo te debljine na 100 m.

To su puni kalibri, dok je 6,5 srednji, ako misliš na 6,5 Grendel.

A imaš i punokrvne kalibre 6,5 (6.5×55mm Swedish Mauser ili 6.5×52mm Carcano)
LPB

[kumbor]

Mislis da  bi npr. kalibar 6.5 bio u stanju da probije bukvu debljine 30 sm. na daljini od 300 m. ?

Ne probija.
7,9 Kar98k ili 7,62x54R Mosin Nagant 1891/30 ili G3 7,62x51 sve sa vojničkom municijom ne probija drvo te debljine na 100 m.

To su puni kalibri, dok je 6,5 srednji, ako misliš na 6,5 Grendel.

A imaš i punokrvne kalibre 6,5 (6.5×55mm Swedish Mauser ili 6.5×52mm Carcano)
LPB

I japanska puška Arisaka beše "radila" na 6,5mm?

[Bozo13]

Hvala na dopuni. Na nju skroz zaboravio.

[pvanja]

Sve veci broj boraca danas koristi balisticke zastitne prsluke i javlja se potreba da osnovni puscani kalibar moze probiti takve prsluke na daljinama od 200-300 metara.

[MOTORISTA]

I japanska puška Arisaka beše "radila" na 6,5mm?

6,5x50mm Arisaka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[stojan1974]

Sve veci broj boraca danas koristi balisticke zastitne prsluke i javlja se potreba da osnovni puscani kalibar moze probiti takve prsluke na daljinama od 200-300 metara.

Moze li danas neki pancir da te zastiti od npr. 7.9 x 57 mm sa distance od 100 m. ?

[kumbor]

Postoje i takvi panciri, samo su retki i skupi. Sem toga, ako zrno i ne probije pancir, silina udara rebra vam slomiti može, pa i izazvati oštećenje unutrašnjih organa nagnječenjem.

[tihi]

Postoje i takvi panciri, samo su retki i skupi. Sem toga, ako zrno i ne probije pancir, silina udara rebra vam slomiti može, pa i izazvati oštećenje unutrašnjih organa nagnječenjem.

 To bas i nije istina, naravno govorimo za slucaj da zrno pogodi balisticku plocu, jer ostali delovi (kevlarski) nemaju nivo zastite predvidjen za puscana zrna. Naime, zrno, koliko god jako bilo ukoliko ne probije plocu svoju energiju prenosi na celu plocu, te cela ploca na telo, cime se energija umesto na jednu tacku od ispod 1cm rasipa na povrsinu 25X30cm, sto nije neki udarac. Svi prsluci zastitnog nivoa III ( sto ima i VS) bi trebali da stite od (deklarisani su da stite) od municije 7.62X51 NATO, 7.62X54R, a 7.9X57 je zastareli kalibar koji gotovo niko vise i na koristi, a balisticki je slican ova dva prethodna.

[dzumba]

Баш овако како је рекао Тихи. Заштитни прслуци који штите од пробоја пушчаних пројектила морају имати додатну плочу (ниво заштите III i IV). За заштиту од "обичних" зрна, оних која нису "панцирна", постоје плоче од посебних синтетичких материјала; те плоче су нивоа заштите III . Плоче од "балистичке" керамике имају виши ново заштите који се означава са IV.

Мог колегу и пријатеља, данас генерала у пензији је погодио "гелер" минобацачке гранате у груди, баш у овакву плочу , ново заштите III. Од ударца је изгубио ваздух и осећао се као да га је треснуо врхунски боксер. Имао је масницу на грудима и ребра су га болела пар дана. Ипак, никаквих других повреда није имао. Треба имати на уму да гелери, посебно већи комади могу "носити" већу кинетичку енергију него пушчана зрна. Другог колегу је погодило зрно (у исти тип плоче) калибра 7,62Х54 у леђа. Од ударца је пао, али није било убоја ни повреда.

[pvanja]

Iz danasnje emisje Dozvolite