Kina povećava vojni budžet za gotovo 15 odsto

[Dreadnought]

Porast vojnog budžeta namenjen uglavnom povećanju plata pripadnika oružanih snaga


05/03/2009
Kina je saopštila da povećava vojni budžet radi povećanja plata pripadnika najmnogobrojnijih oružanih snaga na svetu. To je saopšteno na konferenciji za novinare uoči sutrašnjeg početka godišnjeg zasedanja kineskog zakonodavnog tela.

Li Žaošing, nije portparol Ministarstva odbrane, već kineskog parlamenta, odnosno Nacionalnog narodnog kongresa. Medjutim, u proteklih nekoliko godina je ustaljena praksa da o predlozima vojnog budžeta govore predstavnici parlamenta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Li kaže da je vojni budžet uključen u nacrt nacionalnog budžeta Kine koji je parlamentu podnet na razmatranje i usvajanje. Po njegovim rečima, kineski vojni troškovi 2009. iznosiće 70 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od gotovo 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Portparol parlamenta nazvao je povećanje „skromnim“, ukazujući da porast vojnih troškova ne ugrožava druge zemlje. Najveći deo dodatnih sredstava, rekao je Li, otpada na povećanje plata za preko dva miliona pripadnika kineske vojske, kao i za poboljanje sposobnosti – kako je rekao – za obavljanje „neratnih vojnih operacija“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Li je takođe rekao da su dodatni troškovi potrebni za održavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Kina i dalje zadržava pravo da primeni silu protiv Tajvana, u slučaju da Tajpej zvanično proglasi nezavisnost, pošto smatra da je ta ostrvska zemlja njena pokrajina. Portparol Li je istakao da kineski vojni budžet nije nikakva tajna pošto Kina od 2007. podnosi Ujedinjenim nacijama izveštaj o godišnjim vojnim rashodima.

Li je takodje naglasio da ne postoje takozvani „skriveni vojni troškovi“ Kine.  Sjedinjene Države, Japan i druge zemlje već duže vremena izražavaju zabrinutost zbog razvoja kineskih oružanih snaga.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tokom nedavnih američko-kineskih vojnih razgovora, zvaničnik Pentagona, Dejvid Sedni, novinarima u Vašingtonu je izjavio da ne vidi ništa loše u modernizaciji kineskih oružanih snaga. Istovremeno je istakao da bi američka vlada jedino želela da namere kineske vlade budu jasnije.

Izvor: VOA

[Dreadnought]

Кинески контрасти

Кина смањује армију, повећава војни буџет

08/03/2009
Најмногољуднија војска света (2,5 милиона припадника) у овој години ће на располагању имати 56 милијарди евра, 15 одсто више него лане.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Петокрака и осмех: припадница кинеске армије Фото АФП

Кина је саопштила минуле седмице да ће се њен војни буџет у овој години повећати за 15 одсто у односу на прошлу годину. Трошкови армије износиће 480 милијарди јуана (56 милијарди евра), што чини 6,3 одсто државног буџета, рекао је кинески званичник Ли Џаосинг.

Он је указао да ће се новац пре свега користити за модернизацију војних снага, односно „улагања у област технологије и информатике”, и за побољшање услова живота војника. У исто време, САД критикују „нетранспарентност кинеског буџета” и тврде да кинеске војне амбиције угрожавају безбедност региона.

Ли је, пак, рекао да су војни расходи Кине само 1,4 одсто бруто националног производа, мање него у САД где у просеку износе четири одсто, или у Великој Британији и Француској, где су око два одсто.

Поређења ради, амерички војни буџет за 2009. износи 515 милијарди долара, што је за 7,5 процената више у односу на прошлу годину. У то, међутим, није урачунат део за Ирак и Авганистан.

Претпоставља се да ће главнина буџета за одбрану отићи на куповину модернијег оружја и усавршеније ракетне технологије. Кина оружје купује у Русији, Израелу и Јужноафричкој Републици. Експерти тврде да је она данас највећи увозник оружја на свету.

Кинеска армија је извукла поуке гледајући западне интервенције на Балкану, у Авганистану и Ираку и сада покушава да уведе адекватну опрему. Повод је створен и са америчким војним продором у централну Азију и ојачаним војним присуством на Далеком истоку.

Кинези имају у виду и америчке базе у Казахстану, Узбекистану, Киргизији, Таџикистану, Авганистану, Пакистану и на Филипинима, као и учвршћење војних савеза са Јапаном и Јужном Корејом. Уочавају, наравно, и стратешку пасивност Русије источно од Авганистана, посебно на Далеком истоку.

И док се обруч око Кине на неки начин сужава, оружане снаге имају кључни задатак да очувају сувоземне границе са 14 суседних земаља, (дугачке преко 20.000 километара) и да штите социјалистички систем по налогу КП Кине.

Кинеска армија жели да прошири капацитете на два поља. Прво је, наравно, повезано са Тајваном. Кина жели да повећа домет својих снага изван својих граница, пре свега са авионима-цистернама који би снабдевали друге авионе горивом у ваздуху, као и бољим ратним бродовима.

Друго поље јесте покушај да се одговори на најновију ратну технологију и достигнућа западних армија. Кина покушава да пронађе релативно јефтине контрамере за неке од предности америчких снага у оквиру концепта тзв. асиметричног ратовања у којем слабији противник онемогућава много јачег непријатеља.

У исто време, Кина планира да до краја ове године број војника смањи за још 200.000. Шеф државе, лидер КП Кине (73 милиона чланова) и врховни командант Ху Ђинтао најавио је смањење броја припадника војске као део напора да се убрза модернизација армије.

У овој земљи планирано је отпуштање војника како би се садашња армија од 2,5 милиона људи „учинила ефикаснијом”. Аналитичари процењују да Кина данас има 1,7 милиона војника у копненим трупама, 420.000 ваздухопловаца и 220.000 припадника морнарице. Остатак чини такозвани четврти огранак – Други артиљеријски корпус задужен за нуклеарно наоружање.

У последњих 59 година (од оснивања НР Кине – 1949), армија је смањена за чак 3,5 милиона професионалних војника да би данас имала 2,5 милиона припадника, што и даље представља најбројнију војску света.

Већ годинама Кина у скоковима повећава издатке за модернизацију армије и тврди да убрзано јачање војске није и упуштање у трку у наоружавању, јер ова азијска земља избегава војну конфронтацију са САД – поучена, поред осталог, и погубним искуствима СССР-а.

Нема сумње, међутим, да она своју оружану моћ жели да прилагоди својој растућој економској моћи и све значајнијој стратешкој позицији азијско-пацифичког региона.

Ту садашњу позицију Кине Американци виде као тежњу за извојевањем статуса регионалне силе, што је заправо нека врста природног права најмногољудније земље и једне од највећих економских сила света да политички више утиче на збивања у Азији.

Кинески војни стручњак Танг Ђијанћун каже да „неки људи у САД намеравају да увуку Кину у оружану трку, да би успорили њен економски развој, као што су то својевремено учинили са Совјетским Савезом”. Али, тврди Танг, Кина се не може тако лако преварити.

Тако Кинези у оружаној трци, пошто ни Руси у њој више не желе да учествују, виде само једног „неумереног нуклеарног маратонца”. Зато је кинески стратешки циљ веома јасан – постати азијски регионални супервизор. Ако је могуће – на миран начин.

Петар Мићковић
Извор: Политика