Србија није подржала забрану касетних бомби

[Dreadnought]

Иако је иницирала Конвенцију о касетној мунији, она је једина од држава бивше Југославије која је није потписала

11/03/2009
 „Веома сам разочаран што Србија није потписала Конвенцију о касетној муницији, први међународни документ који потпуно забрањује производњу, употребу, продају, куповину, трансфер и складиштење касетних бомби. Очекујем од председника Тадића да покаже лидерске квалитете и одлучност, и попут Гордона Брауна, премијера Велике Британије, који је одбацио аргументе тамошњег Министарства одбране за задржавање тог наоружања, укаже нацији на то да не постоје валидни разлози за одлагање. Србија је била лидер у процесу израде тог важног споразума, а сада је једина од држава бивше Југославије која га није потписала. Толики заокрет за мене је мистерија и тражим од српске владе да објасни овај погрешни потез”, био је изричит Томас Неш, координатор Коалиције против употребе касетне муниције, на јучерашњем представљању првог извештаја о утицају неексплодираног касетног наоружања у Србији.

Како је он нагласио, нашој земљи ова конвенција треба, јер би као потписница имала право на помоћ од земаља које су је бомбардовале, а потписале су споразум. То би подразумевало помоћ при уклањању заосталих бомби, али и подршку жртвама. Муниција која још постоји у Србији застарела је и неупотребљива, оценио је Неш. Нико је у региону нема, па ни за нас не представља одбрамбену меру. Уједињене нације позвале су земље које до сада нису потписале конвенцију да то учине у Њујорку 18. марта, па ће Србија, по речима Томаса Неша, имати нову прилику да то учини.

Публикацију о касетним бомбама, прву у свету која се односи на једну земљу, израдила је регионална канцеларија невладине организације „Норвешка народна помоћ”, средствима норвешког Министарства иностраних послова. Извиђачи „Норвешке народне помоћи”, користећи податке штаба НАТО-а, невладиних организација и Републичког центра за разминирање, током новембра прошле године обишли су свих 105 зона деловања НАТО авијације на којима је употребљено више од 37.000 комада касетне муниције, која је у Србији убила или ранила 191 лице.

Маја 1999. рањен је и Нишлија Дејан Дикић:

– Свака особа која је доживела несрећу осећа снажан страх да ће остати заборављена. Ја, нажалост, имам осећај да сам заборављен од рођене земље. Волео бих да Србија потпише и ратификује споразум, направи јасан национални план како да га спроведе у дело и стави касетне бомбе на сметлиште историје – објашњава Дикић.

Већину бомби је након рата уклонила војска са Цивилном заштитом, али је деконтаминација углавном била површинска. Истраживачи су проценили да се 2.547 комада неексплодиране касетне муниције, типова БЛУ 97, МК 1, МК 4 и МК 118, још налази између 20 и 70 центиметара под земљом. Сумњива површина под бомбама је 30,7 квадратних километара, а претпоставља се да коначна територија коју треба очистити заузима око 15 квадратних километара. Према налазима извиђача, око 162.000 људи живи у контаминираним заједницама, од чега око 88.000 грађана у непосредној близини недемонтираних бомби. Муниција је заостала у општинама Црвени Крст, Куршумлија, Бујановац, Прешево, Сјеница, Краљево, Брус, Медијана, Гаџин Хан, Стара Пазова, Владимирци, Лепосавић, Сопот, Рашка и Кнић.


Тереза Бојковић
Извор: Политика

[Bane]

Po nekim izvorima, trenutno se vodi velika polemika u vrhu MO oko ovog pitanja. Dve struje su više nego suprostavljene i pitanje je hoće li do 18. marta biti postignut dogovor.

[vathra]

Koliko mi uopšte imamo kasetnih oružja, i koliko ih pravimo?
Koliko mi je poznato, imali smo kasetne avio bombe (nabavljene pre više od 20 godina), rakete za Orkan (isto stare), a pitanje je da li se danas išta i proizvodi kod nas?

Potpisivanje ovog sporazuma bi verovatno značilo i kraj za sistem Orkan.

[Bane]

Ne znam za podatke da li još uvek proizvodimo, ali čisto sumnjam. Lično mislim da u slučaju potpisivanja ovog sporazuma, više ne bi mogli da nam prebacuju da imamo dvostruke standarde, a takođe dobili bi prilaze pomoćnim fondovima što je dosta bitno.

[vathra]

Obzirom da ovo što imamo je prilično matoro, da se novo ne proizvodi (ili ne planira nabavka), kao i da su zemlje u okruženju potpisale isti ugovor, sve mi se čini da nam ne bi puno škodilo da ovo potpišemo.

[Dreadnought]

Касетне бомбе до даљег у арсеналу Војске Србије

Министарство спољних послова подржава потписивање конвенције о забрани, Министарство одбране има другачију безбедносну процену  

12/03/2009
Авио-бомбе БЛ-755 Конвенцији о забрани касетне муниције, од потписивања у Ослу у децембру прошле године, приступило је 95 држава, али међу њима и даље није Србија, иако је једна од највећих жртава ове врсте наоружања коју је масовно користио НАТО током рата 1999. године. На питање зашто Србија упркос свему још није потписала споразум, јуче нам је од званичника владе и њених министарстава официјелан одговор упутио једино кабинет министра Вука Јеремића: „Министарство спољних послова Републике Србије има позитиван став о потписивању Конвенције о забрани касетне муниције, између осталог и зато што је наша земља била жртва употребе касетних бомби. Приступање тој конвенцији ојачало би нашу улогу у међународној заједници. Да ли би потписивање ове конвенције угрозило наше одбрамбене ресурсе, није питање на које Министарство спољних послова може да одговори.” Како незванично сазнајемо у Министарству спољних послова, кључну одлуку о томе да ли ћемо потписати конвенцију не доноси ово министарство, већ Министарство одбране и Савет за националну безбедност.

У Министарству одбране незванично објашњавају да су свој став проследили Министарству иностраних послова и Савету за националну безбедност који ће на основу те процене донети коначну одлуку.

„Министарство одбране, нити може, нити има право да самостално о томе одлучује”, тврде у овој институцији.

Саговорник из Министарства одбране, који је због осетљивости теме желео да остане анониман, сматра да је зачуђујуће да Коалиција за забрану касетне муниције која је прекјуче одржала конференцију за новинаре инсистира на ставу Србије, а не занимају их САД, Русија и друге војно моћне државе које нису потписале конвенцију. У Министарству одбране објашњавају да постоје различите генерације наоружања па је тако Велика Британија потписала конвенцију, али је увела нове „паметне” бомбе. Конвенција се, уз несумњиве хумане пориве, може посматрати и као ликвидирање старог контингента наоружања и набавка новог, истичу у овом министарству.

Војни аналитичар Александар Радић каже да није тајна да и Војска Србије поседује касетну муницију која је употребљавана и у ратовима током деведесетих година прошлог века, а и данас постоји у домаћим арсеналима. Кад је реч о касетним авио-бомбама, реч је о оружју старије генерације набављеном пре две-три деценије у Великој Британији и тадашњем СССР-у.

– Немамо уверљиве војне разлоге да не потпишемо конвенцију, јер војна и одбрамбена моћ Војске Србије не зависе у драматичној мери од касетног наоружања које поседујемо. Војска Србије има британске авио-бомбе БЛ-755, којима могу да дејствују руски авиони „миг 21” и домаћи авиони „орао” и Г-4, као и руске касетне бомбе КМГУ које носи „миг 29”. Што се копнене војске тиче, касетну муницију имамо у бојевим главама вишецевних лансера ракета „оркан”, развијеним још у време СФРЈ – објашњава за „Политику” Александар Радић, војни аналитичар.

Према његовим речима, ова муниција је употребљавана у ратовима вођеним од 1991. до 1999. године. Радић подсећа да ће лидер Крајишника Милан Мартић провести 35 година у затвору између осталог и због дејства касетном муницијом из „оркана” по центру Загреба маја 1995. године. Наш саговорник наглашава да ове бомбе ни тада, а ни сада, нису биле забрањене. Конвенција из Осла тек треба да ступи на снагу и избаци их из употребе. Током ратова деведесетих биле су сасвим легитимно па и уобичајено убојно средство.

– Да бисмо имали већу способност да нанесемо губитке противнику и да бисмо у много већој мери унапредили могућности војске, треба да набавимо потпуно нове, софистициране вођене системе на светском тржишту или да их евентуално сами произведемо – каже Радић.

Споразум о касетној муницији досад су ратификовали само Ватикан, Ирска, Норвешка и Сијера Леоне. Међу потписницима конвенције налази се 18 од 26 чланица НАТО-а, међу којима су Велика Британија, Француска и Немачка. Ипак, потписи САД, Русије и Кине, великих произвођача оружја, још нису на споразуму. У њему су први пут детаљно изнете обавезе потписница које се тичу њиховог активног ангажмана у рехабилитацији и социјалној и економској инклузији жртава. Такође, потписнице се обавезују да након што документ ступи на снагу (шест месеци пошто га 30 држава потписница ратификује) у периоду од осам година униште залихе касетног наоружања, а у временском раздобљу од 10 година очисте контаминирана подручја.

Извор: Политика

[FF]

Kao vojnik sam držao stražu u jednom isturenom skladištu a. Lađevci. U skladištu ubojnih sredstava se nalazi velika količina BL-755. Budući da se naša jurišna avijacija još uvek težišno oslanja na nevođena ubojna sredstva za dejstvo po ciljevima na zemlji, BL-755 ostaje jedno od važnijih oružja u aresnalu jurišne avijacije, prvenstveno aviona J-22 i G-4.

Samo potpisivanje sporazuma nema smisla, ako ga prve ne potpišu velike sile, SAD, Rusija, Kina, itd.

[Bane]

FF i ja slično mislim, ali smatram da bi morali da prestanemo da već deset godina drvimo kako nas je "NATO gađao zabranjenim kasetnim bombama".

[vathra]

Споразум о касетној муницији досад су ратификовали само Ватикан....

Čime će sad da se bori Švajcarska garda?

FF, ne znam koliki je rok trajanja KAB. Ovo što imamo je staro preko 20 godina.
Takođe, može se očekivati da u skorije vreme neće biti potrebe da se koriste ova sredstva, a nabavka "glupe" municije je laka. Zato mislim da bez puno problema možemo da se otarasimo ovoga (a i da ga u slučaju potrebe ponovo nabavimo).

Istina da nema smisla ako ga ne potpišu velesile, ali će ga one lakše potpisati ako više zemalja bude potpisalo.

[FF]

Ovo što imamo je staro preko 20 godina.

Šta mi to uopšte imamo, a da nije starije od 20 godina?  

BL-755 na taktičnom displeju povodom proslave dana 98. avijacijske baze, ja obezbeđivao avion, sa sve fotoaparatom u rukama.  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[FF]

Posledice dejstva NATO kasetne municije po aerodromu Lađevci vidljive su i posle 10 godina:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Srbija još nije potpisnik zabrane kasetnih bombi

07/05/2009
Niš – Aktivisti za zabranu kasetnih bombi su, na godišnjicu pogibije 15 Nišlija od kasetnih bombi tokom NATO bombardovanja, apelovali da Srbija potpiše međunarodni sporazum o zabrani te municije.

„Mnoge zemlje NATO su potpisale sporazum o zabrani kasetne municije, a Srbija, kao država-žrtva koja je bila lider pokreta za zabranu kasetne municije, uporno ćuti”, rekao je agenciji Beta Dejan Dikić, civilna žrtva kasetnih bombi i aktivista za njihovu zabranu.

Dikiću je kasetnom bombom, bačenom na naselje Duvanište u Nišu 12. maja 1999, teško ranjena noga.

On je pozvao vladu da potpiše Sporazum o zabrani upotrebe kasetne municije jer „poruka da mi, kao žrtva, ne želimo da potpišemo zabranu jednog monstruoznog oružja, nije dobra”.

U ministarstvu odbrane je agenciji Beta u martu ove godine rečeno da ono nema pravo da samostalno odlučuje o potpisivanju Konvencije o zabrani korišćenja, proizvodnje i prodaje kasetne municije, a da je svoj stav i mišljenje dostavilo ministarstvu spoljnih poslova i Savetu za nacionalnu bezbednost.

U kabinetu ministra odbrane Dragana Šutanovca je rečeno da on podržava potpisivanje Konvencije o zabrani kasetne municije.

Izvor: Beta