9. januar

[Rade]

1792. - mirom u Jašiju, kojim je okončan rusko-turski rat, započet u avgustu 1787, Rusija proširila svoju granicu do Dnjestra.
1804. - ispred manastira Moravica Turci ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela „seča knezova“, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.
1878. - u srpsko-turskom ratu srpska vojska ušla u Niš, a Turci narednog dana predali tvrđavu i varoš, čime je okončana turska uprava u tom gradu. Borbe trajale 25 dana, a odlučujuća bila pobeda Braničevske brigade na Čegru.
1942. - Mađarske okupacione vlasti počele masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane reke Tise. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano 60 Srba.
1945. - počelo iskrcavanje američkih trupa u Drugom svetskom ratu na najveće filipinsko ostrvo Luzon. Borbe okončane 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.
1978. - u Iranu počela islamska revolucija u kojoj je godinu dana kasnije zbačen sa vlasti šah Reza Pahlavi.
1992. - reagujući na odluku bosanskih muslimana i Hrvata da zatraže priznanje suverene Bosne i Hercegovine od Evropske zajednice, Srbi proglasili Republiku srpskog naroda u BiH i saopštili da je ta republika federalna jedinica Jugoslavije.
1996. - čečenski pobunjenici zauzeli bolnicu i uzheli najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizliar. Pobunjenici tražili prekid rata u svojoj državi.
1996. - obustavljen vazdušni humanitaran most za Sarajevo, najveći vazdušni most u istoriji vazduhoplovstva posle sovjetske blokade Berlina. Tokom tri i po godine rata u Bosni, obavljeno 13.000 humanitarnih letova kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći.
1999. - prilikom hapšenja, pripadnici SFOR ubili bosanskog Srbina Dragana Gagovića, optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine počinjene u ratu u Bosni.
2002. - SAD ukinule sankcije na prodaju oružja Jugoslaviji, uvedene 1996.

[MOTORISTA]

Na današnji dan u Remsu počelo suđenje čuvenoj Francuskoj heroini, ženi kojoj se i dalje dive
Goran Čvorović 09. 01. 2022.

OŠIŠALA se i skratila kosu na muško, po kavaljerskim uzusima za ono doba, umotala je grudi, obukla ratničku odeždu i krenula da brani otadžbinu.

Jovanki Orleanki, baš na današnji dan, u Remsu je 1431. godine počelo suđenje posle koga je svirepo pogubljena. Imala je samo devetnaest godina.

Sama pred dvojicom ispitivača, biskupom iz Bovea i inkvizitorom, pet meseci je odgovarala na pitanja, dok su je iz pozadine promatrale desetine sumnjičavih porotnika. Presuda je bila neumoljiva. Osuđena je za jeres i spaljena, kao lažni prorok, čarobnica i veštica.

Surova egzekucija junakinje iz malog mesta u Loreni izvršena je u tri čina. Kardinal iz Vinčestera se postarao da ništa ne ostane od njenog tela. Goreći na lomači, najpre se ugušila ugljen-monoksidom. Onda su skinuli telo, raskomadali ga i dokrajčili vatrom, uključujući i srce koje u prvom činu nije htelo da izgori. U trećem aktu, polili su ostatke uljem i spalili kosti, a prah rasuli po Seni. Da ne ostane ništa, što bi posle neko mogao da slavi kao relikviju. Svojim sudijama je, pred smrt, ispričala da je sa trinaest godina, u vrtu svoga oca, prvi put čula nebeske glasove, a zatim, kasnije, videla Svete Ekatarinu i Marinu i arhangela Mihaila, koji su od nje zatražili da oslobodi francusko kraljevstvo. Bila je iz siromašne seljačke porodice.

Imala je samo 17 godina kada se pridružila nekrunisanom kralju Šarlu Sedmom, prenela mu svoja priviđenja, uvukla se u oklop, povela vojsku, i neustrašivo krenula u uspešno oslobađanje Orleana. Bilo je to ono vreme kada žene nisu vojevale. Odvela je, posle, kao vitez, vođena božjim glasom, i Šarla Sedmog na krunisanje u Rems, posle čega je nastavljena prekinuta tradicija dovođenja na tron francuskih naslednika krune. Nije stigla da oslobodi Pariz, gde je, u bitkama, za ovaj grad, ranjena, ali je bitno uticala na tok Stogodišnjeg rata Francuza s Englezima.

Uhvatili su je Burginjonci u Kompjenju i prodali je Britancima za deset hiljada funti. Očekivala je da će joj kralj Šarl Sedmi priteći u pomoć, ali to se nije dogodilo, jer je protiv njegove volje krenula u nova ratovanja, na Pariz i Kompjenj. Dalji tok njene sudbine je već ispričan. Rehabilitovana je već 1456. godine uz saglasnost Svete stolice.

Napoleon je proglasio francuskim nacionalnim simbolom. Beatifikovana je 1909, a svetica postala 1920. Francuski suverenisti se i danas kunu u Jovanku Orleanku, a pred njenim spomenikom u Parizu odaju joj počast svakog maja. Ova heroina postala je oličenje patriotizma, hrabrosti i opstanka francuske nacije. Podignuti su joj mnogobrojni spomenici u Francuskoj, među kojima je i onaj u Parizu, visok blizu četiri metra, na obali Sene, izrađen od pozlaćene bronze, na kojem je predstavljena kao konjanik, s barjakom u ruci.

Izvor: www.novosti.rs