Kada sam krajem februara bio u Nisu cuo sam jednu pricu o napustenoj kasarni u Aleksincu koja se nalazi pored autoputa.
Jedinica je ugasena i kasarna je oglasena za prodaju. Vojska se nadala lepoj cifri posto se radi o veoma dobroj lokaciji, medjutim tada se pojavljuje covek koji preko advokatske kancelarije uspeva da spreci prodaju (cak se znalo da je na tom mestu DELTA trebala da po okoncanju prodaje podigne neki megamarket). A zasto je prodaja sprecena? Pa deda tog coveka je jos za vreme kraljevine drzavi poklonio to zemljiste uz jedini uslov da ono jedino moze biti iskorisceno za potrebe vojske odnosno za kasarnu. Naslednik je imao dokument kojim je pred sudom dokazao tu tvrdnju a VS se nasla u nezgodnoj situaciji posto nije planirano postojanje ikakve jedinice u AleIzvori: Večernje novosti i Aleksinačke novosti
Na vojnim lokacijama širom Srbije moglo bi da se izgradi nekoliko desetina hiljada stanova. Samo Master planom, koji je usvojen 2006. godine predviđena je prodaja oko 450 vojnih kompleksa, na površini od oko 5.000 hektara.
Reč je o kasarnama, aerodromima, sportskim centrima, klubovima Vojske. Prema grubim procenama, vrednost te imovine za koju prednost u kupovini imaju lokalne samouprave, je između jedne i četiri milijarde evra. Naravno, kompenzacija je moguća u vidu stambenih kvadrata, koji su neophodni za rešavanje potreba pripadnika VS.
Većina kasarni nalazi se na najatraktivnijim lokacijama u centralnim zonama gradova širom zemlje. Od 2006. godine, kada je usvojen Master plan, do pre dva meseca prodata 22 kompleksa za ukupno oko 586 miliona dinara i pribavljena su 24 stana.
Užice, je primera radi izuzetno zainteresovano za postizanje dogovora sa Vojskom o preuzimanju kasarne “4. puk” i Doma vojske, koji se nalaze u centru ovog grada. Niš je prošle nedelje od Vojske već dobio 170 hektara na niškom aerodromu i 15 hektara u kompleksu kasarne “Bubanjski heroji” gde će graditi stambene objekte.
Građevinska direkcija Srbije pregovara sa Vojskom o kasarnama u Nišu, Kragujevcu i Vranju, dok je izgradnja stanova na vojnoj lokaciji u Novom Sadu u toku.
Hoće li opština Aleksinac pronaći model po kome će napuštena aleksinačka kasarna i Dom vojske preći u njeno vlasništvo ostaje da se vidi. Glavni problem predstavlja, po informacijama koje su dosad dospele u javnost, to što ni Vojska Srbije još nije sigurna da li će trenutno napuštena kasarna biti ponovo aktivirana. U ranijem periodu pojavila se i ideja da Opština zameni nekoliko svojih stanova za objekat Doma vojske, ali se još uvek čeka na vojne organe da prvo usaglase svoje planove i strategije.
Po mišljenju stručnjaka, s ekonomske strane najgore što se u ovom trenutku Aleksincu može desiti je da se ovakva situacija prolongira, jer u njoj ne dobijaju ni vojska ni Opština. Idealno bi bilo, kažu ekonomisti, da vojni organi ponude Aleksincu, da uz pravo preče kupovine, kupi kasarnu i Dom vojske, što bi otvorilo niz mogućnosti za dalji ekonomski razvoj grada na najatraktivnijoj lokaciji, uz autoput. Onda bi Opštini preostalo, pošto verovatno ne bi imala sredstava u svom budžetu da sama obavi kupovinu, potraži strateške partnere, koji bi svoja sredstva uložili u ovaj deo grada, na svega par kilometara od dve naplatne rampe, tri kilometra od železničkog koridora 10 i tridesetak kilometara od aerodroma u Nišu.
