Rehabilitovan nosilac Albanske spomenice

[Dreadnought]

Милорад Алексић из Бајине Баште стрељан је без суђења 23. новембра 1944. године

25/03/2009
Милорад Алексић, учитељ и педагог, дугогодишњи школски надзорник, стрељан 23. новембра 1944. године у месту Ражане, рехабилитован је у јануару ове године. Окружни суд у Београду донео је одлуку, у коју је „Политика” имала увид, да је покојни Алексић био жртва насиља из политичких и идеолошких разлога те да је ништава и одлука о конфискацији његове имовине донета у Бајиној Башти 1945. године. Његова унука, Светлана Спасојевић, знајући да је деди учињена неправда, поднела је захтев за његову рехабилитацију 26. јуна 2007. године. Овом захтеву придружили су се Задружни савез Србије и ОШ „Рајак Павићевић” из Бајине Баште чији је покојни Алексић био управитељ.

Рођен је у Београду 1875. године, а цео четрдесетогодишњи радни век провео је у Бајиној Башти. Занимљиво је да је, као председник задруге, у свим биткама у којима је учествовао током 1914. и 1915. године, а потом и преко албанске голготе на својим леђима пренео на Крф сву задружну архиву и новац који је депоновао у касу Министарства финансија у Солуну, да би, после пробоја Солунског фронта све то вратио у Бајину Башту. За заслуге у Првом светском рату одликован је Сребрном медаљом, Албанском споменицом, као и Орденом Светог Саве, Орденом Југословенске круне и Медаљом за ревносну службу. Носилац је и јединственог рекорда код нас, јер за време своје четрдесетогодишње службе није имао ниједан дан одсуства, боловања, није добио ниједну опомену нити казну. Алексића су, према изјавама сведока, са још неколико угледних људи, ухапсили партизани почетком октобра 1944. године. Смештен је у ћелију са нељудским условима, без хране и могућности за одржавање хигијене. Сведок, чији је исказ уважен при доношењу одлуке о рехабилитацији, није видео ко га је стрељао, али је након што су партизани из ћелије извели Алексића и још неколико људи чуо један пуцањ, а касније и рафалну паљбу. Потврдио је и то да Алексићу није било суђено у Бајиној Башти. Убили су га, како се у одлуци наводи, партизани, јер су га сматрали политичким и идеолошким непријатељем. Са 69 година, колико је имао када је стрељан, објективно није могао да буде претња у евентуалном оружаном сукобу, посебно због тога што ни као млађи није био војник, него учитељ.

„То што је следио другачију идеологију од својих џелата било је довољно да га они уклоне у време када им је све било дозвољено. Због тога је и Милорад Алексић жртва времена у коме је недужан страдао”, између осталог пише у судској одлуци коју је редакцији „Политике” уступио адвокат Бранко К. Колшек, праунук рехабилитованог учитеља.

Б. Малиш
Извор: Политика