Обнова средњовековне тврђаве Рам
Аутор: Оливера Милошевић четвртак, 18.01.2018.
Турци су у реконструкцију до сада уложили око 1,2 милиона евра. Изградњом пристана за туристичке бродове, надомак тврђаве, село Рам постаће туристичка Мека [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Древно здање, подигнуто је надомак Великог Градишта 1483. године, по налогу султана Бајазита Другог (Фото О. Милошевић)
Велико Градиште – У Рамској тврђави средином новембра је, након шест месеци интензивних радова, завршена четврта фаза археолошких истраживања и прва фаза обнове овог утврђења на обали Дунава, саопштио је Регионални завод за заштиту споменика културе у Смедереву.
Древно здање, подигнуто у селу Рам надомак Великог Градишта 1483. године, по налогу султана Бајазита Другог, претрпело је оштећења у два ратна напада, али је и време учинило своје.
Радовима су претходиле озбиљне припреме – извршено је чишћење унутар тврђаве, на зидовима, као и околина тврђаве.
Сваки камен је очишћен ручно од биљака и наталожене земље и испран водом, објаснила је Калбије Нојан, главни архитекта пројектантске куће из Анкаре по чијем пројекту се ради обнова.
Рестаурација је претежно обухватила радове на обнови три куле и четири зидна платна. Највише посла било је на кули 2 која је била разрушена до темеља и која је ове године делимично обновљена. Санирани су делови темеља и заједно са топовским отворима озидана је до свода, а и куле 4 и 5 су обновљене. У рестаурацији је коришћен искључиво оригинални материјал, природни кречни малтер, камен из локалног каменолома, а наменски је прављена и опека старог формата, како би се обезбедила потпуна аутентичност.
У обнову Рамске тврђаве за сада је потрошено око 1,2 милиона евра, иако је почетним планом предвиђено 950.000, појаснио је Мехмет Бајрак, координатор турске Агенције за међународни развој и сарадњу (ТИКА) за Србију, која је обезбедила новац. Урађено је 60 одсто од планираних радова.
Наставак обнове требало би да уследи када Завод за заштиту споменика културе Смедерево одлучи како ће изгледати унутрашњост тврђаве. За другу фазу потребна су археолошка ископавања која су вршена упоредо са радовима. Истраживања унутрашњости тврђаве започета су 2015. године средствима Министарства културе и информисања.
Истраживањима је обухваћена површина од готово 1.500 квадратних метара, а откривен је велики број објеката за смештај војске и мноштво покретних археолошких налаза. Ти резултати су важни за будућу презентацију и партерно уређење унутрашњости тврђаве и њеног непосредног окружења, као и за склапање потпуније слике о прошлости и хронологији самог утврђења, животу војне посаде, али и околног насеља, наводе у Заводу за заштиту споменика културе Смедерево.
Завршетак рестаурације је планиран за јул, уређење тврђаве до краја наредне године, а планира се и обнова каравансараја.
За општину Велико Градиште село Рам, обновљена тврђава и обала Дунава прави су туристички бисери овог краја. До сада су туристи углавном долазили сопственим превозом, аутобусима или скелом преко реке. Знатно повећање броја туриста очекује се након изградње пристана за путничке бродове, који је у плану.
Први човек Великог Градишта Драган Милић има велике амбиције за развој туризма, који је и до сада у овој општини био приоритет, првенствено са великим улагањима у Сребрно језеро.
– Надам се да ће ово бити озбиљна туристичка понуда која ће привући још више гостију, којих је ове године било за 10 одсто више него прошле – рекао је Милић и најавио и бициклистичку стазу која ће проћи овом трасом из Баната, преко Затоња, Сребрног језера и Великог Градишта, где ће се спојити са голубачком стазом.
Село Рам постаје музеј?Дејан Радовановић, директор смедеревског Завода за заштиту споменика културе, каже да је Рамска тврђава настала у важној фази Турске империје када се ширила ка северу и западу, као и из фазе аустријско-турских ратова крајем 17. и почетком 18. века од када датира највећи део данас видљивих објеката.
Након истраживања око 70 одсто унутрашњости тврђаве, археолози су дошли до оригиналног пода, али и других детаља који сведоче о томе како је организован живот у овом утврђењу.
– Откривен је и низ објеката изграђених од 16. до 18. века, када тврђава више није омогућавала живот војног логора. Пронађене су и пушке из 17. века, лако наоружање, алат, посуде, али и кинески порцулан и стакло, што указује на то да тврђава није била само војно упориште већ и културни центар овог дела Србије – казао је Драган Јацановић, археолог Народног музеја у Пожаревцу.
Пронађени предмети ће након рестаурације бити изложени у тврђави. Идеја Министарства културе је да се читаво село Рам уреди као еко-музеј.
Izvor:
www.politika.rs
