PALUBA
October 16, 2019, 01:49:39 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2]   Go Down
  Print  
Author Topic: Tvrđava Ram  (Read 10317 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 254



« Reply #15 on: January 20, 2018, 02:19:42 pm »

Рам у путопису Евлије Челебије (са турског превео Хазим Шабановић)

Опис чувеног града тј. јаке тврђаве Храма. - Саградио га је лично Бајезид Свети 897 = 1491/92. године. То је сада војводалук на територији смедеревског санџака у будимском ејалету и угледан кадилук са рангом кадилука од сто педесет акчи, јер се његове нахије састоје од богатих и напредних села. Ту се налази представник Портиних спахија, сердар јањичара, градски диздар са педесет војника градске посаде, муфтија, представник шерифа, тржни надзорник (мухтесиб), повереник за царине, баждар, повереник за харач, повереник за грађевинарство и шест градских ага.


* тврђава Рам.jpg (217.98 KB. 800x600 - viewed 39 times.)

Опис тврђаве Храма. – То је петоугаона тврђава на стрменитој клисури поред обале Дунава, са пет чврстих и јаких кула. Цео град има у опсегу пет стотина корака. Ово је јака борбена тврђава са двоструким бедемом, сазидана од два реда сјајног тесаног камена; грађена је тако тврдо, као да ју је саградио Шеддад. Свих пет кула покривене су даском. То су високе куле са шиљастим куполама.
У самој тврђави налази се Царева џамија и кућа диздара, а у наведеним кулама складишта муниције и хране. Има једну водену капију, кроз коју се силази на Дунав; а нема никаквих других грађевина.
Ту постоји једна демир-капија, која се отвара према западу. Простор између двоја нова врата капије окићен је разним оружјем.
Премда се град налази у унутрашњости земље, сигуран од непријатеља, вратари ипак држе стражу, јер постоји опасност од српских и бугарских горских харамија. Капију стално чувају и зато што су у овој цитадели похрањене драгоцености свих градских првака.
Висока кула која се налази испред капије ове тврђаве има двоструки зид; израђена је уметнички тако вешто да може послужити као узор.
На луку горњег свода ове капије налази се натпис који гласи овако: […].  Овде је записан исто онако како је уклесан. То је хронограм у облику […] , тако да му се нема шта додати ни одузети.
У тврђави има много топова. На источној страни налази се опкоп, али је врло узак. Са западне стране налази се стрменита литица која представља природно утврђење. Како се на истој страни налази обала Дунава, то на оној страни на којој се налазе ове литице нема опкопа.

Опис вароши града Храма. – Овај град назван је тим именом из следећих разлога: кад је Бајезид Свети дошао у ово место да подиже ову тврђаву, он је сео на један простирач (ихрам) и рекао:
- На месту овог мог ихрама подигните ми једну тврђаву.
Кад је то казао, он је својом часном руком ставио камење на рубове, па су зато овој тврђави дали име Ихрам. И сада се у поменутом граду налази једна висока кула у опсегу ихрама. Због тога овај град називају Ихрам. То је дивна и привлачна тврђава. Са југоисточне стране ове тврђаве налази се мало узвишење које донекле доминира градом. На једном узвишењу постојала је велика варош, која је пре неколико месеци изгорела, тако да сада многи делови леже у рушевинама и пустоши. Постоји још само један хан пред тврђавом сазидан од камена. Он је задужбина дефтердара Џимџима из Темишвара.
Варош се сада поново изграђује, тако да је већ подигнуто око две стотине нових покривених кућа. Има укупно двадесет новосаграђених дућана. Постоји једна џамија која је такође недавно била изгорела па ју је вакуф сада обновио. Испод тврђаве налази се мали хамам. Укратко, ова варош није развијена, али су клима, виногради и башче дивни.
Становништво се облачи на румелијски начин, а говори српски, бугарски и турски.
Кад сам ово место разгледао, поново сам се укрцао у лађу и вратио у Нову Паланку, која се налази на супротној страни Дунава.
Сутрадан сам се, опет ради шетње, излета и разгледања, са неколико драгих пријатеља, поново укрцао на лађу на Дунаву и кренуо Дунавом право горе, на западну страну. Путовао сам пет сати подносећи муке и тегобе и на јужној страни прешао на супротну страну Дунава, тј. на ону страну на којој се налази град Смедерево. Примакнувши се тој страни, ишли смо још један сат и дошли у Кулич. (1660. год.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #16 on: July 31, 2018, 02:32:25 pm »


Tvrđava iz 15. veka uskoro u novom ruhu


Obnova srednjovekovne tvrđave u Ramu, jedan je od malobrojnih poduhvata u našoj kulturi koji se uspešno i u roku završavaju. Ovih dana, dok su radovi u punom jeku, kroz građevinske skele prvi put se mogu videti obrisi zdanja, onakvi kakvi su bili pre skoro 400 godina.



* ram_1.jpg (159.86 KB. 1280x856 - viewed 48 times.)

 
Ovo mesto na obali Dunava odvajkada je imalo strateški važan položaj za sve vojske koje su sa Balkana nadirale u Panoniju i Karpate, kao i one koje su išle suprotnim smerom - od Kelta i Rimljana, preko Slovena, Vizantinaca, Turaka, Ugara, Austrijanaca pa sve do Nemaca, koji su 1915. baš ovo mesto odabrali za upad nekih svojih divizija u Srbiju.

Sve do gradnje brane za HE "Đerdap" sedamdesetih godina prošlog veka, Dunav je kod Rama bio plitak, a Ada Čibuklija, po sredini njegovog toka, praktično je predstavljala most. Baš zbog toga, sve su civilizacije ovde imale utvrđenje za odbranu.



* ram_2.jpg (234.3 KB. 1200x797 - viewed 43 times.)


Ruševine, čija se obnova sada privodi kraju, predstavljaju ostatke tvrđave sa pet moćnih kula koju je podigao turski sultan Bajazit 1483. godine. Ali, već od sredine 16. veka, kad se granica Turskog carstva pomerila na sever, dublje u Evropu, Ram gubi strateški značaja, da bi mu vekovi koji su usledili doneli propadanje.

Na ideju da se tvrđavi vrati nekadašnji izgled prvo je došao Žika Sekulić, ramski kafedžija i vlasnik skele, inače diplomirani ekonomista. On je posle petooktobarskih promena u Srbiji, koje su donele i otvaranje zemlje prema svetu, o Ramu pisao Ambasadi Turske u Beogradu... Bez podrške ondašnjih vlasti, od opštinskih do republičkih, stvari su se kretale sporo, da bi tek 2013. godina donela prve rezulatate: zahvaljujući sredstvima TIKA, Turske agencije za razvoj, raščišćena je okolina tvrđave i postavljeno osvetljenje. Onda se poslu pristupilo ozbiljnije: TIKA je uložila milion evra, a rezultati su postali vidljivi.



* ram_3.jpg (303.39 KB. 1000x1500 - viewed 42 times.)


Glavni arhitekta Kalbije Nojan kaže da se rekonstrukcija obavlja autentičnim materijalima: kamen je iz lokalnih kamenoloma koje su korstili i Turci, a malter se pravi od kreča, gašenog po recepturi staroj šest vekova. Recept za kreč utvrdili su stručnjaci u Turskoj, tamo se i proizvodi i doprema u Ram. Specifičnost takvog maltera ogleda se u tome da vremenom postaje sve čvršći.

- Svaki kamen iz ruševine ručno je očišćen od biljaka i nataložene zemlje, te ispran vodom i vraćen u zidine. U tvrđavu nismo ugradili ni kašiku cementa ni gram gvožđa - kaže s ponosom Kalbije Nojan.

Rukovodilac arheoloških istraživanja na gradilištu, Dragan Jacanović iz Regionalnog zavoda za zaštitu kulture u Smederevu, kaže da je do sada nađeno 1.500 predmeta koji svedoče o smenjivanju civilizacija i naroda na ovom mestu. Najatraktivniji će biti izloženi u tvrđavi, kad njena obnova bude završena.



* ram_4.jpg (273.76 KB. 1200x799 - viewed 45 times.)


U rekonstruisani ramski grad, kao u turistički adut, Opština Veliko Gradište polaže velike nade, kaže koordinator obnove i zamenik predsednika Opštine Slađan Marković. Ovdašnja tvrđava je jedan od sedam utvrđenih gradova na Dunavu, koji su kao celina uvršćeni u kulturno blago Evrope. Dvadesetak kilometara na jednu i drugu stranu od Rama već se nalaze poznati turistički centri Viminacijum i Srebrno jezero...
   
izvor

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #17 on: September 14, 2018, 09:21:46 am »


Ramska tvrđava kao nova


Na Dunavu kod Velikog Gradišta neimari obnovu završavaju do polovine oktobra.

Obnova srednjovekovne Ramske tvrđave, započeta još 2013, biće završena sredinom oktobra, pa će ovaj atraktivni lokalitet na Dunavu od tada biti otvoren i za posetioce.



* srb-VELIKO-GRADISTE-Ramska-tvrd_620x0.jpg (114.61 KB. 620x465 - viewed 31 times.)

 
U toku su završnica rekonstrukcije oštećenih zidina, koja je na red došla prošlog septembra, te uređenje unutrašnjeg dela. Podsetimo, velikom poslu je pre gotovo pet godina prethodilo postavljanje rasvete izvan Tvrđave...

- Planirani radovi se odvijaju po dogovorenoj dinamici, a predstoji nam obezbeđivanje sredstava za uređenje unutrašnjeg i spoljnjeg prostora - kaže prvi čovek lokalne samouprave u Velikom Gradištu Dragan Milić koji je nedavno, sa predstavnicima Turske agencije za međunarodnu saradnju i koordinaciju (TIKA), koja je u ovaj projekat uložila 1,2 miliona evra, posetio neimare.

A, obnova je - na lokalitetu površine 1.500 kvadrata, od kojih 850 zauzima tvrđava sa pet kula - realizovana u pet faza. Projekat je obuhvatio rekonstrukciju i konzervaciju samog utvrđenja, hamama i karavan-saraja, jedinog sačuvanog na području Srbije. Obavljena su i arheološka iskopavanja tokom kojih su pronađene puške, delovi lakog naoružanja, alat i kineski porcelan, staklo...

Za glavni projekat restauracije su bili zaduženi turski partneri, dok su domaći zavodi za zaštitu spomenika odredili uslove izvođenja svih zahvata.


Predsednik Milić sa gostima iz Turske na lokalitetu

* srb-VELIKO-GRADISTE-Dragan-Mili.jpg (90.19 KB. 620x465 - viewed 35 times.)


Ramska tvrđava predstavlja jedno od sedam srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji - podignutih na obalama Dunava. Sagrađena je 1483, tokom vladavine turskog sultana Bajazita Drugog (1430-1512), radi osvajanja tadašnje Panonije.

D.Novković
izvor

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #18 on: September 26, 2018, 07:13:12 pm »


Uvećani detalj mape La Hongrie Et Le Danube ,En XXXI ma kojoj se vidi tvrđava Ram. U blizini je još jedno utvrđenje koliko vidim, pretpostavljam da su u pitanju su ostaci rimskog kastruma?

Vidi se karakteristična osnova tvrđave tipična za rimske tvrđave.



* La Hongrie Et Le Danube _ En XXXI _8.jpg (1027.27 KB. 2286x1676 - viewed 45 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #19 on: February 22, 2019, 01:03:42 pm »



Tvrđava Ram, pre i posle rekonstrukcije.



Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 33 800



« Reply #20 on: May 03, 2019, 09:19:16 am »

После две године обнове Рамска тврђава отвара капије у јуну
четвртак, 02.05.2019.

На 20 километара од недавно отвореног Голубачког града и 30 километара од археолошког парка Виминацијум, на рубу села Рам, на стени изнад Дунава, налази се Рамска тврђава, коју је 1483. године подигао султан Бајазит Други, а која би након двогодишње обнове, почетком јуна требало да буде званично отворена за туристе, .

Турска Агенција за међународни развој и сарадњу (ТИКА) уложила је преко 1,5 милиона евра у обнову девастиране Рамске тврђаве, која је била обрасла густим растињем и затрпана земљом и шутом, а обнови су претходила обимна припрема и археолошка истраживања.


* 0011.jpg (202.34 KB. 672x447 - viewed 19 times.)


Хиљаде кубних метара земље је изнето из тврђаве, обновљени су бедеми и куле, урађена спољна расвета, а тренутно се раде приступне стазе унутра и споља и унутрашња декоративна расвета. Координатор турских компанија које спроводе рестаурацију, Илија Јацановић, каже да је урађена 21 анализа оригиналног малтера како би се користио идентичан оном који је коришћен приликом зидања.

„Нашли смо идентичан камен, односно рудник камена из кога смо доносили камен за садашњу рестаурацију. Нисмо користили цемент, гвожђе, већ дрвене греде, сличне онима које су се и тада користиле, тако да је Рамска тврђава иако нова, сачувала аутентичност, а археолози су се трудили да нам помогну да њена изградња буде иста као пре 500 година”, објашњава Јацановић за Танјуг. Он је подсећа на приче у којима је забележено да је султан Бајазит Други када је дошао на ово подручје, толико био одушевљен да је ту спустио свој ћилим, помолио се Богу и рекао: „Овде ми подигните тврђаву”.

Пре њега у Раму су били Римљани који су ту подигли маузолеј, објекат кружног облика, 13 метара у пречнику и три метра дебљине бедема, што говори о његовој важности, а на римској табли на стени испод тврђаве пише: „Јупитеру, највећем и најмоћнијем, барјактар Седме Клаудијеве легије Гај Лициније Руфин подиже ту таблу”. Турци нису срушили маузолеј, већ су око њега подигли своју тврђаву која је била изузетно значајна за њихове освајачке претензије ка Аустрији, а откриће огромног броја скупоцених предмета сведочи да ту није била само војска.


* 0012.jpg (283.26 KB. 672x447 - viewed 22 times.)


„Пронађен је и кинески порцелан из 16. века и огроман број камених ђулади, па се поставило питање шта ће камена ђулад у тврђави која је коришћена за одбрану ватреним оружјем, односно за 36 топова. Накнадним анализама је утврђено да су то заправо тегови за мерење различитих материјала. Надамо се да ћемо, када тврђава буде отворена, на изложби приказати све што смо овде пронашли”, рекао је Јацановић. Постоје антички записи да су се баш код Рама сусрели Александар Македонски и Келти. Иако не пише да је то био Рам, на основу описа обале, археолози су дошли до закључка да би требало да то буде то место, а као подршка тој тези јесте и келтско утврђење Опидум на пар километара од Рама и келтско светилиште.

„Овде су се смењивале многе цивилизације и оне су у Раму виделе важно верско место. Као доказ за све то, говори данашњи назив села. Ако погледамо старе мапе, видећемо да се ово место зове Храм, али због тенденције српског језика да губи слово Х, постало је Рам, а због великог броја ратова заборавило се где се тај храм налазио, коме је био посвећен. Археолошка ископавања су потврдила да су се ти храмови налазили свуда у околини и да су били посвећени свим боговима кроз све векове”, истакао је Јацановић. Дунав је код Рама широк пет километара, али је и најмирнији пошто га пресецају четири реке - Караш, Нера, Морава и Млава, због чега је ту најпогоднији за прелазак.

На Трајановом стубу у Риму је, према речима заменика председника општине Велико градиште Слађана Марковића, описан први прелазак римских легија преко понтонског моста код Рама, а постоје докази да је Карађорђе код Рама прешао у Србију због манастира који је Свети Сава зидао у 13. веку и преко кога је вршена сва комуникација. „Вук Караџић је ту био цариник, а прота Матеја Ненадовић је овде кренуо са својом дипломатском мисијом и ми желимо све то да обележимо, да туристи виде значај Рама кроз векове”, истакао је Марковић. Рамска тврђава има пет кула, димензија 25 пута 35 метара, а прављене су тако да у њима борави војска.

Сваки спрат је имао своје ложиште од кога је ишао одвојен оџак, а одређене куле су имале и тоалете и није било могуће прећи из једне куле у другу. Јацановић каже да су потребна озбиљна финансијска средства да се бедеми и куле прилагоде за приступ туристима па ће за почетак један бедем оспособити за то, а онда ће у наредним годинама „освајати кулу по кулу, туристички”.


* 0013.jpg (190.05 KB. 672x421 - viewed 20 times.)


У непосредној близини Рамске тврђаве налази се један од најочуванијих караван-сараја на Балкану, где су биле 24 занатске радње и 24 јединице за преноћиште, а унутар њега је 1839. подигнута православна црква и та симбиоза је учинила да се то место сачува. Марковић каже да планирају да обнове и караван-сарај и да откупе парцелу у подножју тврђаве на којој се налазио хамам.

„На релативно малом простору имамо три објекта који се ретко могу видети један поред другог, што говори о значају Рамске тврђаве”, нагласио је Марковић. Поред 1,5 милиона евра које је Турска уложила у обнову тврђаве, Министарство трговине, туризма и телекомуникација издвојило је 20 милиона динара да се у подножју тврђаве изради пристаниште за крузере, а увелико се ради и пут у дужини од 15 километара који ће омогућити туристима да брзо дођу до Рама.

Марковић наглашава да од тренутка када је тврђава осветљена 2013. примећен је повећан број посетилаца и тај број је вишеструко увећан током њене обнове (2017. и 2018). То је, наглашава, врло значајно за Рам, који са 60 домаћинстава, спада међу најмања села у општини Велико Градиште, и коме ће Рамска тврђава сигурно бити генератор развоја туризма и читаве општине.

Izvor: www.politika.rs

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #21 on: July 26, 2019, 04:07:47 pm »



Završena rekonstrukcija Ramske tvrđave, meštani spremni da dočekaju turiste


Tvrđava u Ramu je obeležila istoimeno seloo, a sada menja i život meštana. Rekonstrukcija je završena, a dok se čeka na zvanično otvaranje, meštani se pripremaju za turiste koji već redovno svraćaju.

Ramska tvrđava stoji na steni iznad Dunava još od petnaestog veka, kada je Bajazit drugi naložio njenu izgradnju. Rekonstrukcija je tek završena, a turisti već hrle da joj se dive.

"Mi već sada iako tvrđava nije zvanično otvorena, imamo pedesetak posetilaca dnevno radnim danima, a znatno više tokom vikenda", kaže Ilija Jacanović, koordinator turskih kompanija.

Meštani na to čekaju generacijama i uveliko se pripremaju, u nadi da će poput prošlosti, promeniti i budućnost ovog mesta.

"Da imamo prodaju, da imamo dosta turista, da se otvori veliko tržište, da se naša deca vrate, da ovo selo bude puno kao što je nekada", navodi Biljana Sekulović iz Udruženja žena "Ramski cvet".

Deda Nemanje Milunova je mornar u penziji, otac poznati Alas, pa je Dunav predodredio i njegovu sudbinu.

"Pošto su mi deda i otac već dugo godina na Dunavu, rešili smo da unapredimo posao, da prevozimo turiste, s obzirom da je tvrđava gotova", kaže Nemanja Milunov, vlasnik katamarana.

Oni koji izaberu da se Ramskoj tvrđavi dive sa Dunava, mogu da uživaju i u zalasku sunca, najlepšem u Srbiji kako ovde kažu. A mogu da posmatraju u veliki broj vrsta ptica selica na Adi Čibukliji.

Skela i restoran primili su svakog ko je poslednjih decenija prošao kroz Ram. Vlasnik Živorad Sekulić se nada da će četvrta generacija proširiti porodični posao.

"Osim te ugostiteljske delatnosti, nadamo se u buduće i hotelijerskoj. Ja se bavim rečnim prevozom gde svojim skelama i brodovima povezujem obale koje Dunav razdvaja", navodi Živorad Sekulić, vlasnik skele i restorana.

Pored slave, tvrđava je Ramu donela i bolji put od Topolovnika, uskoro će urediti biciklističku stazu od Srebrnog jezera do tvrđave. Osnovnu školu pretvaraju u muzej. A do kraja godine, stići će i turisti sa rečnih kruzera.

"Radi se projekat šipovanja i postavljanja pontona. Očekujemo u narednih mesec dva i ponton da bude dovučen i postavljen u podnožje Ramske tvrđave", kaže Slađan Marković, zamenik predsednika opštine Veliko Gradište.

U Ramu već postoji oko 80 vikendica. Ali lokalna samouprava želi da ovaj raj na Dunavu doživi što više ljudi, zbog čega investitore oslobađa 30 odsto naknade za komunalno opremanje ili im omogućava plaćanje na rate.

izvor





Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #22 on: July 26, 2019, 04:16:57 pm »



Detalji jedne starije vesti, o zanimljivim nalazima pronađenim pre rekonstrukcije, tokom areheoloških radova pre tri godine.


...


Šta su otkrili arheolozi u utvrđenju Ram pored Dunava


Ramska tvrđava, jedno od najimpozantnijih i najstarijih utvrđenja na Dunavu, biće obnovljena uz pomoć Turske. Pre obnove, arheolozi su istraživali tvrđavu do detalja.

Ostaci staklenih bombi iz 17. veka, rimski, austrijski i turski novčići, keramika u kojoj je pripremana hrana za vojnike u tvrđavi, turske lule za pušenje, samo su neki od arheoloških nalaza koji su otkriveni ove godine. Obnova tvrđave Ram, koja je izgrađena 1483. godine na obali Dunava, počeće sledeće godine uz pomoć Turske.



Našli novčiće, keramiku,turske lule za duvan


- Tvrđava je iz perioda turske vladavine i bila je topovsko utvrđenje, samo za smeštaj vojnika na ovom važnom strateškom mestu. Mi smo pronašli i tanak sloj starijih utvrđenja poput rimske faze, a našli smo neke zidove i iz vizantijskog perioda, i to ukazuje da se Ram i pre turske vladavine koristio kao strateško mesto - kaže Radovanović.

Arheolozi su u tvrđavi pronašli najviše keramiku, koja se upotrebljavala u svakodnevnom životu, kao na primer za pripremanje jela: zdele, lonce, krčage, ali i dosta turskih lula za pušenje. Otkrili su i rimske, turske i austrijske novčiće. Radovanović kaže da su među nalazima i ostaci staklenih bombi, koje najverovatnije potiču iz 17. veka.

- Imale su oblik kugle, a u sredini su bile šuplje. Za paljenje je korišćen fitilj, što znači da su radile na sličnom principu kao "Molotovljev koktel". Na neprijatelje su bacane sa zidina - kaže on.

Dragan Jacanović, arheolog Narodnog muzeja u Požarevcu, ističe da je naročito važno otkriće potpuno novog prizemlja Donžon kule, kule poslednje odbrane. Interesantan je i prilaz, koji je gotovo kao lavirint.

- Zanimljivo je i to da se putanja ljudi koji ulaze u tvrđavu lomi. Mi kuli prilazimo s njene južne strane, idući u pravcu zapad-istok. Na jugozapadnom uglu skrećemo pod uglom od 90 stepeni, dolazimo pred ulaz u kulu, ponovo pravimo 90 stepeni i ulazimo u kulu, a onda skrećemo u kontra pravcu pod uglom od 90 stepeni. Da se ovako ulaz u jednu tvrđavu lomi, do sada nigde nismo našli. Zanimljivo je da ne postoji komunikacija između prizemlja i međuulaznog dela i viših spratova, jer se u kulu i na više spratove ulazi iz dvorišta uz stepenice pored zapadnog bedema. Neobično je i da ne postoji komunikacija između Donžon kule i zapadnog dunavskog bedema, koji je najviše bio izložen neprijatelju - kaže Jacanović.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #23 on: August 10, 2019, 02:21:18 pm »


Kratki snimak obilaska tvrđave.


Obnova i rekonstrukcija deluju dobro urađene, samo mi nekako deluje "siromašno". Nema neke vrste postavke, dovoljno info tabli, posetioci su prepušteni sami sebi.

Jedan zaposleni koji je rekao posetiocima "uživajte" i ode.


Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #24 on: September 03, 2019, 09:37:55 am »


Bajazitova tvrđava otvorena za turiste



Posle šest godina završeni radovi u selu Ram na Dunavu. Pošto je reč o utvrđenju koje je podigla turska vojska 1483. godine, za vreme vladavine sultana Bajazita Drugog, Turska je izrazila želju da finansira obnovu

U selu Ram kod Velikog Gradišta za posetioce je nakon radova na obnovi koji su započeti 2013. godine otvorena srednjovekovna Ramska tvrđava. Pošto je reč o utvrđenju koje je podigla turska vojska 1483. godine, za vreme vladavine sultana Bajazita Drugog (1430-1512), Turska je izrazila želju da finansira obnovu. Radovi su koštali 1,5 miliona evra i izvodili su se u pet faza, na površini od oko 1.500 kvadrata, od kojih 850 zauzima tvrđava sa pet kula.

Obnova je obuhvatila rekonstrukciju i konzervaciju same tvrđave, hamama i karavan-saraja, jedinog sačuvanog na području Srbije. Glavni projekat restauracije uradili su turski partneri, dok su domaći zavodi za zaštitu spomenika odredili uslove izvođenja svih zahvata. Obavljena su i arheološka iskopavanja unutar utvrđenja i oko njrga, u kojima su pronađene puške, delovi lakog naoružanja, alat i kineski porcelan i staklo.

Pronađeni predmeti činiće izložbenu arheološku postavku, koja će biti izložena u zgradi nekadašnje škole, prekoputa karavan-saraja. Ramsku tvrđavu posetioci mogu da razgledaju svakog radnog dana, osim ponedeljkom, u periodu od 10 do 21 sat. Cena pojedinačne karte je 300, a za grupne posete, koje prethodno treba da se najave Turističkoj organizaciji Veliko Gradište, iznosi 200 dinara.


Utvrđenje

Ramska tvrđava, jedno od sedam srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji na obalama Dunava, predstavljala je važno uporište turske odbrambene linije prema Ugarskoj. U periodu od 1718. do 1739. godine privremeno je bila u posedu Austrije.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 27 563



« Reply #25 on: September 06, 2019, 02:19:51 pm »



Jedan "svež" snimak dronom.



Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 060


« Reply #26 on: September 06, 2019, 08:12:38 pm »

Лепо су је обновили. Заиста штета због слабих информација и немања садржаја унутар тврђаве, као што рече Дред. Прво се кука да се обнови, а онда када се то уради немамо идеју како да то искористимо и привучемо људе.
Logged
Pages:  1 [2]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 26 queries.