March 24, 2019, 02:29:57 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on or
   Home   Help Search Calendar Login Register Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4 5 6 7   Go Down
Author Topic: Руска и Америчка авиотехника, поређења.  (Read 32166 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Offline Offline

Posts: 337

« Reply #15 on: April 02, 2009, 09:25:52 am »

Ako mozes i da napises nesto o tom radaru na MiG-29, tehnicke podatke i kako se pokazao, posto kazes da je imao neocekivano jak radar za to vreme. Posto se radi o poredjenju, uporedi ga sa tada aktuelnim radarom na F-16.
Nisi mi odgovorio ni na pitanje vezano za A-10 iz mog prethodnog posta.
Pomenuo si kompozite kod MiG-29, napisi koji su, gde su i zasto primenjeni upravo na tim  mestima, to me narocito interesuje. takodje me interesuje poredjenje sa F-16 i u ovom domenu.

Malo cu da pomognem ovo kod radara N019:

The N019 radar weighs around 385kg in total. It is a pulse-doppler radar operating in X band around 3cm wavelength. It uses three basic operating regimes. High PRF radar mode for optimal detection of closing targets, medium PRF mode for optimal detection of receding targets, and an interleaved high/medium PRF mode for all aspect detection. It uses a guard channel for sidelobe suppression. SARH Illumination and main channels use different frequencies within the X band, and are multiplexed in time. Individual aircraft can be preset on the ground to different frequencies to avoid mutual interference during group operations.

Scanning cycle times are 2.5-5 seconds depending on mode.

Beam width is 3.5º, which determines the minimum separation of two targets in azimuth.

The radar beam is stabilised up to 120º in roll and +40º/-30º in pitch.

N019 is a hybrid analogue/digital design, with an NII Argon Ts100 digital processing unit. The Ts100 processor can achieve 170,000 operations per second, has 8K RAM and 136k ROM, and is built using medium scale integration ICs. It is based on the proprietary POISK architecture developed at NII Argon, which allows adapting of the instruction set to control system functions by expanding the basic instruction set with microcodes inherent in specific tasks. Compared to machines using the same elements but a generic instruction set (e.g. the ES EVM architecture Argon-15A of the MiG-31) processing capability was enhanced by 1.5 to 2.5 times and the code 3 to 5 times more compact, making Ts100 much cheaper to produce. The Ts100 computer weighs 32 kg.

Radar Modes (Description from N-019EB manual)

Radar scan limits in azimuth: +-65º
Radar scan limits in elevation: +56º, -36º

Mode "V" (Vstryehchya) : Encounter

Encounter mode is the main search mode used in interception, as it gives the longest detection ranges and the least false returns.

It uses a High PRF mode which can detect closing targets only in the velocity range of 230 - 2500km/h at altitudes from 30m to 23,000m. The display is calibrated to a maximum range of 150km.

Target can be up to 10,000m above or 6,000m below the host aircraft's own altitude.

A typical 3 sq m RCS fighter target can be
detected at 50-70 km
tracked at 40-60 km.
If the target is flying below 3,000m reduces the detection range to 40-70 km and tracking range to 30-60km.

When the system is under direct GCI control via datalink, a 6 bar elevation raster scan is used. This scan covers a sector of

40 degrees in azimuth at ranges up to 30km,
30 degrees at ranges of 30-55 km,
20 degrees above 55km within the scan limits given above.

The distance to target and other useful information is supplied by GCI command, and the direction of the scan is automatically cued by CGI command towards the desired target.

When the system is not under direct GCI control via datalink, a 4 bar raster scan mode is used to acquire a target manually. This mode scans a constant 50 degrees in azimuth, with the pilot controlling the direction of the scan. It is expected that the rough direction to the target will be given by ground control via voice commands. There is no scan pattern for full azimuth range scanning. The 130º scan area is divided into 3 sectors. Left sector is -65º to -15º, centre sector covers -25º to +25º, right sector from +15º to +65º, giving overlapping coverage of the full 130º scan limits. Individual targets can be resolved providing they are separated in azimuth and 5-6km in range. Range measuring error of a single target can be as high as 8km, which should be recalled when comparing measured target range with that supplied by GCI controller.

Minimum measurable range in this mode is 5km.

Lockon and transition to tracking mode takes 2 to 7 seconds in Encounter mode.

Note that in Encounter mode, a target that changes direction to a tail-on engagement may be be lost even when in tracking mode, if it is no longer closing.

Mode "D" (Dogon): Pursuit

A medium PRF mode usable for both headon and tailchase engagements. In practise it is used only when necessary, as it is prone to displaying false targets from ground clutter especially at low altitudes. Marsh land, marshy forests and flood plains give greatest clutter problems. When multiple false returns are present, the pilot should compare visible targets with the calculated target range supplied by datalink from GCI controller to determine the correct target.

Display is calibrated to a maximum range of 50km.

Detects targets from 30 m to 23,000 m altitude receding at speeds of 210 - 2200 km/h.

Target can be up to 10,000m above or 6,000m below.

Range against a typical 3 sq m RCS fighter target is 25-35km search and 20-35km tracking when host aircraft is flying above 3000m. When flying from 1000m to 3000m altitude, range is reduced to 20-35km search and 18-35km track. When flying at 500-1000m achievable range is just 15-30km search and 13-25km tracking.

When target range is below 20km, scan coverage is 40º in azimuth, 16.5º in elevation.

If target range is above 20km, scan coverage is 30º in azimuth, 13.5º in elevation.

Individual targets can be resolved providing they are separated 3-4km in range in Pursuit mode.

Errors in range measurement can be as high as 8km, but there is no minimum range.

Lockon and transition to tracking mode takes 1-4 seconds in Pursuit mode.

When "Cooperation" mode is selected, the radar is automatically switched to an equivalent mode to pursuit, scanning with the IRST.

Mode "SP" (Huh?) Free Search

Information on this mode is not available. It is believed to be a high PRF mode similar to Encounter mode, not present on N-019EB export model.

Mode "AVT" (Aootomaht) Automatic

Automatic mode uses a mixture of High and Medium PRF to give optimal all aspect detection. Each line of the scan is alternated between high and medium PRF, unless range is under 10km when only medium PRF is used.

It generates a display calibrated to a maximum range of 100km. Targets can be theoretically detected at similar ranges to Encounter and Pursuit modes according to target direction.

In Automatic mode tracking of a target should continue regardless of target direction provided rate of closure/opening is sufficiently high.

It is considered by pilots to be quite problematic, overloading the data computer and generating numerous false returns. It is primarily intended for use when lacking information from the ground station concerning the target's direction. Track-while-flyby submode is not available in AVT mode.

"SNP" (Soprovazhdenie Na Prokhode)

SNP submode can be set in Encounter or Pursuit modes only.

Allows the simultaneous tracking of up to 10 targets, measuring their angular position, range and rate of closure. The target with the highest rate of closure is designated the most dangerous, and automatically marked on the display. The pilot can override the automatic selection if he decides on another target. After switching to SNP mode it seems that volume scanning is stopped, and only the (up to 10) tracked targets are followed. SNP mode will automatically follow the target marked most dangerous (auto or by pilot override) in elevation without pilot intervention.

The TSVM computer calculates missile launch parameters for the most dangerous target. As the range to target approaches the calculated maximum missile launch range, the radar will stop scanning for targets and transition to an 8º by 40º box pattern scan in the direction of the designated target. If the target is located, the radar will transition to single target tracking mode, and all other contacts are discarded. If no target is found within 3 cycles, the radar returns to scanning mode and contacts are restored.

SNP mode is intended to allow missile launch at maximum range with minimal warning to the target, by switching to single target tracking mode as late as possible.

Mode "BL BOY" (Bleezhniy Boy) Close Combat

Close Combat mode overrides all other modes. It uses a + 37º/ -13º fixed directly ahead vertical scan that is 6º wide (2 scan lines) with a 2.5 sec scan cycle and provides semiautomatic target acquisition. The closest target present in the scan area will be locked when pressing the lockon button without having to designate it.

Close Combat mode can lockon from 450 m to 10km in range, and track a locked on target down to 250m.

It is not slewable but fixed ahead only. Targets can be tracked in a closure rate range from +300 meters/second to -500 meters/second including co-speed targets.

Lockon and transition to tracking mode takes 1-2 seconds in Close Combat mode.


N-019 is the USSR standard model.

N-019EA is the version supplied to Warsaw Pact countries. Lacks "SP" mode.

N019EB is an export variant for general export. More downgraded. Less capable TS100.02.06 digital processor. Lacks "SP" mode.

« Reply #16 on: April 02, 2009, 12:47:45 pm »

Бане, Немачке 29-ке су изгурале своје и то је сада класични авио отпад (мада је долар по комаду ипак мала цена - треба бар 1000 дол/ком). Нису код наших у питању 6 година, колико је "не знам". За Су27 и Ф15, потражи на МуЦиту форуму (није инцидент, већ симулација).

Декси, вертикалци 29-ке су од композита, за ф16 нисам обраћао пажњу. За радаре уопште нисам стручан, али некаква општа култура ми као дозвољава да брбљам. За А10 ти нисам одговорио, јер је то дуго било негирано (можда и данас). Наиме, А10 је извукао 1991. веома дебео крај, па се причало и да је завршио каријеру. Уосталом мислим да је јасно да САД Ирачку регуларну војску није ни начео. Ни 1991. али ни 2002. јер су 2002. рођаци стрељаних високих официра ПВО из 1991. издали НГ Ирака и нису уопште излазили из касарни (редовна војска). Оружје су касније предали Америма.

ФФ ја се понадао, али...

80сБоу хвала.

Да наставимо, бомбардери код САД су: Б52, Б1, Б2. Док се за Б52 може рећи да је веома успешан класични бомбардер (неки пандам би му био Ту95 код Руса). За Б1 се може са сигурношћу рећи да је тотално промашен пројекат. "Трчање пред руду" је код Б1 и више него видно. Његов Руски колега Ту160 је један од доказа да су Руси итекако научно-технолошки изнад САД (и то по свим параметрима). Није Ту160 само доказ Руске премоћи у материјалима, технологијама, разним сензорима и авионици, већ и у изради и обједињавању најсложенијих електротехничких система, итд, итд. За Б2 се може рећи да осим стелтности није никакав помак напред, а колико је успешан видећемо. Почетак Б2 се може слободно рећи да је гори и од Б1. Ако би се за тај авион могло нешто више рећи од "стелт", то је да није познато дал он доноси примену неких нових материјала у изради и ту је крај. Летне особине су му свакако минус.

Сада да укратко поменемо и две летелице на којима Руси и Амери граде своју репутацију. Прво старији Миг31.

Миг31 осим што има све особине Мига25 (које смо помињали на другом месту), има и цео низ квалитативно нових решења. Иако је мање више све о тој летелици обавијено велом тајне, са сигурношћу се може рећи бар следеће:
- Тај авион је вероватно прва летелица СССР-а где се водило рачуна о дугорочној употреби, па је делом модулски конструисан.
- Цео низ мера је предузет са циљем изузетно једноставног одржавања.
- Радари и ракете које ова летелица може носити, су апсолутно врх данашње технике и технологије у свету.
- Гледајући га као систем, иако се Руси "убише" описујући га као "самосталног борца". Јасно је да је предвиђен за рад у групи, где увезивање више летелица даје ефекат АВАКСА, са тим што му група даје невероватне могућности за коришћење свих познатих и не познатих тактика ваздушне борбе.

Ф22, је САД донео нешто што су 20 година желели да имају, летелицу која се може супродставити Су27. Тај авион је својом маневрабилношћу и авиоником донео САД нешто што до тад они нису имали. Иако је пројекат веома стар (због допуне технологија) и делује као трчање пред руду. Није могуће негирати да ће он правити итекакве проблеме својим супарницима у будућности. Пре свега како је стелт, то се морамо осврнути на могућности те технологије. Зато ћемо у наставку сагледати (колико се може) могућности и лимите употребе и ефикасности ф22, као и стелт технологије у поређењу са класичним летелицама.

« Last Edit: April 02, 2009, 12:50:05 pm by Asunsion, Reason: Граматика » Logged
« Reply #17 on: April 02, 2009, 01:09:57 pm »

Заборавих да поменем, а није безначајно.
Код Руса постоје и два типа ударних летелица која код Амера не постоје, то су Су24 и Ту22. Иако Су24 има као претходника Ф111, апсолутно се може рећи да је та летелица испунила све захтеве наручиоца. Док се за ф111 може рећи да је (опет) трчање пред руду и пропао пројекат. Су24 је способан да нанесе знатне ударе непријатељу у дубини и то у очајним временским приликама и на жељеној висини. Амери данас задовољавају те потребе прилагођавањем ф16-15, тим задатцима, али то не пије воду у неком општем сукобу. Са друге стране Америма не треба авион попут Ту22, јер Руси немају нарочиту флоту, али је немогуће превидети ту летелицу у оваквим причама. Постоји и још један кандидат, а то је (пензионисани) ф117. Како се ради о стелт летелици, помињаћемо га касније, али апсолутно је да није оправдао своју цену/труд употребом над Панамом, Ираком и СРЈ.

Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 31 356

« Reply #18 on: April 02, 2009, 01:19:17 pm »

Nije mi jasno zašto se insistira na poređenju aviona MiG-29 i F-15 kada su u pitanju dve različite kategorije letelica. MiG-29 je nastao kao zamena za MiG-21 koji je u SSSR-u služio kao frontovski tj. laki lovac, a glavni "neprijatelj" mu je F-16. Mnogo je umesnije poređenje aviona iz familije Su-27 sa avionima familije F-15, kao i aviona MiG-31 sa avionima F-14, dok F-18 po meni prvenstveno služi za bombardovanje, jer je po mnogim parametrima "nesposoban" za dogfajt.
« Last Edit: April 02, 2009, 03:47:41 pm by MOTORISTA » Logged
stariji vodnik I klase
Offline Offline

Posts: 918

« Reply #19 on: April 02, 2009, 01:51:56 pm »

A jesu li ti MiG-29 i dalje u Nemačkoj? Šta se dešava sa njima? Da li lete? Kako misliš da je cena aviona 1000 $ po komadu, zar ne treba avion da bude skuplji?

Pa ja sam mislio da si ti rekao da smo mi dobili predserijske MiG-29. Pošto su predserijski MiG-29 bili proizvedeni u periodu od 1978. do 1981. godine, a mi smo MiG-29 nabavili 1987. godine, razlika dođe 6 godina. Šta se sa tim avionima dešavalo šest godina?

Nisi odgovorio za Eurofighter? Ko proizvodi taj avion? Kad je on poleteo?

Ja sam mislio da je Rusija povukla iz upotrebe Tu-22 koji si spomenuo? Jesu li ga to ponovo vratili u službu?

Rekao si da su vertikalni stabilizatori kod MiG-29 napravljeni od kompzitnih materijala? Da li je ceo stabilizator od kompozita ili samo neki deo?

A zašto je A-10 loše prošao u Iraku? Jel nije ništa pogodio ili su ga obarali?
Prijatelj foruma
kapetan korvete
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 804

« Reply #20 on: April 02, 2009, 03:45:38 pm »

Za radar MiG-29 kada se pojavio rekao si da je imao impresivne karakteristike, pogledaj cifre i videces da je to sve samo ne impresivno u poredjenju sa konkurencijom. Tim radarom nisu bili zadovoljni ni piloti ni mehanicari. posto se u temi radi o poredjenju, postavi cifre da bi smo mogli da pratimo sta je to bilo bolje kod jednog u odnosu na drugi.

Ponovo te pitam o A-10, jer mi nisi odgovorio, kako su to prosli, navedi cifre i izvore tih cifri, koliko ih je oboreno, koliko su dejstvovali po irackim snagama i kakve su rezultate imali (broju unistenih vozila, tenkova itd.) Navedi to za pocetak za prvi rat u zalivu, kao i za upotrebu Su-25 u Afganistanu, Iraku i navedi izvore posto ocigledno baratamo razlicitim podacima.

Obzirom da ti se tema zove poredjenje tehnike, a nisi do sada uporedio ni jednu tehnicku osobinu vec si samo pausalno otpisivao neko sredstvo ili ga hvalio u zavisnosti od drzave proizvodnje, pozivam te da pocnes da ubacujes konkretne cifre za poredjenje, a ne bi bilo lose i da navedes izvore, obzirom da su dosta kontradiktorne cifre koje si dosada postavljao na forumu, jer samo uz cifre mozemo da ocenimo tehnicke prednosti jednog u odnosu na drugo sredstvo.
« Reply #21 on: April 02, 2009, 04:09:11 pm »

Моториста, па нисмо их нарочито ни поредили (Миг29 и Ф15).

Бане, Миг29 има оплату вертикалаца од композита (остало се не сећам). Што се тиче осталих питања, требало би да сам на њих одговорио, или нису битна (гоогле).

Декси, савршено си у праву. Али треба да размислиш (распиташ се) шта су Руске 29-ке носиле некада и где ћеш моћи наћи те цифре. За А10 сам ваљда био јасан, не вреди да се сукобљавамо око података које ја тешко могу наћи, односно око оних који висе на интернету и који су смешни. Поредимо ми технику, али на једном глобалном плану. Ако би кренули у ситна цревца, ко би коме могао солити памет у струци, значи узалудан посао.

Ево да идемо даље у море претпоставки, јер се даље ништа са великом сигурношћу не може рећи (и да може, није лако "доказиво").

Стелт је концепт радарски невидљивог авиона (смањеног радарског одраза). Најбољи стелт би био када непријатељ не би смео да пали радаре, онда би сви авиони били стелт. Дал је таква варијанта могућа у сукобу већих сила? Апсолутно не, јер велика површина неке државе, умрежавање земаљских радара и нарочито средства против анти-радарских ракета, за једну Русију (али и делом Кину, Индију, итд.) не представљају никакав проблем. Пре свега ваља рећи да је стелт немогућ без подршке АВАКСА, или земаљских осматрача. Сулудо је и помислити да ће један стелт ловац моћи да изврши задатке, ако нема некакво навођење, јер се ситуација у ваздуху мења (практично) сваког секунда. Јер ако стелт укључи свој радар, то онда није више стелт.

Са друге стране, развој сензора и оптике за чешљање свих могућих таласних спектара, стелту омогућује (код јаког противника) да буде невидљив до максимално око 50км. Руси су ту одавно апсолутно највише напредовали пре свега због дочека бојевих глава из космоса, али и материјала који им стоје на располагању (да непричамо о знању). Из генерације у генерацију на своје летелице каче све јаче и јаче даљинске сензоре (и то за експорте).

Да избегнемо приче о томе колико се стелт до сада доказао са класичним радарима, али морамо донети закључак: Да је стелт ПРЕ СВЕГА средство за превласт у ваздуху, над оним државицама чија територија, приступ новијој техници, итд. је скромано. Па неочекује ваљда неко да САД иде на Русију са стелтом? Изузетан осматрачки систем Русије, са више модова рада и начина. Не оставља ни мало места за АВАКСЕ и стелтове САД, требало би да је то јасно. Већ и сам број стелт авиона нам посредно сведочи о томе.

Па у чему је онда добра страна Ф22 и (будућег) Ф35? Пре свега треба раздвојити бабе и жабе. Смањена радарска видљивост је АПСОЛУТНО пожељна, то је без дилеме тако. Али сам концепт стелта у сукобу са рецимо Русијом (како се представља) је илузија. Значи да је стелтност Ф22 и Ф35 извесна предност, али ни случајно одлучујућ фактор победе у неком рату са Русијом. Значи мора се погледати и каквим летним особинама располаже Ф22.

Пре свега у неком сукобу са групом Мигова31, група Ф22 (и поред веома велике брзине Ф22), једноставно нема реалне шансе. Квалитети ракета и радара на Миг31 (иако је о њима податке немогуће наћи, Сауди Арабија 1991. као редак пример), је за Ф22 недостижан, јер Ф22 је сам по себи лимитиран за употребу попут оне код Миг31 превасходно због стелта.

Са летним особинама Ф22 сам иначе упознат, само преко видео снимака са интернета, али је видно да то није летелица маневарских квалитета једног Су27. Видно је и да му "штеде" структуру, или да авионика не ради увек како треба. Маневарски је то иначе одличан авион, знатно изнад досадашњег нивоа једног рецимо Ф15. Ипак, неко искуство са САД презентацијама њихових нових летелица ми оставља доста места за разне сумње. Свеједно, ако је бар и делом истина да има крстарећу брзину око 1,5 мах, то је изузетно опасан такмац у ваздуху (поготову што ракете носи у трупу). Нетреба сумњати ни да је способан да са велике даљине нападне противника, а за ефекте тог напада тешко је причати са већом одређеношћу. Дал је Су27 способан да му се одупре? У условима једне мале државе о томе је тешко говорити. Пре свега Су27 би морао (као и такмац) имати добру подршку са земље, јер мора дочекивати напад брже летелице. Друго, "очи" му морају бити способне видети и напасти стелт, што није код сваке експорт верзије Су27 сигурно. Да ће избећи одређене нападе Ф22 то је сигурно. Али да ли нека мања државица има довољно Су27 за дужи отпор?
Одговор је сигурно не. Јер САД је Ф22 до сад наштанцао у око 200 примерака. Са друге стране, ако Су27 нападне Ф22 у правом моменту, шансе Ф22 да избегне погодак су знатно мање.

Разматрати Ф35 и неког наследника Миг29 за сада је немогуће.

Да додам и нешто веома важно, што се често превиђа. Иако ми нису струка, Руске ракете су одувек биле препознатљив знак њихове надмоћи. Било где да погледате и било кад, Руска премоћ у ракетама (свих намена) је веома видна. Дал кренули од ПБ, ручних ПВО, ПВО, или космичких, балистичких, тенковских, итд. Увек су их красиле најбоље особине, домета, маневара, поузданости, прецизности, ефикасности. Не могу да улазим у неку дубљу расправу о тим чињеницама, али мора се приметити да то у популарним круговима није нимало јасно. Укратко, Руси су чак и код експорта ту знатно испред свих, па и САД. Ваља рећи и да је (ако је могуће) појава ракета из снова са учинком 100%, могућа само код Руса, дал је то реално данас - има прича.

Што се тиче радарске технике, поље је "шарено" за причу. Иако ту нисам ни мало стручан, јасно је да на том плану неких (тајних) лимита нема. Као и то да САД има извесну "предност" (у односу на Руске експорте), што се тиче авио радара (не свуда). Ако се пак гледа на већим системима, те предности нема. Многи би рекли управо обрнуто. Све у свему, веома лепо поље за пропаганду.

Мислим да је довољно речено да се схвати, да није све како се прича. Могуће грешке у тексту, мислим да не мењају много општу слику. И хвала свима на разумевању (не претераном "нападању").

stariji vodnik I klase
Offline Offline

Posts: 918

« Reply #22 on: April 02, 2009, 04:24:26 pm »

Ne razumem zašto ne odgovoriš na pitanja?

Sam si rekao:

Што се тиче осталих питања, требало би да сам на њих одговорио, или нису битна (гоогле)... не вреди да се сукобљавамо око података које ја тешко могу наћи, односно око оних који висе на интернету и који су смешни.

Kako za nešto upućuješ na Internet, a za nešto ne?

Ako ti nije teško, odgovori na ona gore pitanja - MiG-29, 1000 $, Eurofighter, i ono za Tu-22. Ako ne znaš, reci da ne znaš i nikom ništa.
Offline Offline

Posts: 127

« Reply #23 on: April 02, 2009, 04:43:59 pm »

Samo trenutak...... ja sam prvi izneo tu pricu koju sam dobio od coveka iz Poljskog RV, MiG-ovi bukvalno dati sto zbog ulaska ovih u NATO sto zbog toga sto su Nemci valjda hteli da ih izbace.
@ Motorista
ono poredjenje je takodje bila moja greska. Da oni nisu ista grupa i nisam zeleo da ih poredim ali je na kraju tako zvucalo. MiG 29 jeste oponent F16 i to je jednino pravo poredjenje. Sto se tice F18 mislim da si u pravu jer je USAF bilo ponudjeno dva projekta YF16 i YF17 izmedju cega cu oni odabrali YF-16 i pretvorili ga u F16 dok su YF17 smatrali promasajem. Kasnije je mornarica uocila njegova karakteristike kao jurisnika i razvila F-18
« Reply #24 on: April 02, 2009, 08:09:55 pm »

Није ми тешко Бане, свакако.

Миг29 као и свака летелица изашла из ресурса, има обично симболичну колекционарску цену. Мада овде није сигурно у питању то, већ жеља Пољака да имају резервне делове (које могу) од Немачких Миг29. Искрено ме чуди да им то уопште треба, кад су већ купили неке Ф16 од САД. Па кад смо већ ту, ни Мађари нису отписали њихове 29-ке. Цену од 1000$ сам лупио, али то је то 2-10.000$. За Еурофајтер се зна, дал беше Британци и екипа (није ми битно). За Ту22 сам се изненадио да кад си рекао да га избацују из наоружања. Знам да су као, пуно пута хтели то, али до сада нису, не знам за детаље. Задње што сам био начуо је да су ~2004 спровели модернизацију на њима, дал ће то отписивати, кад их слабо хабају? Што се тиче интернета, НИКОМЕ не препоручујем да се информише/образује преко њега. Интернет је за неке ствари супер, али за овакве НИКАКО. Можда сам мислио за државе у Еурофајтеру, стварно небитно.

СКУЛАРК, Немци никада не би избацили 29-ку, али СВЕ ресурсе (и могуће и не могуће) су им похабали. Кад смо већ код тога и Швајцарци су били направили чудо са САД око Миг29. Хтели су их пошто-пото, али језив притисак САД је уродио плодом. Амери су им на крају МАЛТЕНЕ поклонили Ф18, само да не пукне брука. Слично и Немци, али су били много тврђи (на памет им није падало да се реше 29-ки) па су чак свуда бургијали да набаве још. "Чуди" ме да сва та фрка није прошла до интернета, јер су то биле готово опште познате ствари некада.

kapetan bojnog broda
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 315

« Reply #25 on: April 02, 2009, 08:28:15 pm »

14 aviona je prodato u letnom stanju, 6 komada za delove... bar tako kažu na nemačkom sajtu posvećenom dvadesetdevetkama.
Inače, poljsko RV raspolaže sa 36 aviona MiG-29, rasporedjena u 1. i 41. taktičkom skvadronu.
stariji vodnik I klase
Offline Offline

Posts: 918

« Reply #26 on: April 03, 2009, 12:20:57 am »

За Ту22 сам се изненадио да кад си рекао да га избацују из наоружања. Знам да су као, пуно пута хтели то, али до сада нису, не знам за детаље. Задње што сам био начуо је да су ~2004 спровели модернизацију на њима, дал ће то отписивати, кад их слабо хабају?

Pa Tu-22 je povučen još s početka 90-ih godina. Šta bi se uopšte moglo modernizovati na avionu iz 1960. godine?
Offline Offline

Posts: 337

« Reply #27 on: April 03, 2009, 07:02:37 am »

Миг-21 је масакрирао Ф-4 редовно

Ovo si predpostavljam citao iz Seseljevih knjiga,ili nekog feljtona u Kuriru?Evo ja procitao u Mikijevom zabavniku da je upravo suprotno.

па ако некоме није доказ 3700 оборених САД авиона, 4500 хеликоптера
преко 1000 заробљених летелица

Tih 1000 zarobljenih letelica su po mojim najnovijim saznanjima konzerivarana na jednom od podvodnih hangara super tajnog atola na pacifiku.

Кад смо код материјала
шта мислите који материјал је најтврђи на планети?
Ајде чикам некога да ми нађе те податке на интернету - ЧИК!

Nije valjda opet neki specijalni ruski celik.Evo ja cu se poigrati pa reci da je dijamant.

Вредност (поготову акценат на) Ф-14. Приметио сам и да је ушло у
обичај да се о "мртвим" авионима преду легенде.

Na forumu je izricito zabranjeno govoriti bilo sta protiv F-14 Tomcat Grin


« Reply #28 on: April 03, 2009, 01:40:22 pm »

80сБоу дијамант није сигурно. Ако завршиш неке техничке школе (или златарске), можда једном и сазнаш о чему се ради. А за Вјетнам, ето сада знаш ПРАВЕ податке, које је чак и САД признао ~1990+. Једино још муте са бројем војника (плаћенике не признају). Не знам откуд потреба да се прича о нечему о чему се ништа не зна? По мени је (што би рекли) бесмислена дискусија на том нивоу (политичарском).

Бане, причали су 1991 и да су СВЕ Ту95 исекли (чак и слике), да су све ИКР растурили, није то ништа тачно. Ту22 ти је и данас итекако у употреби.

« Last Edit: April 03, 2009, 01:42:05 pm by Asunsion » Logged
stariji vodnik I klase
Offline Offline

Posts: 918

« Reply #29 on: April 03, 2009, 02:32:36 pm »

Бане, причали су 1991 и да су СВЕ Ту95 исекли (чак и слике), да су све ИКР растурили, није то ништа тачно. Ту22 ти је и данас итекако у употреби.

Ja te ponovo pitam, zašto bi Tu-22 bio i dalje u upotrebi, kad u manifestu ruskog vazduhoplovstva ga nema?

A po svemu sudeći ti nemaš pojma ni kako izgleda Tu-22 avion, kao što nemaš pojma koje države su suvlasnici Eurofighter GmbH kompanije, kao što ne znaš da su Nemci stvarno prodali MiG-29 Poljskoj za 1 evro po avionu, kao što ne znaš još mnogo stvari za koje nisi ni svestan, a misliš da ih znaš Grin
« Last Edit: April 03, 2009, 02:39:29 pm by Bane » Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5 6 7   Go Up
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 25 queries.