PALUBA
March 28, 2017, 04:58:00 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Jarbolje i njegova oputa  (Read 6776 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 23 209



« on: April 02, 2009, 01:01:58 pm »

                                                
JARBOLJE

   Jarbolje je deo brodske snasti koji obuhvata sve drvene ili čelične jarbole, kosnik, prikosnik, križeve, sošnjake, srednjake, deblenjake, samarice, sohe i njihovu oputu. Jarbolje služi za razapinjanje jedara, signalizaciju, dizanje čamaca i tereta itd.
   Jarboli na jedrenjacima služi za nošenje jedara, koševa i jarbolne opute bez koje bi bilo nemoguće jedrenje. Broj jarbola zavisi od veličine broda i površine jedara. Jedrenjaci imaju 1 do 5 jarbola ( na početku 20 veka neki američki škuneri su imali i 7 jarbola), a nazivaju se, počev od pramca prema krmi: na brodu sa dva jarbola pramčani, krmeni; na brodu sa tri jarbola pramčani, glavni, krmeni; na brodu sa četiri jarbola pramčani, glavni, zadnji, krmeni; na brodu sa pet jarbola pramčani, prednji, glavni, zadnji, krmeni. Jarbol se sastoji od debla na koji se mogu montirati nastavci koji se zovu košni i sljemeni. Ako krmeni jarbol nema križnih jedara, tada nosi samo jedan nastavak koji se zove vršni i zove se šturi jarbol. Na jarbolima se takođe postavlja sošnjak.
   Kosnik je prednja kosa oblica utaknuta u pramac broda i služi za pripinjanje jarbola prema pramcu, kao i za razapinjanje prečaka. Kosnik može biti napravljen iz jednog dela, kada se zove goli, ili može imati jedan do dva nastavka koji se zovu prikosnik ( prvi nastavak) i čunac ( drugi nastavak). Na modernim jedrenjacima se kosnici izrađuju od čeličnog kosnika i drvenog prikosnika ili su to goli kosnici izrađeni od jedne čelične cevi.


* preckeletaikosnik.jpg (53.3 KB. 460x629 - viewed 251 times.)


* objasnjenja.jpg (67.89 KB. 458x224 - viewed 269 times.)


   Križevi služe za razapinjanje križnih jedara i može ih biti do šest koji se zovu: debleni križ, donji košni križ, gornji košni križ, donji sljemeni križ, gornji sljemeni križ i vršni križ. Debleni, donji košni i donji sljemeni križevi su stalni i mogu se samo okretati, to jest praćati. Ostali križevi vise na pomičnim hajmicama i mogu se dizati i spuštati duž svojih nastavaka. Križevi mogu biti od drveta ili čelika. Debleni križ je udaljen od debla jarbola toliko da se može praćati tri zrake levo i desno od uzdužnice broda, a sa deblom jarbola je spojen pomoću hajmice. Košni križevi, kao i ostali iznad njih obično su urađeni tako da se jedan križ može uvek više praćati nego drugi koji je ispod njega. Razlika u granici praćanja između dva susedna križa je oko 3 °. Debleni križ se obično praća 34 ° ( 3 zrake), košni 37 i 40°, sljemeni 43 i 45°, a vršni križ 48°. Razlog za ovakav raspored se nalazi zbog različitog smera prividnog vetra na različitim visinama jarbola.


* kriz.jpg (46.36 KB. 470x218 - viewed 225 times.)


   Hajmice su delovi jarbolja pomoću kojih su križevi pričvršćeni za debla jarbola. Mogu biti nepomične i pomične, što zavisi od križa na kojem se nalaze. Nepomičnim hajmicama su za jarbol pričvršćeni debleni, donji košni i donji sljemeni križ. One se sastoje od jakog čeličnog obruča koji je ušicama i svornjakom čvrsto stisnut oko jarbola. Hajmice gornjeg košnog, gornjeg sljemenog i vršnog križa se razlikuju od ostalih, zato što su ovi križevi pomični, pa se samim tim i hajmice moraju pomerati po nastavcima. Najčešće se koriste tzv. bačvaste hajmice, koje su dobile ime po tome što su izgledale kao bačve bez oba dna, jer su izrađivane od dva jaka obruča i više drvenih dužica.
   Pršnjak je poseban nastavak koji služi za razapinjanje pršnih jedara. Pršnjaci se postavljaju na deblenom i donjem košnom križu, da bi se na njima razapela tri pršna jedra. Na kraju gornjeg košnog križa je postavljen tzv križići gornje košne pršnjače, a na donjem košnom križu nastavak pršnjak, između kojih se razapinje prškica. Ispod pršnjaka donjeg košnog križa se kači križić donje košne pršnjače, a na deblenom križu se montira debleni pršnjak, između kojih se razapinje prška. Na debleni pršnjak se montira križić deblene pršnjače, dok se u visini palube izbacuje tzv bočnica, između kojih se montira pršnjača.
   Sošnjak je kosa oblica koja se pričvršćuje pri vrhu debla jarbola pomoću hajmica, a služi za razapinjanje sošnog jedra.
   Srednjak kod savremenih jedrenjaka deli sošnjaču na dva dela. On se nalazi između sošnjaka i deblenjaka i ima okove sošnjaka, a razlikuje se od sošnjaka zato što je nešto duži od njega, nema spoljnog podizača jer ga drži srednjača. Namešta se nešto manje koso na jarbolu simetrično između sošnjaka i deblenjaka. Za jarbol je povezan kliznom hajmicom, i nema uređaj za kraćenje.
   Deblenjak je drvena oblica koja se nalazi ispod jedara, pomoću koje se jedro opruži. Upotrebljava se na svim krmenim jarbolima kod kojih se škota jedra ne može zategnuti jer se zatezni rogalj jedra nalazi sasvim iznad krmene statve, ili izvan nje. Deblenjak se za deblo jarbola pričvršćuje zglobom ( najčešće), kukom ili hajmicom. Drugi kraj deblenjaka visi na deblenjačama. Deblenjače su konopi koji idu od koša do vrha deblenjaka, jedna sa leve a druga sa desne strane jedra.
   Za kraćenje jedara se koristi uređaj koji se sastoji od dve jarmenice, koje imaju po 3 ili 4 rupe za provlačenje kratki kojima se jedro zateže prilikom kraćenja. Te rupe se dele na pramčani par, za treću odnosno četvrtu kratku jedra, i krmeni par, za prvu kratku jedara. Radi lakšeg zatezanja kratki, u tim rupama se, naizmenično, sa svake strane nalazi kolut. Kada postoji potreba da škotni rogalj jedra stoji što bliže uz deblenjak, on se pričvršćuje za alku koja klizi po letvicama na deblenjaku.


* kljuciste.jpg (31.02 KB. 247x304 - viewed 220 times.)


                                                
OPUTA

   Oputa je deo brodske snasti koji se deli na nepomičnu i pomičnu oputu, to jest  takozvani vrv.

                                                
NEPOMIČNA OPUTA

   Nepomična oputa služi za pripinjanje jarbola, za držanje križeva, sošnjaka, soha i dr. Na modernim jedrenjacima su pocinkovana čelik čela gotovo u potpunosti zamenila konope nepomične opute.

   Pripone služe za pripinjanje jarbola levo i desno prema bokovima broda i nešto prema krmi. U staro doba pripone su se spuštale van obodnica na spoljašnjim stranama broda, prelazile ključišta i završavaleu ključanicama na brodskim bokovima. Ovako su bile postavljene kako bi jarbol bio pripet pod što većim uglom. Postoje deblene pripone koje idu od palube do koša i pripinju deblo jarbola, košne pripone koje idu od koša do košića i drže košni nastavak i sljemene pripone koje idu od košića do sljemenog vrata i drže sljemeni nastavak.
   Priponice su čelične šipke koje idu od čeličnog obruča ispod čeljusti debla jarbola, pa do ruba i krajeva krstaca na košu i košiću i tako ih drže.
   Vrze su kratki mrlini na priponama koji služe za penjanje u snast. Mrlini su u sredini vezani za pripone vrznim čvorovima, a na krajevima povezicama, tako da izgledaju kao male merdevine.
   Pražnice su najniže vrze na priponama iznad šupljih glava ili stezalica. Obično se prave od metala, dok su u stara vremena bile od drveta. Pražnice služe da drže pripone na stalnom razmaku i ne dozvoljavaju im da se približe jedna drugoj pod težinom posade koja se penje u snast. Ukoliko pražnice imaju klinove mogu poslužiti kao klinarice za nametanje konopa.
   Zaputke služe za pripinjanje nastavaka prema krmi. Postoje košne, sljemene i vršne zaputke. Košne zaputke idu od glave košnog nastavka do ključišta, sljemene od vrata sljemenog nastavka do ključišta i vršne koje idu od vrha sljemenog nastavka do ključišta, odnosno do obodnice na levom ili desnom boku broda.Svrha im je da bolje drže glavu debla i košnog nastavka, gde je bočni pritisak košnog i sljemenog nastavka najjači.
   Zaputkice služe da se jače pripne vrh sljemenog nastavka, odnosno na šturom jarbolu vrh vršnog nastavka, s privretrene strane prema krmi. Zaputkice vode od vrha nastavka daleko prema krmi, pa se na zavetrenoj strani moraju popustiti, a na privetrenoj strani napeti, da bi se nastavak dobro zapeo.
   Leta drže jarbol i nastavke prema pramcu. Debleno leto ide od glave debla koso nadole prema pramcu i pripinje deblo jarbola, košno leto ide od glave košnog nastavka do pramca, sljemeno leto ide od vrata sljemenog nastavka do pramca i vršno leto ide na vrat vršnog nastavka do pramca. Debleno i košno leto prednjeg jarbola mogu biti dvostruka, dok su deblena i košna leta ostalih jarbola uvek dvostruka. Na šturom jarblu razlikuju se debleno, gornje i donje vršno leto. Debleno leto šturog jarbola može biti dvostruko, što zavisi od veličine jedrenjaka.
   Votke suposebna leta koja su se nalazila na starim jedrenjacimai išle su od pramčanog jarbola do kosnika. Služile su kao vodilice za prečke i letnjače, zato što su se ta jedra razapinjala i skupljala uz njih. Na modernim jedrenjacima s golim čeličnim kosnicima sva leta završavaju na kosniku, pa je nastala razlika između leta i votki.
   Klobučnice su čela koja drže krajeve križeva, a služe i za njihovo izravnjavanje, tako da križevi uvek stoje okomito na jarbol. Klobučnice donjeg križa su zakačene na krajevima križa i prolaze kroz koloture sa leve odnosno desne strane koša ili glavine. Donji košni i donji sljemeni križevi nemaju nemaju klobučnice jer ih zamenjuju poteznice gornjeg košnog i gornjeg sljemenog križa. Klobučnice gornjeg košnog i gornjeg sljemenog križa su obično stalne i uglavnom su zaskobljene za košić, ali mogu biti i pričvršćene za glavnicu.
   Stojnice su konopi ili ovijena čelik čela, koji se nalaze ispod križeva i kosnika, a ponekad i na krajevima deblenjaka. Na njima stoje mornari dok rade na križnim jedrima, prečkama ili sošnom jedru. Svaki križ ima po jednu stojnicu levo i desno od jarbola.
   Visnice su kratki konopi ili ovijena čelik čela koja drže stojnice da se ne bi preterano spuštale pod težinom mornara.
   Krajnje stojnice se nameštaju na velikim i modernim križevima, a služe za stajanje na krajevima križeva. Mogu se ugraditi i na deblenjaku, da bi na njemu mogli stajati mornari koji skraćuju sošno jedro.
   Puta su kraća čela koja su na jednom kraju pričvršćena za križ, sošnjak, kosnik ili jarbol, dok na drugom kraju nose kolotur ili omču i služe za spajanje nepomične opute s koloturima vrvi, One pretstavljaju pelaz između nepomične i pomične opute ( vrv).
   Visak je kratki lanac na kojem visi deblani križ ispod koša. Donji kraj viska je zaskobljen za središnji obruč križa, dok je gornji kraj pričvršćen na prednjem rubnjaku, krstacu ili na kračunu koša.
   Pripone kosnika su konopi, čelična čela ili čelične šipke koje drže kosnik sa strane , to jest sa leve i desne strane pramca. One služe da savladavaju bočni pritisak koji nastaje od vlaka vetra na prečke. Između krajnjih pripona kosnika se razvlači kosnička mreža koja zadržava sve prečke da se ne smoče u moru prilikom ubiranja, kao i za sigurnost mornara koji rade na kosniku da ih posrtanje talasa ne obori pod pramac broda. Mreža je obavezna za sve jedrenjake sa više od 500 t deplasmana.
   Posrtna leta su konopi, čelik čela ili čelične šipke koje pritežu nadole čunac ili prikosnik, odnosno vrh golog kosnika. Ona moraju da savladaju vlak svih leta, koja se trude da podignu kosnik, a istovremeno moraju da savladaju i izdizanje kosnika od vlaka vetra na prečke. Ukoliko se pod kosnikom nalaze dva posrtna leta, ona se zovu spoljašnje i unutrašnje ili prednje i zadnje. Ako posrtna leta drže prikosnik i čunac, tada se nazivaju posrtno leto prikosnika i posrtno leto čunca.
   Vodna leta služe da vežu glavinu i glavu prikosnika sa statvom broda. Pošto se ta leta neprekidno nalaze u dodiru sa vodom, uglavnom se izrađuju od lanaca ili čeličnih šipki. Ova leta se uglavnom ne mogu namestiti dovoljno nisko, koliko bi to bilo potrebno za čvrstoću, jer smetaju prilikom radova sa sidrom. Ona leta koja ipak toliko smetaju sidrenim radovima se uvek izrađuju od lanaca, jer bi se šipke lako iskrivile, oštetile ili pukle.


* oputajarbola.jpg (91.13 KB. 381x566 - viewed 283 times.)


                                                
POMIČNA OPUTA ( VRV)

   Služi za pokretanje jedara, križeva, sošnjaka i drugih delova snasti. Kao materijal za izradu vrva se uglavnom koristi najlon, a ređe kudelja i manila. Ako se traži posebna čvrstoća, vrv se izrađuje od savitljivog pocinkovanog čelik čela prečnika 5 do 10 mm. Ukoliko je vrv od sintetike ili prirodnog materijala, koriste se koloturi sa drvenim kolutovima, a ukoliko je napravljen od čelik čela, koriste se koloturi sa gvozdenim kolutovima. Vrv jarbolja čine: praće, podizači, klobučnice i uvlakači križeva, deblenjače i brkovi.

   Praće služe za praćanje ( okretanje) križeva u najzgodniji položaj prema vetru. Praće deblenog, donjeg i gornjeg košnog križa vode na praćnjak, dok praće ostalih križeva vode na košić i sljemeni vrat sledećeg jarbola, a odatle na palubu, gde se nameću na klinaricu. Na velikim modernim jedrenjacima se praćanje ovih križeva vrši pomoću praćnih motovila, koja su, obično, nameštena ispred onog jarbola koji je idući po redu iza onog čiji se križevi praćaju. Zbog različitog ugla praćanja križeva, praćna motovila imaju po tri osovine, a svaka od osovina po dva bubnja. Sve tri osovine mogu se okretati istovremeno, a svaka osovina praća po jedan križ. Tako se jednim motovilom odjednom praćaju tri križa, odnosno svih šest praća, jer se na jednom bubnju povlači jedan kraj praće, dok se istovremeno popušta na drugom bubnju. Bubnjevi su izrađeni od pokretnih rebara koja se mogu stisnuti ili raširiti, tako da se prečnik svakog bubnja može doterati da odgovara zatezanju s jedne, odnosno popuštanju praće s druge strane. Oni su ovako konstruisani da bi se teklaci praća namotavali jednolično i u tračno određenom iznosu.
   Protupraće su užad slična praćama, koja su se na starim jedrenjacima upotrebljavala u suprotnom smeru od praća. Svaki križ je imao 4 konopa koja su ga održavala na mestu, prema krmi praće , a prema pramcu protupraće. Protupraće se ne koriste na savremenim jedrenjacima jer su suvišne.
   Podizači križeva služe za podizanje i spuštanje pomičnih križeva, to jest gornjeg košnog, gornjeg sljemenog i vršnog križa.
   Podizači sošnjaka služe za podizanje i spuštanje sošnjaka, a svaki sošnjak ima po dva podizača, spoljašnji i unutrašnji. Unutrašnji podizač je uglavnom kolabra, kojoj je kolotur pričvršćen za zadnju stranu koša, dok je donji kolotur zakačen za petu sošnjaka ili klizaljku klizne hajmice.
   Podizač prečaka i letnih jedara je običan konop koji teče od gornjeg roglja prečke ili letnog jedra, prolazi kroz kolotur na košu ili košiću jarbola, na vratu nastavka ili na samom letu, a koji služi kao votka, pa se odatle spušta pored jarbola na palubu.
   Podizač vrške je običan jolak, koji vodi od gornjeg roglja vrške kroz kolotur pri vrhu nastavka, pa se pored jarbola spušta do palube.
   Podizač oglavnog roglja vrške, je običan jolak, čiji teklac teče od oglavnog roglja vrške preko kolotura, koji je pričvršćen na zaputki ili vršnim priponama, pa se spušta niz jarbol do palube, a koji služi da se oglavni rogalj vrške može podići iznad teklaca spoljašnjeg podizača sošnjaka, pa zatim ceo donji deo vrške prebaciti s jedne na drugu, u zavisnosti sa kojim se oglavima jedri.
   Brkovi su kolabrice s putom od čela pričvršćene na krajevima sošnjaka, a služe za pridržavanje sošnjaka sa privetrene strane. Svaki sošnjak ima po dva brka.


* oputapetojarbolnogbarka.jpg (254.17 KB. 754x649 - viewed 156 times.)


« Last Edit: July 28, 2010, 12:41:25 am by MOTORISTA, Reason: Prebacivanje slika u atačment » Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 810



« Reply #1 on: February 13, 2012, 01:51:48 pm »

Malo o jarbolu na trgovačkim brodovima.


* Jarbol-1.jpg (119.72 KB. 943x900 - viewed 236 times.)


* Jarbol-2.jpg (95.36 KB. 690x1024 - viewed 187 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #2 on: March 14, 2017, 08:28:32 pm »

Kako izgleda kad pukne stojnica. Mnogo mornara na jedrenjacima je na taj način izgubilo život. Ko se je peo zna kako je. Danas se pri odlasku u snast i kod rukovanja jedrima obavezno nosi sigurnosni pojas.
Nekada toga nije bilo, ako si imao sreću ostao si visit na križu.

* Jeza.jpg (373.97 KB. 960x720 - viewed 7 times.)

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 863


« Reply #3 on: March 14, 2017, 08:38:24 pm »



Ova tema mi je potpuno promakla do sada. A nekoliko puta su mi ove info bile potrebne pri pisanju.
Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #4 on: March 14, 2017, 08:42:38 pm »

Na palubi

* na palubi.jpg (449.46 KB. 810x1080 - viewed 10 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #5 on: March 15, 2017, 08:11:59 pm »

Mornari na križu.
Kapetani  klipera su bili takmičarski nastrojeni i gonjeni željom da uvjek budu brži od drugih. Često su radi toga zanemarivali sigurnost, koristeći veću površinu jedara nego što je vrjeme dozvoljavalo. Često se desilo da je takav brod sa pramcem zaronio u more i nije više izašao.
To je zahtjevalo ljude u snasti i po najgorem nevremenu, ako se već po palubi nije moglo hodat, jer je preko niskih bokova zalivalo more ,tamo su uvijek bili mornari.

* 20170315_194956.jpg (661.45 KB. 1226x720 - viewed 7 times.)

* 20170315_195041.jpg (365.98 KB. 565x1080 - viewed 9 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #6 on: March 15, 2017, 08:14:06 pm »

Za ljepa vremena, mornari nisu odmarali, dosta toga se imalo napraviti, zašiti pocjepana jedra, praviti upletke na konopima...

* 20170315_195054.jpg (413.95 KB. 613x1080 - viewed 9 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #7 on: March 18, 2017, 12:34:44 pm »

Na jedra.

* 20170318_122126.jpg (515.39 KB. 810x1080 - viewed 6 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #8 on: March 18, 2017, 12:36:27 pm »

Osnaščivanje u nuždi.

* 20170318_122233.jpg (308.72 KB. 960x720 - viewed 8 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #9 on: March 18, 2017, 12:58:20 pm »

Kod razapinjanja križnih jedara mornari stoje na stojnici ispod križa, slika je iz novijeg vremena pa imaju i sigurnostne pojaseve.

* SquareRig.jpg (96.97 KB. 661x400 - viewed 6 times.)

Kod pozdrava na jedrenjaku vidimo da posada stoji na križevima, za tu priliku se montira konopac iznad križa koji služi kao rukohvat. Na gornjoj slici je Amerigo V.

* fb415f607e7e4c5402850ec38940bb9d.jpg (118.67 KB. 498x750 - viewed 7 times.)

* 4e88c4d7073152fbb6b854bc23be730a.jpg (84.45 KB. 460x800 - viewed 8 times.)

Logged
ML
kapetan korvete
*
Online Online

Posts: 6 133



« Reply #10 on: March 18, 2017, 01:19:10 pm »

Osnaščivanje jedrenjaka. Veoma koristna strana, aktualna i za brodomodelare.
http://www.hnsa.org/resources/manuals-documents/age-of-sail/textbook-of-seamanship/rigging-ship/
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.034 seconds with 38 queries.