Sudbina Kriegsmarine- poslednji mjeseci

[Zukov]

Nema problema . Predstavicu celu bitku koju sam spomenuo , ali na temi gde treba . Postavicu novu temu na grupi tema " Sukobi " . Mada me cudi da niko za tu bitku nije cuo , a itekako se dogodila ...

[Zukov]

Evo i ovde da iznesem . Unapred se izvinjavam ako je off topik .

Dok su Nemacki razaraci napadali Narvik nalazila se na pucini Atlantika , nedaleko od Lofotskih ostrva , Britanska eskadra admirala Whitwortha s bojnim krstasem RENOWN i 9 razaraca . Oni su krstarili radi zastite Britanskih razaraca koji su pred Narvikom polagali mine . Oko 50 milja severozapadno od ulaza u Vestfjord , gde je 10 Nemackih razaraca zauzimalo Narvik , plovila je eskadra u kojoj su bili Nemacki bojni krstasi SCHARNHORST i GNEISENAU . Bilo je 3 : 37 h kada su sa Britanskih brodova spazili Nemacku eskadru . Admiral Whithworth je odlucio da napadne . Britanci su bili u povoljnijem polozaju , jer su bili na tamnom delu horizonta , pa ih Nemci nisu opazili . Nemacki brodovi su se jasno isticali na svetlom istocnom horizontu praskozorja . Oko 30 minuta Britanci su plovili neprimeceni zauzimajuci povoljan polozaj za napad . Whithworth je hteo prici sto blize da bi povecao preciznost . Kada je udaljenost bila 16 km teski topovi s RENOWNA su otvorili vatru . Nemci su bili iznenadjeni , pa je trebalo nekoliko minuta da odgovore vatrom . Britansko gadjanje je bilo preciznije , jer je bilo polagano pripremano . Teske granate s RENOWNA padale su za kratko vreme pogodile GNEISENAU . Nemacka vatra je bila bez uspeha . Novi pogodak na GNEISENAU je razorio uredjaj za centralno upravljanje paljbom tzv. artiljerijski direktor . To je bio odlucujuci pogodak , jer je sada svaka topovska kula morala gadjati zasebno , koristeci se vlastitim nisanskim spravama , pa je paljba postala jos nepreciznija . RENOWN je sada prebacio vatru teskih topova na SCHARNHORST . Polozaj za Nemce je postajao ozbiljan , pa su oni krenuli punom brzinom nastojeci da prekinu bitku . RENOWN nastavlja gadjanje povecavajuci i on brzinu . Vremenske prilike su se naglo pogorsavale , a vetar se i pojacavao , i talasi su bili tako veliki da je bilo tesko odrzavati punu brzinu . Tesko nevreme je otezalo i gadjanje . U 4 : 34 h jos jedan pogodak na GNEISENAU je unistio prednju topovsku kulu . Malo kasnije novi pogodak mu je unistio krmenu kulu . Time je 6 teskih Nemackih topova izbaceno iz borbe . Preostalih 12 teskih topova je neprekidno pucalo , i uspelo postici dva pogotka na RENOWN , ali nisu naneli nikakvu ozbiljnu stetu . Nemacki su brodovi nastojali po svaku cenu povecaati brzinu . To im je postepeno i uspelo , i u 5 h izgubili su se iz vida , u gustoj kisi i magli u pravcu severa . Kada je oluja presla u sneznu vejavicu Nemacki brodovi su skroz nestali iz vidokruga Britanaca . Britanski razaraci su davno zaostali , jer pri teskom nevremenu nisu mogli odrzati brzinu . Britanci su nastojali izvuci sve sto su mogli iz pogonskih motora RENOWNA , ploveci povremeno cak i brzinom od 29 cvorova . Ali motori Nemackih brodova su pokazali svoju vrednost . RENOWN je u 6 ; 30 h prekinuo dalje gonjenje Nemackih brodova . Nemci su imali srece . Brzina njihovih brodova je kasnije zbog velikih talasa pala na 23 cvora . To je moglo biti kobno , ali ih je nevreme vec sakrivalo , a RENOWN se okrenuo prema jugu prekinuvsi progon .

Boris Prikril " Nevidljivi neprijatelj na Atlantiku " drugi deo knjige

[Dreadnought]

Sve bi to stajalo da Nemački viceadmiral Gunther Lujtens (Koji je privremeno vršio dužnost komandanta flote) nije imao naređenje da odmami Britanske bojne brodove i flotu od Norveške obale ....

Zbog toga je i počeo povlačenje, kako kažeš beg ..... Posle kratke art. razmene, zahvaljijući nevremenu, brzini nemci su uskoro nestali sa vidika .... Nemačka strateguja je trijumfovala nad Britanskom taktikom ....

Uz cenu jednog oštečenog broda, Nemci su sprečili "Renown" da blokira Norvešku obalu i zada udarac Nemačkim invazionim snagama ....To je bio prvi dan operacije "Weserubung" ....

Dakle prave bitke nije ni bilo .... Nemci su odvukli Britansku flotu od Norveške obale što im je i bio cilj a Nemci su se uspešno iskrcali na Norvešku obalu ....

Izvor: "Nemačka Ratna Mornarica" - Richard Humble

[vathra]

Evo interesantnog sajta o ovoj klasi brodova.
http://www.scharnhorst-class.dk/scharnhorst/history/scharnweserubung.html
Ovde je prikaz njihove kampanje u Norveškoj.

Slike oštećenja posle bitke
http://www.scharnhorst-class.dk/gneisenau/gallery/gallgneiseweserubung.html

Na mapi operacija se jasno vidi da su Nemački brodovi posle sukoba krenuli ka severu, čime su odvukli Home fleet od Norveške.

[Director]

Razlog zašto su bežali, pored naredbe, je i u tome što su imali topove od 11' za razliku od 15' koje je imao Renown. Inače ako se pogleda konstrukcija Heer klase ona je jača od mnogih BB iz ww2 i zato i spada u BB. Dakle on nema osiromašenu konstrukciju, kao klasični bojni krstaši nego se išlo sa manjim topovima da bi se dobilo na brzini jel je to odgovaralo nemačkoj doktrini tada.

[Рашо]

Njemačka mornarica je u norveškoj kampanji izvela fantastičnu desantnu operaciju u uslovima kada je gotovo sva prednost bila na strani britanske flote. Njemci su na svojoj strani imali samo iznenađenje, što se pokazalo kao presudno. Izbjegavali su otvorene sukobe na moru i cilj im je bio odvratiti Britance od mostobrana. Istina je da su ipak pretrpjeli teške gubitke ali su na kraju ipak mogli reći "kako sam se nadala, dobro sam se udala". Uspjeh u Norveškoj je bio vrijedan svake žrtve jer ni u kom slučaju nisu smjeli sebi dozvoliti da se nađu u istoj situaciji kao 1914. godine, odsječeni od pomorskih komunikacija i blokirani u svom dijelu Sjevernog mora. Norveška je bila njihov izlaz iz eventualne blokade.

[langsdorff]

                    Ulazak nemacke u rat desio se u momentu koji najmanje odgovarao kriegsmarine-u, koji se u tom trenutku nalazio u fazi naoruzavanja, sa gomilom zapocetih projekata. Ipak okolnosti su bile takve da se moralo nastupati sa postojecim snagama, koje su sasvim sigurno bile u mnogo cemu inferiorne u odnosu na glavnog takmaca Royal navy. Glupo bi bilo trositi previse reci o tome da je royal navy raspolagao sa vise kapitalnih brodova i kada je mornaricko ratovanje u pitanju sa vecim raspolozivim ljudskim resursom, mislim pre svega na broj obucenih mornara i naravno njihovo iskustvo u ovakvim operacijama, cime se ljudstvo kriegsmarine-a sasvim sigurno nije moglo pohvaliti. Narocito ako se uzme u obzir odredjeni prekid, koji je pogodio nemacku mornaricu nakon prvog svetskog rata, a naravno i brojna ogranicenja sa kojima se mornarica suocavala. To se pre svega odnosi na prekid u izradi i konstruisanju kapitalnih brodova sa jedne strane, dok se sa druge strane ljudstvo suocavalo sa manjkom operacija sto je za rezultat imalo manjak iskustva nemackih posada na pocetku drugog svetkog rata. U tome naravno treba traziti razloge za odredjenu kako je neko vec u diskusiji ranije  pomenuo dozu neefikasnosti, sa cime se mozemo samo do nekle sloziti. Jer ako uzmemo sa cime su sve nemacka mornarica raspolagala u drugom svetskom ratu i koliku je stetu nacinila saveznicima, celu bi smo stvar mogli posmatrati i iz drugog ugla.
                  Da je kojim slucajem nemacka usla u rat 1945.godine odnos snaga na terenu bi svakako bio dosta povoljniji za kriegsmarine. Do tada bi sasvim sigurno bio zavrsen Graf Zeppelin ali i jos nekoliko nosaca aviona, zatim klasa BB koja je trebala biti veca od klase Bizmark, klasa bizmark ali i klasa BB Schanhorst trebale su biti prenaoruzane topovima veceg kalibra, uz to bi verovatno dobili i radare, sasvim sigurno bi se dosta odmaklo i u razvoju podmornica. Medjutim sve bi se ovo moglo podvesti pod ono staro : ''sta bi bilo kad bi bilo''. Konkretno mogla su se do sad cuti misljenja kako je drugi svetski rat otpoceo u najgorem mogucem trenutku za saveznike, ja bih se licno slozio sa ovom konstatacijom, ali bih svakako dodao i to da pocetak  drugog svetskog rata sasvim sigurno nije odgovarao ni samim nemcima u datom trenutku.
                  Zasto ne reci i to da je Kriegsmarine bila nista drugo do zadnja rupa na svirali za Adolfa Hitlera, koja mu je sluzila isljucivo u marketinske svrhe, znacajna u najvecoj meri za njegovu nazi propagandnu masineriju usmerenu ka podizanju morala kod nemackog naroda. U prilog toga nam najbolje govori nacin na koji su se u nemackoj tada gradili narocito brodovi, bez nekog preteranog plana i programa, koliko je samo bilo zapocetih projekata koji nisu nikada zavrseni. Najbolji prilog tome je graf Zeppelin koji nikada nije usao u operativnu upotrebu, a svakako da je bio preko potreban mornarici. Admiral Reader je nesporno bio caovek sa vizijom , covek koji je znao sta i kada treba ciniti, ali nisam bas siguran da je u samom Berlinu nailazio na razumevanje, za svoje planove. Imajuci to u vidu dosta lakse cemo razumeti sve ono sto se desavalo u samom kriegsmarine-u, ali i oko njega. Odlazak Readera moze se smatrati krajem nemacke povrsinske flote u drugom svetskom ratu, jer je mornarica u tom trenutku izgubila coveka koji se u berlinu zestoko borio za njene interese, ali i coveka koji je najbolje razumeo njenu problematiku. To se sasvim sigurno nemoze reci za samog Hitlera koji je vec nakon bitke u barencovom moru okrenuo ledja mornarici, ali i njenim projektima. Dolaskom Denica na celo kriegsmarine-a profitirali su samo podmornicari, koji su dobili svog coveka na celu mornarice, sto je konkretno znacilo da ce svi resursi biti usmereni u razvoj podmornica, sto je naravno u datom trenutku bilo i najsvrsishodnije. Podmornice su takodje u jednom momentu pokazale svoju ranjivost, tako da su vrlo brzo postale pokretne mete saveznickim snagama, postavsi tako rod sa najvecim ljudskim i materijalnim gubitcima u istoriji. Ne mogu se setiti tacnog podatka ali cini mi se da su izgubili negde oko 80% svijih snaga. Ispravite me ako sam pogresio.
                   Dve stvari mozemo staviti na teret kriegsmarine-u, a to su: nemogucnost da se omuguci invazija nemackih trupa na veliku britaniju, sto je u velikoj meri doprinelo da se sto pre krene na rusiju, sto ce se na kraju pokazati fatalno za nemacku, druga stvar bi naravno bila ta sto nisu uspeli da sprece iskrcavanje u normandiji. Romel je ispravno primetio kako zapadnu obalu nije bilo moguce odbraniti sa kopna, tu se naravno od pocetka znalo da ce saveznici proci, samo je bilo pitanje uz kolike ljudske zrtve. Da je Kriegsmarine bio u boljem stanju i na visini zadatka pitanje je da li bi do iskrcavanja i doslo. Ovako mozemo samo da svedocimo o tuznom kraju kriegsmarinea, koji je nekako od samog pocetka bio predodredjen za to. Za svaku pohvalu je naravno hrabrost koju su iskazali nemacki mornari i njihova komanda u celom drugom svetskom ratu.   

[Рашо]

                   
                  Zasto ne reci i to da je Kriegsmarine bila nista drugo do zadnja rupa na svirali za Adolfa Hitlera, koja mu je sluzila isljucivo u marketinske svrhe, znacajna u najvecoj meri za njegovu nazi propagandnu masineriju usmerenu ka podizanju morala kod nemackog naroda. U prilog toga nam najbolje govori nacin na koji su se u nemackoj tada gradili narocito brodovi, bez nekog preteranog plana i programa, koliko je samo bilo zapocetih projekata koji nisu nikada zavrseni. Najbolji prilog tome je graf Zeppelin koji nikada nije usao u operativnu upotrebu, a svakako da je bio preko potreban mornarici.

Pa ne bih se baš složio da nije bilo nikakvog plana i programa. Postojao je ambiciozni "plan Z" razvoja flote, ali su se u međuvremenu promjenili prioriteti. Čelik je bio potrebniji da se popune rupe u stepama na Istoku.

[langsdorff]

                        Slazem se sa tobom u vezi ''plana z'' razvoja flote, koji je u pocetku sasvim sigurno postojao. Na celu kriegsmarine-a je tada bio admiral Reader koji je imao u planu razvoj velike i snazne flote povrsinskih brodova, koja bi bez problema parirala royal navy-u. Ali kao sto to obicno u zivotu biva planovi su jedno a realnost nesto sasvim drugo, tako da je sve manje vise i ostalo u domenu planova sa tek nesto realizovanih projekata, dok je jedan broj bio u fazi izrade pri cemu iz te faze nikada nije ni izasao, a veliki broj projekata nije otisao dalje od papira. Za ne ulazak graf Zeppelina u aktivnu sluzbu mozda je najvise kriv sukob koji se vodio izmedju admirala Readera i Hermana Goeringa zapovednika luftvafea.