Dešavanja u Moldaviji

[MOTORISTA]

Moldavci biraju između aktuelnog predsednika i bivše premijerke
Tanjug 15.11.2020.

Građani Moldavije danas izlaze na predsedničke izbore na kojima se nadmeću dosadašnji predsednik Igor Dodon, blizak Moskvi i Maja Sandu, bivša premijerka koja se zalaže za snažnije veze sa EU, a rezultati najnovijih anketa pokazuju da kandidati imaju gotovo jednake izglede za pobedu.

U saopštenju centralne izborne komisije potvrđeno je da je otvoreno preko 2 hiljade glasačkih mesta širom zemlje, preneo je Rojters. Maja Sandu (48) je obećala da će obezbediti veću finansijsku podršku iz EU, a dosadašnji, proruski predsednik Igor Dodon obećao je da će stabilizovati unutrašnjepolitičku situaciju u regionu Transdnjestrija u kojem se govori ruskim jezikom. Ukoliko pobedu odnese Sandu, može se očekivati da će raspisati prevremene parlamentarne izbore kako bi konsolidovala svoju vlast.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

15.11.2020.

Predsednički izbori u Moldaviji: Referendum o dve suprotne vizije budućnosti
AUTOR: Beta

Građani Moldavije u nedelju u drugom krugu predsedničkih izbora biraju između aktuelnog proruskog šefa države Igora Dodona i prozapadne kandidatkinje Maje Sandu, bivše premijerke.

Sandu, bivša ekonomistkinja Svetske banke, osvojila je 36,2 odsto glasova u prvom krugu pre dve nedelje, dok je Dodona podržalo 32,6 odsto birača. Današnji izbori se smatraju referendumom o dve suprotne vizije budućnosti zemlje koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine. Sandu i Dodon, koga je podržao ruski predsednik Vladimir Putin, rivali su od 2016. godine kada ju je on pobedio tesnom razlikom na predsedničkim izborima.

Moldavija je od sticanja nezavisnosti 1992. godine podeljena na one koji su za bliže odnose sa EU i na pristalice čvršćih veza sa Moskvom. Dok je u zemlji sa 3,5 miliona stanovnika na vlasti bila proevropska koalicija, Moldavija je 2014. godine potpisala sporazum o bližim političkim i ekonomskim vezama sa EU. Međutim, Brisel je od tada sve više kritičan prema napretku Moldavije u reformama. Sandu je obećala da će obezbediti veću finansijsku podršku Brisela ako postane predsednica.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Dodonu nisu pomogli ni glasovi Pridnjestrovlja: Moldavija dobila predsednicu


Bivša premijerka Moldavije i predsednica opozicione partije „Akcija solidarnosti“ Maja Sandu pobedila je na predsedničkim izborima, pokazuju podaci Centralne izborne komisije.

Nakon prebrojanih 98,69 odsto biračkih listića, Sandu vodi sa 56,28 odsto glasova, dok je aktuelni predsednik Igor Dodon sakupio svega 43,72 odsto glasova. Ostalo je još da se prebroje glasovi iz dijaspore - SAD i Kanade.

Interesantno je da je dijaspora bila vrlo aktivna na ovim izborima. Glasalo je čak 260.000 osoba, od kojih je Maja Sandu dobila više od 80 odsto podrške.

Međutim, Dodon je dobio 85,6 odsto glasova birača iz Pridnjestrovlja, ali to nije uticalo na konačan ishod glasanja.

Maja Sandu je zahvalila svojim biračima na podršci i obećala da će ujediniti podeljenu tokom izbora zemlju i rešavati ekonomske probleme.

Aktuelni predsednik Moldavije Igor Dodon za sada nije priznao poraz. On je obećao da će danas održati konferenciju za štampu, nakon sednice višeg rukovodstva zemlje.

izvor

[Dreadnought]

Dodon prvo čestitao Maji Sandu pobedu na izborima, a zatim obećao da će je osporiti na sudu


Aktuelni predsednik Moldavije Igor Dodon čestitao je predsednici opozicione partije „Akcija solidarnosti“ Maji Sandu pobedu na predsedničkim izborima, ali da će se obratiti sudu zbog velikog broja nepravilnosti tokom izbornog dana.

„Preliminarni rezultati pokazuju da je moja rivalka, gospođa Maja Sandu, pobedila. Govorimo o preliminarnim rezultatima, ali želim da joj unapred čestitam", rekao je Dodon na konferenciji za štampu.

On je istakao da je njegov izborni štab zabeležio mnoge nepravilnosti na izborima i da namerava na sudu da ospori pobedu Maje Sandu.

„Moj izborni štab je registrovao ogroman broj prekršaja tokom izbora. Mi ćemo ih proveriti. Proći ćemo kroz sve sudske instance. Ako oni potvrde da je sve bilo po zakonu, mi ćemo staviti tačku na ovu izbornu kampanju“, rekao je Dodon, objasnivši da je, između ostalog primećeno potkupljivanje birača i sprečavanje ljudi iz Pridnjestrovlja da glasaju.

On je pozvao svoje pristalice da ne izlaze na proteste.

„Želim da se obratim onima koji su me podržali. Dragi sugrađani, skoro polovina birača podržala je moju kandidaturu za predsednika. Pozivam vas da budete mirni, bez protesta ili destabilizacije situacije. Reći ću vam ako bude potrebno da izađemo na ulice", rekao je Dodon.

U nedelju je u Moldaviji održan drugi krug predsedničkih izbora u kojem su se Sandu i Dodon borili za pobedu. Centralna izborna komisija je već obradila 100 procenata glasačkih listića, prema preliminarnim podacima, Maja Sandu je pobedila 57,75 procenata glasova, dok je Dodon osvojio 42,25 procenata.

izvor

[Dreadnought]

Putin čestitao Maji Sandu pobedu na predsedničkim izborima u Moldaviji


Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je Maji Sandu pobedu na predsedničkim izborima u Moldaviji.

„Očekujem da će vaš rad na čelu države doprineti konstruktivnom razvoju odnosa između naših država. To bi, nesumnjivo, odgovaralo osnovnim interesima naroda Rusije i Moldavije“, navodi se u čestitci Putina.

Ruski predsednik je poželeo novoj liderki uspeh, dobro zdravlje i napredak.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je ranije da Rusija poštuje rezultate predsedničkih izbora u Moldaviji i da očekuje da će sa novom liderkom uspostaviti uzajamno korisne odnose.

izvor

[MOTORISTA]

Maja Sandu je izabrana za novog predsednika Moldavije
B. Vlahović 17. 11. 2020.

PREDSEDNICA Moldavije u naredne četiri godine biće bivša premijerka Maja Sandu (48), koja je u nedelju pobedila u drugom krugu predsedničkih izbora. Ona je osvojila 57,75 a dosadašnji predsednik Igor Dodon 42,25 odsto glasova.

Maja Sandu namerava da traži raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora jer u parlamentu većina podržava Dodona (45).

Dosadašnji predsednik je već najavio da će osporiti pobedu Maje Sandu na sudu jer smatra da izbori nisu bili regularni, ali u Centralnoj izbornoj komisiji tvrde da ozbiljnijih neregularnosti nije bilo. Maja Sandu je za potpuno okretanje Evropskoj uniji, dok je Igor Dodon bio za saradnju i sa EU i sa Rusijom, jer voće i vino, koje je glavni izvoz Moldavije, može da se prodaje samo u Ruskoj Federaciji.

Dok je bila premijerka Maja Sandu je ukinula učenje ruskog u školama. Ona smatra da je Dodon napravio veliki greh što je odlučio da Moldavija kupuje ruski gas i njena kampanja je između ostalog bila bazirana i na kritici dosadašnjeg predsednika što se orijentisao na jačanje saradnje sa Rusijom, a ne sa EU. Još jedna stvar na kojoj je udružena opozicija insistirala na ovim izborima je borba protiv korupcije.

Igor Dodon i Maja Sandu su i 2016. bili suparnici, i tada je u drugom krugu pobedio Dodon.

Zanimljivo je da su istraživanja pre izbora pokazivala da 80 odsto građana smatra da veze sa Rusijom treba da budu još jače i da je tek 18 odsto protiv zbližavanja sa Moskvom, ali je i pored toga Maja Sandu pobedila sa znatnom razlikom. U Moskvi su bili svesni da poraz Dodona znači i da će njegov protivkandidat nastojati po svaku cenu da zemlju preorijentiše ka Zapadu.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Novoizabrana moldavska predsednica: Uložićemo napore za pozitivne odnose sa Rusijom


Novoizabrana predsednica Moldavije i lider stranke Akcija i solidarnost Maja Sandu sastala se sa ruskim ambasadorom u zemlji Olegom Vasnjecovom kojem je rekla da namerava da uloži napore na uspostavljanju pozitivnih i pragmatičnih odnosa sa Rusijom.

„Moja misija je da zemlju izvučem iz međunarodne izolacije i uspostavim dobre odnose sa Rusijom, što će rešiti važne probleme za građane. Uložiću sve napore da uspostavim pozitivne, pragmatične i predvidljive odnose sa Rusijom. Nadam se da ćemo od sada imati dobru saradnju“, istakla je Sanduova, navodi se na stranici Akcije i solidarnosti na Fejsbuku.

Moldavska predsednica i ambasador Rusije razgovarali i o bilateralnoj saradnji dveju zemalja. Sanduova je zahvalila ambasadoru na prenetim čestitkama ruskog predsednika Vladimira Putina.

Takođe je saopštila da je sa Rusijom postignut preliminarni dogovor o započinjanju rada na produženju oslobađanja od carina na izvoz određenog broja moldavske robe, čiji rok ističe krajem ove godine.

U Moldaviji je 15. novembra održan drugi krug predsedničkih izbora. Kandidati u drugom krugu izbora bili su dosadašnji predsednik Igor Dodon, koji se kandidovao za drugi mandat, i bivša premijerka Maja Sandu. Prema preliminarnim podacima na sajtu Centralne izborne komisije, nakon obrade 100 odsto glasačkih listića, Sanduova je pobedila na predsedničkim izborima sa 57,75 odsto glasova, dok je za Dodona glasalo 42,25 odsto birača.

izvor

[MOTORISTA]

Otpuštena je zbog nezadovoljstva Moskve, a sada ima priliku da joj zada veliki udarac
J.R. 19.11.2020.

Opoziciona kandidatkinja Maja Sandu pobedila je u nedelju postala predsednica Moldavije i prva žena na čelu te istočnoevropske zemlje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sandu je u drugom krugu predsedničkih izbora dotadašnjeg lidera Igora Dodona koji se smatra jednim od najvećih pristalica ruskog predsednika Vladimira Putina na postsovjetskom prostoru. Nasuprot tome, Sandu se od početka predstavljala kao proevropska kandidatkinja koja će se zalagati za iskoronje korupcije u Moldaviji. Dodon i Sandu su i 2016. bili suparnici, a tada je u drugom krugu pobedio Dodon. Ovog puta Sandu pobedila je u prvoj rundi glasanja pre dve nedelje zahvaljujući velikoj podršci Moldavaca koji žive u inostranstvu, ali nije uspela da obezbedi dovoljno glasova za direktnu pobedu, zbog čega je održan i drugi krug. Poraz Dodona smatra se i porazom Kremlja, jer ga je Putin otvoreno podržao u ovoj trci.

Ko je Maja Sandu?

Bivša ekonomistikinja Svetske banke i premijerka, 48-godišnja Maja Sandu naklonjena je vrednostima Evropske unije i jasno je da će raditi na tome da Moldaviju izvuče iz ruske orbite. Započela je karijeru u vladi 1994. godine, radeći za moldavsko Ministarstvo ekonomije. Četiri godine kasnije otišla je da radi u moldavskom ogranku Svetske banke, a 2005. godine vratila se u Ministarstvo ekonomije, gde je zauzimala razne funkcije, od konsultanta do direktora kancelarije. Po završetku Škole vlade na Univerzitetu Harvard 2010. godine, postala je savetnik izvršnog direktora Svetske banke u Vašingtonu. Posle dve godine boravka u Vašingtonu, Sandu se 2012. godine vraća u Moldaviju i zauzima mesto ministarke obrazovanja. Pod njenim rukovodstvom, ministarstvo je pooštrilo procedure za polaganje ispita i proglasilo je izučavanje ruskog jezika neobaveznim u školama. Iako je proučavanje ruskog jezika bilo obavezno pre ove promene, Sandu je objasnila da je odluka imala za cilj da roditeljima pruži izbor u pogledu toga koje jezike njihova deca uče. Sandu je mesto ministarke obrazovanja napustila 2015. godine, a sledeće godine postala je vođa pro-EU Stranke akcije i solidarnosti.

Ona je 2019. šest meseci bila premijerka Moldavije. Predvodila je kabinet nakon što su njena stranka i njene savezničke političke snage formirale koalicionu vladu sa Dodonovom Socijalističkom partijom (PSRM), u pokušaju da oduzme kontrolu nad politikom zemlje od milijardera oligarha Vladimira Plahotnjuca. Sandu je otpuštena u novembru 2019. nakon što je parlament izglasao nepoverenje njenoj vladi. Zvanični razlog je bilo nezadovoljstvo radom svojih ministara, međutim, izvori su rekli da bi pravi razlog mogao biti ili nezadovoljstvo Moskve "prozapadnom“ premijerkom. Sandu je svoju predsedničku kampanju vodila na obećanjima da će reformisati pravosudni sistem, podržati razvoj poslovanja, podići penzije i približiti Moldaviju Evropskoj uniji. Zemlja trenutno ima sporazum o bezviznom putovanju sa EU. Njen predizborni program fokusirao se na borbu protiv korupcije.

- Suočeni smo sa izborom - prepustiti vladu na milost i nemilost korumpiranom sistemu, a stanovništvo samo sebi ili ga radikalno prepraviti izgradnjom efikasne vlade koja brine o svim građanima. Biću predsednik koji će u zemlji dovesti stvari u red i radiću na tome da osiguram pravdu i dobrobit svakog građanina - rekla je Sandu.

Sandu je dobila najviše podrške u velikim gradovima, a pripadnici moldavske dijaspore su za nju aktivno glasali iz inostranstva. Ona je više puta pozivala na približavanje Moldavije EU i kritikovala je Dodona zbog njegove prevashodne usredsređenosti na odnose sa Rusijom. Ona se zalaže za povlačenje ruskih mirovnjaka sa otcepljene teritorije Pridnjestrovlja i pažljivo bira reči kada je u pitanju tema vlasništva nad anektiranim Кrimom. U nedavnom intervjuu sa ukrajinskim novinarom Dmitrijem Gordonom, Sandu je rekla da poštuje ukrajinski teritorijalni integritet.

- Verujem da su Moldavija i Ukrajina u istom geopolitičkom čamcu - naglasila je ona.

Uskoro se očekuju prevremeni parlamentarni izbori kako bi sandu učvrstila moć jer je parlament trenutno pod kontrolom socijalista. Moldavija, stisnuta između Ukrajine i Rumunije, proteklih decenija obeležena je političkom nestabilnošću. Evropska unija je 2014. sa tom državom potpisala sporazum o bliskijim trgovinskim i političkim odnosima, ali Brisel je često kritičan prema izostanku reformi u Moldaviji.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Aktuelni šef moldavske države: Izjava nove predsednice o Pridnjestrovlju ozbiljna greška


Izjava novoizabrane predsednice Moldavije Maje Sandu da rešenje za pitanje Pridnjestrovlja treba da podrazumeva potpuno povlačenje ruskih mirovnjaka naišla je na brojne komentare kako u Moldaviji, tako i u Rusiji. Aktuelni predsednik Igor Dodon, inače proruski orijentisan, smatra da je takva izjava ozbiljna greška.

„Kakva je to izjava izabranog predsednika? U zemlji gde je pridnjestrovski problem još nerešen, u zemlji u kojoj postoji 35-40 odsto ruskojezičnog stanovništva“, prokomentarisao je Dodon tokom gostovanja na TV kanalu NTV Moldova.

Uveren je da će se antiruska politika negativno odraziti na Moldaviju i na političara koji je bude sprovodio.

Ruski senator Andrej Klimov smatra da bi povlačenje ruskih mirovnjaka moglo da bude uzrok eskalacije situacije u tom regionu.

„Ruski vojnici se nalaze u Pridnjestrovlju ne zato što mi to toliko želimo. Ako se oni odatle povuku, konflikt bi mogao da uđe u nov, usijani stadijum što nikome neće biti prijatno“, upozorio je on i posavetovao moldavskom rukovodstvu da odustanu od potrebe da ugode američkim partnerima.

Senator Aleksej Puškov podseća da u Pridnjestrovlju živi oko 220.000 ruskih građana, a njihovi interesi i bezbednost važniji su, kako kaže, od bučnih izjava nove predsednice.

Podsetimo, nova predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da Krim smatra teritorijom Ukrajine, a da kada je reč o Pridnjestrovlju rešenje konflikta mora da podrazumeva potpuno povlačenje ruskog mirovnog kontingenta.

„Govorila sam o tome kada sam bila premijer i, uveravam vas, da ću isto to govoriti kad stupim na dužnost predsednika“, rekla je Sandu intervjuu za „Evropsku pravdu“.

Ona je, istovremeno, priznala da su građani Moldavije podeljeni po pitanju Krima i da ima onih koji ne dele njeno mišljenje.


Situacija u Pridnjestrovlju

Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.

Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.

Ove godine se navršava 28 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Mir u zoni sukoba održavaju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavskih i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine.

Mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti.

izvor

[Dreadnought]

Nova moldavska predsednica: Izvela sam iz kome spoljnu politiku Moldavije


Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da je za dve nedelje nakon izbora „izvela iz kome“ spoljnu politiku zemlje.

„Predlažem vođenje uravnotežene spoljne politike u korist građana, koja će izvesti zemlju iz izolacije. Za dve nedelje sam izvela spoljnu politiku iz kome, kako bi Moldavija adekvatno bila predstavljena na međunarodnom nivou i počela sam da obnavljam odnose sa Rumunijom i Ukrajinom“, izjavila je Sandu.

Prvi telefonski razgovore koje je obavila Sandu, nakon što je izabrana za šeficu države, bili su sa predsednicima Rumunije i Ukrajine, Klausom Johanisom i Vladimirom Zelenskim.

Govoreći o Rusiji, Sandu je u intervjuu za ukrajinski list „Evropska pravda“ rekla da bi za rešenje sukoba u Pridnjestrovlju bilo potrebno da se odatle povuku ruski mirovnjaci. Aktuelni predsednik države Igor Dodon je tu izjavu nazvao ozbiljnom greškom.

Istovremeno, novoizabrana predsednica je istakla da će glavni prioriteti u njenom radu biti borba protiv korupcije i reforma sudskog sistema.

„Borba protiv korupcije i reforma sudskog sistema biće prioritet broj jedan u mom radu. Više puta sam govorila da korupcija predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti“, rekla je Sandu.

izvor

[Dreadnought]

Nova predsednica Moldavije traži povlačenje ruskih mirotvoraca iz Pridnjistrovlja


Izabrana predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da će tražiti povlačenje Operativne grupe ruskih snaga iz nepriznate republike Prednjistrovje.

„Zalagaću se za povlačenje grupe ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja. To je zvanični stav Moldavije koji se nije menjao i ja ću ga nastaviti. Tu nema ničeg novog. Sve naše vlade su imale takvu tačku gledišta. Ta operativna grupa treba da se povuče, municija da se iznese. Vrlo je važno obnoviti teritorijalnu celovitost i nezavisnost Moldavije“, rekla je Maja Sandu u intervjuu televiziji „Moldova 1“.

Nova predsednica je ranije saopštila da „meki pristup“ na pregovorima o rešenju pridnjestrovskog konflikta nije bio efikasan. Ona smatra da status regiona, nakon reintegracije još uvek treba tražiti. Ona se usprotivila predlogu bivšeg predsednika Igora Dodona o federalizaciji Moldavije.

izvor

[MOTORISTA]

Nova predsednica Moldavije protiv federalizacije, koja bi zadovoljila stanovnike koji govore ruskim jezikom
B. Vlahović 29. 11. 2020.

NOVOIZABRANA predsednica Moldavije Maja Sandu već je počela da daje zabrinjavajuće izjave koje mogu da budu uvertira za podizanje tenzija u Pridnjestrovlju, a to kasnije može da dovede do rata u tom delu istočne Evrope.

Ratoborna Maja Sandu traži da se povuku svi ruski mirotvorci iz nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike i poziva rukovodstvo u Kijevu da i Ukrajina pravi jači pritisak na susedno Pridnjestrovlje. Dosadašnji predsednik Moldavije Igor Dodon svestan je da to može da dovede do rata. On podseća Maju Sandu da u zemlji ima 35 do 40 odsto rusko-jezičkog stanovništva, dakle onih koji svakodnevno koriste samo ruski. Posle pobede na predsedničkim izborima na kojima je dobila 57,72 odsto glasov, a njen suparnik Dodon 42,28 - Maja Sandu je krenula da raspetljava stari problem ali na krivi način. Teranjem ruskih mirotvoraca koji garantuju mir u tom delu istočne Evrope može samo da se stvore uslovi da se zapuca i rasplamsa rat tamo  gde oružja ima previše.

Jedini mudar put je da se kompromis traži za pregovaračkim stolom jer sve ostalo se može pretvoriti u krvavu avanturu. Maja Sandu je protiv federalizacije zemlje koja bi zadovoljila i stanovnike Pridnjestrovlja. Ona insistira da Rusija što pre povuče svoje mirotvorce. Doduše, u Moldaviji je vlast predsednika ograničena i veću ulogu u donešenju odluka ima parlament. Zato Maja Sandu insistira da se u Moldaviji što pre održe parlamentarni izbori jer se nada da će onda imati većinu poslanika na svojoj strani. U sadašnjem parlamentu je više pristalica doskorašnjeg predsednika Igora Dodona. Nova predsednica ne veruje u efikasnost "mekog prilaza" rešavanju problema iako je to jedini način za mirnu reintegraciju teritorija. Na nedavnoj konferenciji za novinare, Sandu je kazala da Rusija podržava Pridnjestrovlje, daje mu gas i pomaže mu na razne načine. A na pitanje o mirotvorcima rekla je: "Ako već treba da ih bude, neka to budu vojnici iz drugih zemalja, a ne iz Rusije"

Da podsetimo, mirotvorci su u region došli 1992. u skladu sa dogovorom o prestanku oružanog konflikta. Od tada nije bilo ozbiljnijih sukoba, pa se ova misija ocenjivala kao uspešna. Kontingent mirotvoraca u Pridnjestrovlju je sastavljen od ruskih, moldavskih i pridnjestrovskih vojnika. Osim njih tamo su i posmatrači iz Ukrajine. Ne smetaju Maji Sandu samo ruski mirotvorci jer njih je svega 402. Ona bi htela da se reši i onih koji čuvaju velika skladišta oružja koja su Rusi nasledili od SSSR. Osim ruskih mirotvoraca, u Pridnjestrovlju je 355 moldavskih vojnika i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine. Pored mirotvoraca, Rusija ima i Operativnu grupu ruske vojske u Pridnjestrovlju koja je formirana na osnovi nekadašnje 14. armije kojom je komandovao u sovjetsko vreme general Aleksandar Lebed. Taj general je i zaustavio sukob koji je buknuo početkom devedesetih. Sada je broj tih vojnika bitno smanjen pa Rusi imaju zajedno sa svojim mirotvorcima oko 1.700 vojnika i oficira u Pridnjestrovlju. Jedan od glavnih zadataka ruskih vojnika je čuvanje velikih vojnih skladišta u selu Kolbasna. To su ogromne količine municije ostale iz sovjetskog vremena koje objektivno Rusi ne mogu da vrate u zemlju.

Posle zahlađenja odnosa Rusije i Ukrajine, postala je nemoguća rotacija ruskih vojnika u Pridnjestrovlju jer Ukrajina ne dopušta da pređu preko njene teritorije. Na to su u Moskvi odgovorili kontramerama, pa je oko 220.000 građana Pridnjestrovlja dobilo dokumente Ruske Federacije i postali su njeni državljani. Rotacija vojnika više nije ni potrebna jer Rusi regrutuju vojnike od domicilnog stanovništva. Nova situacija je uticala da polovina građana Pridnjestrovlja ima dvojno državljanstvo. Naravno da te ljude Maja Sandu ne može nikako da vrati u Rusiju i oni sigurno neće napustiti svoje domove. Jedino na šta može da računa da mirotvorci postanu zaštitnici svog Pridnjestrovlja.

Nova predsednica, ipak, ima dovoljno političkog iskustva i ostaje nada da neće ponoviti grešku gruzinskog predsednika Mihaila Sakašvilija koji je 2008. godine napao ruske mirotvorce koji su bili na liniji razgraničenja Gruzije i Južne Osetije. Ako Sandu pokuša da upotrebi silu, Rusija će automatski priznati Pridnjestrovlje kao državu. Dobri poznavaoci prilika kažu da će se u Pridnjestrovlju odnositi veoma oprezno prema novoj predsednici jer se ona protivila da građani Moldavije koji žive u Pridnjestrovlju glasaju na predsedničkim izborima. Oni su to doživeli kao diskriminaciju. Pojednostavljeno rečeno ona je bila za to da glasaju samo oni za koje je verovala da su njene pristalice. Osim toga, Sandu ima i državljanstvo susedne Rumunije što se negativno doživljava u Pridnjestrovlju.

Da podsetimo, konflikt u tom regionu devedesetih godina prošlog veka je buknuo zbog rumunizacije jer je većina stanovnika Pridnjestrovlja bila protiv pripajanja ovoj zemlji. Pošto Maja Sandu ne skriva svoju prozapadnu orijentaciju logično je što prorusko stanovništvo u Pridnjestrovlju nema prema njoj političke simpatije. Od onih koji žive i rade izvan granica Moldavije njeni poklonici su većinom gastarbajteri koji su na Zapadu. Od milion i po glasača u Moldaviji čak 250.000 glasalo je u inostranstvu. Većina politikologa se slaže da Maja Sandu nije samostalna politička figura i da je pod velikim uticajem zapadnih ambasadora, pa će u dogovoru sa njima i vući poteze. Ali da bi mogla da bitno utiče na spoljnu politiku Moldavije ona mora da ima većinu u parlamentu a zasad je nema. Premijer u Moldaviji ima važnije ingerencije od predsednika, a sadašnji predsednik vlade Jon Kiku je bivši savetnik odlazećeg predsednika Igora Dodona. Kiku je upravo zamenio Maju Sando.

Uopšte ne treba sumnjati da će nova predsednica Moldavije pokušati da organizuje prevremene parlamentarne izbore, a zatim i da izabere novog premijera.

Tri naroda

Na površini od 4.163 kvadratna kilometara, na levoj obali Dnjestra živi oko 469.000 stanovnika Pridnjestrovlja, koje se često uzima kao primer zamrznutog konflikta! Oko 60 odsto stanovnika su Rusi i Ukrajinci. Službeni jezici su moldavski, ruski i ukrajinski. Glavni grad je Tiraspolj. Imaju svoju valutu - pridnjestrovsku rublju.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Predsednica Moldavije opet zatražila da ruski vojnici napuste Pridnjestrovlje


Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu saopštila je da ruski vojnici treba da se povuku iz Pridnjestrovlja i izvezu oružje koje čuvaju tamo.

„U Pridnjestrovlju se nalazi ruska operativna grupa o kojoj nikad nije postignut dogovor sa Moldavijom. Zato je stav države da vojska mora biti povučena, a oružje izvezeno sa teritorije Moldavije“, izjavila je Sandu.

Po njenim rečima, o ovom pitanju namerava da razgovara sa Moskvom. Ona je naglasila da mirovnu misiju u regionu treba transformisati u civilnu.

„U Pridnjestrovlju odavno ne postoji opasnost od rata. Mirovna misija treba da bude civilna, pod okriljem OEBS-a. To je stav Moldavije koji ja naglašavam“, zaključila je ona.

Maja Sandu je i prošle nedelje saopštila da će se zalagati da se ruski mirovnjaci povuku iz Pridnjestrovlja.

Podsetimo, mirovnjaci obavljaju službu na 15 kontrolnih punktova, koji se nalaze na ključnim deonicama zone bezbednosti. Pored toga, oni čuvaju skladišta sa 20.000 tona municije u Kolbasnu koje je tu prebačeno nakon povlačenja sovjetskih snaga iz evropskih država.

izvor

[Dreadnought]

Rusija ne pregovara o zameni svojih mirovnjaka u Pridnjestrovlju


Pitanje zamene ruskih mirovnjaka u Pridnjestrovlju na civilne posmatrače nije ni u međunarodnoj niti u bilateralnoj agendi Rusije i Moldavije, saopštio je Sputnjiku dobro informisani neimenovani izvor.

Novoizabrana predsednica Moldavije Maja Sandu saopštila je na konferenciji za štampu da ruski mirovnjaci treba da napuste Pridnjestrovlje i predložila da ih zamene civilni posmatrači, pod okriljem OEBS-a.

„Ova destruktivna izjava ne pomaže rešavanju krize u Pridnjestrovlju i stabilnosti u regionu. Ruska operativna grupa se nalazi u Moldaviji na zakonitoj osnovi. Ona osigurava rusko učešće u zajedničkim mirovnim snagama, u koje ulaze i mirovnjaci iz Moldavije, Pridnjestrovlja i posmatrači iz Ukrajine, i čuvaju skladište municije“, naglasio je izvor.

izvor

[dead1]

Nova predsjednica ocigledno nije pogledala sta se dogodilo Gruziji, Ukrajini a i Armeniji kad su isli protiv Ruskog medvjeda!