JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 9 130
|
 |
« Reply #212 on: February 11, 2022, 01:34:47 pm » |
|
Mуслиманска (хиџретска) година
Mуслимани (Турци) рачунају време и броје своје године по месечним месецима и месечним годинама, не доводећи их ни у какву везу с хришћанским, сунчаним годинама. За почетак муслиманског (или исламског) календара узима се Хиџра, пресељење посланика Мухамеда из Меке у Медину 622. године (по грегоријанском календару).
Месечни је месец време од једне месечне мене до друге и има 29 дана, 12 сати, 44 минута и 3 секунди, а месечна година има 12 оваких, месечних месеца 354 дана, 8 сати, 48 минута и 36 секунди.
У једној својој обичној години муслимани броје 354 дана, те им је зато, обична њихова година, краћа од праве месечне године за 8 сати, 48 минута и 36 секунди.
Сунчана је година време за које земља једанпут обиђе око Сунца и има 365 дана, 8 сати, 48 минута и 46 секунди.
У једној обичној својој години хришћани броје 365 дана, те им је зато ова краћа од праве сунчане године за 5 сати, 48 минута и 48 секунди.
Права месечна година краћа је од праве сунчане године за 10 дана, 21 сат и 2 секунде.
Обична муслиманска (турска) година краћа је од обичне хришћанске године за 11 дана, а због месечних мена и преступних муслиманских, и преступних хришћанских година, 10, 11 или 12 дана.
Због тога се, свака нова, муслиманска година, упоређена с хришћанском годином, помера унапред за 10, 11 или 12 дана према хришћанској новој години.
Зато се муслимански исти месеци, њихове нове године, исти празници, рођендани и бајрами, померају из једног годишњег времена у друго и прелазе из лета у пролеће па у зиму и у јесен, док после овога не почну падати опет у лето.
Као што ми додајемо свакој нашој четвртој години по један дан због оних 5 сати, 48 минута и 48 секунди, за колико је права сунчана година дужа од наше обичне године, јер то износи за 4 године од прилике 1 дан, да би остали тако, што ближе правој сунчаној години, имамо због тога преступне године, и муслимани додају тако исто, свакој групи од њихових 30 година, по 11 дана, због оних 8 сати, 48 минута и 36 секунди, за колико је права месечна година дужа од њихове обичне године, јер то износи за 30 муслиманских година од прилике 11 дана, да би остали са својом годинoм што ближе правој месечној години, те тако и зато и они имају своје преступне године.
Обичне и преступне своје године муслимани су распоредили у периоде времена од својих 30 година тако, да су им 1, 3, 4, 6, 8, 9, 11, 12, 14, 15, 17, 19, 20, 22, 23, 25, 27, 28 и 30 година, обичне просте године, које имају 354 дана, а 2, 5, 7, 10, 13, 15, 18, 21, 24, 26 и 29 година, преступне године које имају 355 дана.
Према овоме, период времена у коме се сваке 4 године нашег рачунања, понавља додовање једног дана свакој нашој преступној години, износи код нас 1461 дан, док код муслимана њихов период времена од 30 година у коме се додаје 11 дана и то свакој другој или трећој години по 1 дан, износи 10631 дан.
Као што се код нашег рачунања година зна да је свака наша година преступна, које је број, делим с бројем 4 без остатка (без разломка у пуном броју количника), тако се и код муслимана ово зна, по деоби броја њихове године с бројем 30, само што код њих бројитељи (од 1/30 до 29/30) у разломцима количника, показују према бројевима како су распоређене муслиманске године у сваком периоду времена од 30 година на просте и на преступне, да ли је муслиманска година обична - проста или преступна. Разуме се да при овоме, цео број у количнику и кад нема уза никаквог разломка, код сваке 30 муслиманске године, показује да је та година обична – проста.
Тако је 1304, муслиманска (турска) година (1304 : 4 = 43 14/30) обична година, као што је и 1305 (1305 : 30 = 43 15/30), док је 1306 (1306 : 30 = 43 16/30) преступна, јер брејеви 14 и 15 у остатку или у бројитељима разломака у количницима (43 14/30 и 43 15/30) показују, у распореду од 30 муслиманских година на обичне и преступне године, а број 16, у бројитељу разломка у количнику 43 16/30 показује преступну годину.
По количницима и по бројитељима у разломцима, који иду уз целе бројеве количника, по деоби броја какве муслиманске године с бројем 30, зна се још за годину о којој је реч, у коме је периоду од 30 муслиманских година од почетка муслиманског рачунања година и која је она по реду у своме периоду од 30 година, при чему цео број у количнику показује број минулих периода а бројитељи у разломцима редни број година у првом периоду за овима. Разуме се да и овде количник у целоме броју и кад нема уза њ никаквог разломка, показује последњу (30) годину сваке периоде од 30 муслиманских година.
Тако су 1304, 1305 и 1306 турска година у 44 периоду од 30 година 14, 15 и 16 година по реду од почетка те 44 периоде, док ће 1320 турска година, бити последња у том периоду, пошто је бој 1320 делим с бројем 30 без остатка (1320 : 30 = 44) т. ј. без икаквог разломка уз цео број (44) количника.
Дванаест месеци у једној муслиманској години имају по 30 и по 29 дана, и то: беспарни, по реду од првога, дакле 1, 3, 5, 7, 9 и 11 по 30, а парни т. ј. 2, 4, 6, 8, 10 и 12 по 29 дана и зову се по реду од првог : Мухарем (30 дана), Сафер (29 дана), Реби-ул-Евел (30), Реби-ул-Ахир (29), Џемази–ул–Евел (30), Џемази-ул-Ахир (29), Реџеб (30), Шабан (29), Рамазан (30), Шевал (29), Зилxиде (30) и Зилxиџе (29 дана).
Зилxиџе, последњи месец у муслиманској години, има у преступним годинама, 30 дана, и то је онај 1 дан, који муслимани додају свакој својој преступној години, онако што ми додајемо нашем месецу фебруару 29-ти дан у нашим преступним годинама.
Муслимани су почели да броје своје године (Хиџрет) од сеобе њихова пророка Мухамеда из Меке у Медину а то је од нашег 16. јула 622. године, те смо ми зато с нашим рачунањем година од Христова рођења, старији од муслиманског (турског) рачунања за 227016 дана или 621 годину, 6 месеци и 15 дана.
|
