Činjenica je da u ovim savremenim dnevnim oborcima ima dosta mnogo porcija malih energetskih dodataka - kao što su raznorazni energetski praškovi, čokolade sa visokom postotkom kakaa, sitne žvakalice, voćne table, sa vitaminskim dodacima ... Vojnik na terenu može ceo dan da gricka nešto.
Ako uporedimo sa nekadašnjim obrocima u JNA i RM, razlika je u tome, što je u tadašnjim oborcima bilo moćnih konzerviranih obroka (bombi) sa konkretnom hranom (razne vrste mesnih konzervi), a manje tih sitnih najlonskih kesica sa slatkišima.
E sad - šta je tu u prednosti?
Da li vojniku dati tri moćna dnevna obroka, eventualno nešto malo da se zasladi između, ili napuniti kutiju sa manje kaloričnim glavnim obrocima, i uz to natrpati mnoštvo raznih voćnih, vitaminskih i energetskih slatkiša i pića.
СДО је смишљен за привремено коришћење у ратним условима кад нема услова за "нормално" припремање хране. Дакле, није то основни начин исхране у рату нити то треба да буде ни у једној армији. Користи се свугде до три дана, евентуално неки дан дуже. Зато није ни потребно да то буде нешто екстра, посебно по питању избора и разноликости јела (главног). Изузетак могу бити припадници специјалних јединица убачених у позадину противника и сличне посебне јединица за које се и припремају посебне варијанте СДО. То што се СДО користе и у миру, пре свега да се не би бацали кад им дође крај рока коришћења, је друга ствар. Ми закључке углавном изводимо из ових ситуација а не из ратних. Као што је неко већ приметио у тим стресним, ратним ситуацијама мало је коме до јела па једе шта стигне и најчешће им је сасвим свеједно какав је садржај. Битно им је да има нешто. Космонаут је добро приметио зашто се ти оброци у неким армијама састоје из лакше и брже сварљивих састојака.
Mistite li da razlike u sadržaju "modernih" SDO stranih armija u odnosu na SDO JNA ima veze i sa "namjenom" tih armija?
JNA je bila namijenjena da dejstvuje na teritoriji Jugoslavije. Dakle svojoj tetitoriji, koja se nalazi u umjerenom klimatskom pojasu i prilično je naseljena (tad još sela nibu bila ovako prazna, čak i u brdsko-planinskim oblastima).
Današnje armije su uglavnom namijenjene za neokolonijalne ratove širom trećeg svijeta, gdje je šesto zbog klimatskih uslova otežana priprema kuvane hrane, kao i njena transport do jedinica. Mnoge manje jedinice su razbacane na većem prostoru. U nekim oblastima i namjernice za pripremu kuvanih obroka se zbog klimatskih uslova moraju pakovati u konzerve...
Tako da bi jedinice ranga čete ili voda, pa čak i odjeljenja morale imati svoju kuhinju. Danas postoje i SDO za 10 vojnika.
Npr. ovaj poljski:
Tako da su vojnici prisiljeni da duže od 3-4 jedu SDO.
Naravno i prehrambene navike su se u međuvremenu promijenile. JNA SDO je kreiran prije više od 30 godina.
Možda DŽumba može reći od kad se SDO nije mijenjao, tj. je li sedamdesetih bio drugačiji nego onaj koji mi pamtimo?
Evo još nešto zanimljivo:
Ovih je bilo i kod nas.
