Šta najviše volite iz SDO-a

[trpe grozni]

Na prvoj fotografiji vidi se i AGOR-4 ili AGOR-6, ne mogu da vidm bas najbolje. Taj aparat se koristio za podgrevanje hrane na terenu.

[FF]

2007. na odsluženju vojnog roka, samo jednom smo dobili SDO za vreme celodnevnog boravka na terenu (gađanje). Bio je sa konzervom pasulja sa hamburškom slaninom. Slisto sam ga nepodgrejanog - bio mi je to najbolji obrok u vojsci -hladno, pljušti kiša, mokar do kože sedim na zemlji pokriven šatorskim krilom, ali sve sam zaboravio kada sam uzeo prvi zalogaj iz te konzerve. Stvarno je odličan i kvalitetan obrok. Drugim prilikama, obično smo dobijali konzervu mesnog nareska ili paštete. Jednom smo ceo dan istovarali 3 šlepera FOTAB avio-bombi na ruke u jednom podzemnom skladištu. Za ceo dan, sledovanje je bila konzerva paštete, bez hleba. Otvoriš konzervu, uzmeš kašiku i zahvatiš, pa u usta ...

[crki]

Šta beše drnč ? Ne sećam se da li je to beše onaj rizi-bizi ili nešto drugo ?

[Kuzma®]

Drnc je svakako deterdzentski rastvarac za ciscenje naoruzanja (permutovana su poslednja 2 slova u skracenici) ali sto se tive hrane u JNA Drnc bi trebo da je "bosanski lonac" mada su vojnici drncom zvali svasta.

[Рашо]

Svi su jeli tzv. "dvopek", i to često. Gratinirani dvopek iliti "cigla".

[micha]

   Mi smo Drnčom zvali bosanski lonac, neku vrstu đuveča,a Cigla je bila zapečena popara od starog hleba ili dvopeka sa sirom. To su jela sa svakodnevnog menija u vojničkom restoranu. SDO se dobijao samo u određenim prilikama koje sam naveo u prethodnom postu. Nismo još uvek saznali po slovima šta je koji trebao da sadrži.

[lovac]

Manje više sva čorbasta jela, kao što je čorbasta boranija sa mesom, čorbast grašak sa mesom, bosanski lonac i sl. su se u vojsci zvali drnč.

[dzumba]

Мицха је тачно навео када се издавао суви оброк. Осим наведеног требао се издавати и војнику који иде на одсуство (осим на оно које се популарно називало ПП - приватни послови). Следовала су га један или два сува оброка, зависно од удаљености крајњег одредишта. У неким јединицама то нису издавали. Код мене у јединици војници масовно нису узимали тај додељени оброк већ је то остајало у приручном магацину(код "ћате"). Делио се онима који су били гладни, нису из ко зна ког разлога стигли да оду до кухиње или су имали "везу" везу са ћатом а мрзело их је да иду на редовни ручак (вечеру).


Иначе, сваки ратни ратни батаљон је имао два комплета сувих оброка, односно било је два сува оброка за сваког војника по ратној формацији. Делио се на знак мобилизацијске или борбене узбуне. Бригада (пук ) је имао у резерви још један комплет сувог орбока. Такође батаљон је држао код себе резерву хране за спремање куваног оброка (оно што се могло чувати конзервирано или у дехидрираном стању), тако ђе за два дана. Дакле, бригада је могла да "издржи" без дотура хране 5 дана. После тога се, ако не дође попуна, прелазило се на снабдевање из "месних извора"

Најчешћи произвођачи готових конзервираних јела у време ЈНА су били "29 новембар" из Суботице и "Сљеме" из Загреба. у Сваком случају, још једном да "подвучем" то су били врло квалитетно урађени оброци и углавном врло укусни. Наравно, када си на терену, па још гладан, па још немаш где да купиш или набавиш било шта за јело, сви ускуси и жеље се појачавају. Зато је тај оброк најчешће свима остајао у добром сећању.

[momo PT61]

Najviše sam od gotovih jela volio gavrilovićev ''kiseli kuupus sa suvim mesom'',za razliku od saboraca koji su ga bacali-svako ima svoj ukus.Posle mnogo godina našao sam ga u trgovini i nisam odolio iskušenju-okus je bio isti,pa sam pokupvao celu zalihu,ali zavoleli su ga i ukućani pa se sve brzo pojelo!
Posle toga nestalo je ''zajedničko tržište'' pa nema ni kiselog kupusa Gavrilović.......

[micha]

   Odavno nismo pisali u ovom topic-u pa da u vidu rezimea pogledamo ,,Đe smo mi a đe je Europa''.

Konzervirani obrok u Francuskoj vojsci:

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/ZPv-_2q3NaY?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>


U Češkoj vojsci :

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/sLfZxOSyX_E?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>


U Australijskoj :

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/rycn4nLmg7o?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>


U Norveškoj :

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/rycn4nLmg7o?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

 

U Ruskoj :


<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/Wme8RKi3BM8?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>


I u Američkoj vojsci za vreme intervencije u Vijetnamu 1967.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/xMahwBWjJw4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>


Kao što se može videti SDO u JNA je bio najsličniji američkom iz Vijetnama pre 45 godina .

[MOTORISTA]

Francuski SDO No.12

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/tttnV5tSrzE?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[ssekir75]

правог сдо-а се сећам кад су ћале и стриц ишли на вежбе па доносили. а и деда је једно време радио неку грађевину при војсци па су им делили. некако и дан данас највише волим месни нарезак (додуше у војсци смо га звали масни насерак ). волео сам ризи бизи, а богами и двопек. у моје време га готово није ни било, па сам се нарадовао ко мало дете кад сам га случајно напипао у једном магацину (ишли смо по неки купус). паштете су биле очај живи. на сардине  смо се сви нешто мрштили. пасуљ је ретко долазио до нас, два или три пута сам га видо. кисели купус једном (не знам за друге али мени је то било најодвратније што сам икад јео, кисело ко сирће). некако '97-8. друг је са академије донео овчје месо у комадима "да храни керове луталице". добио је жешће псовање а све што је донео (а било је тога доста) сам покупио и донео кући. е онда је настао грабеж између мене и ћалета мени је то феноменално и жао ми је што не могу да га набавим више. сећам се да је једном ћале донео и неке виршле у целофану које су се грејале а могле су се јести живе. то сам тад видо и никад више.

морам да напоменем још једну ствар. пре пар година напипао сам на пијаци повећу количину војних конзерви нареска, производња "банат" банатски карловац. стандардно, штампана конзерва плавим словима, паштета црвеним. био је одличан. у исто време сам купио "цивилну" производњу за поређење, везе с везом нема очигледно да је сва производња за војску била сасвим другачија од цивилне.

од оне ситнарије била ми је интересантна инстант кафа, мада кафу не пијем, и бомбонице глукозе. скоро сам их био нашао у слободној продаји, мислим да су "витаминкине" али не могу да се сетим.

[treci puk]

@ssekir75

Bombone su bile "Paracinka" Paracin. Kao mali stalno smo na kapiji objekta (kako smo ga zvali) cekali zeleno TAM-ce.

[lovac]

Zbog prirode posla koji sam obavljao u mornarici, nisam nikada bio na klasičnom ''terenu'' tako da nikada nisam bio oslonjen na SDO kao jedini celodnevni izvor hrane.
Kad god smo išli na višednevne zadatke (ukrcaj, iskrcaj, redovne provere, opravak KR na poziciji i sl.) - to je bilo uvek oslonjeno na brodove ili obalske baterije, tako da smo se hranili sa posadama, iz njihovih kuhinja.

Ipak, tokom službe probao sam praktično sve što je bilo na raspolaganju u RM, i od svih konzervi mi se najviše dopadala stišnjena govedina u komadima, u malim konzervama od 150 gr. Neprevaziđena mesna konzerva, neponovljiv ukus!

Danas se slične konzerve mogu naći samo kod arapa - redovno ih jeden kada sam na putu, nekad i za ručak: skuvam makarone i sa vrelim testom pomešam sitno iseckane komade konzerve, sir i paradajz sos .......

Ovčiji narezak je bila najružnija konzerva koja je nuđena vojsci - niko je nikada nije hteo jesti.

[ssekir75]

bogami meni se opako svidjala .... tu govedinu nisam probao na zalost