Šta najviše volite iz SDO-a

[Morskoprase]

Evo još mojih pet para na tu temu. Iako sam i sam ekvatorialno vrlo razvijen (u bele mišiće) pa volim da jedem, ipak ima neke logike u pristupu više puta manje količine hrane.
Kao prvo, ne treba izjednaćavati sitost(osećaj) sa punim stomakom. Drugo, ako već dođje do povrede u abdomenu, svakako će biti manje sranja-doslovno i u prenesenom smislu-ako su creva manje napunjena. Treće, manja je verovatnoća davljenja vlastitim izbljuvcima zbog šoka. Sve u svemu, ne baš neke lepe stvari... Neću da propagiram amerićki naćin ishrane vojnika ali barem tu mislim, da su debelo mislili, šta i kako biti najefikasniji-pogotovo u smislu što bržeg oporavka ljudi. Medicina je svuda skupa i ima je premalo, pa se zato njome poseže u krajnjoj nuždi.

[micha]

   Ljudi ne znam da li ste bili u blizini nekoga ko se hrani ovom kosmonautskom hranom? Iako su u pitanju mladi momci (i devojke) fizički su mnogo slabiji od npr. naših očeva duplo, a od naše generacije upola. Zato se i čude istoričari kada proučavaju istorijske bitke iz ne tako davne prošlosti, i čude se kako su u I sv. ratu vojnici na rukama iznosili haubice na planinske vrhove, živeli u kamenim rupama ili pešačili od Moskve do Galicije i nazad!

   Ne kažem da se SDO jede svaki dan, ali u zapadnim armijama je veštačka sintetička hrana odavno u opticaju i u kasarnskim uslovima. Od grickalica i kremića primetio sam da se našim vojnicima razvija karakterističan miris znoja, poput plastike u kineskoj radnji. Prdež još gore, kao zapaljena plastika ispred kineske radnje. Kada nešto rade, recimo zemljane radove tipa ašov i lopata, brzo se umaraju i urade normativno barem duplo manje nego mi na, recimo nekoj ORA osamdesetih. Pričam o situacijama kada je približna motivisanost, a ne o prisili. Mladi dosta koriste i energetska pića koja su u potpunosti sintetizovana ali neku energiju ja tu ne vidim. Osim pomenutog smrada. Lično sam pokušavao u nekoliko navrata da se održim budnim prilikom duže vožnje sa raznim vrstama ovih hemikalija ali bez nekog uspeha. Nisam primetio ni Placebo efekat tj. kad sam već dao 150 RSD za konzervu bar da glumim da mi se više ne spava ali ništa. Ovde vidim da su jako popularna i u zapadnim kompletima.

   Iako ne pijem nisam protiv alkohola kao oduške i za razbijanje straha. Opet je to manje zlo nego tablete za smirenje i droga. A i donekle je prirodnije. To su koristili i naši preci, bez velike pompe ali uvek kada je potrebno. U ovim SDO-ima retko ima žestine a mogla bi se spakovati pljoska od recimo 0,1 za grejanje ili aperitiv/dižestiv.

   Odavno ne pušim ali me je oduševila, čini mi se beloruska verzija u kojoj ima 5 cigareta za posle obroka. Mislim da to ima više psihološku vrednost kada znaš da te država nije zaboravila i misli na tvoju egzistenciju.

   Kod nas poodavno nema kartonskih kutija sa SDOom a suvi obrok se pakuje u bele najlon kese tregerice u vidu paštete, dva koluta salame, krem sir, nekad parče slanine, konzerva ribe i jako, jako retko konzerva pasulja. Tako da je ova revija stranih obroka kao sajam automobila u Ženevi za naše intendante. Gledaju ono što nikad neće imati...




   

   

[dzumba]

СДО је смишљен за привремено коришћење у ратним условима кад нема услова за "нормално" припремање хране. Дакле, није то основни начин исхране у рату нити то треба да буде ни у једној армији. Користи се свугде до три дана, евентуално неки дан дуже. Зато није ни потребно да то буде нешто екстра, посебно по питању избора и разноликости јела (главног). Изузетак могу бити припадници специјалних јединица убачених у позадину противника и сличне посебне јединица за које се и припремају посебне варијанте СДО. То што се СДО користе и у миру, пре свега да се не би бацали кад им дође крај рока коришћења, је друга ствар. Ми закључке углавном изводимо из ових ситуација а не из ратних. Као што је неко већ приметио у тим стресним, ратним ситуацијама мало је коме до јела па једе шта стигне и најчешће им је сасвим свеједно какав је садржај. Битно им је да има нешто. Космонаут је добро приметио зашто се ти оброци у неким армијама састоје из лакше и брже сварљивих састојака.

[kosmonaut]

Slažem se sa vama i svim tim nutricionistima medjutim...."naš" narod je navikao na obroke kašikom uz dovoljne količine hleba. Ima to svojih prednosti i mana naravno, no nisu svi korisnici SDO-a profesionalni vojnici ( da ne ulazimo u detalje). Različita podneblja i navike uslovljavaju i drugačiju ishranu.

Gladan vojnik ne ratuje , nego sit

Partizani se sa tobom ne bi slozili.

[kosmonaut]

   Ljudi ne znam da li ste bili u blizini nekoga ko se hrani ovom kosmonautskom hranom? Iako su u pitanju mladi momci (i devojke) fizički su mnogo slabiji od npr. naših očeva duplo, a od naše generacije upola. Zato se i čude istoričari kada proučavaju istorijske bitke iz ne tako davne prošlosti, i čude se kako su u I sv. ratu vojnici na rukama iznosili haubice na planinske vrhove, živeli u kamenim rupama ili pešačili od Moskve do Galicije i nazad!

   Ne kažem da se SDO jede svaki dan, ali u zapadnim armijama je veštačka sintetička hrana odavno u opticaju i u kasarnskim uslovima. Od grickalica i kremića primetio sam da se našim vojnicima razvija karakterističan miris znoja, poput plastike u kineskoj radnji. Prdež još gore, kao zapaljena plastika ispred kineske radnje. Kada nešto rade, recimo zemljane radove tipa ašov i lopata, brzo se umaraju i urade normativno barem duplo manje nego mi na, recimo nekoj ORA osamdesetih. Pričam o situacijama kada je približna motivisanost, a ne o prisili. Mladi dosta koriste i energetska pića koja su u potpunosti sintetizovana ali neku energiju ja tu ne vidim. Osim pomenutog smrada. Lično sam pokušavao u nekoliko navrata da se održim budnim prilikom duže vožnje sa raznim vrstama ovih hemikalija ali bez nekog uspeha. Nisam primetio ni Placebo efekat tj. kad sam već dao 150 RSD za konzervu bar da glumim da mi se više ne spava ali ništa. Ovde vidim da su jako popularna i u zapadnim kompletima.

   Iako ne pijem nisam protiv alkohola kao oduške i za razbijanje straha. Opet je to manje zlo nego tablete za smirenje i droga. A i donekle je prirodnije. To su koristili i naši preci, bez velike pompe ali uvek kada je potrebno. U ovim SDO-ima retko ima žestine a mogla bi se spakovati pljoska od recimo 0,1 za grejanje ili aperitiv/dižestiv.

   Odavno ne pušim ali me je oduševila, čini mi se beloruska verzija u kojoj ima 5 cigareta za posle obroka. Mislim da to ima više psihološku vrednost kada znaš da te država nije zaboravila i misli na tvoju egzistenciju.

   Kod nas poodavno nema kartonskih kutija sa SDOom a suvi obrok se pakuje u bele najlon kese tregerice u vidu paštete, dva koluta salame, krem sir, nekad parče slanine, konzerva ribe i jako, jako retko konzerva pasulja. Tako da je ova revija stranih obroka kao sajam automobila u Ženevi za naše intendante. Gledaju ono što nikad neće imati...




   

   

Mozemo sada ici generacijski i evolucijski. Mozemo tako do feudalizma i robovlasnistva. Ljudi su bili manji, manje su jeli, bili su mnogo izdrzljiviji i krace su zivjeli(40 godina u rimskom carstvu je vec bila starost).
Svaka generacija ima za prigovoriti onoj sljedecoj, ali i obrnuto.

[dzumba]

Slažem se sa vama i svim tim nutricionistima medjutim...."naš" narod je navikao na obroke kašikom uz dovoljne količine hleba. Ima to svojih prednosti i mana naravno, no nisu svi korisnici SDO-a profesionalni vojnici ( da ne ulazimo u detalje). Različita podneblja i navike uslovljavaju i drugačiju ishranu.

Gladan vojnik ne ratuje , nego sit

Partizani se sa tobom ne bi slozili.

Кад смо већ код партизана и исхране у рату један тадашњи наставник у ВА, иначе учесник НОР-а (и прва класа ВА након ДСВ) је на причу (нама питомцима) млађих теоретичара ОНОР, да су се партизани добро борили и ако нису имали шта да једу, одговарао: "још боље би се борили да смо били сити".

[MOTORISTA]

Dok smo bili na obuci u Baru, svake subote smo dobijali SDO jer kuhinja nije radila zbog velikog čišćenja.

[MOTORISTA]

Južnoafrički.

[kumbor]

Калоријска вредност и количина намирница у СДО мора бити у складу са напорима који се очекују од војника! Сећам се кад је на Варгероли дошао командант ГМО Предраг Милић - Френки на ПЧ-134 у неку проверу, Командант Пеђа Кустец се нешто узврпољио, а Даско Миран одмах каже: "Е, Френки, морнари сад доле ручају, `ај` сачекај петнаест минута, неће свет пропасти ако их пустимо да на миру поједу, него, `ај` да сманемо по ракијицу док они заврше!"

А ми смо таман правили моче - оно кад ти "грешком" упадне парче леба у тоћ од пилетине. Код нас је обично свако бирао које ће парче да једе, а кад смо оно једном или двапут добили СДО, немам појма зашто, ваљда због "дебакулизације" бродске кухиње или истека рока СДОа?, разбили смо се, ја сам добио дијареју колико сам се прејео!

А на Косову 1998., после оних пет минута ноћног страха (кад је страдала невина крава пред зору - ко јој је крив што је била бучна у шипражју) одједном сам осетио неиздрживу глад на нервној бази и бацио се на конзерве! Због те краве су нас и вратили назад - непоуздано то, ако потежу ручну бомбу на краву, шта би тек радили Шиптарима? Није тада било смешно, иако ми данас урнебесно изгледа кад се сетим.

[lovac]

Gladan vojnik ne ratuje , nego sit

Ja bih da ispravim ovu rečenicu u smislu: ratuje i gladan i sit vojnik!
Ali najčešće pobeđuje vojnik koji je sit, jer ima više snage, jer je izdržljiviji, jer je psihofizički stabilniji ....

[kumbor]

Нисам неки стручњак за психологију, али ово што прича Ловац ми изгледа потпуно логично!

[tihi]

Povlacenje paralele izmedju hrane i izdrzljivosti nekada i sada nisu bas merodavne. To, sto su nekada vojnici bili izrzljiviji je vise posledica toga sto je vecina vojske bila seljacka, pa su ljudi pravo sa njiva i polja dosli u vojsku, navikli da rade i sa vec formiranom izdrzljivoscu. Sada su profesionalni vojnici druga prica, dobar deo njih se bilduje uz pomoc raznih preparata, steroida i hormona, sto ne daje istu snagu coveku kao neko ko ceo zivot rmba, iako izgleda kao od brega odvaljen, ipak su to misici puni vode, koji imaju veliku trenutnu snagu (da podigne nesto na kratko) ali mnogo slabiju izdrzljivost. Ja ipak mislim da je vojniku u produzenom ratovanju izdrzljivost bitnija osobina, kako za napredovanje tako i za odbranu.
 SDO treba da bude kalorican, malih gabarita i tezine, da moze sto lakse da se pripremi u poljskim uslovima. Kakav crni hleb. Potrebno je da vojnik u predahu dopuni energiju necim brzim, a ne da kuva pasulj i sece po' kile hleba. Neko je vec napisao i kakve to posledice ima pri ranjavanju stomaka, izmet i stomacni sokovi cesto dovedu do peritonitisa koji zna da bude smrtonosan, tako da u bitku sto praznijeg stomaka, ali ipak nije ni dobro da se coveku vrti u glavi od gladi, pa te energetske cokoladice, i slicne stvari su odlican izbor.
  Sto se tice energetskih pica, u pitanju je njihova aktivna supstanca, u ovom slucaju kofein i taurin koji donekle pojacava dejstvo kofeina, kao i veca kolicina secera, ponegde i D-glukurono-γ-lakton(DGL) koji metabolise glikogen u misicima i jetri , sto je secer koji koristimo za energiju. Sama konmbinacija daje coveku brzu energiju, povecava budnost (kofein), i na mene npr pozitivno deluje. Sa druge strane, definitivno nije zdravo preterivati, predozirati se ili piti na redovnoj bazi takve napitke.

[kosmonaut]

Mislim da se u onim kesicama ne nalaze prasci tj energetska pica nego pripravci za hidrataciju (mozda je to vise za prvu pomoc ali eto) i elektroliti sto je dobro kod pojacanog znojenja (sportasi ga cesto koriste).
Zbog razlicitih sadrzaja u SDO po drzavama samo se moze zakljuciti da svatko ima svoju teoriju sta je potrebno covjeku na terenu a svima su potrebe iste.

[MOTORISTA]

Grčki.

[Boro Prodanic]

Četiri obroka i gotovo, bez kesica, napitaka i slično. Baš mi je simpatično.