PALUBA
August 21, 2018, 01:00:10 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Manerhajmova linija  (Read 7421 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« on: May 01, 2009, 12:27:17 pm »

   Od svog osamostaljenja krajem 1917 godine, Finska se nikada nije nalazila u prisnim odnosima sa Sovjetskim Savezom. Da bi nekako osigurao granice svoje zemlje od velikog i moćnog suseda general Manerhajm 7 maja 1918 izdaje naredbu da se naprave preliminarni  planovi odbrambene linije na Istmusu. Ove planove su napravila dva Švedska oficira, potpukovnik Rape i major fon Hejne, i dostzavili ih generalu Manerhajmu, na osnovu čega on predlaže izgradnju odbrambene linije. Kako njegov predlog nije prihvaćen on daje ostavku na mesto glavnokomandujućeg i odlazi u inostranstvo.


* svedi.jpg (46.08 KB. 640x402 - viewed 263 times.)

Linija koju su planirali Švedski oficiri

   Naslednik generala Manerhajma, general Enkel je odmah po dolasku na čelo generalštaba počeo da proučava različite planove za pravljenje odbrambene linije. Velikih problema je imao da uveri ofanzivom zadojene oficire da je Finska siromašna, kako resursima tako i ljudstvom, da bi efikasno mogla da brani Istmus bez fortifikacija. Uspevši u svom ubeđivanju, on pravi plan lanca bunkera naoružanih mitraljezima koji bi flankirnom vatrom pokrivali delimično front ispred sebe i front ispred drugih bunkera, i tako štitili jedni druge i onemogućavali neprijateljskoj pešadiji proboj.


* enkellinija.jpg (45.58 KB. 640x402 - viewed 275 times.)

Enkelova linija

   Glavni konstruktor ovih bunkera je bio potpukovnik Fabricijus, a u jesen 1919 godine stižu i prvi Francuski oficiri, među kojima i fortifikacijski ekspert major Gros-Kois, koji je trebalo da pomogne potpukovniku Fabricijusu. Prva faza radova se izvodila na potezu od Finskog zaliva do Vuoksija, i izračunato je da je potrebno 80 bunkera za njegovo zaprečavanje. Kako je cena jednog bunkera bila procenjena na 100.000 do 110.000 Finskih maraka, a Ministarstvo Odbrane je moglo da obezbedi 6.000.000, major Gros-Kois je predložio da se troškovi smanje tako što će svi bunkeri biti prepravljeni da dejstvuju frontalno. Potpukovnik Fabricijus je protestovao, ali je general Enkel prihvatio ovaj predlog Francuza. Takođe je bilo predviđeno da bunkeri budu u stanju da izdrže tri direktna pogotka iz haubica kalibra 152 mm. Zbog ovoga je visina bunkera bila 2.5-2.6 m što je dalje otežavalo njihovo maskiranje, a zidovi bunkera su bili izgrađeni od takozvanog rezervnog betona koji nije imao čeličnu armaturu već delove stena umešane u njega. Ova linija bunkera, poznata kao i Enkelova linija, je bila izgrađena između 1920 i 1924 godine. Za to vreme su podignuta 164 betonska objekta: 111 bunkera za 1 mitraljez, 3 bunkera za 2 mitraljeza,1 artiljerijsko-mitraljeski bunker, 6 artiljerijskih bunkera, 6 komandnih bunkera, 27 skloništa za ljudstvo i 10 „betonskih rovova“.


* artbunk.gif (9.06 KB. 370x221 - viewed 458 times.)

Artiljerijski bunker za 4 oruđa

   Tokom leta 1927 godine kapetan Karikoski je bio u uinspekciji oko oblasti između Vuoksija i jezera Muola, a uskoro je na istom području i sa istim zadatkom bio i major Vos. To je značilo da je generaqlštab još uvek bio zainteresovan za gradnju linije, ali se i dalje nije ništa činilo po tom pitanju. Najzad se 1931 godine, posle puno predloga i inspekcija, donosi odluka o gradnji odbrambene linije.


* mitrbunk.gif (3.92 KB. 192x259 - viewed 244 times.)

Mitraljeski bunker

   Posle punih 8 godina pauze radovi ponovo počinju sredinom 1932 godine u sektoru Inkila. Radove je izvodio inžinjerijski bataljon u sklopu svoje obuke i zbog smanjenja cene radova. Svi ovi bunkeri su bili napravljeni da izdrže pogotke Sovjetskih haubica kalibra 152 mm, a u izgradnji 5 bunkera su iskorištene oklopne ploče koje su ostale posle gradnje dve obalske baterije. Ove oklopne ploče su bile veličine 2x3 m i debljine 100 do 150 mm , a zahvaljujući njima je značajno smanjena debljina zidova bunkera. Neke su postavljene kao pokrov bunkera, tako da je i njihova visina smanjena čime su mogli lakše da se uklope u okolinu i maskiraju.

« Last Edit: July 29, 2010, 02:47:06 pm by MOTORISTA, Reason: Prebacivanje slika u atačment » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #1 on: May 01, 2009, 12:34:22 pm »

   Posle inspekcije generala Nenonena koji je postavio pitanje protivtenkovskih prepreka, obraćena je pažnja i na ovaj veoma važan detalj. Počelo se sa gradnjom protivtenkovskih rovova, ali su za prilikom testiranja korišteni tenkovi FT-17 i Vickers 6 ton protiv kojih su ove prepreke bile efikasne, ali su zakazale protiv modernijih tenkova T-26 i BT-5/7, tako da se dešavalo da su Sovjetski tenkovi tokom Zimskog Rata jednostavno dolazili do bunkera i svojim telom zatvarali otvore, što je omogućivalo da pešadija nesmetano napreduje i zauzima ih jedan po jedan. Kao mnogo bolje rešenje su se pokazale granitne stene koje su postavljene kao „Zmajevi zubi“, jer se tako uštedelo na skupom betonu, a istovremeno su efikasno zaprešeni mogući pravci napredovanja Sovjetskih tenkova. Takođe je general Nenonen postavio pitanje šta bi sprečilo neprijatelja da dovuče jedno oruđe teškog kalibra kojim bi sa male udaljenosti gađao bunkere do njihovog uništenja, ali po ovom pitanju ništa nije učinjeno, tako da je tokom rata bilo više slučajeva da su na ovaj način bunkeri uništavani. Radovi na izgradnji su se otegli zbog nedostatka novca tokom krize 30-ih godina, tako da je intenzivno građena samo tokom četiri meseca 1939 godine, i nije bila u potpunosti završena do početka Sovjetsko-Finskog rata. I ovako nekompletirana pretstavljala je tvrd orah za Crvenu Armiju i nanela joj ogromne gubitke.


* betonskibunkeri.gif (51.32 KB. 640x317 - viewed 257 times.)

Sektori sa betonskim bunkerima

   Manerhajmova linija se prostirala od Kojvista ( danas Primorsk) na obali Finskog zaliva do Tajpalea na obalama Ladoškog jezera u dužini od oko 132 km. Linija je po dubini imala oko 40 km, a nalazila se na udaljenosti od 25 do 80 km od tadašnje Finsko-Sovjetske granice, u delu poznatom kao Istmus. Sastojala se od tri odbrambena pojasa: glavnog, drugog i trećeg u čijem se sastavu nalazio i utvrđeni rejon grada Viborga ( na Finskom Viipuru), dok je od granice do glavnog odbrambenog pojasa bio taqkozvani pojas obezbeđenja u kojem su se nalazile razne prepreke branjene mitraljesjkim bunkerima.


* betonskibunkerij.gif (65.21 KB. 640x410 - viewed 257 times.)


* bunkerilegenda.gif (15.37 KB. 640x164 - viewed 123 times.)


   Sama linija je bila izgrađena kao sistem odbrambenih čvorova koji su kombinovani sa prirodnim preprekama trebali da zaustave napadača. Odbrambeni čvorovi su se nalazili na prirodnim prolazima, između jezera i močvara na Istmusu, koji su onemogućavali efikasnu upotrebu oklopnih jedinica. Na glavnom odbrambenom pojasu su se nalazila 22 odbrambena čvora, koja su se sastojala od 4 do 5 otpornih tačaka, koje su se opet sastojale od 3 do 5 artiljerijsko-mitraljeskih bunkera okruženih rovovima kojima je bio organizovan sistem flankirne, kose i frontalne vatre. Objekti u odbrambenim čvorovima su bili izgrađeni od armiranog betona, takozvanog rezervnog betaona ili su pravljeni u varijanti poljske fortifikacije od kamena, drveta i zemlje, a svaki objekat je bio podešen za aktivno dejstvo posade. Objekti pravljeni u varijanti poljske fotifikacije su bili pravljeni, uglavnom, za jedan do dva mitraljeza i imali su pokrivku od četiri reda balvana, dva sloja kamena i slojem zemlje. Puškarnice na ovim objektima su bile duboko uvučene, tako da se bljesak vatre teško primećivao, dok je razleganje zvuka otežavalo određivanje pozicije objekta. Na mnogim objektima izgrađenim tokom 20-ih i početkom 30-ih godina počelo je da niče manje drveće i žbunje, tako da je i to doprinelo njihovom maskiranju i stapanju u okolinu.


* poljskafort.gif (9.95 KB. 500x255 - viewed 104 times.)

Sektori poljske fortifikacije


* mlpoljskefortifikacije.jpg (41.52 KB. 640x194 - viewed 103 times.)

Objekti poljske fortifikacije

« Last Edit: July 29, 2010, 02:53:02 pm by MOTORISTA, Reason: Prebacivanje slika u atačment » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #2 on: May 01, 2009, 12:41:48 pm »

Drugi odbrambeni pojas se nalazio udaljen 3 do 5 km iza glavnog i imao je u svom sastavu 39 većih i 178 manjih bunkera, koji su bili rađeni u sistemu poljske fortifikacije. Treći odbrambeni pojas se nalazio u okolini grada Viborga koji je postao utvrđeni reon. Na bokovima Manerhajmove linije, na obalama Ladoškog jezera i Finskog zaliva, nalazile su se obalske baterije koje su je štitile od napad sa mora i mogućih desantnih operacija koje bi za cilj imale zaobilaženje linije. Veliki problem je bio što samoj liniji i objektima izgrađenim u njenom sklopu nije bio zabranjen pristup, tako da je Sovjetska obaveštajna služba prikupila veliki broj podataka. Ne retko su kod poginulih Sovjetskih oficira nalažene detaljne mape određenih sektora linije.


* betonskibunkerispisak.jpg (115.42 KB. 640x602 - viewed 126 times.)

Objekti betonske fortifikacije

   Sovjetskim ratnim planom je bilo predviđeno da se Sedma armija probije preko Istmusa kroz Manerhajmovu liniju do grada Viborga, i odatle nastavi dalje na zapaad prema Helsinkiju. Istovremeno je Osma armija trebala da se probije oko Ladoškog jezera i napadne rezervu finske vojske na Istmusu, dok je Deveta armija imala zadatak da se probije ravno kroz Finsku do Botničkog zaliva. Zadatak Četrnaeste armije je bio da se preko luke Petsamo probije na jug i zauzme Laponiju.
   U rano jutro 30 novembra 1939 počeo je Zimski rat. Sovjetske trupe su za tri dana savladale zonu zaprečavanja i izbile 2 decembra ispred Manerhajmove linije. Prvi pokušaj savlađivanja linije iz pokreta nije uspeo zbog nedostatka artiljerijuske podrške, a upotrebljeni tenkovi su, zadržani protivtenkovskim preprekama, uništavani i onesposobljavani dejstvom PT topova i PT timova. Istovremeno je i Sovjetska pešadija trpela ogromne gubitke od mitraljeske vatre iz dobro maskiranih objekata, tako da nije uspela da zaštiti svoje tenkove. Tada Sovjeti menjaju svoju taktiku i dovlače artiljeriju u većem broju i pokušavaju uz njenu pomoć da razbiju odbranu. Najčešće su oko tri sata, u vreme popodnevnog sutona, vršile tridesetominutnu artiljerijsku pripremu, a zatim bi pešadija i tenkovi krenuli u masovni napad. Ni ovi napadi nisu imali naročitog uspeha, jer su tenkovi T-26 i BT-5/7 postajali žrtve PT timova naoružanih „Molotovljevim koktelima“, dok je pešadija i dalje trpela gubitke od mitraljeske vatre. Kako ovi napadi nisu imali uspeha, Sovjeti počinju da napadaju noću, ali su Finci palili reflektore kojima su zaslepljivali posade tenkova i istovremeno ponovo masakrirali napadačevu pešadiju mitraljeskom vatrom. Do sredine decembra je temperatura pala na -46° C, tako da su gotovo sva dejstava zaraćenih strana bila bukvalno zamrznuta.
   Ni ostale Sovjetske armije nisu imale većeg uspeha tako da je Osma armija bila zaustavljena jakim otporom i vremenskim prilikama. Posle početnih uspeha Devete armije, Finci su veštim manevrom uspeli da da nanesu Sovjetima teške gubitke i unište gotovo celu 44-tu motorizovanu diviziju, tako da su ih primorali da se vrate na početne položaje. Jedino je  Četrnaesta armija imala više uspeha i delimično ostvarila svoj plan.


* Lahdesectorcompanies.gif (26.63 KB. 504x362 - viewed 115 times.)

Mesto proboja linije

   Poučeni ovim neuspesima Sovjeti dovlače tešku artiljeriju, tenkove KV-1, mašine za kopanje snega i plamenobacače. Vrši se pregrupisavanje i pojačavanje trupa na Istmusu, gde je trebalo da se zada odlučan udarac Finskoj odbrani.
   Prvog februara 1940 godine počinje velika Sovjetska ofanziva sa težištem proboja Manerhajmove linije. Juriši Sovjetskih trupa su se smenjivali jedan za drugim, a većina borbi se vodila prsa o prsa bajonetima i ručnim bombama. Najzad 13 februara Sovjeti uspevaju da probiju liniju severno od sela Suma. Izdato je naređenje za povlačenje na drugu liniju, međutim od Finskog bataljona koji je branio taj sektor ostalo je još samo 165 ljudi i to uglavnom ranjenih. Sovjetski prodor više nije mogao da se zaustavi i oni su ubrzo stigli do predgrađa Viborga. Suošeni sa katastrofom Finci su zatražili mir, koji je sklopljen 13 marta iste godine.


* poppius.2_1.jpg (11.71 KB. 200x191 - viewed 441 times.)

Posle proboja

   Po otpočinjanju operacija „Barbarosa“ Finci brzo uspevaju da povrate Istmus i Manerhajmovu liniju. Deo utvrđenja su uspeli da obnove, ali ona nisu imala zapaženijeg udela u odbrani tokom Sovjetske ofanzive 1944 godine.

« Last Edit: July 29, 2010, 03:04:44 pm by MOTORISTA, Reason: Prebacivanje slika u atačment » Logged
Bane
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 918


« Reply #3 on: May 03, 2009, 01:35:18 am »

   Prvog februara 1940 godine počinje velika Sovjetska ofanziva sa težištem proboja Manerhajmove linije. Juriši Sovjetskih trupa su se smenjivali jedan za drugim, a većina borbi se vodila prsa o prsa bajonetima i ručnim bombama.

Ovde bih ipak izrazio malo neslaganje. Sovjeti su prvi prišli Fincima sa ponudom o primirju krajem januara 1940. godine, a istog trenutka su krenuli pregovori. Blamiranje u "Zimskom ratu" je bilo toliko opterećujuće za Staljina, naročito kad su počele da stižu priče sa ratišta među običan narod o katastrofi Crvene Armije. Sovjeti su tokom februara napravili ključni prelom, ali koji je bio zasluga Timošenka koji je promenio strategiju i sručio bukvalno sve što je imao po Fincima. Isto tako, ne treba zaboraviti i da su Finci skoro kompletno ostali bez municije, a obećana pomoć im nije stizala tempom koji su očekivali. Još gore po Fince je bilo neslaganje njihovih saveznika o toku pregovora sa Sovjetima, pa su se pojavili nemačko-švedski i britansko-francuski blokovi, koji su svaki vukli na svoju stranu.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #4 on: May 03, 2009, 09:02:05 am »

Fince su najviše zavarale glasine o slanju Britansko-Francuskih ekspedicionih snaga kao pomoć, tako da nisu prihvatili ponuđeno primirje i nastavili rat. Takođe su tvrde struje u njihovoj vladi odbile sve predloge Sovjeta o demilitarizaciji pograničnih delova Istmusa i zakupa poluostrva Hanko, iako je Maršal Manerhajm tvrdio da su ovi zahtevi prihvatljivi ako se njima izbegne rat.
Logged
Bane
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 918


« Reply #5 on: May 03, 2009, 11:24:15 am »

Sovjeti su u pregovore ušli kao da oni dobijaju sukob, ali iz prostih razloga, jer su znali da nemačka-švedski blok tera Fince da se ponašaju kako Sovjetima odgovara, a pomoć Fincima nije stizala.

Čuvena je rečenica nepoznatog sovjetskog generala (bar u knjizi "Zimski rat" se ne pominje njegovo ime) koji je na kraju sukoba rekao: "Osvojili smo tek toliko zemlje da sahranimo svoje mrtve."
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #6 on: March 30, 2010, 04:58:43 pm »

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/oe9hckV8-_c?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #7 on: September 02, 2011, 06:36:02 pm »

Plan bunkera Sj4 Poppiuslinnake.


* poppiusblueprint.jpg (67.51 KB. 700x458 - viewed 130 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #8 on: April 11, 2012, 09:55:34 am »

Fortifikacije u sektoru Suurniemi.


* suurniemi20000eng.jpg (249.28 KB. 1000x1405 - viewed 120 times.)


Plan bunkera Sk10 "Kymppi" u sektoru Summakyla.


* sk10blueprint.jpg (30.9 KB. 600x284 - viewed 125 times.)


1. Mitraljeski kazemati
2. Teški mitraljez na uvlačećem postolju
3. Kuhinja
4. Bunar

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #9 on: March 17, 2013, 01:04:53 pm »


* SJ5_Miljoonalinnake_Mannerheim_Line.png (434.47 KB. 1076x647 - viewed 115 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #10 on: January 02, 2016, 08:13:51 pm »

Ostatci bunkera Sk16 i Ink5.


* SK16_bunker_of_Mannerheim_line.jpg (1366.82 KB. 1824x1368 - viewed 85 times.)



* Ink5_bunker_of_Mannerheim_line.JPG (1365.92 KB. 1936x1296 - viewed 95 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 28 841



« Reply #11 on: June 02, 2018, 03:55:34 pm »

Crvenoarmejci pregledaju uništenu kupolu bunkera Sk2.


* Unistena kupola Sk2.jpg (139.01 KB. 800x588 - viewed 18 times.)

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.024 seconds with 25 queries.