Amnesti: Ko će suditi NATO-u

[Dreadnought]

4. maj 2009.
Beograd -- Predstavnica Amnesti internešenel Šan Džouns kaže da ta organizacija traži mehanizme kako bi se NATO-u sudilo za zločine, između ostalog u Srbiji i Avganistanu.

Ona je za Politiku rekla je da AI "pronazali neke mehanizme kako bi NATO odgovarao za zlodela, jer nijedno svetsko telo trenutno nema jurisdikciju nad najmoćnijim vojnim savezom na planeti".

"Nastavićemo da vršimo pritisak na NATO, jer smo tokom prethodnih deset godina došlo do ubedljivih dokaza da je tokom 1999. godine (bobmardovanja SRJ) došlo do kršenja ljudskih prava", rekla je Džounsova.

AI je u svom izveštaju iz 2002. godine bombardovanje Radio-televizije Srbije, u kome je poginulo 16 radnika RTS-a, okarakterisao kao ratni zločin i ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

"NATO je za sada imun na krivično gonjenje, bilo za ubijanje civila u Srbiji, bilo za ubijanje civila koje se, kako verujemo, i dalje odvija u Avganistanu", rekla je Šan Džouns.

Prema njenim rečima, razlog, kako je rečeno organizaciji, treba tražiti u "komplikovanoj činjenici da je Alijansa istovremeno i organizacija zasebnih država, ali i zaseban entitet".

Evropski direktor Međunarodne federacije novinara Mark Gruber izjavio je za Politiku da je činjenica da NATO ni posle deset godina nije podlegao krivičnoj odgvornosti za ono što je počinio u Srbiji, "veliki pravni problem koji nije nimalo lako rešiti".

"Nijedan sud ne može da počne suđenje NATO-u, za to nema osnova u međunarodnom pravu, jer je Severno-atlantska alijansa nađrzavni subjekat, međunarodna koalicija država", rekao je Gruber.

"Oštro osuđujemo ovaj zločin. Najmanje što bi NATO trebalo da učini jeste da uputi reči izvinjenja. Već deset godina protestujemo protiv činjenice da je NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju da biti vojni cilj", rekao je Gruber za Politiku.

Izvor: Beta, Politika

[Dreadnought]

Izraelska organizacija tuži NATO zbog Srbije

05.05.2009.
Izraelsko udruženje žrtava terora Almagor je saopštilo da dovršava tužbu protiv zvaničnika NATO-a koji su odobrili bombardovanje Srbije 1999, u kome je ubijeno 2.500 civila.

Ovaj postupak izraelskog udruženja usledio je nakon što je sudija španskog Nacionalnog suda Fernando Andreu odlučio da pokrene istragu o izraelskom bombardovanju u gradu Gazi, 2002. godine, kada je ubijen jedan od vođa Hamasa i još 14 ljudi. Nekoliko istaknutih Španaca, uključujući visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solanu, koji je bio generalni sekretar NATO-a od 1995. do 1999. pominje se u tužbi Almgora, kao i zvaničnici iz mnogih drugih evropskih zemalja i SAD.

Predsedavajući organizacije Meir Indor izjavio je za izraelsku štampu je da se tužba privodi kraju, nakon što se Andreu odlučio na istragu.

"Mi smo pripremali slučaj ionako, zasnovan na uspehu tužbe protiv Arafata ( bivšeg lidera PLO )", rekao je Indor.

Almagor je tužio Arafata belgijskom sudu 2001. godine, nakon što su Palestinci podneli tužbi istom sudu protiv tadašnjeg izraelskog premijera Arijela Šarona. Trinaest žrtva terora je išlo u Belgiju da svedoči u ime Almagora i na kraju su Belgijanci odustali od slučaja protiv Šarona. Indor je rekao da njegova organizacija razmatrala čak i tužbu protiv španske kraljevske porodice zbog šapnske inkvizicije u 17. veku i proterivanje španskih Jevreja 1492. godine i konfiskaciju njihove imovine.

On je potvrdio da slučaj Srbije može da otvori Pandorinu kutiju, pa će se ubuduće dobro razmisliti pre nego što se prihvate tužbe protiv Izraela, koje podnose Palestinci.

"Mi na to gledamo kao na stvar koja ukazuje na duple standarde Evropljana koji otpužuju Izrael za ratne zločine, dok su te iste zemlje počinile mnogo gore zločine u okviru NATO-a", rekao je Indor.

On je naglasio da će svaka evropska zemlja članica NATO biti pomenuta i da će tužba biti podneta u svakoj zemlji koja odluči da tuži izraelske zvaničnike protiv ratnih zločina navodno počinjenih u Gazi u pomenutom bombardovanju, kada su poginula i deca ili nedavno, misleći na ofanzivu Izraela u pojasu Gaze.

"Čak i sada generali IDF ( izraelske armije) ne mogu da putuju u Veliku Britanju zbog straha da će biti uhapšeni onog trenutka kada kroče na aerodrom", ukazao je predsedavajući Almagora.

Delegata organizacije koji je trenutno u Srbiji Indor je identifikao kao gospodina D, a radi se o izraelskom biznismenu koji se našao u unakrsnoj vatri kada je bombardovanje počelo. On i dalje vodi poslove u Srbiji.

Srbi su s entuzijazmom prihvatili vest da je Almagor pokrenuo njihov slučaj, tvrdi gospodin D. Almagor se smatra humanitarnom ogranizacijom koja predstavlja žrtve terora globalno, ne samo u Izraelu i nastoji da obezbedi punomoć od Srba (žrtava bombardovanja) da predstavlja njihov slučaj.

Izvor: Tanjug

[Bane]

Veoma zanimljiva vest... Male šanse za uspeh i više za lokalnu upotrebu, ali stvarno interesantno.

[Duki]

Lepe vesti ali mislim da će ovo ostati na trenutnom nivou. Ipak su neki i dalje iznad pravde i zakona.

[Dreadnought]

„Almagor” tuži zvaničnike NATO zbog bombardovanja SRJ

11/05/2009
Izraelske NVO nastoji da preko španskih sudova dokaže validnost doktrine i tamošnjeg zakona o „univerzalnoj nadležnosti”

Izraelsko udruženje žrtava terora „Almagor” saopštilo je ove nedelje da će u skladu sa principom univerzalne nadležnosti sudova u roku od dva meseca, pred sudom u Španiji, podneti tužbu protiv visokih zvaničnika NATO i odgovornih iz država članica alijanse koji su naredili bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. godine, kada je poginulo oko 2.500 civila. Direktor ove nevladine organizacije Meir Indor ističe da slučaj Srbije može da „otvori Pandorinu kutiju” i ukaže na dvostruke standarde Evropljana, koji optužuju Izrael za ratne zločine, dok su te zemlje „počinile mnogo gore zločine u okviru NATO”.

Naime, najava iz Izraela došla je u trenutku kada je sudija španskog Nacionalnog suda Fernando Andreu odlučio da otvori istragu o izraelskom bombardovanju grada Gaze 2002. godine, kada je poginulo 15 ljudi. Prema pisanju „Jerusalim posta”, Andreu je izjavio da postupa u skladu sa principom univerzalne nadležnosti koji je priznat u španskom pravu. Prema tome, teški zločini poput genocida, terorizma, torture i drugih, mogu da budu razmatrani pred španskim sudovima, čak i u slučaju da su krivično delo počinili strani državljani van teritorije Španije.

U razgovoru za „Politiku”, Meir Indor je potvrdio da se u optužnici, koja se nalazi u pripremi, pominju nekadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, kao i veći broj španskih i drugih visokih zvaničnika iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Aktivisti „Almagora” takođe istražuju dosijee NATO kako bi utvrdili imena pilota koji su učestvovali u vazdušnim napadima, uz poseban osvrt na španske vojne pilote i zvaničnike.

Kao jedan od glavnih razloga za izbor slučaja SRJ, Indor navodi da je teško pronaći relevantniji primer, „pogotovu što je u Španiji protiv izraelskih zvaničnika pokrenuta istraga zbog zločina dok su branili građane od palestinskog terora. Sa druge strane, uloga Havijera Solane u bombardovanju Srbije je nedvosmislena”.

Tokom 2001. godine pred sudom u Belgiji grupa Palestinaca je podnela tužbu protiv tadašnjeg izraelskog premijera Arijela Šarona zbog navodne umešanosti u zločine počinjene protiv Palestinaca tokom 1982. godine. „Almagor” je pred istim sudom uzvratio tužbom protiv vođe PLO Jasera Arafata, pa je na kraju odlučeno da oba slučaja budu odbačena. Komentarišući ishod procesa pred belgijskim sudom, Indor je podvukao da je „ako ništa drugo, osramoćen pravni sistem te zemlje”, i da se licemerju i dvostrukim standardima mora stati na kraj – „što na kraju, dopušta današnje pravo, koje je elastično i dopušta određene postupke”.

Upitan šta će se dogoditi ako španski sud ne prihvati nadležnost u slučaju tužbe protiv odgovornih za bombardovanje, naš sagovornik je rekao da postoji mogućnost podnošenja tužbe u još nekim državama. „Osim u Španiji, tužbu možemo podneti u Velikoj Britaniji i nekoliko drugih država.”

Govoreći o mogućem ishodu, Indor je podvukao da sama mogućnost, da bi Havijer Solana i drugi mogli da odgovaraju za ono što se dogodilo u Srbiji pre deset godina, predstavlja po sebi uspeh. „Najvažnije je da slučaj postane javan, dok je ćutanje najveći greh.”

M. Kovačević
Izvor: Politika online