PALUBA
September 17, 2019, 09:39:31 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 73   Go Down
  Print  
Author Topic: МиГ-29  (Read 290592 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Rocker
Prijatelj foruma
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 069


Palubin savetnik za hardver


« Reply #30 on: October 01, 2008, 06:48:56 pm »

Ne razumem, zašto bi merilo za ravnopravnu borbu bio dogfight? Borba za prevlast u vazduhu (izuzev u vreme rađanja vazduhoplovstva) nikada nije ličila na viteški turnir. Ako je jedan avion u mogućnosti da prvi vidi, prvi dejstvuje i prvi uništi neprijatelja, a da pri tome ovaj drugi nije ni svestan njegovog prisustva ili njegovih namera - to je bolji avion, koji dejstvuje u boljem i organizovanijem sistemu. To poređenje TT karakteristika je po meni potpuno van konteksta, ako nije u vezi sa taktikom i karakteristikama sistema čiji je avion samo jedna karika. Ne znam šta vrede sve te kobre, zvona itd. ako taj avion svaki put popuši raketu sa 50-60km, a da toga do zadnjeg momenta nije ni bio svestan.

Ne razumem, zašto bi F-15 morao da lansira AIM-9, da bi neko konstatovao da je to "prava borba". Borba je borba, sa 10km ili 100km - svejedno je. Što dalje - to bolje.
Po toj logici, AWACS je najbolji lovački avion, jer detektuje neprijateljske avione čim polete i samo mu fale rakete koje će da lansira da bi ih pobedio!  Roll Eyes F-15 je bio samo karika u SISTEMU vazdušne borbe koja je Amerima omogućavala vazdušnu prevlast, a ne lovački avion. Dakle, uvek je bio samo platforma za lansiranje raketa i ništa više od toga...i AN-2 bi to isto mogao da uradi kad bi ga opremili adekvatinim sistemima za razmenu podataka.  Ne kažem da je on krš kao stand alone lovac, ali je daleko od onoga kakvim ga predstavljaju.
Logged
SKYLARK
desetar
*
Offline Offline

Posts: 127



« Reply #31 on: October 01, 2008, 08:27:43 pm »

Oni se nikada u svojoj istoriji nisu borili sa ravnopravnim protivnikom. Uvek su se borili protiv zemalja koje su kao mi 99 pokusavale da sacuvaju tehniku jer je nemaju mnogo. Takodje imaju prednost AWACS-a dok se odbrana muci da sakrije svoje radare jer ih ovi razbijaju kao malu decu
Logged
FF
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 920


« Reply #32 on: October 02, 2008, 07:55:05 am »

Quote
Po toj logici, AWACS je najbolji lovački avion, jer detektuje neprijateljske avione čim polete i samo mu fale rakete koje će da lansira da bi ih pobedio!  Roll Eyes

Ne, ja razmišljam ovako - TT karakteristike lovačkog aviona nisu adekvatno merilo njegove mogućnosti da se izbori za vazdušnu prevlast. U vazduhoplovnoj terminologiji koristi se termin "situational awarnes", a odnosi se na sposobnost sistema da pilotu u svakom trenutku obezbedi pregledne i kompletne informacije o svim događajima oko njega. E taj "situational awarnes" je glavna boljka sistema koji je preuzet sa istoka (čitaj Rusije), i to je razlog zašto u zadnjih 30-ak godina postoji takav odnos gubitaka u korist zapadne tehnologije nad istočnom.

Istočni sistem (do sada aktuelne 4. generacije) je preterano zasnovan na modelu po kome se avion na cilj navodi sa zemlje. Pilot uopšte nije svestan svog okruženja - dobije vektor sa zemlje usmeri avion prema cilju i pokušava ga detektovati vlastitim senzorima. Onog trenutka kada se veza sa zemaljskom radarskom stanicom prekine, on je kao muva izgubljena u mraku - do zadnjeg momenta ne zna ko je pred njim i kakve su mu alternative. Drugim rečima, ruski sistem odlikuje potpuno odsustvo samoinicijative kod pilota, već su isti poptuno zavisni od navođenja sa zemaljskih stanica. Zapad (tu ne mislim samo na USA - uzimite na primer Švedsko RV) ima drugačiju koncepciju, koja je mnogo fleksibilnija, jer pilot ima informacije šta se oko njega dešava i sam procenjuje dali će napasti ili ne. Za to nije potreban AWACS (mada dosta pomaže). Potreban je adekvatan informacioni sistem, adekvatni data linkovi, koji će obezbediti da sve letelice u vazduhu razmenjuju podatke koje prikupljaju njihovi senzori. Holandski F-16 koji su oborili jugoslovenske MiG-29 to su postigli upravo zahvaljujući takvim linkovima - jedan avion je svojim radarom detektovao MiG-ove i podatke prosledio drugom, koji ih svojim senzorima zbog male visine leta MiG-ova nije mogao uočiti, ali je bio u boljoj poziciji da napadne. Drugim rečima, holandski pilot je znao gde su naši piloti, a naši piloti nisu znali gde su holandski. Da ne bude zabune, da je daljina presudan faktor - Holanđanin je raketu koja je oborila jedan od MiG-ova ispali sa manje od 15km. Nez nam dali bi holandski F-16 imao šansi da se ganjao rep u rep sa MiG-29, ali znam da MiG nikada neće imati priliku da vodi takvu vrstu borbe.
Logged
Bane
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 918


« Reply #33 on: October 02, 2008, 10:32:57 am »

Istočni sistem (do sada aktuelne 4. generacije) je preterano zasnovan na modelu po kome se avion na cilj navodi sa zemlje.

Odlično si primetio! Ne samo kod aviona, nego i kod tenkova, Rusi su kompletno zapostavili razmenu podataka na samom borbenom polju. Što se tiče centralizovanih komandnih mesta koje si spomenuo, tu situaciju najbolje ilustruje činjenica da Pečora radari za rano uopzorenje poseduju linkove ka centralnoj komandi u Moskvi, i ne poseduju nikakvu samostalnu funkciju identifikacije, obrade cilja i određivanje najboljeg načina za uništenje cilja. Ako se taj link prekine, skupoceni Pečora radari su samo ogromne građevine u polju i ništa više.
Logged
80sBoy
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 337



« Reply #34 on: October 03, 2008, 10:57:02 am »

@SKYLARK


Quote
Smatraju da je u koreji MiG15 bio bolji od njihovog sabre-a

Chuck Yeager je jednom prilikom rekao-"It isn't the plane that is important in combat, it's the man sitting in it."  kada je prilikom ispitivanja MiG-a 15 kojim je prebegao severnokorejski pilot , zapanjenom americkom pukovniku pokazao da moze da ga pobedi u vazdusnoj borbi leteci na Sejbru protiv Mig-a a zatim i leteci u MiG-u protiv Sejbra!Pošto svi znamo ko je Yeager covek koji je letao na 200 tipova vazduhoplova i ima 14000h naleta -mislim da ove reci,a i dela imaju neku težinu.


Quote
u vijetnamu MiG21 od F-4 ali je da je njihova bolja taktika dovela do pobede. U dogfoghtu na history kanalu sam video i to da je fantom (sa raketama) imao problem u dogfightu sa MiG15 (samo top).


MiG21 kao i MiG17 u Vijetnamu nisu imali pozitivan odnos pobeda i obaranja ali se nisu ni slucajno osramotili uzevsi u obzir siri kontekst sukoba. Letne osobine MiG21 pogotovo MiG21MF verzije pred kraj konflikta su bile dosta solidne.
F4 je imao svoje adute u vidu boljeg radara, veceg doleta, kolicine naoruzanja, raketa srednjeg dometa a s uvodjenjem APX81 Combat tree uredjaja koji je mogao da manipulise SRO2 IFF uredjajem MiG21 ogromnu prednost u identifikaciji i primecivanju MiG21 i efikasnosti koriscenja raketa srednjeg dometa. Primera radi od 12 Vijetnamskih aviona oborenih izmedu 8. Jula 1972 i 2. septembra 1972 svi sem dva su pogodjeni raketama srednjeg dometa.Kada je u pitanju bliska borba u vazduhu Mig je imao prednost kod manevrisanja samo u horizontalnoj ravni, naravno pilot fantoma ne sme se upuštati u borbu  s migom na taj nacin jer ce izgubiti,tako da su oni radili barel roll,visoki Yo-Yo,i druge manevri i tako su eliminisali jedinu migovu prednost.U vertikalnoj borbi Mig nije imao šanse.
Druga stvar na koju bi pilot fantoma morao obratiti pažnju ,a to je da se ne upušta u borbu na brzinama ispod 400 cvorova.Ovo je demonstirarno tokom DACT koje su izvodene izmedu fantoma i migova u americi.

Citat iz knjige DARK EAGLES :Curtis Peebles

The air-to-air training given to new navy F-4 crews was extremely limited. It involved about ten flights and provided little useful information. By 1964, few in the navy were left to carry on the tradition of classic dogfighting.Then came Vietnam.In 1968, navy Capt. Frank Ault was assigned to learn the reasons for poor showing against the MiGs. The "Ault Report" was issued on January 1, 1969. It found 242 problems that ranged from hardware to crew training.The Sidewinder and Sparrow missiles showed very poor reliability.full 25 percent of Sparrows failed because their rocket engines never fired. The Sidewinder and Sparrow were both limited to 2- to 2.5-g maneuvers,as they had been designed for use against nonmaneuvering bombers rather than fighters. It took a full 5.2 seconds to fire a Sparrow; yet,average time the F-4 crews had to fire was 2.2 seconds. To hit the target,the F-4's radar beam had to be kept on the MiG. This was extremely difficult
in a turning dogfight.
Far more important was the training of the crews. Few F-4 crewmen knew the firing parameters for the missiles. These changed with altitude,and whether it was a tail, head-on, or side attack. The crews lacked the knowledge to judge the ever-changing parameters in the midst of the fight. The result: of some six hundred missiles fired between 1965 and 1968, only one out of ten or eleven had any chance to hit its target.Finally, the emphasis on interception meant the F-4 crews had only the sketchiest knowledge of dogfighting. The design of the F-4 made it illsuited for a tight-turning dogfight. In contrast to the MiG 17, the F-4 was large and heavy. When a tight turn was made, the F-4 would lose speed. The MiG 17's superior turning capability then allowed it to close to gun range.All too often, hits from the MiG 17's "outmoded" cannons would then destroy the F-4.The key to survival in the skies of North Vietnam, as it had been in every air war, was to make the enemy pilot fight on your terms. This meant knowing his weaknesses, while using your plane's strengths to maneuver into position to destroy enemy.Out in the Nevada desert, a MiG 21 awaited.

                                                          HAVE DOUGHNUT
In 1967, the Defense Intelligence Agency secretly acquired a single MiG21. The country the MiG 21 came from, and the means by which it came to the United States, remain secret to this day. Because U.S. possession of the
MiG 21 was, itself, secret, it was tested at Groom Lake. A joint air forcenavy team was assembled for a series of dogfight tests. The project was code-named "Have Doughnut."Comparisons between the F-4 and the MiG 21 indicated that, on the surface,they were evenly matched. At a speed of Mach 0.9 at 15,000 feet the instantaneous turn rates of the two planes were nearly identical, at 13.5 degrees per second. At Mach 0.5, the MiG 21 held the edge at 11.1 degrees versus 7.8 degrees for the F-4.8But air combat was not just about degrees per second of turn rate. In the final analysis, it was the skill of the man in the cockpit.The Have Doughnut tests showed this most strongly. When the air force pilots flew the MiG 21, the results were a draw—the F-4 would win some fights, the MiG 21 would win others. There were no clear advantages. The problem was not with the planes, but with the pilots flying them. The air force pilots would not fly either plane to its limits. To avoid accidents, restrictions had been placed by the air force on air combat maneuvers.
One of the navy pilots was Marland W. "Doc" Townsend, then commander of VF-121, the F-4 training squadron at NAS Miramar. He was an engineer and a Korean War veteran and had flown almost every navy aircraft.
When he flew against the MiG 21, he would outmaneuver it every time. The air force pilots would not go vertical in the MiG 21. Townsend would make his pass, then pull up into a vertical climb, do a roll as he came
over the top, spot the MiG 21, then line up on its tail. He recalled years later, "It was a piece of cake. . . . Easiest plane I've ever fought in my life."

Mladi i neiskusni piloti koji nisu znali iskoristi prednosti svoje i mane neprijatelja najcece su stradavali i s jedne i s druge strane,tako da tu nema pojma da je neko bio dominantniji u odnosu na drugoga kada je u pitanju manevarska bliska vazdušna borba.
Ovde završavamo pricu o Vijetnamu,jer je sve receno.


@Rocker


 F-15 su uvek cuvali kao belog medveda, jer je do F-22 bio mezimac i ponos USAF. Kad je taj avion uleteo u ravnopravnu borbu?


Navecu ti jedan primer,a ti traži dalje.19.01.1991. 2 F-15C protiv 2 Mig-29.Cesar Rodriges zbog ne mogucnosti pozitivne identifikacije ulazi u dogfight s Mig-29.Mig pilot cini po meni nevjerovatnu gresku nacinom svog manevrisanja,a i sam Rodriges je bio iznenaden  jer je mig krenuo u spuštajucu spiralu, radi split S i udara u zemlju.Pobjeda pripisana Rodrigesu.Drugi mig oboren od strane wingmena Craig Underhill s AIM-7M minut prije.Underhill je desjtvovao BVR,nakon sto je jedan od migova takode ispaljuje R-27 na Rodrigeza,ali ga ne uspeva pogoditit jer biva pogoden.
Rat nije viteski turnir, pa da sad svi moraju uvek sve fair igraju 1 vs 1: u ratu pobedjuje strana koja je u stanju u odlucujucem trenutku zadati smrtonosni udarac, i koja to radi svakom mogucom prilikom. Ako USAF, USN, USMC itd. dobivaju pare koje trebaju da bi razvili sisteme vazd. borbe koji ukljucuju AWACS, EC-135, U-2, F-15C MSIP-II itd, i koji garantuju prevlast, onda dobro  za njih. A, oni koji nemaju te pare, bolje da se svega skupa ostave  kako su to Iracani i ilustrovali 2003.



Quote
A po cemu to? Avion koji u nekim aspektima ima bolje manevarske karakteristike cak i od SU-27 je tebi loš? Avion kod koga je prvi put uvedena fuzija nišanskih senzora je iz nekog razloga loš? Avion koji bi u ravnopravnoj borbi bio i više nego dorastao bilo kom zapadnom avionu je loš? Cak su i naši piloti '99.-te ciji su avioni bili neispravni uspevali da izbegnu i po nekoliko AMRAAM-a zahvaljuci odlicnoj manevribilnosti 29-ke, a ti pricaš da je to "jako loš avion dosta slabih i ogranicenih mogucnosti"! Ovo cak ni sami Ameri nisu rekli za ovaj avion, nego ga i sami koriste da bi naucili kako što efikasnije da se odbrane od njega, jer su svesni kolika je potencijalna pretnja.


Mislim da ti je lepo objasnio ovaj dio FF tako da necu gnjaviti,osim jednog dodatka.Možda neceš verovati ali prvi
HMS je još postojao 1976. uveden na F-14,ali su ga koristili samo za tesitranje.Nisu imali raketu manevrabilnu poput R-73,tako da citav sistem nije mogao doci do izražaja,i na kraju su od njega odustali,tako da rusi nisu tu ponudili ništa novo sem rakete.Hoser Strapa koji je vodio ta testiranja sada gasi požare po Californiji.
Ako pogledaš dokumentarac od Discavery Wings videceš kako F-14 izvodi kobru u vreme kada Mig-29/Su-27 nisu postojali niti na papiru.Isto vazi i kad je zaslon SBI16 u pitanju,amerikanci su imali tu tehnologiju odavno,mada se rusi stalno hvale kako su oni bili prvi,iako je i B-1B imao PESA radar u to vreme kad i Mig-31.


@SKYLARK

Quote
Samo da napomenem, MiG je samo jednom oboren od strane B-52H sto znaci da nije ni vredno pomena. Pri tom to je bio MiG15


Pilot Vijetnamskog MiG21 i clan 921. lovacke eskadrile Vu Xaun Thieu je ustvrdio obaranje B-52D iz formacije koja je 28 decembra 1972 bombardovala Trung quang zeleznicku stanicu, ali ta tvrdnja nije prošla ”cross examination„ zarobljene posade doticnog B52D (Frank D. Lewis, Sam Cusimano, Allen Johnson, Jim Condon, Bennie Fryer, Jim Gough) koji su objasnili da su bili gadjani sa tri rakete iz dva SAM polozaja od kojih su izmanevrisali dve ali ne i trecu, sto je i odgovaralo podacima Vijetnamskih protivavionaca.

S druge strane 18. Decembra 1972 dok je boravio u B52/6676 ”Brown 3„ u svojstvu fire control operatora Samuel O. Turner je streljackim naoruzanjem iz zadnje kupole oborio MiG21 i bio odlikovan srebrnom zvezdom. Umro je 1985.

24 decembra 1972 blizu Thai Ngyen zeleznicke stanice boraveci u istom svojstvu u B52/5083 Albert Moore je oborio MiG21 i kao i Turner dobio srebrnu zvezdu.

Ako treba navešcu citate njihovih izjava.B-52D koji je ostvario obaranje nalazi se na displeju AFB Fairchild-Washington.Ako treba imam sliku.


@FF


Quote
Ne razumem, zašto bi merilo za ravnopravnu borbu bio dogfight?


Sta je danas vazno za pilote jeste da znaju u svakom trenutku gde se sami nalaze, gde su protivnici, ko je sve u blizini, i kako i kada da dejstvuju protiv koga. To se zove "situational awarenes" (SA). Kada to znaju, vise nema potrebe velikom pokretljivsti - izuzevci, naravno, slucajeve kada nesta posebno podje "krivo", pa se onda mora izbegavati protivnicku vatru.

Naime, kao i putnicki avioni, vojni avioni pre svega lete ravno, a zakrecu u blagim zavojima. Vec su zaokreti od 2 ili 3g "ostri". To je normalno letenje. Da svi borbeni avioni stalno rade 9g zaokrete, nebi se pomaknuli iz vazd. prostora iznad vlastitog aerodroma - a to nikome ne treba.
Dogfight je kao metoda vazd. borbe vec odavno zastareo - vec tokom Vietnama. Sigurno, tadasnja tehnologija nije dozvoljavala "rules of engagement" (RoE) koji bi omogucavali dejstva preko vecih udaljenosti, jer je nedostajalo senzora, oruzja, obuke i planiranja koji bi to omogucavali, i SA posada je bila slaba, ali je taj rat vec pokazao buducnost.

Dobro opremljena vazd. danas takve probleme vise nemaju; odredjeni problemi sa oruzjem i radarom nece, naravno, nikada biti reseni (nema radara koji vidi kroz planine, npr., a efektivnost v-v raketa i dalje uveliko ovisi o njihovom skladistenju, i dobrom radu posada koje i vesaju na avione), ali se njih resava drugim metodama (npr. elektronskim IFF-citateljima, koji pokazuju poziciju protivnickih aviona cak i kada ih niste otkrili radarom).

I, dogfighte se danas izbegava  ne zato sta ih se neko boji, vec zato sto se njihove rezultate zapravo ne moze sa bilo kojom razumnom sigurnoscu predvideti. Zato, npr. su US F-15-piloti 1999. godine, dobili naredjenja da ruse JRViPVO MiG-29 AIM-120 raketama, bez obzira koliko tih potrose za svaki MiG. To znaci i da "muda" vise ne vrede ni pola vrednosti "glave" pilota- hrabrost se zamenilo obukom i opremom.Zato zaboravit na kosovski boj i jurišanje jednih na druge noževima,propagandu RTS-a "nimalo herojska taktika agresora".


____________________________________________

Logged
machak
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 598



« Reply #35 on: October 03, 2008, 12:57:30 pm »

Quote
Što se tiče centralizovanih komandnih mesta koje si spomenuo, tu situaciju najbolje ilustruje činjenica da Pečora radari za rano uopzorenje poseduju linkove ka centralnoj komandi u Moskvi, i ne poseduju nikakvu samostalnu funkciju identifikacije, obrade cilja i određivanje najboljeg načina za uništenje cilja. Ako se taj link prekine, skupoceni Pečora radari su samo ogromne građevine u polju i ništa više.
@Bane:
Ne znam odakle ti ta informacija, ali npr naša Neva (skoro isto što i Pečora) i tehnički, a i po načelima upotrebe (Pravilo gađnja koje je rusko samo prevedeno) može da se koristi u sistemu PVO uz centralizovano komandovanje, a takođe i samostalno kada k-dant diviziona sam donosi odluku o uništenju cilja, a na osnovu podataka sopstvenog osmatračkog radara, ili čak samo po podacima nišanskog radara koji se može upotrebiti i kao osmatrački...
Logged
machak
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 598



« Reply #36 on: October 03, 2008, 01:01:58 pm »

Quote
Rusi su kompletno zapostavili razmenu podataka na samom borbenom polju.
Kod MiG-31 se o tome vodilo računa, pa postoje dejta linkovi za razmenu podataka između aviona. U poslenjih 15tak godina su više pažnje posvetili toj problematici u borbenoj avijaciji. Kod sistema PVO im  je to standard.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 33 436



« Reply #37 on: October 03, 2008, 01:17:50 pm »

MiG-29 je pravljen kao frontovski lovac,to jest zamena za MiG-21,tako da poređenje sa F-15 nije na mestu.Pravi pandan 15-ici je familija aviona Su-27

Prema V.K.Babiču od 02.04.1965 do 29.12.1972 je bilo ukupno 480 borbi u vazduhu između avijacije SAD i DR Vijetnama sa rezultatom od 352 oborena američka i 134 vijetnamska aviona.Od toga su lovci F-4 učestvovali u 166 borbi i oborili 54 aviona MiG-21,a izgubili 103 F-4.Većina F-4 je oborena iz prvog napada,jer je načelo vijetnamskih pilota bilo:"EFEKAT IZ PRVOG NAPADA,LANSIRANJE SA MALIH UDALJENOSTI".U periodu od 1965 do 1968 vijetnamci su lansirali 99 raketa K-13 i pogodili 66 aviona,dok su amerikanci na 11 ispaljenih AIM-9 imali po jedan pogodak.Zbog ovoga su počeli da naoružavaju F-4C sa topovima u gondolama,a na F-4E  je ugrađen top u nosu.
Logged
machak
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 598



« Reply #38 on: October 03, 2008, 01:23:07 pm »

Quote
Prema V.K.Babiču
Pretpostavljam da je u pitanju knjiga "Avijacija u lokalnim ratovima"?
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 33 436



« Reply #39 on: October 03, 2008, 01:25:45 pm »

Nešto je iz te knjige,a nešto iz knjige Angela Ončevskog "Lovački avioni juče,danas,sutra"
Logged
FF
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 920


« Reply #40 on: October 03, 2008, 02:15:46 pm »

Quote
Kod MiG-31 se o tome vodilo računa, pa postoje dejta linkovi za razmenu podataka između aviona. U poslenjih 15tak godina su više pažnje posvetili toj problematici u borbenoj avijaciji. Kod sistema PVO im  je to standard.

Ovo je istina. Samo što je MiG-31 avion koji je bio i ostao dostupan samo jednoj zemlji - Rusiji. To ne umanjuje činjenicu da je fantastična mašina za vreme u kome je nastao.
Logged
80sBoy
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 337



« Reply #41 on: October 04, 2008, 10:41:45 am »

Quote
To ne umanjuje činjenicu da je fantastična mašina za vreme u kome je nastao.

Po cemu je to fantastican?



_________No points for second place ...___________

Logged
FF
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 920


« Reply #42 on: October 04, 2008, 11:41:19 am »

Zašto?

MiG-31 je mašina na kojoj su nadomešteni svi nedostaci MiG-a 25, a zadržane neke osobine Foxbat-a, koje su ulivale sasvim opravdan strah među članicama zapadnog bloka. "SuperFoxbat" iliti Foxound, kako su mu nadenuli ime, bio je kada se pojavio u jedinicama, 1982. najzastrašujući presretač uveden u upotrebu. Veliku brzinu (uključujući i nadzvučnu na malim visinama) i visinu leta nasledio je od svog prethodnika, a presretačke mogućnosti radikalno su unapređene ugradnjom tada ultra-modernog radara "Zaslon S-800" sa faznom antenom. MiG-31 bio je prvi lovački avion opremljen takvim radarom, kojim može detektovati avion odraza prosečnog lovačkog aviona na 200km, pratiti 10 i istovremeno napasti 4 različita cilja, raketama dugog dometa R-33. Još bitnija odlika ovog aviona je ono što smo i pominjali na ovom topiku malo ranije, a to je mogućnost razmene podataka između više aviona zaštićenim data-linkovima. Ovaj problem sistemski je rešen samo kod ovog aviona SSSR porekla. Razlog za to leži u činjenici da je MiG-31 napravljen da zatvara vazdušni prostor SSSR-a duž severnih i istočnih granica, gde je teren na zemlji nepristupačan, pa teritorija nije pokrivena sa PVO. Još jedna od modernih odlika ovog aviona je upotreba titanijuma u elementima strukture aviona.

80-tih godina razvijan je novi savremeniji radar za miG-31. Koliko je bio bitna karika u sovjetskoj doktrini govori činjenica da je nakon što je otkriveno da je jedan od inženjera koji su radili na novom radaru američki špijun, isti je osuđen na smrt.

Sve u svemu - avion koji je pomerio granice u avijaciji.



* 1.jpg (30.44 KB, 700x506 - viewed 181 times.)
« Last Edit: July 26, 2010, 11:00:18 am by Broker, Reason: ubačena slika u atačment » Logged
Sailor
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 755



« Reply #43 on: October 04, 2008, 12:24:34 pm »

Quote
Od toga su lovci F-4 učestvovali u 166 borbi i oborili 54 aviona MiG-21,a izgubili 103 F-4

       Чуо сам од једног америчког војног ауторитета који је својевремено изјавио (имам то снимљено на једном од док. филмова о авијацији са нашег трећег програма са краја деведестих) да је авион F-4 био добар само да забавља докону публику неког љетног поподнева а не никако за озбиљну ваздушну борбу.

   
Logged
80sBoy
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 337



« Reply #44 on: October 04, 2008, 03:38:10 pm »

Quote
Prema V.K.Babicu od 02.04.1965 do 29.12.1972 je bilo ukupno 480 borbi u vazduhu izmedu avijacije SAD i DR Vijetnama sa rezultatom od 352 oborena americka i 134 vijetnamska aviona.Od toga su lovci F-4 ucestvovali u 166 borbi i oborili 54 aviona MiG-21,a izgubili 103 F-4.Vecina F-4 je oborena iz prvog napada,jer je nacelo vijetnamskih pilota bilo:"EFEKAT IZ PRVOG NAPADA,LANSIRANJE SA MALIH UDALJENOSTI".U periodu od 1965 do 1968 vijetnamci su lansirali 99 raketa K-13 i pogodili 66 aviona,dok su amerikanci na 11 ispaljenih AIM-9 imali po jedan pogodak.Zbog ovoga su poceli da naoružavaju F-4C sa topovima u gondolama,a na F-4E  je ugraden top u nosu.


Lansirali 99 od toga 66 pogodilo što znaci da je PK 66% uuu al je dobar taj K-13,bolji od R-73?!Odnos oborenih americkih/vijetnamskih aviona mu je još bolji vic,cak ni vietnamci ne tvrde trecinu od onoga što je naveo za oborene americke avione.
SUU-16 Gun pod je bio podvesni gatling šestocevni top koji su dobili "fantomi".Imao je malu vazdušnu turbinu koja bi se izvlacila iz kontejnera i tako snabdevala strujom rotirajuci top.Top je bio dosta ubrzan odgovor tako da je imao mnoge nedostatke:nije bio optimizovan s gunsightom tako da je gadanje bilo otprilike,na malim brzina turbina nije moglo proizvesti dovoljno struje pa je bio nepouzdan.USN piloti ga cak nisu ni hteli nositi jer im je toliko bio loš da su radije uzimali podvesni rezervoar od 600 galona na njegovom mestu.Mane ovog topa su tek isparavljene na verziji 23,a konacno rešenje je bilo F-4E s integrisanim topom.


_________No points for second place ...___________

Logged
Pages:  1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 73   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.023 seconds with 25 queries.