PALUBA
March 19, 2024, 06:58:17 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 [63] 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 ... 77   Go Down
  Print  
Author Topic: МиГ-29  (Read 457329 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 441


« Reply #930 on: December 15, 2014, 05:45:19 pm »


Ma koliko ja bio "obrusevši" (rusoljubiv)  čovek (otud si otkuda ti je žena)  - za taj remont su nas obrijali pošteno! (Brijanje sa izbrijavanjem, frit, frit, ili frut.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 290


« Reply #931 on: December 16, 2014, 08:34:05 pm »

Заиста не знам шта се тачно ради у ремонту авиона Миг-29, али и мени ова сума изгледа превелика. Мени цена делује монополистичка (само ја то могу, па ти ако хоћеш, хоћеш, ако нећеш не мораш). Имам утисак да због оваквих цена (не само код Руса) многе државе ће остати без "ловачке" авијације, а фабрике без посла.
Logged
80sBoy
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 321



« Reply #932 on: December 16, 2014, 09:35:50 pm »

Quote
Tada je remont MiG-29, prema Mati Siladiću, koštao 2,5 milona US$, a remont RD-33 450.000 US$.

Mišljenja sam da ova cifra o remontu motora RD-33 nije ni približno tačna, iz razloga što remont daleko slabijih motora dostiže tu cenu.Naravno ova cifra može da oscilira do određene mere u zavisnosti od stanja motora,jer ako je otišla turbina koja je najskuplji deo motora cena će dramatično porasti samo po tom osnovu.Meni se sviđaju ruski motori jer su bezbedni za remontovanje,nisu potrebne skupe tehnologije,iako je veliki broj njih potreban,cena delova je razumna...Jedina mana im je manji resurs i nešto veća potrošnja u odnosu na zapadne konkurente.
Logged
Adler
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 160


« Reply #933 on: December 17, 2014, 12:32:05 am »

Verujem da si u pravu u smislu sadašnjih cena.

S obzirom da je program produženja resursa prema stanju za MiG-29 i RD-33 primenjivan počev od 1995. godine pretpostavljam da je i cena od tada. Na netu se pominje da je remont RD-33 indijsko RV koštao preko 480.000 US$. Nov motor je 1987. koštao 1,5 milion US$.

Ako ti je lakše da tu cenu staviš u vremenski okvir, na istom mestu pominje se i da je jedinična cena remonta R25-300 treće i četvrte serije bila 60 do 90.000 US$.

Šta misliš o RD-33MK za MiG-35D o kome se kod nas pričalo?
Logged
zixo
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 555


« Reply #934 on: December 17, 2014, 04:23:14 pm »


Ma koliko ja bio "obrusevši" (rusoljubiv)  čovek (otud si otkuda ti je žena)  - za taj remont su nas obrijali pošteno! (Brijanje sa izbrijavanjem, frit, frit, ili frut.)

А знате ли колико је коштао део посла који је одрађен у ВЗ Мома?
Logged
80sBoy
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 321



« Reply #935 on: December 18, 2014, 05:14:47 pm »

Quote
Šta misliš o RD-33MK za MiG-35D o kome se kod nas pričalo?

Gledajući "na papiru" ova verzija  je veliki je iskorak u odnosu na standardni RD-33,i ozbiljni su konkurenti sa ovim motorom zapadnim motorima, e sad koliko je on puzdan, pogodan za održavanje, remontovanje to tek treba da vidimo.
Iz dosadašnjeg iskustva sa njihovim motorima, Rusi su se uvek oslanjali na svoje tehnologije , dok recimo zapadni proizvođači traže iz celog sveta ono što im najbolje odgovara.Bilo bi zanimljivo videti koliko su Rusi krenuli u tom pravcu ili se još uvek potpuno oslanjaju na sopstvene snage.
Logged
Adler
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 160


« Reply #936 on: December 18, 2014, 07:33:45 pm »

Hvala.
Logged
Trifko
Prijatelj foruma
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 814


Од свих ратника најјача су два: време и стрпљење.


« Reply #937 on: February 16, 2015, 10:56:12 pm »

Како смо купили „миг 29”
Генерал авијације, опитни пилот Бранко Билбија, први је странац ван СССР-а који је летео на „двадесетдеветки”, децембра 1985. године

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Наш саговорник поред „миража 2000” Фото Лична архива

Највредније што Војска Србије и данас поседује у свом наоружању, четири ремонтована руска ловца „миг 29”, само су остатак некадашње ескадриле СФРЈ, која је бројала 16 „двадесетдеветки”. Ове године навршава се тачно три деценије од тренутка када су југословенске власти кренуле у набавку моћних руских ловаца – у жељи да попуне празнину док домаћа индустрија не почне да производи сопствене борбене авионе четврте генерације.

Један од оних који су директно учествовали у набавци, генерал-мајор у пензији, опитни пилот Бранко Билбија, први је странац ван СССР-а који је летео на „мигу 29” још децембра 1985. године. Он је био члан југословенске делегације којој је било допуштено, као првима изван некадашњег Варшавског пакта, не само да изблиза погледају, већ и да лично испробају тадашње чудо технике.

– Био сам потпуковник, опитни пилот у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ) у Батајници. Још у току припрема и пројектовања новог југословенског надзвучног авиона, познатијег под називом НА, у пролеће 1985. боравио сам у америчкој авио-бази „Едвардс” у Калифорнији. То је база у коју су тада слетали спејс шатлови по повратку из свемира, јер има једну писту дугачку 12 километара – каже за „Политику” Билбија, који је данас главни уредник специјализованог часописа „Аеромагазин”.

Након повратка у Југославију, први пут је обавештен да треба да се иде у неку од земаља Варшавског уговора, вероватно Румунију, на процену авиона за потребе РВ и ПВО. Тада се говорило о „мигу 23”. Разлог за одлазак на процену неког од авиона био је у томе што је добром броју наших авиона „миг 21”, већ истицао технички ресурс. Требало је набавити нови ловачки авион који ће надоместити недостатак ваздухоплова у периоду до планираног увођења у оперативну употребу домаћег новог авиона (НА), надзвучног ловца, што се очекивало 1995. године.

– Убрзо сам сазнао да се заправо не ради о „мигу 23”, него је потребно да се лети на „мигу 29”, како би се процениле његове тактичко-техничке карактеристике, и да ли одговарају нашим потребама. Нико тада у нашој земљи није знао ништа о том авиону, нисмо знали чак ни како изгледа. „Миг 21” је био авион друге генерације, а „миг 29” већ четврте, што довољно говори о технолошком скоку, за који се и југословенска војна индустрија већ припремала. Наш пројекат НА требало је чак да буде генерације „четири плус”. То је такав напредак, као када бисмо данас уводили брзе пруге, којима се возови крећу преко 300 километара на час – подсећа генерал.

Донета је одлука на Врховном савету одбране да се пошаље екипа у Москву, на челу са замеником начелника Генералштаба РВ и ПВО, генералом Здравком Лончаром. У екипи су били машинци, електроничари, радисти, а Билбија је био опитни пилот у тој групи.

– Сутрадан по доласку у Москву, запутили смо се на војни аеродром Кубинка, стотинак километара јужно од Москве. Дошли смо у један хангар, где су нам приредили малу изложбу неколико врста авиона, са све наоружањем. Сви модели су ми већ били познати, осим једног. Одмах сам закључио да је то „миг 29”. Невероватан изглед авиона, потпуно нова конфигурација, коју раније нисам нигде видео, са врло чудним положајем усисника, обликом крила, трупа, два вертикална стабилизатора. Одмах сам се „залепио” за њега.

 Ушао сам у пилотску кабину, уз објашњења присутних официра о карактеристикама авиона. Као што се по спољном изгледу разликовао од других, исто је такав био и изнутра. Пре свега, одликовао га је радарски систем нове генерације, који је био на нивоу француског „миража-2000” и америчког Ф-16, авиона који су тада били актуелни у НАТО снагама. Али, посебно се издвајао оптички систем за нишањење, који је омогућавао, у спрези са нишанским системом на кациги пилота, да се инфрацрвена ракета лансира према мети, чак и ако авион није усмерен у том правцу. Довољно је било само да је противнички ваздухоплов у видном пољу пилота и да он погледа у њега. У то време, Руси су већ увелико користили тај нишански систем, а у НАТО-у су га увели тек деведесетих година.

Наши официри тада су први пут видели и ракете ваздух-ваздух Р-70, домета 70 километара, које раде по систему „лансирај и заборави”. Оне имају неколико могућности комбинованог вођења, од инфрацрвеног, радарског, до аутономног. Посебно им је на „мигу” био интересантан положај топа калибра 30 милиметара, који је био потпуно аеродинамички интегрисан у корену левог крила, огромне прецизности гађања.

Билбија је на том авиону тада направио два лета по сат времена, заједно са руским пилотом, херојем Совјетског Савеза Валеријем Мењицким.

– Орден хероја добио је управо због тестирања овог авиона, али ми је одмах рекао да није био први који је на њему летео, јер је први пилот погинуо током испитивања. Мој задатак је био да проценим карактеристике „мига 29”, као ловца и да ли одговара потребама РВ и ПВО. Рекао сам генералу Лончару да је то авион, по свим карактеристикама које сам успео да сагледам, баш тај који је потребан нама. Потом сам то детаљно доказивао у свом извештају, по повратку у Југославију.

Његов извештај је прихваћен и на основу њега, као и извештаја осталих чланова екипе, државни врх је половином 1986. донео одлуку о набавци „мига 29”. Укупно је набављено 14 једноседа и два двоседа, који су у другој половини 1987. слетели на аеродром Батајница, када су и преузети. Цена је била 15,9 милиона долара за „чист” авион, без наоружања.

– Подсећам да је тада цена „чистог” Ф-16 или „миража-2000” била преко 30 милиона долара. У свим извештајима из тог периода, а радио сам их за све иностране авионе на којима сам летео, „миг 29” имао је исте или боље карактеристике у односу на конкуренте, а био је јефтинији. Тако је стигла прва ескадрила „мигова”, а план је био да све док не стигне наш НА, буде купљена бар још једна. То би омогућило потпуну контролу и заштиту ваздушног простора, уз остале ловце које смо имали, до доласка НА. То се, нажалост, никада није десило, историјски догађаји после пада Берлинског зида су нас претекли – објашњава генерал Бранко Билбија.

Бојан Билбија

објављено: 15.02.2015

Izvor: Politika.rs


* PILOT.jpg (42.2 KB, 468x304 - viewed 139 times.)
Logged
zixo
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 555


« Reply #938 on: February 16, 2015, 11:27:30 pm »

Први страни пилоти који су летели на МиГ-у 29 су били Индијци и то 1984.
Logged
mandalina
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 152

bilo nekad i nevratilo se


« Reply #939 on: February 20, 2015, 12:59:41 pm »

Како смо купили „миг 29”
Генерал авијације, опитни пилот Бранко Билбија, први је странац ван СССР-а који је летео на „двадесетдеветки”, децембра 1985. године

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Наш саговорник поред „миража 2000” Фото Лична архива

Највредније што Војска Србије и данас поседује у свом наоружању, четири ремонтована руска ловца „миг 29”, само су остатак некадашње ескадриле СФРЈ, која је бројала 16 „двадесетдеветки”. Ове године навршава се тачно три деценије од тренутка када су југословенске власти кренуле у набавку моћних руских ловаца – у жељи да попуне празнину док домаћа индустрија не почне да производи сопствене борбене авионе четврте генерације.

Један од оних који су директно учествовали у набавци, генерал-мајор у пензији, опитни пилот Бранко Билбија, први је странац ван СССР-а који је летео на „мигу 29” још децембра 1985. године. Он је био члан југословенске делегације којој је било допуштено, као првима изван некадашњег Варшавског пакта, не само да изблиза погледају, већ и да лично испробају тадашње чудо технике.

– Био сам потпуковник, опитни пилот у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ) у Батајници. Још у току припрема и пројектовања новог југословенског надзвучног авиона, познатијег под називом НА, у пролеће 1985. боравио сам у америчкој авио-бази „Едвардс” у Калифорнији. То је база у коју су тада слетали спејс шатлови по повратку из свемира, јер има једну писту дугачку 12 километара – каже за „Политику” Билбија, који је данас главни уредник специјализованог часописа „Аеромагазин”.

Након повратка у Југославију, први пут је обавештен да треба да се иде у неку од земаља Варшавског уговора, вероватно Румунију, на процену авиона за потребе РВ и ПВО. Тада се говорило о „мигу 23”. Разлог за одлазак на процену неког од авиона био је у томе што је добром броју наших авиона „миг 21”, већ истицао технички ресурс. Требало је набавити нови ловачки авион који ће надоместити недостатак ваздухоплова у периоду до планираног увођења у оперативну употребу домаћег новог авиона (НА), надзвучног ловца, што се очекивало 1995. године.

– Убрзо сам сазнао да се заправо не ради о „мигу 23”, него је потребно да се лети на „мигу 29”, како би се процениле његове тактичко-техничке карактеристике, и да ли одговарају нашим потребама. Нико тада у нашој земљи није знао ништа о том авиону, нисмо знали чак ни како изгледа. „Миг 21” је био авион друге генерације, а „миг 29” већ четврте, што довољно говори о технолошком скоку, за који се и југословенска војна индустрија већ припремала. Наш пројекат НА требало је чак да буде генерације „четири плус”. То је такав напредак, као када бисмо данас уводили брзе пруге, којима се возови крећу преко 300 километара на час – подсећа генерал.

Донета је одлука на Врховном савету одбране да се пошаље екипа у Москву, на челу са замеником начелника Генералштаба РВ и ПВО, генералом Здравком Лончаром. У екипи су били машинци, електроничари, радисти, а Билбија је био опитни пилот у тој групи.

– Сутрадан по доласку у Москву, запутили смо се на војни аеродром Кубинка, стотинак километара јужно од Москве. Дошли смо у један хангар, где су нам приредили малу изложбу неколико врста авиона, са све наоружањем. Сви модели су ми већ били познати, осим једног. Одмах сам закључио да је то „миг 29”. Невероватан изглед авиона, потпуно нова конфигурација, коју раније нисам нигде видео, са врло чудним положајем усисника, обликом крила, трупа, два вертикална стабилизатора. Одмах сам се „залепио” за њега.

 Ушао сам у пилотску кабину, уз објашњења присутних официра о карактеристикама авиона. Као што се по спољном изгледу разликовао од других, исто је такав био и изнутра. Пре свега, одликовао га је радарски систем нове генерације, који је био на нивоу француског „миража-2000” и америчког Ф-16, авиона који су тада били актуелни у НАТО снагама. Али, посебно се издвајао оптички систем за нишањење, који је омогућавао, у спрези са нишанским системом на кациги пилота, да се инфрацрвена ракета лансира према мети, чак и ако авион није усмерен у том правцу. Довољно је било само да је противнички ваздухоплов у видном пољу пилота и да он погледа у њега. У то време, Руси су већ увелико користили тај нишански систем, а у НАТО-у су га увели тек деведесетих година.

Наши официри тада су први пут видели и ракете ваздух-ваздух Р-70, домета 70 километара, које раде по систему „лансирај и заборави”. Оне имају неколико могућности комбинованог вођења, од инфрацрвеног, радарског, до аутономног. Посебно им је на „мигу” био интересантан положај топа калибра 30 милиметара, који је био потпуно аеродинамички интегрисан у корену левог крила, огромне прецизности гађања.

Билбија је на том авиону тада направио два лета по сат времена, заједно са руским пилотом, херојем Совјетског Савеза Валеријем Мењицким.

– Орден хероја добио је управо због тестирања овог авиона, али ми је одмах рекао да није био први који је на њему летео, јер је први пилот погинуо током испитивања. Мој задатак је био да проценим карактеристике „мига 29”, као ловца и да ли одговара потребама РВ и ПВО. Рекао сам генералу Лончару да је то авион, по свим карактеристикама које сам успео да сагледам, баш тај који је потребан нама. Потом сам то детаљно доказивао у свом извештају, по повратку у Југославију.

Његов извештај је прихваћен и на основу њега, као и извештаја осталих чланова екипе, државни врх је половином 1986. донео одлуку о набавци „мига 29”. Укупно је набављено 14 једноседа и два двоседа, који су у другој половини 1987. слетели на аеродром Батајница, када су и преузети. Цена је била 15,9 милиона долара за „чист” авион, без наоружања.

– Подсећам да је тада цена „чистог” Ф-16 или „миража-2000” била преко 30 милиона долара. У свим извештајима из тог периода, а радио сам их за све иностране авионе на којима сам летео, „миг 29” имао је исте или боље карактеристике у односу на конкуренте, а био је јефтинији. Тако је стигла прва ескадрила „мигова”, а план је био да све док не стигне наш НА, буде купљена бар још једна. То би омогућило потпуну контролу и заштиту ваздушног простора, уз остале ловце које смо имали, до доласка НА. То се, нажалост, никада није десило, историјски догађаји после пада Берлинског зида су нас претекли – објашњава генерал Бранко Билбија.

Бојан Билбија

објављено: 15.02.2015

Izvor: Politika.rs

Zašto smo tada kupili najosnovniju verziju? To je isto da kupiš traktor bez pluga samo da se vozaš  Huh? Huh?
Logged
trpe grozni
Stručni saradnik - KoV
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 208



« Reply #940 on: February 20, 2015, 01:11:15 pm »

Zato sto je jedino to bilo na prodaju.
Logged
pvanja
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 276



« Reply #941 on: February 20, 2015, 04:05:33 pm »

Zato sto je jedino to bilo na prodaju.

I da budemo presrecni sto su hteli da nam i to prodaju.

Ista bi bila prica i sa zapadnim avionima - ako bi pristali da ih prodaju dobili bi ogoljene verzije.

Recimo sada Iracani su kupili F-16 block 52 ali nez raketa Amram, sa ogranicenim sposobnostima za dejstva V-Z itd itd.
Razlog USA nezeli da rementi osetljiv balans snaga u regionu!
Logged
Adler
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 160


« Reply #942 on: February 20, 2015, 04:44:31 pm »

Mandalina, kada je Jugoslavija kupovala dvorepe postojale su tri podvarijante jednosede verzije "proizvod 9.12":
Izd. 9.12 - za VVS SSSR
Izd. 9.12A - za RV članica VU
Izd. 9.12B - za prijateljske države izvan VU

Mi smo kupili Izd. 9.12B jer nismo bili članica VU, a još manje SSSR.

Uostalom, Jugoslavija je bila prva evropska i, mislim (ne drži me za reč), treća u svetu zemlja koja je kupila dvorepe tako da je normalno da smo kupili ono što je tada jedino bilo na tržištu.

I kao što ti je Pvanja ilustrovao primerom aviona F-16IQ, najveći proizvođači SRT nikada na tržištu ne nude "full" verzije.

I takvi kakvi su, MiG-ovi 29 su još uvek najmoćnije čelične ptice na nebu ex-YU.
Logged
Jester
Počasni član foruma
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 5 323



« Reply #943 on: February 20, 2015, 05:15:46 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 1.jpg (124.28 KB, 623x827 - viewed 171 times.)
Logged
Adler
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 160


« Reply #944 on: February 20, 2015, 05:18:15 pm »

Pa gde ti je prva polovina slike?!  Shocked  Grin
Logged
Pages:  1 ... 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 [63] 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 ... 77   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 24 queries.