PALUBA
December 13, 2018, 10:18:24 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: RIM-116 RAM  (Read 11646 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 988



« on: May 19, 2009, 10:53:52 am »

   RIM-116 RAM ( Rolling Airframe Missile) je raketni sistem malog dometa namenjen prvenstveno za blisku odbranu brodova od protivbrodskih raketa.


* rim1.jpg (45.03 KB. 640x457 - viewed 192 times.)


                                                 RAZVOJ

   Razvoj je započeo jula meseca 1976 godine kao dogovor između mornarica Danske i SR Nemačke sa kompanijom General Dynamics kojima je bio potreban sistem za blisku zaštitu od protivbrodskih raketa. Uskoro je Danska RM odustala od ovog projekta, ali se zainteresovala mornarica SAD, tako da je ona uskočila u projekat i postala glavni partner. Glavni cilj je bio da se osigura efikasan, jeftin i lagan sistem koji bi mogao da se ugrađuje i na brodove veličine RToP. Sama raketa je nastala spajanjem bojeve glave i raketnog motora rakete AIM-9 Sidewinder sa IC tragačem rakete FIM-92 Stinger. Za lansiranje rakete je konstruisan 21-no cevni lanser Mk-49 mase 5.8 t, što je omogućilo ugradnju sistema i na manje brodove.

                                                 OPIS

   Sistem bliske PVO RIM-116 RAM se sastoji od lansera Mk-49 i rakete sa kontejnerom Mk-44 koji služi za njeno skladištenje i lansiranje. Sistem je putem borbenog sistema AN/SWY-2 povezan sa brodskim senzorima od kojih dobija podatke potrebne za lansiranje rakete. Sama raketa ima mogućnost navođenja na cilj pomoći IC tragača, ali je ugrađen i pasivni detektor radarskog ozračenja što omogućava  gađanje raketa sa aktivnom radarskom glavom za samonavođenje.


* rim2.jpg (81.25 KB. 640x543 - viewed 212 times.)

dopuna lansera novim raketama


                                                 VARIJANTE

Do sada je napravljeno više varijanti ovog sistema:
     Block 0- Poznata i kao RIM-116A je originalna verzija koja se na cilj navodi pomoću detektora radarskog zračenja dolazećih protivbrodskih raketa, dok je vođenje u završnoj fazi preuzimala IC glava rakete Stinger. Na probnim lansiranjima ova verzija je postigla verovatnoću pogotka veću od 95%.
     Block 1- RIM-116B kod koje je poboljšana glava za IC vođenje, koja je postala dominantna u odnosu na radarski detektor. Ovim je postignuto da mogu da se gađaju i rakete koje ne emituju radarsko zračenje. Kod ove verzije je zadržana sposobnost pasivng radarskog navođenja na protivbrodskih raketa.
     HAS- Tokom 1998 godine je potpisan memorandum o razumevanju između ministarstava odbrane SAD i Nemačke po kojem je dogovorena modernizacija sistema kako bi mogao da gađa i takozvane HAS mete ( Helicopter-Aircraft-Surface). Razvoj ove verzije je zahtevao samo poboljšanje softvera, tako da je moguća njegova implementacija na verziju Block 1.
     SeaRAM- Je sistem koji je zamišljen kao dopuna artiljerijskog sistema Phalanx. Sam sistem kombinuje radare sistema Phalanx sa 11-o cevnim lanserom raketa, čime čini potpuno autonomni sistem koji ne zavisi od brodskih senzora za dobijanje podataka o mogućim ciljevima. Ova verzija je još uvek u probnoj fazi.


* rim3.jpg (18.22 KB. 640x512 - viewed 186 times.)

testiranje sistema SeaRAM

                                                 KARAKTERISTIKE RAKETE

     dužina: 2.82 m
     kalibar: 127 mm
     razmah: 0.445 m
     masa rakete: 73.5 kg
     masa bojeve glave: 11.3 kg
     raketni motor: Mk 112 MOD
     brzina: Mah 2+
     domet: 7.5 km

                                                 U SLUŽBI

   Trenutno se ovaj sistem nalazi ugrađen na brodovima mornarica SAD-a, Nemačke, Grčke i Južne Koreje.
   Mornarica SAD-a je naručila ukupno 115 lansera i 1600 raketa kojima je opremila, ili planira da opremi, ukupno 74 broda, a među njima i na sve Nuklearne Nosače Aviona i sve veće desantne brodove.
   Nemačka RM ima ovaj sistem ugrađen na 30 svojih brodova i planira da svaki novoizgrađeni brod ima 1 do 2 ova sistema u zavisnosti od veličine broda.
   Grčka RM je ovim sistemom opremila brodove klase Super Vita.
   RM Južne Kore planira ugradnju ovih sistema na svoje razarače KDX-2 i KDX-3, kao i na brod LPX.


« Last Edit: June 05, 2010, 03:09:17 pm by Rade » Logged
Bane
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 918


« Reply #1 on: May 19, 2009, 02:32:19 pm »

Veoma zanimljiv sistem. Verovatnoća pogotka od 95% je više nego impresivna, samo je pitanje protiv kojih ciljeva je vršeno testiranje.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 988



« Reply #2 on: February 12, 2014, 10:18:03 pm »

Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 647


« Reply #3 on: February 12, 2014, 10:43:16 pm »

Rolling airframe u slobodnom prevodu znači rotirajuće telo (trup rakete), što znači da se kompletna raketa obrće oko svoje ose, kao zrno ispaljeno iz puške (topa). To se lepo vidi na videu, koje je postavio Motorista. Raketa izleće iz lansera i odmah počinje rotaciju, oko svoje ose.
Da li je to ostvareno usmeravanjem mlaznika raketnog motora ili konstatnim nagibom upravljačkih površina nije obznanjeno u TT karakterisitkama.
Na taj način je postignuta stabilizacija rakete u toku leta i time je veoma pojednostavljen njen autopilot a samim tim i sistem vođenja rakete.
Žiroskopska platforma koja vrši stabilizaciju rakete kod klasičnih sistema je kod ove rakete postala suvišna. Samim tim raketa je postala lakša, jednostavnija za izradu i jeftinija za proizvodnju. 
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 988



« Reply #4 on: January 25, 2015, 04:12:41 pm »

SeaRAM.


* SeaRAM_1.jpg (30.44 KB. 332x400 - viewed 161 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 988



« Reply #5 on: September 20, 2016, 12:48:03 pm »

Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 647


« Reply #6 on: September 20, 2016, 02:58:34 pm »

Na osnovu slike koja se vidi na naslovu ovog videa može se naslutiti da su repni stabilizatori fiksni, zakošeni za određeni ugao i oni obezbeđuju rotaciju rakete. Površine na prednjem delu rakete su pokretne (vidi se osovina koja ih vezuje za trup - i nema fiksne vez) i one služe za upravljanje letom rakete.

Ne znam detalje, i nije mi jasno da li se raketa vodi u početnom delu trajektorije od strane brodskog uređaja za vođenje, pa tek kada se približi cilju zahvata ga svojom pasivnom glavom, ili se raketa lansira kada je već zahvatila cilj.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 988



« Reply #7 on: March 05, 2018, 11:03:38 am »

Logged
pvanja
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 518



« Reply #8 on: March 05, 2018, 05:08:36 pm »

Na osnovu slike koja se vidi na naslovu ovog videa može se naslutiti da su repni stabilizatori fiksni, zakošeni za određeni ugao i oni obezbeđuju rotaciju rakete. Površine na prednjem delu rakete su pokretne (vidi se osovina koja ih vezuje za trup - i nema fiksne vez) i one služe za upravljanje letom rakete.

Ne znam detalje, i nije mi jasno da li se raketa vodi u početnom delu trajektorije od strane brodskog uređaja za vođenje, pa tek kada se približi cilju zahvata ga svojom pasivnom glavom, ili se raketa lansira kada je već zahvatila cilj.

Koliko sam ja uspeo da nadjem na netu zahvat cilja se vrsi posle lansiranja. Prva verzija se navodila preko detektora radarskog zracenja da bi pri kraju leta vodjenje preslo na IC.

Drurga verzija je imala mod da se odmah po lansiranju aktivira IC glava za vodjenje. Zahvat cilja je i ovde nakon lansiranja. Ova druga verzija je zadrzala i pasivni mod vodjenja.

Sa brodskim senzorom se vrsi otkrivanje i usmeravanje lansera a raketa nakon lansiranja zahvata cilj.

Tehnicki ovo je ok ali me interesuje kakva su takticka ogranicenja kada se plovi u grupi brodova koji su izlozeni napadu vise raketa iz vise pravaca.

Drugo pitanje je ako PBR leti jedna iza druge da li osmatracki radar moze da ih razlikuje i da li RAM moze da napradne istovremeno vise raketa koje lete u gurpi tj formaciji.

Raketa ima samo jedan par upravljivh kanara i dve pasivne antene za navodjenje.
Logged
kukador
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 696


« Reply #9 on: March 05, 2018, 07:57:51 pm »

kako može rotirajuče telo biti vodeno parom kanara, kad se stalno okreče?
odmikom kanara bi došlo do leta u spiralnoj formi, ali uvek prema istom primarno zadatom pravcu.
znam, da je to rešeno (95% pogodka) ali stvarno mi je čudno
ima ko ideju?
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 647


« Reply #10 on: March 05, 2018, 08:28:17 pm »

Upravljačke površine nisu statički zakrenute, već rade u pulsirajućem (impulsnom) režimu, sinhronizovano sa rotacijom rakete. To je jednostavan princip, ali ga ne možeš shvatiti na statičnom modelu, nego treba da imaš u glavi dinamični model.

Nadam se da sam bio jasan!  Grin
Logged
kukador
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 696


« Reply #11 on: March 05, 2018, 08:44:52 pm »

odlično lovac, hvala na pojašnjenju, sve je sad jasno.
zato mu je i samo jedan par kanara za sve pravce dovoljno.
meni te pulzarijuče stvari u mikrosekundama i brze akcije / reakcije, feedbacki.....nekako nisu domače
da je po mome, još bi leteli dvokrilci   Smiley
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 988



« Reply #12 on: March 05, 2018, 08:51:51 pm »

Quote
You may be thinking of the RIM-116 Rolling Airframe Missile (RAM). RAM does spin about it’s axis. It’s only partially for stability, despite what the way the Wikipedia article indicates. RAM also uses it’s spin to “triangulate” the target positions when it’s doing searching via RF emissions (it guides on the radars of other objects, like other Anti-radiation missile). The details are left to your imagination, but the spinning actually helps it with guidance during the initial part of flight.

Ovo pronađoh na: CLICK!
Logged
pvanja
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 518



« Reply #13 on: March 06, 2018, 06:09:19 pm »

Zbog nacina vodjenja tj zahvata cilja posle lansiranja glava za samonavodjenje mora da ima jako usko vidno polje u suprotnom bi mogla da zahtavi neki drugi cilj.
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 25 queries.