Rusija i SAD: Razgovori o smanjenju zaliha nuklearnog oružja

[Dreadnought]

Razgovori o nuklearnom oružju

19. maj 2009.
Moskva, Ženeva -- Rusija i SAD počele su danas u Moskvi zvanične razgovore o smanjenju zaliha nuklearnog oružja.

Američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medveved dogovorili su se prošlog meseca da zaključe novi sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji bi zamenio postojeći START-1, koji ističe u decembru.

Dve delegacije će razmotriti niz kompleksnih tehničkih pitanja o nuklearnom oružju i izneti konkretne predloge.
Prema tvrdnjama diplomata, atmosfera na razgovorima je pozitivna, preneo je Rojters.

"Želimo konstruktivan dijalog i nadamo se da će optimizam koji su izrazile obe strane i u praksi dati rezultate", rekao je jedan neimenovani funkcioner ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ruski zvaničnici očekuju da SAD predstave nacrt teksta novog sporazuma. Američki tim u Moskvi, koji predvodi pomoćnik državnog sekretara Rouz Gotemeler, zadužena za inspekcije i poštovanje sporazuma o kontroli naoružanja, čine fukcioneri Pentagona i Ministarstva energetike. Na čelu ruske delegacije je direktor Departmana za bezbednost i razoružanje Anatolij Antonov.

START-1, koji ističe 5. decembra 2009, potpisan je 1991. godine, čime su se Moskva i Vašington obavezali da smanje broj nuklearnih bojevih glava na najviše 6.000, a njihovih "nosača" na najviše 1.600.

Rusija i SAD su 1993. potpisale START-2, koji predviđa značajno smanjenje interkontinentalnih balističkih raketa i nuklearnih bojevih glava. Rusija je, međutim, 2002. istupila iz tog sporazuma, kao odgovor na odustajanje SAD od sporazuma iz 1972. godine, kojim je zabranjeno formiranje protivraketnih sistema.

Bilateralni sporazum o smanjenju strateških ofanzivanih potencijala do 1.700-2.200 nuklearnih punjenja do 31. decembra 2012, potpisan je 24. maja 2002. godine.


Ban: Potrebna politička volja

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je danas zemlje da pokažu veću političku volju za započinjanje globalnih pregovora o smanjenju nuklearnog oružja.

Ban je na Konferenciji o razoružanju, pod pokroviteljstvom UN, pozdravio napore da se počnu pregovori o zabrani proizvodnje fisionog materijala koji se koristi za pravljenje nuklearnog oružja.

"Postoji volja kako zemalja sa nuklearnim naoružanjem, tako i zemalja bez njega da zajedno stvore novi momentum za proces razoružavanja", izjavio je on, dodavši da je to nešto što se ne sme propustiti, prenela je britanska agencija Rojters.

Generalni sekretar je rekao da je posebno ohrabren potezom SAD da nastavi sprovođenje Sporazuma o ograničenju proizvodnje nuklearnog oružja, koji će zameniti postojeći START-1.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Sastanak Ruske i Američke delegacije o reviziji START-a 1

02.06.2009
Ženeva – Delegacije Rusije i SAD sastale su se u Ženevi, drugi put za manje od dve nedelje, kako bi razmotrile reviziju starog sporazuma o nuklearnom razoružanju START 1, koji ističe krajem godine.

„Pregovori su završeni posle podne u sedištu ruske misije”, izjavio je Frans presu neimenovani izvor blizak ruskoj delegaciji, koji je ocenio da je sastanak bio pozitivan.

Izvor je dodao da će se sastanak nastaviti danas, a da su tema sastanka pregovori o Povelji za smanjenje strateškog naoružanja, sklopljenoj 1991. godine.

Povelja ističe 5. decembra i zahvaljujući njoj Rusija i SAD su do danas za jednu trećinu smanjile svoje nuklearne arsenale.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

START u zamenu za odustajanje od PRO

Moskva nudi drastično smanjenje broja raketa s nuklearnim glavama ako SAD odustanu od postavljanja štita u Poljskoj i Češkoj


22.06.2009
Moskva – Vašington nije spreman da komentariše predloge Dmitrija Medvedeva kojima se povezuje radikalno smanjivanje strateškog ofanzivnog naoružanja s odustajanjem Amerike od planova o postavljanju protivraketne odbrane u Istočnoj Evriopi, rekao je danas „Interfaksu” Ijan Keli, pres sekretar u Stejt departmentu

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je juče u razgovoru sa holandskim premijerom Peterom Balkenendeom izjavio da je Rusija spremna na značajno smanjenje naoružanja u slučaju da i Sjedinjene Države naprave ustupke u vezi sa PRO.

„Mi ne možemo da se složimo sa američkim planovima o stvaranju globalne protivraketne odbrane (PRO) i zato moram da naglasim da je smanjenje količine strateškog naoružanja moguće samo ukoliko se SAD potrude da više ne bude razloga za našu zabrinutost. U svakoj situaciji problem uzajamne veze strateškog ofanzivnog i odbrambenog oružja mora biti jasno definisana u sporazumu”, rekao je Medvedev, dodavši da „ozbiljnu zabrinutost izaziva perspektiva ojačavanja strateškog naoružanja neatomskim bojevim glavama. Takvo oružje može da nanese štetu strateškoj stabilnosti”.

Prema mišljenju ruskog predsednika, „vrlo je važno sačuvati odredbe ranijeg sporazuma o Strateškom naoružanju u vezi sa razmeštanjem strateškog ofanzivnog oružja isključivo na nacionalnoj teritoriji”. On je naglasio da je to princip na kome će insitirati Rusija.

Što se tiče nobvog sporazuma, Medvedev nije krio optimizam. Prema njegovim rečima, pregovarači obe strane započeli su izradu dokumenta sa dobrih pozicija. „Oni imaju zadatak da pripreme novi dogovor do kraja ove godine”, rekao je Medvedev, objašnjavajući da stari prestaje da važi 5. decembra 2009. godine.

Na pres konferenciji posle razgovora sa holandskim premijerom predsednik Rusije je ponovio da je „RF spremna da smanji količinu nosača atomskih glava za nekoliko puta u odnosu na količinu koja je bila dozvoljena ugovorom START-1”. Pri tome, rekao je on, količina atomskih glava mora biti manja nego što je bilo predviđeno moskovskim dogovorom iz 2002. godine. „Mi smo za realno, efikasno smanjivanje koje se može proveriti”, dodao je Medvedev.

Ipak, ruski predsednik nije želeo da pred susret sa američkim kolegom Obamom u julu otkrije sve detalje ruskih predloga.

Nešto ranije je Andrej Nesterenko, zvanični predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova izjavio da će se od 23-24. jula u Ženevi sastati dve komisije i „uporediti stavove”.

Prethodni dogovor START-1 potpisan je 1991. godine i stupio je na snagu 5. decembra 1994. sa rokom trajanja – 15 godina. On je obavezao Moskvu i Vašington da smanje količinu atomskih snaga od 10 hiljada bojevih glava koliko je imala svaka strana, na po šest hiljada. Nešto kasnije (1993) potpisan je i START-2 koji je predviđeno suštinsko smanjenje broja međukontinentalnih raketa i atomskih bojevih glava, ali je 2002. Rusija izašla iz tog dogovora zbog toga što su SAD izašle iz Dogovora o ograničavanju sistema protivraketne odbrane iz 1972. godine.

Rusija i SAD su 2002. potpisale Dogovor o strateškim ofanzivnim potencijalima koji podrazumeva da se do 2012. atomski potencijal obe strane smanji na po 1700 do 2200 atomskih punjenja.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika Online
 

[Dreadnought]

SAD ne žele da se START veže za antiraketnu odbranu
 
23.06.2009
Vašington – SAD su odbacile poziv Rusije da se povežu razgovori o novom Sporazumu o smanjenju strategijskog naoružanja (START) sa antiraketnom odbranom (ARO), javile su svetske agencije.

Portparol Stejt departmenta Ian Keli je izjavio da bi se o tim pitanjima trebalo raspravljati odvojeno, preneo je Itar- tas.

Keli je rekao da Vašington za sada nije doneo konačnu odluku o raspoređivanju dela svog novog antiraketnog sistema u istočnoj Evropi. On je, međutim, dodao da, ukoliko nestane pretnja koju taj odbrambeni sistem treba da otkloni onda neće ni postojati potreba da se uspostavi u Evropi.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ranije istakao da bi smanjenje strateškog naoružanja trebalo da bude direktno povezano sa rešavanjem problema koji se tiču planova SAD o antiraketnom sistemu u istočnoj Evropi.

On je podsetio da su na tu vezu ukazali predsednici Rujsije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, i to uvrstili u saopštenje iz Londona gde su prvi put razgovarali.

Lavrov je primetio i da su svi prethodni sporazumi dve zemlje o strategijskom ofanzivnom naoružanju uzimali u obzir tu povezanost.

Trenutno ne postoji bilo kakav sporazum SAD i Rusije o antiraketnoj odbrani, dok važnost START-a, potpisanog 1991. godine, ističe 5. decembra ove godine.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Nastavljeni pregovori o razoružavanju

24.06.2009
Ženeva – Rusija i SAD nastavili su pregovore o novom sporazumu o smanjenju nauklearnog naoružanja, koji bi trebalo da zameni sporazum START 1.

Kako se saznaje iz američkih diplomatskih izvora, pregovori delegacija SAD i Rusije nastavljeni su u američkoj misiji u Ženevi.

Ruska i američka delegacija juče su imale sastanak u ruskoj misiji u Ženevi.

To je treća runda pregovora o sporazumu koji će zameniti START 1 iz 1991, kojim su SAD i Rusija smanjile svoj nuklearni arsenal za trećinu.

Prethodne runde pregovora, koji se odvijaju u tajnosti, održane su u maju i početkom juna.

Prvi rezultati pregovora trebalo bi da budu spremni za susret predsednika Rusije i SAD, Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame, 6. jula u Rusiji.

Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

Napredak u razgovorima

01.07.2009
Rusija i SAD su postigle veći napredak u pripremanju novog ugovora o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja nego što se očekivalo – izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjapkov. – To omogućuje potpisivanje dokumenta u decembru o. g. Tema strateškog ofanzivnog naoružanja biće jedna od glavnih na pregovorima predsednika Rusije i SAD Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame koji će se iduće nedelje održati u Moskvi.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Nastavak pregovora za mesec dana

25/07/2009
Moskva – SAD i Rusija su završile četvrtu rundu pregovora o novom sporazumu o nuklearnom razoružanju i odlučile da pregovore nastave kroz mesec dana u Ženevi, saopštilo je  rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Četvrta runda pregovora u Ženevi, koja je počela u sredu, završena je juče, a američki i ruski pregovarači su razgovorali o sporazumu koji treba da zameni sadašnji sporazum START koji ističe 5. decembra.

START, koji su SAD i Rusija potpisale 1991. godine nekoliko meseci pre raspada Sovjetskog Saveza, doveo je do smanjenja strateškog naoružanja dve zemlje sa 10.000 na manje od 6.000 nuklearnih glava.

„Dve strane su se složile da sledeću rundu pregovore održe krajem avgusta ili početkom septembra u Ženevi”, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se ne navode detalji razgovora ali se dodaje da su vođeni na osnovu načelnog dogovora o smanjenju nukelarnog naoružanja koji su postigli predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama početkom jula u Moskvi.

Pregovore o novom sporazumu bi, i pored načelnog dogovora, mogla da otežaju neka sporna pitanja, poput američkog plana za razmeštanje dela antiraketnog štita u istočnoj Evropi, čemu se Rusija oštro protivi.

Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

Slab start START-a


12.11.2009

Pregovori o novom dogovoru o smanjenju
arsenala strateškog naoružanja zapeli u završnoj fazi
 
Postignut kompromis: američke podmornice za lansiranje krilatih raketa neće se smatrati strateškim oružjem


Moskva – Rusija je odbila najnoviji američki paket predloga za postizanje dogovora o smanjenju arsenala strateškog naoružanja (START). Sjedinjene Države su time „veoma razočarane”, izjavila je, prema pisanju ruskih medija, Elen Tošer, zamenik državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost. Ona je istakla da će dogovor obavezno biti tema predstojećeg sastanka predsednika Obame i Medvedeva koji će prisustvovati iduće subote samitu Azijatsko-tihookeanske saradnje u Singapuru. Da će ta tema biti na dnevnom redu, potvrdila je i pres-služba Kremlja.

Vesti o tome da pregovori idu dosta teško otpočetka, periodično stižu sa obe starne, ali one privlače sve više pažnje zato što vreme za donošenje odluke praktično ističe – postojeći dogovor prestaje da važi 5. decembra i oba predsednika insistiraju da do tog roka bude gotov novi koji bi trebalo da ga zameni. Pripreme su već u završnoj fazi. Juče je u Ženevi započela osma, verovalo se i poslednja, runda razgovora dve strane, ali nije nemoguće da zbog usaglašavanja detalja oko kojih nije postignut dogovor bude organizovana i deveta.

Nikolaj Makarov, načelnik generalštaba ruskih oružanih snaga, tvrdi da su problemi na koje se nailazi „isključivo tehnički” i da će oni sigurno biti rešeni. Elen Tošer ističe da predstoji još dug put do završetka pregovora, ali da SAD ne smatraju Rusiju „strateškom opasnošću“.

U ovom trenutku evidentne su razlike u nekoliko oblasti – Rusija insistira da se u dogovoru povežu strateško i odbrambeno naoružanje. Taj zahtev se ranije odnosio na START i PRO (američka protivraketna odbrana) i bio je veliki kamen spoticanja u pregovorima. Septembarska odluka Baraka Obame da odustane od planova da postavi treći pozicioni rejon protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj delimično je olakšala pregovore, ali vesti o novim, za Rusiju takođe nepovoljnim, planovima navele su Moskvu da traži da se veza između START-a i PRO fiksira i u novom dokumentu. Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, izjavio je da je „čvrsto uveren” da će Rusija uspeti da se izbori za svoje stavove.

Drugi problem se tiče američkih nosača raketa bez atomskog punjenja. U Moskvi smatraju da je to takođe strateško oružje i traže da se broj nosača smanji, dok Amerikanci nosače smatraju konvencionalnim naoružanjem i sve donedavno su odbijali da to učine. Ipak, kompromis je napravljen, broj nosača raketa će biti smanjen, a ruska strana je učinila ustupak, pa četiri američke podmornice opremljene za lansiranje krilatih raketa neće smatrati strateškim.

Zbog činjenice da su obe strane u cajtnotu, i da predsednici i dalje insistiraju da se posao obavi u roku, politikolozi su uvereni da je izjava Elen Tošer (Rusija nije komentarisala probleme u pregovorima) zapravo pritisak na Rusiju da bude kooperativnija i požuri sa donošenjem odluka.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je ovih dana da će novi START biti potpisan pre nego što istekne važnost starog, dakle – pre 5. decembra.

Prvi dogovor o smanjenju arsenala strateškog naoružanja potpisan je 1991. godine, stupio je na snagu 5. decembra 1994. i važio je 15 godina.

Ljubinka Milinčić
Izvor: Politika online

[Dreadnought]

Predsednici RF i SAD dogovorili se o formiranju jednostavnijeg mehanizma kontrole smanjenja starteških ofanzivnih naoružanja


16.11.2009

Predsednici RF i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama
dogovorili su se o formiranju jednostavnijeg i jeftinijeg
mehanizma kontrole smanjenja starteških ofanzivnih naoružanja

— saopštio je novinarima šef MIP RF Sergej Lavrov posle susreta lidera dve zemlje u Singapuru, gde je održan samit ATES. Pored ugovora o SON, koji Rusija i SAD planiraju da zaključe do kraja ove godine, strane su razmotrile iranski problem. Dmitrij Medvedev je izjavio da će RF i SAD tražiti od Irana ispunjavanje obaveza o nuklearnom programu. Ako on to ne učini, oni će iskoristiti druga sredstva.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Nastavlja se rad na Dogovoru u strateškom naoružanju


02.12.2009

Rusija i SAD razrađuju verifikacione mehanizme koji će delovati u periodu posle okončanja roka Dogovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja i do usvajanja novog dokumenta, saopštio je u utorak na brifingu u Vašingtonu predstavnik stejtdepartmenta Ien Keli. Po njegovim rečiam, SAD računaju da će razaraditi nacrt novog sporazuma do kraja ovog meseca, ali nije isključena mogućnost da se dokument pripremi do 5. decembra, kada ističe rok važenja Ugovora o strateškom naoružanju.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Dogovori se bliže kraju


04.12.2009

Moskva – Američko-ruski pregovori o novom sporazumu koji će zameniti sporazum o smanjenju strateškog naoružnaja (START) „privode se kraju” , saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.


„Intenzivni napori s ciljem potpisivanja, pravno obavezujućeg, bilateralnog sporazuma o novom smanjenju i ograničenju strateškog oružja, privode se kraju”, navodi se u sopštenju.

Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama zadužili su svoje delegacije koje već šest meseci vode pregovore u Ženevi da zaključe novi strateški sporazum do 5. decembra, kada sadašnji sporazum START ističe.

START je potpisan 1991. godine.


Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

Nuklearne igrarije


12.12.2009

Samo u Nemačkoj američki atomski arsenal je 13
puta moćniji od bombe bačene na Hirošimu


_{Američka nuklearna bomba u skladištu u Nemačkoj}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prošlo je već osam dana od isteka važenja rusko-američkog nuklearnog dogovora START 1. Uprkos katastrofičnim teorijama, neiscrpnom izvoru za scenarija visokobudžetnih filmova, svetska kataklizma se nije desila, a po svemu sudeći i neće uskoro. „Igranje” nuklearnim arsenalima odavno je preraslo u ozbiljan posao.

Doba „hladnog rata” i emocija je skoro dve decenije iza nas, a broj potencijalnih kandidata za neki budući nuklearni sukob je vremenom u znatnoj meri narastao. A i dalje raste. To ceo problem donekle relativizuje.

Podsetimo, START 1 je dogovor o kontroli i smanjenju nuklearnog naoružanja koji su 31. jula 1991. potpisali tadašnji Sovjetski Savez i SAD. Na snagu je stupio 5. decembra 1994. Ovim dogovorom ograničen je broj nuklearnih bojevih glava na 6.000 sa obe strane, ustanovljena je kontrola...

Ali, geopolitička situacija u svetu, a posebno u Evropi je od 1991. promenjena iz temelja. Sovjetski Savez je usahnuo, dezintegrisao se, umesto njega, kao naslednica, pojavila se novoprobuđena Rusija, ne manje sklona imperijalnim ambicijama. Na drugoj strani, SAD su stavile pod svoju šapu, a preko evropske vojne ispostave – NATO – skoro sve bivše socijalističke (a i poneke sovjetske) države sa Starog kontinenta, i ušančile se na samom ruskom pragu.

Ono što je i posle 18 godina ostalo isto jeste zebnja običnih ljudi da bi stvari mogle da krenu i lošijim, nekontrolisanim tokom. U tom smislu START 1, kakav god da je bio, ulivao je barem trunku optimizma. Upravo stoga, produženje njegovog dejstva nije puka formalnost. Nema, dakle, sumnje da će Vašington i Moskva naći zajednički jezik za oživljavanje START-a. Popustiće malo jedni, malo drugi... Uostalom, to je pitanje koje zadire i u unutrašnjepolitičku sferu u obe zemlje, i samim tim tera njihove lidere da se čuvaju ishitrenih odluka.

Pored produženja važnosti dogovora START 1, pregovarači dve velike sile će morati da se dotaknu još jedne teme: tajnih skladišta atomskih bojevih glava u Evropi. Nije reč o skladištima u Francuskoj ili Velikoj Britaniji kao već uspostavljenim nuklearnim silama. Ovde se radi o projektilima koji se čuvaju u vazduhoplovnim bazama u – Italiji, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj. Dakle, zemljama koje ne spadaju u vojne nuklearne sile.

Kako piše Eben Harel, novinar američkog časopisa „Tajm”, čuvanje ovog oružja „više je nego anahronizam ili istorijska nastranost” i predstavlja otvoreno kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja koji je, od dana kada je usaglašen (1. jul 1968) do danas, potpisalo 189 država, uključujući i pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska). Samo u Nemačkoj, navodi Harel, nuklearni arsenal je 13 puta moćniji od bombe bačene na Hirošimu. U opticaju je i podatak da se radi o čak 200 ovakvih bojevih glava.

Broj zemalja koje ovako „ispod žita” postaju nuklearne sile verovatno je veći i sigurno se proteže na američke saveznike i na drugim kontinentima. Prema sporazumu NATO pomenute bombe tehnički pripadaju Amerikancima. Ali u slučaju oružanih konflikta mogu biti stavljene pod kontrolu vazduhoplovnih snaga države u kojoj su uskladištene.

Pitanje je da li su te države ovakvu „blagodet” na sebe preuzele sopstvenom voljom, ili su im ubistveni arsenali nametnuti samom činjenicom da pripadaju vojnom savezništvu sa SAD. Svojevremeno je i Grčka bila u krugu ovakvih „nuklearnih sila” ali je opasnog tereta uspela da se otrese kupovinom borbenih aviona koji nisu modifikovani da nose nuklearne bombe. Danas, broj žitelja Italije, Belgije, Holandije i Nemačke koji se protive „čuvanju” američkog ubojitog arsenala odavno premašuje 70 procenata.


S. Samardžija
Izvor: Politika online

[vathra]

"Samo u Nemačkoj, navodi Harel, nuklearni arsenal je 13 puta moćniji od bombe bačene na Hirošimu. U opticaju je i podatak da se radi o čak 200 ovakvih bojevih glava."
Kakve su ovo gluposti?
Jedna ICBM može da ima desetak BG od kojih je svaka "13 puta moćnija od bombe bačene na Hirošimu"

[Rocker]

Može i jedna glava da bude 130x jača od Hirošime, nije problem, ali mislim da se radi od taktičkim nuklearkama relativno male snage do 5Kt. Sve jače od toga je besmisleno držati kao naoružanje koje se koristi na malim bombarderima/višenamenskim avionima.

[vathra]

Najverovatnije se u navedenim bazama koriste ove bombe
http://en.wikipedia.org/wiki/B61_nuclear_bomb
One imaju varijabilnu snagu, od 0,7 do 170 kilotona.
Pa sad zavisi kako su okrenuli brojčanik.
Slabije bombe su uglavnom povučene posle hladnog rata.

Računica "13 Hirošima i 200 bombi" se nikako ne slaže.