PALUBA
July 06, 2020, 07:22:02 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 82 83 84 85 86 [87]   Go Down
  Print  
Author Topic: Sećanje na agresiju NATO pakta 1999. godine  (Read 256594 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Perun
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 049


« Reply #1290 on: April 12, 2020, 05:50:41 am »

Oko prvog si me vjerojatno krivo razumija.

Oko drugog mi je drago da se slazemo
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 688


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #1291 on: April 12, 2020, 10:05:28 am »

Off
Na žalost @Perune, Francuzi i Nemci će opet ratovati. Možda ne baš sutra, ali sigurno. Evropa je još uvek samo zajednica nacionalnih država, bez obzira na deklaracije i potpisane papire. Kada neka nacija proceni da su joj nacionalni interesi ugroženi do mere da mora ratovati, ratovaće bez obzira na poptisano i izjavljeno.

Korona kriza je pokazala koliko je EU "tanka".
EU nije položila ispit tamo gde je morala. Velike su šanse, na radost USA i Rusije, da će EU propasti, ne odmah ali baš kako je Boro napisao, kada započne ekonomski rat, tek tada neće niko nikom pomagati, već obratno, sve do vojnih sukoba.

Mi Sloveni, naročito južni, bi trebala da se udružimo u vojnu i ekonomsku uniju (kako bi se zvala, je manje važno), jer se graničimo, jer nam ne treba prevodilac, jer smo slični po mnogo čemu. Istorijski gledano do juče smo živeli u jednoj državi od koje su mnogi strepeli, zato je danas i nema.

/Off

Da je to tačno govori da je mala, krnja Jugoslavija, toliko odolevala. A nije ih bilo puno, "samo" 17 država protiv male SRJ.
Ne treba da Vas podsećam kako su NATO stratezi bili u čudu kada su videli koliko tehnike smo sačuvali, dok su gađali razne makete.

Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 793



« Reply #1292 on: April 12, 2020, 11:33:11 am »

Treba se podsetiti da je pesmu Jugosalvija, čujemo je u pozadini videa iznad, izvela četrnaestogodišnja Lena Katina te 1999. Nešto kasnije postala je solista ruske pop performans grupe " Tatu".Pesmu je napisao kompozitor Aleksandar Voitinski, koji je tako izrazio svoj negativan stav prema američkom bombardovanju Jugoslavije. Voitinski je 2004. godine izjavio da se Rusija „sramno suzdržala od učešća“ u ratu, primetivši da je i sam želeo da ode u Jugoslaviju ali strah je prevladao.  Ovde sam zamolio da mi se oprosti moj kukavičluk.“ Pesma je postala najpoznatije delo ruske pop-kulture posvećeno ratovima 90-ih u Jugoslaviji. Prema originalnoj nameri kompozitora, pesmu je trebalo da izvede dečak.

Scenarista Ivan Šapovalov ponudio je pesmu direktoru računarske kompanije Borisu Renskom, koji je pristao da finansira muzički projekat. Ubrzo zatim Šapovalov poziva Juliju Volkovu, i duet je nazvan „Tatu“. Sam Voitinski odbio je da sarađuje sa njima, objašnjavajući to svojim neslaganjem sa izborom jedne ultra liberalne lezbijske grupe za projekat. Pesma Jugoslavija nije bila uključena u zvanične albume grupe i nije emitovana na radiju i televiziji  Wink Ne bih dalje u off iz razumljivih razloga.


Jugoslavija


Iznad večernjeg Dunava širi se
Bela boja, bela boja, bela boja.
I sećanju se nameće melodija
Proteklih godina, proteklih godina, proteklih godina…

Ali su se razletele kao jata ptica
Jednostavne reči pesme naše.
Ti odlaziš u oganj, Jugoslavijo!
Bez mene! Bez mene! Bez mene!

Za noć pod kišom olova,
Za to što ja nisam tu negde,
Oprosti mi, sestro moja, Jugoslavijo!

Za smrt pod kišom prolećnom,
Za to što ti nisam bio spasenje!
Oprosti mi, sestro moja, Jugoslavijo!

Kao crnooka zbunjena devojčica,
Stojiš na drugoj obali.
Ali da doprem do te obale
Ne mogu, ne mogu, ne mogu.

Logged
Boro Prodanic
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 364


« Reply #1293 on: April 12, 2020, 11:44:23 am »

Siguran sam da je broj pilota koji su učestvovali u agresiji 1999. a danas se time hvale veoma malen, ako ih uopšte ima.

Siguran sam da će ogromna većina njih da nastoji da to učešće sakrije od potomaka, jer se danas stide toga što su radili u tih 78 dana.

A njihovi potomci će nastaviti da se stide za njih i za svoje vlade.

A mi? Mi smo dužni da nikada ne zaboravimo žrtve, i da nikada ne dopustimo da pepeo zaborava pokrije baš svaku ruševinu, svaki grob. Naročito grobove nevine dece. I ova tema na Palubi dostojanstveno doprinosi tom nastojanju, da se ne zaboravi, da istinu saznaju i oni rođeni nakon te nesretne 1999.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 688


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #1294 on: April 12, 2020, 12:10:52 pm »

Boro, ako se sećaš, presude postoje protiv zločinaca, od Havijera preko Klintona do Blera.
Izrečeno im je po 20 godina robije, što je tada bio maksumum.

I ako su presude (trenutno) povučene, obnoviće se to pre ili kasnije, taman oni i ne dočekali to, biće obeleženi kao ratni zločinci.

Ono što ne mogu da shvatim je što ni dan danas ne znamo tačan broj žrtava.
Za decu se zna, 79 mališana nikada neće odrasti, a koliko ih je još stradalo od posledica bombardovanja verovatno nikada nećemo saznati.


Logged
Boro Prodanic
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 364


« Reply #1295 on: April 12, 2020, 12:35:56 pm »

Slažem se, nikada nećemo saznati broj civila koji su umrli zbog posledica dejstva osiromašenog uranijuma, na primer.

Ni ja ne shvatam kako se ne može utvrditi tačan broj žrtava, sa vremenom koje prolazi to je sve teže. Ali, sa vremenom koje prolaze sve je bliži dan kada ćemo saznati tačan broj aviona koji se nisu vratili u Aviano i druge baze ili na nosače aviona, i koliko njihovih pilota trune negde po Srbiji i okolnim zemljama. To HOĆEMO saznati.
Logged
Boro Prodanic
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 364


« Reply #1296 on: April 12, 2020, 07:30:08 pm »

TRAGEDIJA U GRDELIČKOJ KLISURI NE SME DA SE ZABORAVI

"Ono što sam tamo video je neopisivo, tražio sam ćerku i zeta... bili su među mrtvima"


Međunarodni putnički voz 393, na relaciji Beograd - Skoplje, na današnji dan pre dve decenije je pogođen sa dva NATO projektila, a još dve rakete pale su na obližnji putni most na Koridoru 10.

"Tog 12. aprila, na drugi dan Vaskrsa, odvezao sam ćerku Anu i zeta Ivana Markovića do železničke stanice. Voz je bio prepun putnika. Ušli su u drugi vagon. Video sam da u kupeima nije bilo vojnika pa mi je i danas neverovatno da su meta bili civili. Opravdanja za tako nešto nema, osim zla kojie su namerno hteli da naprave".

Ovako je u intervjuu za Novosti, dvadeset godina posle jednog od najvećih NATO zločina tokom agresije na našu zemlju priča Žarko Bjeletić, profesor hemije i nekadašnji direktor Medicinske škole, koji će danas posetiti mesto sećanja na svoje najmilije. Zapaliće sveće i položiti cveće koje je njegova Ana veoma volela, kraj spomen ploče na mestu stradanja i na mesnom groblju u Vladičinom Hanu gde su dvoje dvadesetpetogodišnjaka sahranjeni.

Kada je prvi projektil pogodio voz dok je prelazio Bistrički most na Južnoj Moravi, lokomotiva i prvi vagon odbačeni su daleko od mesta stradanja. Prvi projektil pogodio je početak drugog vagona, a drugi je spržio treći i zalepio za šine četvrti vagon. Čuli su se jauci preživelih putnika. Svuda okolo je bilo krvi i delova ljudskih tela. Skidali su ih i sa grana drveća. Osećao se miris spržene kože, a dolaskom na ulaz u Grdeličku klisuru odjekivao je lelek preživelih.

O ovim jezivim prizorima godinama unazad pričaju svedoci koji su među prvima stigli na lice mesta. Rođake pojedinih putnika niko nije mogao da spreči da uđu u još užareni vagon. Nisu mogli da se pomire sa tim da se dogodilo ono najgore. Posle 20 godina, o ovim trenucima govore kao o "praznom nadanju".

Identifikovano je 15 poginulih, a više od 50 je povređeno. Mnoga tela nikada nisu pronađena.

Žarko je u intervjuu za "Novosti" rekao da su ćerka i zet tog jutra krenuli vozom u Vladičin Han, jer je Ivanu brat javio da mu je stigao vojni poziv i da ga zove otadžbina. Na put je pošao bez ikakve dileme, a i Ana sa njim, jer je želela da odloži trenutak njihovog rastanka. Bili su zajedno od brucoških dana, a u braku tek pet meseci. Oboje su završili postdiplomske studije, kao najbolji studenti Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i radili kao istraživači u leskovačkoj fabrici lekova "Zdravlje".

U vreme redocnog odsluženja vojnog roka, Ivan je bio na ratištu oko Plitvica, pa se preko Tuzle vratio u Srbiju. Sa tenka na bosanskom ratištu Momo Kapor pozajmio je natpis "Smrt ne boli" i tako nazvao svoju knjigu koju je Ana čitala neposredno pred tragediju. U biblioteku su je umesto nje, vratili roditelji.

NATO je prvo negirao napad na voz, ali ga je kasnije, ipak potvrdio i nazvao "koletaralnom štetom". Ako nešto od gubitka najmilijih više boli, onda je to ovo bezdušno opravdanje za stradanje nedužnih. Leskovac i Vladičin Han sa pijetetom ih se sećaju i danas. Na adresu Bjeletića stiglo je i više od 500 telegrama izjava saučešća iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine.

- Ni danas ne mogu da ih čitam. Kroz kuću nam je prošlo mnogo ljudi. Bio sam tamo dvadesetak minuta posle bombardovanja. To je neopisiv prizor, koji nikada neću da zaboravim. Tražili smo Anu i Ivana u Vladičinom Hanu i u bolnici među povređenima. Nije ih bilo. Prepoznao sam ih među onima koji su stradali - priča neutešni Žarko.

U znak sećanja na ovaj zločin nad civilima, koji su pod bombama NATO gresora pokušavali da žive normalno, na mestu tragedije podignuto je spomen - obeležje na kom je ispisano: "Da se ne zaboravi!".

- Dobro je što se širom Srbije u poslednje vreme organizuje obeležvanje svih NATO zločina. Da te žrtve ne padnu u zaborav, i da se novim generacijama ukazuje na to šta su zločinci uradili - zaključuje Žarko Bjeletić.

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tragedija-u-grdelickoj-klisuri-ne-sme-da-se-zaboravi-ono-sto-sam-tamo-video-je/h03v9dt
Logged
Daba82
razvodnik
*
Offline Offline

Posts: 64



« Reply #1297 on: April 13, 2020, 12:09:19 am »



[/quote]

Ову пјесму (другачији видео, с преводом) сам поставио 24.3. на властити фејсбук профил, и убрзо је видео уклоњен. Чак се више не може ни пронаћи на Youtube. Образложење: Видео је уклоњен јер крши услове кориштења услуге. Демократија на дјелу. Roll Eyes
Logged
Boro Prodanic
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 364


« Reply #1298 on: April 19, 2020, 05:02:50 pm »

Danas je Uskrs po pravoslavnom kalendaru, 19.04.2020.

Uoči toga dana, pre 21 godinu, U Batajnici je poginula Milica Rakić, trogodišnja devojčica, u svome kupatilu, na svojoj noši.

Admirala u penziji Boška Antića poznajem, nadam se da se i on mene seća, a još više se nadam da se neće naljutiti što ću bez njegove dozvole prepisati njegovu belešku za dan 19.04.1999. iz njegove knjige "Ratni dani Ratne mornarice - Dnevnik 23. mart - 16. jun 1999." Ako se i naljuti, spreman sam da podnesem njegovu ljutnju i sve druge posledice, ali ovo moram da napišem po svaku cenu:

Suza u oku

19. april 1999.


Celo pre podne nisam uspeo da pogledam novine. Prethodnu noć nisam spavao. Umoran, posle ručka legao sam da se odmorim a onda ugledah u Politici tekst o pogibiji trogodišnje devojčice u Batajnici. NATO zlikovci ubili su Milicu Rakić na noši u kupatilu. (pogledati futnotu na kraju teksta!) Suze su mi grunule. Pred očima mi je Sara i njene tužne okice kada mi je noć uoči polaska ovamo rekla: "Deda. moramo u sklonište, opet pucaju nevaljale čike." Besan i ogorčen, nisam ni čuo sirenu koja je najavljivala vazdušnu opasnost a i da sam čuo ne bih napustio zgradu. Seo sam i napisao članak "Milici sa ljubavlju".

Kad srce progovori

MILICI SA LJUBAVLJU


Svakodnevno u zločinačkoj agresiji ginu djeca. Zlikovci su im oduzeli djetinjstvo, umjesto u vrtiće i škole šalju ih u skloništa. Na zvuk sirena drhte mala srca. Mlade živote odnose bombe, a neprijatelj se izvinjava, dok zla vještica Madlen tvrdi da to čini iz ljubavi prema Srbima.

Proljeće je najljepše doba u mojoj ulici - Ulica omorika. Tada moja ulica procvjeta jer se na livadi ispod moje terase, pored bijele rade, ljubičice i maslačka pojave nove plave, smeđe i crne glavice - stižu novi klinci i klinceze. Satima ih posmatram i uživam u novom životu. Kad god osjetim da ta bezbrižna lica i njihove ige nekome smetaju, iznerviram se.

Ove godine stiglo je nekakvo drugačije proljeće. Stigli su i novi klinci, ali umjesto na livadici ispod moje terase, provode dane u kući čekajući zavijajući zvuk sirena, a posle njih noći provode u skloništima. Tamo, duboko ispod zemlje, igraju neke druge igre, zbunjeni zbog zabrinutih pogleda majki dok su im očevi na braniku Otadžbine.

Na žalost, nisu sva djeca stigla u sklonište, neće sva stići na livadicu da se igraju, neće se neke plave, smeđe ili crne glavice javiti na livadicama između bijelih rada, ljubičica i maslačaka. Vazdušni pirati bacili su bombe na Batajnicu. Jedan njihov geler prekinuo je život trogodišnjoj Milici Rakić, na noši u kupatilu. Gledajući njenu sliku u novinama, ne mogu da zadržim suzu u oku. Bilo je još suza u mom oku, ali ova je zbog vječite ljubavi prema djeci ali i zbog bijesa što svjetske barabe uništavaju mladost ove zemlje. Nikada im svijet to neće oprostiti, bar onaj dio svjeta koji ima dušu, bezdušni me ne interesuju.

Milice, umjesto da ukrašavaš naše livadice trčeći po njima, razbojnici su ti uzeli život u vrijeme kada je trebalo da procvjetaš svojim roditeljima, svome bratu i onima koji te znaju. Na žalost, sada te znamo svi mi koji tugujemo za tobom. Tvoja slika ostaće čitav život u sjećanjima. Nikada tvoje okice ne mogu nestati iz našeg oka.

Milice, zbog tebe neka se rodi još mnogo Milica, Miloša, Lazara...

Na žalost, ima i onih koje tvoja smrt nije kosnula, pa ni jednom riječju da se oglase u svojim glasilima. Ne mogu, jer bi morali okriviti svoje zaštitnike, onih čiji su im interesi bliži od zapaljenih sela i gradova kojima jašu jahači Apokalipse. Pored Milica, Lazara, Stefana i Miloša, na žalost imamo i Brankoviće.

Milice, počivaj mirno u zemlji sremskoj. Kao pupoljak si ubrana kada nije trebalo. Život su ti oduzeli zločinci, ali im nećemo dozvoliti da svojim čizmama prljaju zemlju u kojoj leži tvoje malo nevino tijelo.

Moja unuka Sara od danas će biti i Milica.

Boško Antić, "Dan", 22. aprila 1999.
Radio "Svetigora" nekoliko dana neprekidno
"Ratni bilten Ratne mornarice", 1. maj 1999.


Beograđani i dalje odlaze na mostove, a Vesli Klark besni zbog neuspeha da za kratko vreme uništi Srbiju. Neće on nikada, čineći zločine, postati predsjednik SAD. Bombardovani su Novi Sad, Barič, Paraćin...

Danas je u Odeljenje za informisanje došao kapetan bojnog broda Milenko Bubić. Od danas će mi biti lakše jer u njega imam potpuno poverenje i više neću biti usamljen. Tek ćemo sada krenuti u akciju.

Malo - malo pa policajci protutnje pored kapije Komande Ratne mornarice. Videli su u filmovima kako to radi Rambo, pa drže uvis okrenute automate. Iznenada se pojave iz tunela između Zelenike i Meljina. Pre neki dan su pucali u prolazu. Uočio sam na kapiji jednog mornara sitnog rasta, pa me interesovalo da li se plaši. Seo sam pored njega i dosta dugo razgovarao. On je iz Dobre u Đerdapu. Da bih mu se približio, rekao sam mu da sam bio u njegovom selu (doduše prolazio sam tuda brodom i autobusom) i pitao ga: "Znaš li ti Milana Stevanovića?" Odgovorio je da ne zna (ne znam ga ni ja) ali osetio sam da me je od tada smatrao kao nekoga iz njegovog sela i uvek se osmehnuo kada sam prolazio pored njega. Često sam navraćao na kapiju kada je on na stražii, Boga mi, nije se više plašio.

Futnota: Američki pilot, potpukovnik Harold H. Fuč - Majers nije mogao da izdrži pritisak savesti i stalne noćne more koje su ga mučile od 1999. godine i bombardovanja SRJ. Posle bombardovanja Srbije konstatovan mu je "vijetnamski sindrom" i teška depresija. Izvršio je samoubistvo. Jedan od onih čije su bombe, između ostalih, ubile i malu Milicu Rakić iz Batajnice, prislonio je pištolj na slepoočnicu i izvršio samoubistvo, postavši još jedan u dugom nizu američkih vojnika koji su na ovaj način, pošto im je proradila savest, prekratili muke.

Logged
Boro Prodanic
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 364


« Reply #1299 on: April 22, 2020, 06:07:09 pm »

Pre 21 godinu, u noći između 22. i 23.04.1999. bombardovana je Radio - televizija Srbije. Poginulo je 16 zaposlenih. Prethodno je RTVS proglašena legitimsnim ratnim ciljem (po kom pravu, konvenciji, odluci organizacije UN? - ne, Bil Klinton i Vesli Klark su odlučili).

Iste noći, samo još 44 godine ranije, preostalih 600 logoraša pokušalo je očajnički proboj iz Jasenovca. Na slobodu se probilo 60.
Logged
Boro Prodanic
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 364


« Reply #1300 on: May 01, 2020, 05:36:34 pm »

Tragičan dan u Crnoj Gori: Pre 21 godinu NATO piloti su ubili šest meštana Murine, među njima i troje dece

Država Crna Gora nikako da prizna svoj deo krivice za stradanje nedužnih civila u Murini, kada se na dan pokolja nije oglasila ni jedna sirena da upozori na krvnike



U Murini, pitomom mestu gde je NATO pakt 30. aprila 1999 godine u bombardovanju ubio šestoro meštana ove varošice od kojih su troje bili deca, paroh gornjepolimsko-gusinjski jerej Bojan Radunović služio je liturgiju u hramu Svete Petke u Murini.

Nakon svete liturgije otac Bojan je služio pomen nevinim žrtvama Miroslavu Kneževiću (14), Oliveri Maksimović (13), Juliji Brudar (13), Vukiću Vuletiću (46), Milki Kočanović (69) i Manojlu Komatini (72).

Bombardovanje Murine 30. aprila 1999. smatra se jednim od najtežih zločina tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Avijacija je tada sa desetak projektila bombardovala most na Limu koji se nalazi u centru naselja. Stradali su civili koji nisu bili učesnici ratnih dejstava. U napadu su teško povređeni Željko Bjelanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a lakše: Mirko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović, Slobodan Mirosavljević i Slavko Mirković.

Izvor: https://www.srbijadanas.com/vesti/region/tragican-dan-u-crnoj-gori-pre-21-godinu-nato-piloti-su-ubili-sest-mestana-murine-medu-njima-i-troje-2020-04-30?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=republika_rs_zadruga_feed&utm_campaign=TRAGICAN_DAN_U_CRNOJ_GORI__Pre_21_g
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 36 461



« Reply #1301 on: June 03, 2020, 05:29:45 am »

Kapetan Frikono umro zbog uranijuma sa Kosova: Francuski sud potvrdio da je žandarm naknadna žrtva NATO bombi
Goran ČVOROVIĆ   02. jun 2020.

FRANCUSKI sud je priznao da je žandarmerijski kapetan Anri Frikono preminuo od posledica radioaktivnog osiromašenog uranijuma kojem je bio izložen tokom misije na Kosovu i Metohiji, a njegova udovica Loret Frikono dobila je ovih dana pravo da se ime njenog supruga konačno upiše na listu zaslužnih koji su dali život za svoju zemlju.

Borbu Frikonoove supruge da se priznaju uzroci njegove smrti, poznati francuski nedeljnik "Marijan" opisao je kao "bitku obične građanke protiv zaslepljene etatističke mašine".

- Rak francuskog žandarma, poslatog na Kosovo posle bombardovanja NATO, pripisan je radioaktivnosti osiromašenog uranijuma iz projektila snaga koalicije koji su korišćeni protiv Srba 1999. - piše ovaj list.

Loret Frikono je vodila proces protiv Ministarstva vojske četiri godine pred sudom, da bi konačno uspela da dokaže razlog smrti njenog muža.

- Imala sam sreću da me je podržala ekspert koji radi u Evropskom sudu i zbog toga smo dobili proces - poručila je Frikono, koju je zastupala sudija Veronik Raše Darfej iz Nanta. - Želela bih, iako mi to nije bio cilj na početku, da ljudi postanu svesni da ima onih koji su umrli od raka, a da nikad nisu saznali razloge.

Ona je pozvala francusko Ministarstvo vojske i Žandarmeriju da "pokažu uljudnost i ne primoravaju porodice da idu u sudske procese, misleći da će odustati jer nemaju dovoljno dokaza".

Anri Frikono je u Kosovskoj Mitrovici u sastavu Kfora boravio šest meseci tokom 2000. godine u okviru istražne jedinice, preneo je magazin "Glas žandarma", koji je i objavio da će ime preminulog žandarma biti uvršteno među zaslužne žrtve. Revija piše da je tokom boravka na Kosovu bio smešten u bivšoj srpskoj kasarni koja je prethodno bila bombardovana. Loret Frikono ističe da je njen suprug bolove u nozi počeo da oseća godinu dana pre smrti.

- Ispostavilo se da mu je bilo zahvaćeno celo telo i da je za njega već bilo kasno. Umro je u mukama - potresna je ispovest udovice.

"Glas žandarma" takođe naglašava da su njenu sudsku borbu podržali Nacionalno profesionalno udruženje vojnika žandarmerije i Nacionalna unija penzionisanih žandarma. Loret Frikono je, takođe, dobila i pravo na penziju, koju su joj prethodno odbili Ministarstvo vojske i Sud za vojne penzije u Renu. Ime Anrija Frikonoa biće upisano na velikom spomeniku stradalim Francuzima u spoljnim akcijama, koji je prošle godine inaugurisao predsednik Emanuel Makron u parku Andre Sitroen u pariskom 15. arondismanu. Takođe, njegovo ime biće uklesano i na spomenicima u mestima Lokmarijake i Sabl d'Olon, gde je živeo i gde je rođen.

STRADALI I ITALIJANI

UTICAJ osiromašenog uranijuma i obolevanje vojnika iz sastava međunarodnih snaga dve decenije teme su i u Italiji. Više stotina pripadnika misije na KiM po povratku kući obolelo je od malignih bolesti, a procenjuje se da je od posledica karcinoma više od 350 njih umrlo. Da postoji veza između izlaganja osiromašenom uranijumu na KiM i malignih bolesti, utvrdila je istražna komisija italijanskog parlamenta, a isti zaključak u presudama imali su i italijanski sudovi, koji su presuđivali po tužbama porodica umrlih vojnika za naknadu štete.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Pages:  1 ... 82 83 84 85 86 [87]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.022 seconds with 25 queries.