Ministarstvo odbrane Republike Srbije - aktivnosti

[Dreadnought]

17.07.2009
BEOGRAD –Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Dušan Spasojević izjavio je danas da je saradnja u oblasti odbrane najbolji deo ukupnih odnosa između Srbije i SAD.

Nakon bilateralnih odbrambenih konsultacija između Srbije i SAD koje su danas održane u Beogradu, Spasojević je agenciji Beta rekao da je cilj tih konsulatacija analiza sadašnje saradnje u oblasti odbrane, definisanje buduće saradnje i prioriteta u narednom periodu kako bi se postignuti rezultati unapredili.

„Konstatovali smo još jednom da je saradnja u oblasti odbrane najbolji deo ukupnih odnosa između Srbije i SAD, što je bila i ocena potpredsednika SAD Džozefa Bajdena prilikom posete Beogradu”, kazao je Spasojević.

On je naveo da je šefu američke delegacije Džou Mekmilanu, koji je ujedno i prvi zamenik pomoćnika američkog ministra odbrane, rekao da je „Srbija spremna da preuzme vodeću ulogu u rešavanju regionalnih bezbednosnih izazova i da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije daju pun doprinos regionalnoj bezbednosti i stabilnosti”.

„Preneo sam im, takođe, i da je nedavni teroristički akt na jugu Srbije još jedan dokaz da je u ovom trenutku neophodna jača saradnja naših bezbednosnih snaga i Kfor-a koji ima mandat UN na teritoriji Kosova”, kazao je državni sekretar i dodao da je neophodno na „ozbiljan i pažljiv način razmatrati svaku odluku o smanjivanju trupa Kfor-a na Kosovu”.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Novi sistem vrednosti

16.07.2009
Moja vizija sistema odbrane zasniva se na viziji savremene i moderne Srbije, Srbije članice Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme bezbednosti, sa vojskom koja svojom snagom može da garantuje mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju globalnog mira, sa vojnikom koji može pristojno da živi od svog rada i da se posveti svome poslu bez brige za egzistenciju porodice. Ako se Srbija ne modernizuje, ona nema šanse u 21. veku. To je jedini način da očuvamo svoju tradiciju i unapredimo kvalitet života.

U intervjuu povodom godinu dana rada Vlade Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je ovo jedna od uspešnijih reformskih godina, iako je odluka o smanjenju budžetskih sredstava za 26 odsto znatno korigovala planove.

Vizija sistema odbrane kojoj težimo biće ispunjena kada budemo imali i dovoljno sredstava da bolje opremimo Vojsku. Zato se država mora opredeliti na koji način će izdvajati sredstva predviđena vladinim memorandumom u iznosu od 2,4 posto društvenog proizvoda, kako bi planovi jačanja sistema odbrane i operativnih sposobnosti Vojske bili ostvarivani.

Povodom godinu dana rada Vlade, koje su njene odluke posebno uticale na rad i funkcionisanje sistema odbrane?

– Svakako da je na sistem odbrane, velikim delom uticala odluka o smanjenju budžetskih sredstava za 26 odsto. Pre svega odrazila se na ulaganje u opremanje, na investicije i stanogradnju.

Bez obzira na tu činjenicu, smatram da je ova godina bila jedna od uspešnijih reformskih godina za sistem odbrane. Vlada je usvojila Strategijski pregled odbrane, zatim Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, završili smo rad na velikom broju zakona, a njihovim usvajanjem u parlamentu, koje sledi na jesen, završavamo zakonodavnu reformu sistema odbrane.

Istakao bih odluku parlamenta da podrži predlog vlade za slanje našeg medicinskog tima u mirovnu misiju u Čad. To je možda i najveći spoljnopolitički poduhvat koji je uradilo Ministarstvo odbrane u dugom nizu godina koje su za nama.

Šta još obeležava rad Ministarstva u proteklih godinu dana?

– Sprovodimo reformu Vojske Srbije radi jačanja operativnih sposobnosti. U tom smislu Vojska znatno doprinosi stabilnosti stanja na jugu Srbije i u KZB. Intenzivno smo radili na završetku baze na jugu Srbije, nastavili još aktivnije proces profesionalizacije, nastavili smo reformu školstva i vojnog zdravstva, privodimo kraju sistematizaciju i racionalizaciju u okviru samog Ministarstva, čime ćemo napraviti uštede i poboljšati kvalitet rada, završen je školski avion lasta, u okviru raspoloživih sredstava opremili smo Vojsku vozilima i drugom neophodnom opremom, nastavili sa opremanjem VMA najsavremenijom medicinskom opremom i sanitetskim vozilima, organizovali 42. svetsko vojno prvenstvo u maratonu, učestvovali u organizaciji Univerzijade, pomagali lokalnom stanovništvu u izgradnji puteva, mostova, pomogli organizaciju Egzita...
Želim da naglasim rekordan uspeh namenske industrije na izvoznom planu, u čemu je, svakako, veliki doprionos imao sistem odbrane. U tom smislu veliki značaj imali su sajam Partner i nastavak saradnje u izvozu NVO. Takođe, rezultat izuzetne spoljnopolitičke aktivnosi jeste veliki broj poseta u zemlji i inostranstvu, saradnja sa svim zemljama regiona, organizovanje konferencije načelnika GŠ balkanskih zemalja u Beogradu i poseta potpredsednika SAD, čime je potvrđeno da naš rad zavređuje pažnju u čitavom svetu.

S obzirom na smanjenje budžeta, važan je podatak da li je povećan prihod od usluga?

– Prihod koji je sistem odbrane ostvario u protekloj godini znatno je veći nego što je bio ranije. Prednjači vojno zdravstvo, koje je ostvarilo znatna sredstva i predstavlja ozbiljan resurs sistema odbrane. Želimo da investicijama do kraja godine obezbedimo da vojni zdravstveni sistem bude finansijski autonoman, da može sam sebe da izdržava. Nažalost, i dalje imamo kapacitete, koji umesto da donose dobit, odnose sredstva iz budžeta.

Napominjem da su ulazak u sistem odbrane Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“ u Batajnici i Tehničkog remontnog zavoda u Čačku učinjeni veoma kvalitetni reformski potezi, čime smo zaustavili propadanje te dve institucije. One imaju perspektivu i moći će da pružaju usluge korisnicima u zemlji i u inostranstvu.

Tehničko-remontni zavod Kragujevac treba da preraste u značajan regionalni centar za uništavanje ubojnih sredstava i o tome već razgovaramo sa zainteresovanim partnerima iz inostranstva radi zajedničkih investicija u taj projekat.

A koliko ste zadovoljni uslugama koje sistem dobija?

– Ubeđen sam da treba ozbiljno da razmišljamo o autsorsovanju određenih usluga koje trenutno obavljamo sami u sistemu odbrane. Neprirodno je da određene vojne ustanove, iako imaju monopolistički položaj u sistemu, nemaju profit. Angažovanjem kompanija koje bi nam pružale usluge, sigurno bismo postigli uštede.
Upravo smo u fazi završetka projekta sanacije vojne ustanove Karađorđevo. To je prioritetno, jer nas je ta ustanova u prošloj godini koštala gotovo šesto miliona dinara, što ukazuje da se sa njom ne gazduje kako treba.

Finansijska kriza je korigovala planove. Profesionalizacija je ostala na listi prioriteta. Od čega se još nije odustalo, uprkos smanjenju sredstava?

– Drago mi je što su ljudi u Generalštabu, sa generalom Miletićem na čelu, na pravi način razumeli važnost sprovođenja procesa profesionalizacije, kao prioritet ne samo reforme u sistemu odbrane već i celokupnog društva. Ulažemo najviše napore da sa sredstvima koja su nam data taj posao završimo do planiranog roka, a to je kraj 2010. godine. Ako uspemo biće to veliki poduhvat, a ako se i produži za neko kraće vreme, to će biti prihvatljivo, imajući u vidu da sve zavisi od finansijskih sredstava, koja su u ovoj godini umanjena.
U obuku, školovanje u zemlji i inostranstvu, izbor kadra, uvodimo novi sistem vrednosti, u kome će svako moći da odredi gde su mu granice i gde je njegovo mesto u odnosu na ono što pruža sistemu.

Želim da istaknem i važnost formiranja Vojnomedicinskog fakulteta. Ponosan sam što će, i pored određenih osporavanja, Vojska Srbije za šest godina imati prvu generaciju oficira koji će biti osposobljeni da budu lekari. To će biti jedan od glavnih „brendova“ Vojske u našim međunarodnim aktivnostima.

Završetak vojne baze na jugu Srbije svakako je prioritet po pitanju infrastrukture. Bez obzira na smanjenje finansijskih sredstava i na sve probleme s kojima smo se susreli tokom gradnje, ubeđen sam da ćemo tokom jeseni otvoriti jednu od najmodernijih baza u celom regionu.

Smanjeno je i opremanje Vojske. Šta je nabavljeno, a šta Vam je najžalije što nije moglo biti kupljeno?

– Žao mi je što konačno nismo ušli u nabavku novih borbenih oklopnih sredstava, pre svega točkaša, jer smatram da je to nasušna potreba sistema odbrane. U toku ove godine u okviru saradnje sa Jugimportom – SDPR planiramo da u naš sastav uvedemo domaće oklopno vozilo Lazar.

Među nabavljenim, sredstva za telekomunikaciju su najveća investicija, zatim neborbena vozila, džipovi difender, nova putnička vozila koja nisu kupovana dugi niz godina, bespilotne letilice, oprema za vojnu policiju, puške i druga oprema za Specijalnu brigadu.

Koliko je realno očekivati realizaciju projekta objedinjavanja Ministarstva i Generalštaba na Banjici ili na drugoj lokaciji?

– Republička administracija vapi za reorganizacijom i racionalizacijom koja će omogućiti da se vlada koncentiše na manjem broju lokacija, a da Vojska Srbije dobije odgovarajući prostor gde bi bili smešteni svi segmenti Ministarstva, uključujući i Generalštab.

Mislim da je to vizija koju će sadašnji ili drugi menadžment morati da sprovede. Što se lokacije tiče, najbolje bi bilo da bude na našem zemljištu, koje ima sve potrebne uslove, smatramo da je to na Banjici, blizu VMA.

Skupština Srbije usvojila je odluku o slanju pripadnika Ministarstva odbrane u mirovnu misiju u Čad? Takva odluka je značajan pomak u našim partnerskim odnosima sa onima koji učestvuju u očuvanju globalnog mira. Medicinski tim već imamo u Kongu, a posmatrače u Liberiji i na Obali Slonovače. Šta se dalje planira?

– Svako ko misli da se politika zasniva samo na prijateljstvu, greši. Naš interes je da iskoristimo sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir, da od tog imamo koristi, te da stavimo svoje resurse na raspolaganje članicama Partnerstva.

Ubeđen sam da je to naša budućnost i da možemo da napravimo okvir u kome bi građani Srbije bili bezbedni, a da naši profesionalni pripadnici učestvuju u misijama van granica naše zemlje. U ovom trenutku mi nemamo kapacitete za ozbiljnije učešće u nekoj misiji u svetu. Želimo da stvorimo te kapacitete, s jedne strane, infrastrukturno u našoj novoj bazi na jugu Srbije, a s druge strane da na političkom planu, u državnom vrhu, razmotrimo veće učešće pripadnika Vojske Srbije u očuvanju globalnog mira u svetu.

Rekli ste da nismo dovoljno iskoristili mogućnosti saradnje u okviru Partnerstva za mir. Kada očekujete otvaranje naše kancelarije u Briselu?

– Očekujem da se taj problem reši do jeseni i da napokon imamo mnogo konkretniju saradnju sa svima koji učestvuju u Partnerstvu.

S obzirom na to da članstvo u Alijansi nije na dnevnom redu, kako vidite našu bezbednosnu poziciju kao vojno neutralne zemlje.

– Moja aktivnost u prvih šest meseci ove godine bila je usredsređena na saradnju u regionu, od Ankare do Beča... Imao sam priliku da razgovaram sa gotovo svim ministrima odbrane iz regiona, sa velikim brojem predsednika i premijera, kako bi saradnju učvrstili i podigli na viši nivo. Bez obzira na to da li će Srbija ostati neutralna ili ne, ona mora da gradi dobre odnose sa svojim susedima. U veoma kratkom roku graničićemo se samo sa zemljama članicama Natoa i, ukoliko ne razvijamo kvalitetnu bilateralnu saradnju, bićemo i praktično izolovani. To bi bilo loše ne samo za sistem odbrane!

Većina građana i partija smatra da Srbija, što je pre moguće, treba da se priključi Evropskoj uniji i sistemu bezbednosti koji postoji u okviru EU. Ubeđen sam da se o tome ne dvoumi niko ko razmišlja o budućnosti Srbije.

Integracije ni na koji način ne ugrožavaju naš nacionalni integritet i ne stavljaju nas u podređeni položaj. Naprotiv, integracije nam donose mogućnost da učestvujemo u odlučivanju, vrlo često i na forumima gde se odlučuje i o našoj sudbini.

Naglašavam, ako se Srbija ne modernizuje, ona nema šanse u 21. veku. To je jedini način da očuvamo svoju tradiciju i unapredimo kvalitet života.

Velike civilizacije su propadale baš zato što njihove vođe nisu razumele vreme u kome su živeli. Danas u svetu zemlje koje su najmodernije najbolje čuvaju svoju tradiciju, a u isto vreme grade jasne pretpostavke za dalji napredak društva. Smatram da treba da se ugledamo na njih. Dovoljno je pogledati da od istoka do zapada svi pokušavaju da uhvate korak modernizacije i iskažu svoje posebnosti u zajedničkim integracijama. Tu mislim na svaku vrstu vrstu integracija, pa i bezbednosne, jer to donosi boljitak našim građanima.
Severnoatlantska alijansa je političko-vojni savez u kome se donose značajne odluke za budućnost sveta i ekonomski napredak. Na primer, ukoliko tražimo šansu za našu odbrambenu industriju, ne treba da zatvaramo vrata za naš dalji razvoj.

Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ništa drugo, nego priču o mitovima, ali od mitova se već odavno ne živi.

Imali ste više susreta sa najvišim zvaničnicima, od Kine do SAD. Kao i u zemljama u okruženju. Kakav ste utisak stekli o spoljnopolitičkoj poziciji Srbije?

– Da se izrazim inženjerski, naša potencijalna energija je mnogo veća nego što većina građana to vidi, ali nam kinetička energija nije adekvatna u odnosu na taj potencijal. Ako bismo malo ubrzali sebe, naša spoljna politika i spoljnopolitička pozicija bile bi mnogo bolje. Svi političari iz inostranstva govore da je Srbija „kičma“ ovog dela Evrope i da bez Srbije ne može da se uspostavi konačni bezbednosni okvir na prostoru jugoistočne Evrope.

Ono što je loše, a što među političarima i građanima postoji, jeste čuveni srpski pesimizam, po kome smo mi vrlo često slobodni da svaku ideju o modernizaciji i integracijama, svaku ideju koja ubrazava neki proces, osudimo na samom početku na propast, jer se sami plašimo šta taj proces može da nam donose i kako ćemo se snaći u svemu tome. Ali ako se snalaze zemlje u okruženju i idu brzim koracima, kako po pitanju svojih ekonomija tako i životnog standarda, ne vidim zašto bismo mi imali strah.

Podsećam da je svojevremeno u Srbiji vođena debata da li treba da se dozvoli da kroz zemlju prođe pruga. I tada su neki političari bili skeptični, verujući da će njome doći „sve zlo” sveta u Srbiju, bez vizije šta Srbija dobija tom istom prugom. Ukoliko sada nastavimo izgradnju te figurativne pruge siguran sam da pobeđujemo. U suprotnom, ostaćemo samo slepi kolosek lepih želja.

Jedini ste srpski ministar sa kojim se potpredsednik SAD Bajden sastao odvojeno, a sa predsednikom Austrije ostali ste dvostruko duže mimo protokola? Sastali ste se i sa potpredsednikom Kine? Kako ste to lično doživeli?

– Najiskrenije, tek kad događaj prođe, shvatim težinu toga i na ličnom planu. Apsolutno sam svestan da su to veoma pozitivni signali upućeni celokupnom sistemu odbrane. Drago mi je što se te pozitivne stvari dešavaju, ubeđen sam da radimo kvalitetno, ali mi je stalo da i onima u sistemu koji ponekad iskazuju pesimizam ulivamo pozitivnu energiju.

Naglašavam da je prisustvo visokih oficira Vojske Srbije na sastanku sa potpredsednikom SAD izraz poverenja prema sistemu odbrane. Očekujemo ubrzo nove posete iz inostranstva, ministra odbrane Kine, Turske...

Na kojoj viziji sistema odbrane gradite motivaciju i pozitivnu energiju koju prenosite na saradnike?

– Moja vizija sistema odbrane zasniva se na viziji savremene i moderne Srbije, Srbije članice Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme bezbednosti, sa vojskom koja svojom snagom može da garantuje mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju globalnog mira, sa vojnikom koji može pristojno da živi od svog rada i da se posveti svome poslu bez brige za egzistenciju porodice.
Smatram da je sve to moguće, a veoma važna pretpostavka je da nema nepotizma, da svako u skladu sa svojim mogućnostima dobija šansu od sistema. Smatram da moramo mnogo toga da uradimo kako bismo razvili transparentan sistem vođenja kadra kroz službu i da time uvedemo konačno jasan sistem vrednovanja i nagrade.

Podsećam da se u prošlosti neretko dešavalo da se ljudi unapređuju samo zato što su se našli u pravom trenutku na pravom mestu. Toga više ne sme biti, jer to sistemski urušava naše društvo. Podsetiću, poslali smo više vojnih izaslanika van zemlje, veliki broj oficira na školovanje u inostranstvo, a nisam dobio gotovo nijednu pritužbu na način izbora kandidata.

Činjenica da smo uspeli da vratimo poverenje i ugled vojne profesije i da danas imamo rekordno velik broj mladih koji žele da se školuju u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji, da ovoga puta na osnovu kvantiteta možemo da podižemo i kvalitet, dovoljan je pokazatelj da se sistem odbrane kreće u pravom smeru, da građani Srbije veruju da je Vojska deo naroda i da radi za dobrobit države.

Šta Vas posebno ispunjava zadovoljstvom kada radite ovaj posao?

– Rešenje svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na to što se radi punom parom, niko od ljudi s kojima radim nije došao da kaže da je umoran. Niko se nije požalio, posebno ne sa pomisli da je nešto uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono što ste uradili, i u javnosti i u sistemu vrednuje na pravi način, to vam daje energiju da tako radite i sutra.

Svakako da je za uspeh neophodan dobar i uigran tim, a moje ubeđenje je da mi imamo najbolji i da se zato rezultati našeg rada vide i van granica naše zemlje!

O tim rezultatima mi obaveštavamo javnost i treba da se zna da smo i u odnosima s javnošću napravili velike iskorake. Nisam siguran da je od samog početka postojalo razumevanje u sistemu, pa i u samoj Upravi za odnose sa javnošću za ovo što radimo. Ali danas naša uprava može da se ponosi što je naš veb sajt najbolji od svih sajtova sektora državne uprave, sa najvećim brojem poseta, što se „Odbrana“ čita i van sistema, što imamo živu komunikaciju sa građanstvom i što postoji sve bolje razumevanje.
Problem je što ne nailazimo na adekvatnu podršku javnog servisa, na šta ne možemo da utičemo. Podsećam da, na primer, u Bugarskoj postoji jedan televizijski kanal koji se bavi samo sistemom odbrane i vojskom, na kome se promovišu tradicionalne i nove vrednosti i građani upoznaju sa najnovijim događajima u sistemu odbrane i u zemlji, i u svetu!

Šta, ipak, obeshrabruje, ali od čega se ne odustaje?

– Najteže je usvojiti novi sistem vrednosti. Mislim da je to najveća kočnica sistema odbrane i reforme celokupnog društvenog sistema. Rečenica u kojoj neko kaže da je nekada bilo bolje pokazuje da ne želi da se suoči sa stvarnošću i vremenom u kome živi.

Svaka mogućnost izlaska iz klišea srpskog vojnika koji ne govori strani jezik, koji nema pasoš, koji nikada nije bio u inostranstvu, koji ne koristi savremena informatična i telekomunikaciona sredstva, menja način razmišljanja. Danas smo mi Srbiji ponosni na naše vojvode iz Prvog svetskog rata, a ne želimo da kažemo da su se oni školovali i u inostranstvu. Oni koji za sebe kažu da su najveći nacionalisti i kritikuju sistem odbrane što školuje svoje oficire u inostranstvu, ne žele da priznaju da su se i ti prepoznati srpski heroji školovali van granica naše zemlje. Mislim da ta dvoličnost mora da se promeni, a ljudi koji rade u sistemu shvataju da svet ide dalje i da se moramo ubaciti u taj voz koji juri pokraj nas.

Za mene je iznenađenje kada, u masi svojih aktivnosti, čujem rečenicu „Vi ste prvi ministar koji je to uradio“

– obratio se studentima Vojne akademije, bio u poseti centrima VBA, leteo na migu 29, bio na proslavi čuvene 250. raketne brigade koja je oborila F-117, naložio formiranje kadetskog hora, pomogao formiranju vojnog medicinskog fakulteta, dobio podršku Vlade za usvajanje strategija... insistirao na tome da studenti tokom školovanja putuju van granica naše zemlje, da promovišu naše vrednosti ali i da usvajaju vrednosti savremenog društva i upoznaju se sa veštinama koje imaju njihove kolege...

Da li ste zadovoljni time dokle se stiglo u reformi?

– Vizija sistema odbrane kojoj težimo biće ispunjena kada budemo imali i dovoljno sredstava da opremimo Vojsku kako smo planirali. Mi moramo biti spremni za taj momenat i ono što sada radimo jeste da se Vojska obuči i bude spremnija za taj trenutak. Stvari se kreću u dobrom smeru, sistem smo stabilizovali, nemamo nijednu aferu koja nije rešena, prvi smo u državi u okviru svog sistema krenuli u obračun sa korupcijom i zloupotrebama, insistiraćemo na tome i dalje i doprinositi stabilizaciji odnosa kako u državi tako i u regionu.
Da bismo bili respektabilna oružana sila, nažalost, više nije dovoljno, kao u Njegoševo vreme, biti samo junak, neophodno je i „svijetlo oružje“, a država se mora opredeliti na koji način će izdvajati sredstva opredeljena vladinim memorandumom u iznosu od 2,4 posto društvenog proizvoda.

Moramo pomenuti stambenu problematiku?

– Prošle godine rešili smo oko 1.400 stambenih pitanja, ove godine imali smo želju da rešimo jedan veliki broj, ali nije bilo dovoljno sredstava.

Na javnoj raspravi su predlozi zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajoj agenciji, koji će modernizovati njihov rad i još više implementirati spoljnu, demokratsku javnu kontrolu, ali i unutrašnju, uvođenjem inspektora.

– Konačno taj segment našeg rada mora biti zakonski uređen, da svima u Srbiji bude jasno šta te agencije rade, koja je njihova svrha i na koji način se one kontrolišu. Uvođenje generalnog inspektorata u agencije i vojnu policiju jesu procesi koje je trebalo uraditi još ranije. To će naići na određena neslaganja onih koji misle da te službe treba da imaju autonomiju. Ali rukovodstva agencija i vojne policije shvataju čemu zajednički težimo radi boljeg rada. Kada imate dobru kontrolu, onda će vam neko ukazati šta nije dobro. Konačno tako funkcioniše sav demokratski svet.

Kako se odvija reorganizacija Ministarstva odbrane?

– Nova sistematizacija i organizacija Ministarstva jeste najozbiljniji interni poduhvat koji ove godine treba da završimo. Nisamo zadovoljani brzinom kojom to radimo, ali bi još gore bilo da uradimo brzo a loše, pa da budemo još nezadovoljniji. Cilj nam je da uradimo najkvalitetnije moguće, a to iziskuje vreme.

Radenko MUTAVDžIĆ


Partnerstvo

Naš interes je da iskoristimo sve mogućnosti koje pruža članstvo u Partnerstvu za mir, da od tog imamo koristi, odnosno da stavimo svoje resurse na raspolaganje članicama Partnerstva. Ubeđen sam da je to naša budućnost i da možemo da napravimo okvir u kome bi građani Srbije bili bezbedni, a da naši profesionalni pripadnici učestvuju u misijama van granica naše zemlje.


Integracije

Integracije ni na koji način ne ugrožavaju naš nacionalni integritet i ne stavljaju nas u podređeni položaj. Naprotiv, integracije nam donose mogućnost da učestvujemo u odlučivanju vrlo često i na forumima gde se odlučuje i o našoj sudbini. Oni koji su danas protiv intergacija, ne nude ništa drugo, nego priču o mitovima, ali od mitova se već odavno ne živi.


Kosovo

Mislim da svaka borba za Kosovo gubi smisao ako ga Srbi napuštaju ili ako nemaju bolji život. Tu borbu je lako voditi u Beogradu, ali je mnogo teško u Gračanici. Dok vodimo tu borbu na međunarodnom planu moramo imati u vidu pojedinca koji živi u nekoj enklavi, radeći da njemu bude bolje i da se oseća bezbedno.

Motivacija

Rešenje svakog problema daje novu energiju. I bez obrzira na to što se radi punom parom, niko od ljudi s kojima radim nije došao da kaže da je umoran. Niko se nije požalio, posebno ne sa pomisli da je nešto uzalud. Ako vam na kraju dana bude jasno da se ono što ste uradili, i u javnosti i u sistemu vrednuje na pravi način, to vam daje energiju da tako radite i sutra.

Vrednosti

Najteže je usvojiti novi sistem vrednosti. Mislim da je to najveća kočnica sistema odbrane i reforme celokupnog društvenog sistema. Rečenica u kojoj neko kaže da je nekada bilo bolje pokazuje da ne želi da se suoči sa stvarnošću i vremenom u kome živi.

Izvor: Sajt M.O.

[Brok]

Šutanovac ponudio obuku iračkih vojnika u Srbiji


1. avgust 2009.    



Ministri odbrane Srbije i Iraka Dragan Šutanovac i Abdul Kader Džasim
potpisali u Bagdadu Sporazumom o saradnji u oblasti odbrane. Tim
sporazumom je predviđena i obuka pripadnika iračke vojske u Srbiji.


Šutanovac, koji je na čelu srpske vojno-privredne delegacije boravio u dvodnevnoj poseti Iraku, rekao je specijalnom izveštaču agencije Beta Milenku Obradoviću, da je taj sporazum dobra osnova za dalju saradnju, kao i da ima uslova da Srbija, pored naoružanja i vojne opreme, ponudi Iraku i druge usluge.

"Irak ulaže velike napore u izgradnju svojih bezbednosnih struktura, uključujući vojsku i policiju", rekao je Šutanovac posle susreta sa iračkim ministrom odbrane u Bagdadu i dodao da "naš sistem odbrane može da pruži obuku i eventualne vežbe iračkim snagama bezbednosti".

Ministar odbrane Srbije je rekao i da je Spoazum je potpisan prvog dana posete u četvrtak.

Srpska odbrambena industrija prošle godine sklopila je sa Irakom izvozni posao vredan 235 miliona dolara. Ugovor je predviđao prodaju pešadijskog naoruđanja, oko 17.000 pištolja, zatim minobacača i veću količinu različite municije.

Osim toga, domaće fabrike za Irak su proizvele i uniforme, šlemove kao i zaštitnu balističku opremu.

Pančevačka fabrika Utva sklopila je posao koji predviđa izradu 20 školskih aviona za osnovnu obuku Lasta 95 za potrebe vazduhoplovstva Vojske Iraka.

Šutanovac je ocenio da je saradnja Srbije i Iraka u oblasti odbrane "na najvišem nivou", ali je naveo da ju je potrebno proširiti i na oblast privrede.

Ministar je rekao da je iračkoj strani ponuđena saradnja u oblasti poljoprivrede, pre svega prodaje srpskih poljoprivrednih proizvoda u Iraku, i obnove infrastrukture u toj zemlji.

"Irak čeka velika rekonstrukcija. Postoji veliki broj preduzeća iz Srbije koja su učestvovala u izgradnji infrastrukture u Iraku i koja i dan danas imaju projekte sa kojima mogu mnogo brže da obnove oštećene objekte", rekao je Šutanovac.

Šutanovac je rekao da je iračka strana pokazala veliko interesovanje za proširenje saradnje, kao i da je ubeđen da će srpska privreda naći mesto na tržištu Iraka.

"Pored Ministarstva odbrane imali smo razgovore i sa premijerom Iraka Nurijem Al Malikijem i predstavnicima ministarstava trgovine i energetike", rekao je Šutanovac, koji je o saradnji u oblasti bezbednosti razgovarao i sa ministrom unutrašnjih poslova Iraka Džavadom Al Bolanijem.

Šutanovac je iračkom premijeru i ministrima odbrane i policije poklonio oficirske sablje Vojske Srbije.

Pored Šutanovca u srpskoj-vojno privrednoj delegaciji bili su i generalni direktor Jugoimport SDPR-a Stevan Nikčević i privrednici Zoran Drakulić i Slavenko Slavić.



Izvor: Beta

[Dreadnought]

01.08.2009.
Споразумом о сарадњи у области одбране који су министри одбране Србије и Ирака Драган Шутановац и Абдул Кадер Џасим потписали у Багдаду предвиђена је и обука припадника ирачке војске у Србији.

Шутановац, који је на челу српске војно-привредне делегације боравио у дводневној посети Ираку, рекао је специјалном извештачу агенције Бета Миленку Обрадовићу, да је тај споразум добра основа за даљу сарадњу, као и да има услова да Србија, поред наоружања и војне опреме, понуди Ираку и друге услуге.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Ирак улаже велике напоре у изградњу својих безбедносних структура, укључујући војску и полицију", рекао је Шутановац после сусрета са ирачким министром одбране у Багдаду и додао да "наш систем одбране може да пружи обуку и евентуалне вежбе ирачким снагама безбедности".

Министар одбране Србије је рекао и да је ирачком министру одбране понудио да се ирачки питомци школују на Војној академији у Београду. Споразум је потписан првог дана посете у четвртак.

Српска одбрамбена индустрија прошле године склопила је са Ираком извозни посао вредан 235 милиона долара. Уговор је предвиђао продају пешадијског наоружања, око 17.000 пиштоља, затим минобацача и већу количину различите муниције.

Осим тога, домаће фабрике за Ирак су произвеле и униформе, шлемове као и заштитну балистичку опрему.


Панчевачка фабрика Утва склопила је посао који предвидја израду 20 школских авиона за основну обуку Ласта 95 за потребе ваздухопловства Војске Ирака.

Шутановац је оценио да је сарадња Србије и Ирака у области одбране "на највишем нивоу", али је навео да ју је потребно проширити и на област привреде.

Министар је рекао да је ирачкој страни понуђена сарадња у области пољопривреде, пре свега продаје српских пољопривредних производа у Ираку, и обнове инфраструктуре у тој земљи.

"Ирак чека велика реконструкција. Постоји велики број предузећа из Србије која су учествовала у изградњи инфраструктуре у Ираку и која и дан данас имају пројекте са којима могу много брже да обнове оштећене објекте", рекао је Шутановац.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Шутановац је рекао да је ирачка страна показала велико интересовање за проширење сарадње, као и да је убеђен да ће српска привреда наћи место на тржишту Ирака.

"Поред Министарства одбране имали смо разговоре и са премијером Ирака Нуријем Ал Маликијем и представницима министарстава трговине и енергетике", рекао је Шутановац, који је о сарадњи у области безбедности разговарао и са министром унутрашњих послова Ирака Џавадом Ал Боланијем.

Министар одбране Ирака Абдул Кадер Џасим изјавио је у Багдаду после сусрета са српским министром одбране Драганом Шутановцем да је највећи део војне опреме и наоружања, који је Србија продала Ираку, предат на кориссцхење ирачким јединицама.

Кадер Џасим је рекао да ирачке јединице имају "крајње позитивна искуства" у коришћењу те војне опреме и наоружања из Србије.

"Највећи део опреме која је по основу уговора са Србијом дошао у Ирак у употреби је и искуства су крајње позитивна", рекао је Кадер Џасим и подсетио да је потписано пет уговора са Србијом о продаји војне опреме и наоружања.

Ирачки министар је рекао да се са Шутановцем договорио да наставе сарадњу министарстава одбране две земље, као и да ће се сарађивати "на више великих пројеката".

"Очекујемо да ће врло брзо једна велика делегација Ирака доћи у Србију да договори детаље тих послова", рекао је Кадер Џасим.

Говорећи о споразуму о сарадњи у области одбране, који су он и Шутановац потписали у Багдаду, Кадер Џасим је рекао да је њиме регулисана продаја наоружања и војне опреме из Србије Ираку и обука ирачких војника у Србији.

Шутановац је ирачком премијеру и министрима одбране и полиције поклонио официрске сабље Војске Србије.

Поред Шутановца у српској-војно привредној делегацији били су и генерални директор Југоимпорт СДПР-а Стеван Никчевић и привредници Зоран Дракулић и Славенко Славић.

Извор: Бета, Сајт М.О.

[Dreadnought]

04.08.2009.

Недавно сте били у Ираку, у који наша земља извози доста оружја. Колико Србија зарађује од тог посла?

- Имамо уговор од 236 милиона долара који се током ове године завршава. Прошла година је била рекордна, имали смо целокупни извоз од око 400 милиона долара, што је рекордно од 1991.

Ко све извози оружје?

- Постоји стотинак фирми које су регистроване за извоз наоружања и војне опреме. Сви они се такмиче, јер је тржиште у свету јако захтевно. СДПР, као јавно предузеће, нема монопол приликом извоза, можда има само лакши приступ купцу. Иначе, наша наменска индустрија извози од Америке до Далеког истока.

Због чега је председник Тадић недавно сменио један број официра?

- Не бих то назвао сменом. Већи део њих су отишли у пензију јер су испунили услове. Дошла је нова гарнитура младих официра који ће имати прилике да покажу шта знају. До сада нисам добио ниједну примедбу на људе које је поставио председник.

Да ли ће ускоро бити нових постављења?

- Да, у току године. Увели смо систем у коме нема непотизма и у коме свако може да зна шта га очекује, где је његово место у систему у односу на залагања.

Недавно су се појавиле и инфомације да је угрожена безбедност председника Србије. Да ли је то тачно?

- Нажалост, време које је за нама оптерећујуће и пуно тешких искустава. Али, безбедношћу председника баве се надлежне службе, које свој посао раде добро.

Извор: Сајт М.О.

[Dreadnought]

Doprinos globalnom miru


17.08.2009.
Gostujući u Dnevniku Jutarnjeg programa Radio Televizije Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac govorio je o učešću pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija. Istakao je značaj angažovanja starešina i civilnih lica iz sistema odbrane izvan granica naše zemlje, naglašavajući da to posebno povećava ugled Srbije i srpske vojske, te predstavlja njen značajan spoljnopolitički interes. Takođe je objasnio da Srbija, na taj način, čini krupne korake ka evropskim integracijama, ali i doprinosi globalnoj bezbednosti i miru. Ministar je govorio i o poseti Iraku, aktivnostima koje očekuju sistem odbrane u narednom vremenu. Najavio je i najveći aeromitong na Batajnici za 13. septembar.


Voditelj:
Tema Dnevnika Jutarnjeg programa je učešće pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u mirovnim misijama. Krajem avgusta, 21 pripadnik Vojske Srbije i Ministarstva odbrane otputovaće u Norvešku gde će nastaviti pripreme za mirovnu misiju UN u Čadu. Oni će biti u sastavu norveškog kontigenta. Koliko ovakvo angažovanje naših vojnika može da doprinese ugledu Vojske Srbije i koliko ovakvo učešće može da ubrza profesionalizaciju Vojske, neka su od pitanja koja ćemo postaviti Draganu Šutanovcu, ministru odbrane u Vladi Republike Srbije.

Rekli ste da ovakvo angažovanje u misiji u Čadu je istorijski iskorak?

Dragan Šutanovac:
Svakako je istorijski iskorak imajući u vidu da je prvi put u istoriji Srbije Parlament doneo odluku na osnovu koje se upućuju pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnu operaciju u Čad. Do sada je to bilo na saveznom nivou i donošene su odluke na drugačiji način, i ovo je, znači, prva misija koju je Parlament verifikovao po novom zakonu, i to je nešto što je veoma važno, imajući u vidu da do sada nije bilo najjasnije na koji način se taj posao radi.


Voditelj:
I šta to za ugled Srbije znači?

Dragan Šutanovac:
Pa moram da kažem da to puno znači za Vojsku Srbije i za naš ugled.

Za Vojsku Srbije, kako u zemlji tako i u inostranstvu, i za celokupno Ministarstvo odbrane, međutim, ono što je bitno reći, mi se sada svrstavamo u red zemalja koje shvataju vreme, izazove i pretnje u kojima živimo, i želimo da učestvujemo u nečemu što se zove globalni mir. Ono što mi je jako drago, to je da od samog početka svog ministrovanja, apsolutno svi ministri odbrane koji su dolazili u Srbiju i prilikom naših poseta su iskazali želju da imaju pripadnike naše vojske u svojim kontigentima, i da sa nama sarađuju na tom planu. A ono što je još draže to je kada vas neko traži da radite kao lekari u njihovom kontigentu. To ukazuje da poštuje ne samo vaše vojničke standarde, već i etičke i medicinske. To je nešto što je za nas veoma važno, imajući u vidu da mi želimo da promovišemo jedan brend i to je vojno zdravstvo, i to je nešto što, čini mi se, jako dobro radimo poslednje dve godine. Podsetiću samo da smo u toku ove godine upisali prve studente koji će studirati na VMA, da budu sutra vojni lekari i to je jedan novi brend Vojske Srbije za koju želimo da se probije u svetu, da budemo poznati ne samo po tome što umemo da nosimo pušku i da ratujemo, već da umemo da radimo neke stvari koje su, da kazžem, visokosofisticirane na ratištima.


Voditelj:
Pripadnici Vojske i Ministarstva koji će biti u Čadu u norveškom kontigentu biće sa obeležjima Srbije.

Dragan Šutanovac:
Naravno.


Voditelj:
Do sada, da li su naši vojnici učestvovali pod nekim drugim obeležjima?

Dragan Šutanovac:
Ne, nikada nismo učestvovali pod nekim drugim obeležjima. Trenutno imamo u još tri misije svoje predstavnike. U Kongu imamo lekarski tim, posmatrače u Liberiji i Obali Slonovačce. Uvek učestvujemo, naravno, sa našim oznakama. Srpska zastava se već u Čadu vijori pored zastave UN i Norveške i jako mi je drago da je naše prisustvo tamo primećeno.

Ono što je, kažem, bitno reći, prva rotacija koja završava se vraća, uspešno je završila zadatak, spasavala živote kako pripadnika kontigenta međunarodnih snaga, tako i civilnog stanovništva, i, ono što je takođe važno reći da je to misija koja ima i humani karakter, imajući u vidu da lekari koji učestvuju u takvim misijama imaju obavezu da pomažu pre svega kontigentima sa kojima su u sastavu, ali i civilnom stanovništvu.


Voditelj:
Koliko je naših ljudi ukupno angažovano u Kongu, Liberiji?

Dragan Šutanovac:
Trenutno, rotacija druga koja se sprema, za koju ste rekli da će biti 21 lice, imamo još nekih trinaest ili četnaest, znači ukupno će biti nešto manje od četrdeset. To je još uvek dosta skromno za naše potencijale. Smatramo da imamo potencijal da nas bude više, ali nam je važno da radimo korak po korak i da utemeljimo to naše iskustvo. Ono što je bitno reći, ponovo da kažem, to je da je prvi put na osnovu odluke Parlamenta odlazi mirovni tim i to je nešto što je veliki iskorak, i da kažem istorijska stvar. Nekada ćemo se u budućnosti pitati kada smo prvi put počeli, pa evo, to je taj momenat.


Voditelj:
Da li imate konkretne podatke, kakve su njihove uloge na terenu, koliko su oni ugroženi životno. Imali smo onaj primer gde je naš čovek, koji je bio angažovan preko UNHCR-a, nastradao?

Dragan Šutanovac:
To je sasvim druga stvar. Preko UNHCR-a je apsolutno druga stvar, a preko Vojske je druga stvar. Čovek koji je radio u UNHCR-u je imao svoj sopstveni aranžman sa UN i nema nikakve veze sa državom. Ovo je aktivnost, koju da kažem, sprovodi država. Postoji, naravno, jedan stepen ugrožavanja, i, naravno, pre svega, ako kažemo da je tamo preko pedeset stepeni preko leta, da su vrućine, da postoje razni insekti koji mogu da vam ugrožavaju zdravlje, i da vam narušavaju zdravlje, ali, sa druge strane, to je i jako dobro organizovano, i ono što mi je važno da kažem, to je da je norveška vojska dosta ozbiljna i jaka vojska, i ima veoma veliko iskustvo po pitanju vojnih operacija. Nama je bilo važno da imamo partnera koji će biti dobar partner, od koga ćemo nešto moći da učimo. Svi ljudi koji odlaze u mirovnu operaciju svesni su rizika koji tamo postoji i moram da kažem da niko nije primoran kao što znate i...


Voditelj:
Po kom principu se biraju pripadnici koji će biti u mirovnim misijama?

Dragan Šutanovac:
Kao što dobar deo javnosti zna, da ponovim, pored toga što moraju da budu stručni i da znaju svoj posao u odnosu na ono što se raspiše kao konkurs za mirovne misije, oni se svi, znači, javljaju dobrovoljno, niko ne ide pod komandom apsolutno. Znači, postoje vojske u svetu koje čim stupite u vojsku odmah ste dužni da učestvujete u mirovnim operacijama širom sveta. Kod nas takav slučaj nije. Znači, ovoga puta imali smo čak na pripremama kada sam razgovarao sa njima, urgencije pojedinaca koji učestvuju u pripremama, ali nema mesta za njih još uvek, oni su kao rezerve, oni su urgirali ako mogu da idu i oni u prvoj rotaciji odnosno u ovoj drugoj rotaciji.

Ono što je bitno reći to je, znači, niti ja, niti Parlament, niti načelnik Generalštaba, niti Vojska niti Parlament, možemo bilo koga da nateramo da učestvuje u mirovnoj operaciji, ukoliko, znači, Parlament odobri, onda imamo situaciju da se oni prijavljuju i moram da kažem, da zaista veoma visok stepen interesovanja postoji i mislim da je to jako dobro. Rekao sam tom prilikom, kada smo razgovarali sa mirovnjacima, da smatram da će proces profesionalizacije u stvari imati svoju težinu u situaciji u kojoj naš pripadnik profesionalne Vojske se vrati iz neke mirovne misije i od novca koji je zaradio u inostranstvu sagradi neku kuću ili kućicu ili ne znam već šta u mestu odakle je on. Tada se pokazuje, tada se vidi kakva je suština i zbog čega veliki broj građana u inostranstvu učestvuje i služi vojsku, iako, recimo, po njihovim zakonodavstvima nije dužan i ne mora.


Voditelj:
Nedavno ste bili u Iraku. Šta je bio cilj posete i kakvi su utisci?

Dragan Šutanovac:
U Iraku smo potpisali sporazum o saradnji u oblasti odbrane, jednu važnu osnovu za buduću saradnju među dva ministarstva i dve vojske, a svakako i dve države. Ono što je utisak, glavni, to je da Iračani žele da sarađuju sa Srbijom, da su zainteresovani, pamte kvalitet robe koju smo isporučivali iz oblasti odbrambene industrije, ali pamte i nešto što je u ovom trenutku možda važnije, a to su kvalitet građevinskih radova koje smo mi izvodili širom Iraka. Bivša Jugoslavia je u jednom momentu imala oko šezdeset hiljada svojih radnika koji su bili u Iraku i verujte mi, utiske koje su oni ostavili tamo mi još uvek baštinimo, i mislim da je to jedna dobra mogućnost za saradnju u budućnosti.

Irak u narednim godinama planira da investira u svoju infrastrukturu i bezbednost oko sedamdeset milijardi dolara. Jedan ili dva posto su veliki novci za Srbiju i mislim da ukoliko napravimo jedan strateški pristup i organizujemo se na strateškom nivou, nastup u Iraku napravimo takav da dobijemo te poslove, da će to biti zaista veliki iskorak i dobra vest za srpsku privredu. Ono što je bitno reći je angažovanje naše građevinske operative i angažovanje naše odbrambene industrije, je u stvari angažovanje onih koji su bili najugroženiji u ovim godinama. Odbrambena industrija je 1999. godine porušena, građevinska operativa u ovim godinama je u jako teškom stanju, jer generalno je taj posao real estate, izgradnje, u problemu.

Znači, postoji veliko interesovanje i moram da kažem da veći deo razgovora koje smo vodili tamo, vodili smo pre svega iz razloga angažovanja naših kompanija. Ono što je bitno reći, takođe, Irak veoma veliku količinu hrane troši koju uvoze, zainteresovani su za hranu koja se proizvodi u Srbiji i danas uvoze određenu robu iz Srbije preko nekih drugih zemalja i smatramo da će i naš agrar imati mogućnost da se nađe adekvatno na tržistu Iraka. Svojevremeno su naše fabrike, odnosno naše kompanije iz bivše Jugoslavije i Srbije radile i elektrodistributivnu mrežu u Iraku.

Ono što je interesantno, jedan deo te mreže je porušen, jedan deo može da se popravi, zameni. Danas imamo mogućnosti da to uradimo veoma brzo, mnogo brže nego bilo koja druga zemlja i mislim da je to naša prednost, i kažem opet, ukoliko napravimo adekvatnu i dobru strategiju i dobar plan nastupa da ćemo zaista imati puno posla, pre svega za naše građevinare, a onda i za sve ostale, a mislim da je to jedan dobar zamajac za našu ukupnu privredu.


Voditelj:
A da li to sve što se radilo u Iraku, da li je to plaćeno?

Dragan Šutanovac:
Nažalost nije sve plaćeno, to je, da kažem, nivelisano pre par godina na osnovu međunarodnih ugovora, naplaćen je jedan deo, drugi deo je, da kažem, praktično oprošten. Međutim, ono što je bitno rećo, mi smo imali prošle godine ugovor koji se realizuje i ove godine u vrednosti od 236 miliona dolara, koji je apsolutno ceo naplaćen i koji se naplaćuje sukcesivno, u skladu sa ugovorom i isporukom robe. Imamo u najavi i nove ugovore iz odbrambene industrije i mislim da ne treba niko da se nervira, odnosno sekira vezano za tu vrstu naplate.

Ono što je bitno reći, nisam malopre pomenuo, tiče se i saradnje u oblasti odbrane, u oblasti vojnog zdravstva. Znači, Iračani su zainteresovani da rekonstruišu jednu veliku bolnicu i, kako su mi rekli, želeli bi da imaju svoju VMA u Iraku, zainteresovani su da im pomognemo u celokupnoj postavci te bolnice, i mislim da tu postoji velika šansa, znači, da pokažemo šta znamo i umemo u oblasti vojnog zdravstva, i zaista bila bi velika šteta ukoliko ne bi iskoristili sve mogućnosti, jer kažem, sedamdeset milijardi dolara, neka bude posao za Srbiju samo dva, tri posto, to je već dve, tri milijarde.


Voditelj:
Da li neka misija postoji u vidu kada je Irak u pitanju?

Dragan Šutanovac:
Ne, vojna misija kao takva ne. Svakako postoji mogućnost edukacije, treninga, školovanja njihovih pripadnika, njihove vojske i policije. Razgovarali smo i sa policijom i mislim da je to takođe jedna važna stvar, imajući u vidu da ta zemlja ima pred sobom bezbednosne izazove koji su jako visoki i ima želju da organizuje državu, da organizuje bezbednost građana i mislim da tu treba da nastupimo, ne samo kao ljudi koji trguju sa Irakom, već i da pomognemo, jer ono što je rađeno osamdesetih godina, bez obzira što je to, da kažemo, naplaćivano, oni to smatraju kao pomoć u razvoju Iraka, i mislim da sada svaku vrstu pomoći bi shvatili na jedan prijateljski način i praktično bi jedan strateški odnos napravili između dve države, Srbije i Iraka.


Voditelj:
Šta očekuje nas, odnosno koje su aktivnosti Ministarstva odbrane početkom septembra?

Dragan Šutanovac:
Septembar će biti zaista veoma ispunjen aktivnostima koje će imati Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. Posle 25 godina očekujemo posetu ministra odbrane iz Kine, imaćemo veliku međunarodnu vojnu vežbu kod Niša, vojnomedicinsku vežbu gde će biti gotovo pet stotina učesnika, preko 250 učesnika iz inostranstva i ja mislim da je to najveća na svetu medicinska vojna vežba u ovoj godini.

Očekujemo posetu ministra odbrane Turske, našu veliku promociju potporučcnika, nakon toga ćemo imati promociju našeg zakona u Parlamentu Srbije, novih pet zakona i dve strategije i nakon toga, početkom oktobra, najveću vojnu vežbu koja se održava na Pešteru i koja od devedesetih praktično nije održana i na kojoj će učestvovati pored snaga vojske i žandarmerija. Očekujemo posete iz inostranstva, ministre koji će doći da prisustvuju toj vojnoj vežbi i mislim da zaista aktivnosti koje imamo u septembru i oktobru mesecu će biti sa velikom dinamikom i velikim nabojem.

Ono što, takođe, do kraja godine očekujemo, to je otvaranje baze na jugu Srbije i jedna stvar koju moram da kažem onima koji su ljubitelji Vojske Srbije, imali smo načelan dogovor da učestvujemo, odnosno da izvršimo gađanja protivvazduhoplovnim sredstvima u Bugarskoj u jednom njihovom čuvenom centru za te aktivnosti koji se zove Šabli. Nažalost, finansijska sredstva nam to onemogućavaju da uradimo ove godine, pa ćemo morati to da prebacimo za sledeću godinu. Želeo sam i lično da prisustvujem gađanju 250. da kazem istorijske, kako god hoćete istorijske brigade koja je oborila F117, međutim nemamo mogućnosti da to uradimo, imajući u vidu da to zaista iziskuje enormno velika sredstva koja mi trenutno nemamo.


Voditelj:
Pomenuli ste nekoliko puta vojne vežbe, koje će biti do kraja ove godine. Malopre smo zajedno posmatrali Suhoi i pad aviona, dvostruki pad aviona juče.

Dragan Šutanovac:
Da, malopre nisam pomenuo, imamo i mi aeromiting koji će biti 13. septembra. To će biti najveći aeromiting koji je ikad održan na Batajnici, to će praktično biti najveći aeromiting ikada održan u Beogradu. Ljubitelji vojne avijacije imaće mogućnost da vide pored migova koje mi imamo i naših aviona, i gripene i tajfune i F-ove i mnoge druge avione koji će doći u Srbiju. Očekujem da otprilike nekih milijardu dolara bude na našoj stajanci, kako kažu piloti, i to će biti zaista nešto što do sada nije viđeno u Beogradu.

Nažalost, situacija koja se desila sa sudarom Suhoja u Rusiji, situacija koja se desila sa našim pilotom, da kažem, pre mesec dana, na neki način, ponekad dovedu u pitanje, pogotovo one koji ne prate i ne žele da sagledavaju probleme koji postoje....


Voditelj:
Postavlja se pitanje zašto se organizuju onda aviomitinzi?

Dragan Šutanovac:
Pa naprosto kada padne Air-bus negde u svetu niko ne postavlja pitanje zbog čega se leti avionima ili kada neki autobus negde izleti i desi se neki sudar niko ne zaustavi saobraćaj i kaže mi sada više nećemo leteti. Ljudi koji lete na avionima, verujte mi da bi najveća kazna bila da se zabrani letenje. Ja sam prilikom posete porodici poginulog pilota, u razgovoru sa suprugom, rekao jedino što mogu da uradim je da zabranim letenje skroz dok se ne kupe novi aparati i nove letelice i ona mi je rekla, ali bukvalno mi je rekla, onda ćete ih sve ubiti. Znači, time bih praktično sve njih kaznili, ali to nije ideja i to nije cilj.

Ono što je bitno reći to je da ne postoji mogućnost da bilo koji avion uzleti ukoliko nije apsolutno ispravan, znači sto posto ispravan. Nažalost, greške pilota su moguće, greške i otkazivanje u okviru aparata koji lete su mogući, ali tako vam je to, to je u životu teška stvar, i ono što je bitno reći za aeromiting, jedini koji su mi bili merodavni da mi kažu da li treba da otkažemo ili ne su, u stvari, pripadnici vazduhoplovstva vojnog.

Razgovarao sam sa čelnim ljudima, pitao sam da li smatrate da to možemo da radimo, da li je, verujte mi, svi su mi rekli da je to neophodno da se radi, jer naprosto, na taj način se promoviše i njihov zanat, a na neki način se i ljudi koji su izgubili živote u, što u ratnim dešavanjima, što mirnodopski, uzdižu i stavljaju na pijedestal na koji zaslužuju da imaju.


Voditelj:
Onda svi očekujemo 13. septembar, Batajnica, najveći aeromiting kod nas ikada održan.

Dragan Šutanovac:
Ja očekujem podršku naše televizije, javnog servisa, i mislim da zaslužujemo i zaista sve aktivnosti koje će biti u septembru će biti jako interesantne medijski, i očekujem da ćemo da imamo kod vas određene tajminge i da nam omogućite da prezentujemo šta se sprema.
 
Izvor: Sajt M.O.   

[Dreadnought]

19.08.2009.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da Vojska Srbije nije bogata, već je, naprotiv, dosta siromašna i moraće da se izdvaja novac da se opremi vojska, "i to ne zarad nje već zarad svih građana Srbije".
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Foto:FoNet

"Često se špekuliše kako je vojska vlasnik velike imovine, kako vojska ima ogromne pare u nekretninama. Jedan borbeni avion kakav bi nama bio potreban može da košta od 40 miliona evra, pa do 100 miliona sa pratećom opremom, a teško da toliko vredi nešto u Beogradu što vidite i kažete da je vojno", istakao je on u intervju televiziji Galaksija 32 iz Čačka.

Šutanovac je rekao da je planirana modernizacija u vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, ali da to iziskuje velika materijalna sredstva i u ovom mandatu Vlade najverovatnije neće biti urađeno.

On je, podsećajući da srpska odbrambena industrija ima najbolje rezultate za poslednjih 19 godina, apelovao na zaposlene u vojnim fabrikama i one koji ih vode da budu jako ozbiljni, jer ukoliko se u prvim koracima povratka na svetsko tržište napravi neka greška, neće biti prilike za ponovno pojavljivanje na njima.

Šutanovac je rekao i da su do sada vođeni pregovori sa vojskom Turske oko mogućnosti zajedničkog ulaganja u aerodrom Lađevci između Čačka i Kraljeva, koji bi trebalo da se koristi i u civilne svrhe.

Izvor: FoNet

[dzumba]

О томе да Војска располаже милијардама евра у некретнинама и вишку војне опреме причају само неупућени  и незналице. Сигуран сам да ће се наћи они који ће на ову изјаву Шутановца тврдити супротно. И неће бити у праву.

Највреднија војна имовина су локације у центру Београда , Новог Сада, Ниша и можда још неког већег града. Све остало вреди мало. Локална самоуправа у сваком граду жели да ту имовину добије џаба на коришћење (што је логично), а МО би да је прода. Међутим коме? Коме на пример, треба касарна у Књажевцу?Ако је и хоће по којој цени? Коме требају карауле? Никоме. Нешто преузела гранична полиција а остало су локални грађани девастирали.

Половно оружје, осим неких врста, не вреди много. Тенкова типа Т-55/54 има на тржишту колико хоћеш. Мала им цена, а и купца је тешко наћи. Чак и њихово уништавање кошта. Тенк не може у комаду у железару. Зато свако ко га купи као старо гвожђе рачуна и трошак сечења, превоза, радне снаге и сл.. Тако цена по кг испадне мала.

[Dreadnought]

30.08.2009
Problem sa modernizacijom naoružanja i opreme, pre svega za Vazduhoplovstvo i PVO, uslovljen ekonomskom krizom i manjim vojnim budžetom, rekao je ministar odbrane Dragan Šutanovac. Ubeđen sam da će Vlada funkcionisati duže nego što se u medijima spekuliše i imati rezultate vredne respekta, naglasio je ministar.

Zbog ekonomske krize i 26 odsto manjeg vojnog budžeta, postoji problem sa modernizacijom naoružanja i opreme i nabavkom novih sredstava, pre svega za Vazduhoplovstvo i PVO, izjavio je u intervjuu Fonetu ministar odbrane Dragan Šutanovac.

"Kriza utiče na bezbednost u svim državama sveta, jer dovodi do rasta organizovanog kriminala, što u Srbiji, kroz finansijski kriminal, nepovoljno utiče i na budžet, a onda i na sistem odbrane", napomenuo je Šutanovac, ali je istakao da Srbija nije vojno ugrožena.

"Objektivna okolnost je da u uslovima krize raste potražnja za naoružanjem i vojnom opremom, što nam otvara mogućnosti da povećamo izvoz, ali je problem što od tog novca Vojska nema nikakve beneficije", rekao je Šutanovac.

Upitan o bezbednosnim rizicima, Šutanovac je ukazao da oni i dalje postoje na jugu Srbije, "ma koliko mi govorili da je stabilizovano stanje u odnosu na prošlo vreme", i da je Ministartsvo odbrane svesno da u svakom trenutku na tom području može doći do terorističkih akata nižeg intenziteta.

"S druge strane, ceo region zapadne Makedonije, istočnog Kosova i jugozapadne Srbije je povezan i mi nemamo potpunu kontrolu nad svim tim prostorima, što otvara mogućnost da se kriminalci i teroristi veoma lako premeštaju s jednog područja na drugo", naveo je Šutanovac.

Šutanovac je dodao da još nije imao kontakte sa novim generalnim sekretarom NATO Andresom Frogom Rasmusenom, ali je najavio da ih očekuje "s jeseni". Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je, međutim, nedavnom odlukom da imenuje Branka Milinkovića za ambasadora u NATO ostvarila veliki iskorak i otvorila vrata za produbljivanje saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir.


Urgencije za brži odlazak u vojsku

Šutanovac je istakao veliki porast odziva na redovno služenje vojnog roka, koji sada višestruko premašuje broj onih koji se odlučuju za civilno služenje i naglasio da su, za razliku od nekih ranijih vremena, u Ministarstvo čak počela da stižu pisma sa molbama regruta i urgencijama njihovih roditelja da im deca što pre odu u vojsku.

Prema njegovim rečima, znatno je uvećan i broj kandidata za sve vrste vojnih škola, što sve govori o velikom rastu interesovanja mladih za vojne pozive.

Šutanovac je ukazao da će se Vojska Srbije naći u velikom problemu ukoliko se ne bude odvojio novac za modernizaciju, ali je, s druge strane, svestan da je to najlakši deo reforme sistema odbrane, jer "ukoliko imate novac, nije problem da se kupe sredstva koja će adekvatno da štite zemlju".


Nedostatak finansija zakočio u jednom segmentu

Prema njegovoj oceni, da nije došlo do smanjenja vojnog budžeta i izostanka nabavki naoružanja, opreme i investicija u infrastrukturu, moglo bi se reći da je Ministarstvo odbrane u potpunosti ispunilo plan reformi, a ovako je nedostatak finansijskih sredstava to zakočio u jednom segmentu.

"Bitno je da nismo žalili i kukali nad svojom sudbinom. Mi smo u ovom vremenu praktično završili celokupnu zakonodavnu aktivnost u procesu reforme celog sistema odbrane", istakao je Šutanovac i dodao da se usvajanje tih akata u parlamentu Srbije očekuje u septembru. Za Ministarstvo odbrane, kako je rekao, prioritet će i dalje biti završetak procesa profesionalizacije vojske do kraja 2010. godine.

Šutanovac je, komentarišući novi ugovor o izvozu naoružanja i vojne opreme Iraku, vredan više od 100 miliona dolara, kao najveći izvozni posao Srbije u ovoj godini, izrazio očekivanje da će fabrike namenske industrije i tehničko-remontni zavodi sve završiti u roku.

Izvor: RTS

[DEMON]

  31.08.2009.

  Делегација Министарства одбране, на челу са министром Драганом Шутановцем присуствоваће обележавању 40 година либијске револуције, која ће се сутра одржати у Триполију.

  У делегацији министарства одбране биће државни секретар Душан Спасојевић, генерал-потпуковник Младен Ћирковић и генерални директор Југоимпорт СДПР Стеван Никчевић. У паради поводом обележавања 40 година либијске револуције, учествоваће 26 припадника Војске Србије.

  Током посете делегација Министарства одбране имаће разговоре о сарадњи у области одбране, посебно о војно-економској сарадњи. 

  Извор: Сајт Војске Србије

[Dreadnought]

Na proslavi 40 godina libijske revolucije predsednik Boris
Tadić i ministar odbrane Dragan Šutanovac
 
01.09.2009
Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovaće danas u Tripoliju proslavi 40 godina libijske revolucije na poziv libijskog predsednika Moamera el Gadafija, saopštila je juče Pres služba predsednika Srbije. Tadić će u glavnom gradu Libije prisustvovati svečanoj paradi armija sveta, u kojoj će učestvovati i 26 pripadnika Vojske Srbije. Kako je „Politici” potvrdio potpukovnik Dušan Rakočević, iz Službe za odnose s javnošću Generalštaba Vojske Srbije, pripadnici Garde, Kopnene vojske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i Rečnih jedinica nastupiće bez oružja u vojnom defileu, u plavim, sivomaslinastim i belim službenim uniformama, predstavljajući srpsku armiju u četiri kolone.

Pored predsednika Tadića, u ovu severnoafričku državu putuje i delegacija Ministarstva odbrane, na čelu sa ministrom Draganom Šutanovcem, u kojoj su i državni sekretar Dušan Spasojević, zamenik načelnika generalštaba general-potpukovnik Mladen Ćirković i Stevan Nikčević, generalni direktor „Jugoimport SDPR-a”. Tokom posete Libiji, oni će sa libijskim zvaničnicima razgovarati o saradnji u oblasti odbrane, posebno o vojno-ekonomskoj saradnji, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Na raskošnu svečanost obeležavanja četvrte decenije od puča u kome nije prolivena ni kap krvi, a u kome je sa vlasti svrgnuo kralja Idriza Prvog, pukovnik Moamer el Gadafi, libijski predsednik, pozvao je kolege iz svih zemalja sveta. Kako prenosi Beta, današnjoj proslavi u Tripoliju prisustvovaće svetski državnici, uključujući i 40 do 50 šefova afričkih država koji su se u libijskoj prestonici okupili na vanrednom samitu Afričke unije.

T. Bojković
Izvor: Politika Online

[DEMON]

  02.09.2009.

  Свечаном војном парадом у Триполију, којој су уз председника Либије Моамера ел Гадафија и још 60 светских државника присуствовали председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар иностраних послова Вук Јеремић, јуче је почело обележавање 40. годишњице либијске револуције, које ће, како је најаљено, трајати шест дана.

  На паради је учествовало и 26 припадника Војске Србије, који су заједно са осталим војницима продефиловали испред свечане бине на којој су се налазили високи државници.

  У српској делегацији били су државни секретар у Министарству одбране Душан Спасојевић, заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Младен Ћирковић и генерални директор предузећа "Југоимпорт СДПР" Стеван Никчевић.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
  
  Либија ове седмице обележава 40 година од војног удара којим је Гадафи дошао на власт (1969), да би постао шеф државе са најдужим стажом у Африци, као и у арапским земљама  

  Извор: Сајт Војске Србије

[Dreadnought]

07. 09. 2009.
Ministri odbrane Srbije Dragan Šutanovac i Narodne Republike Kine general Liang Guangli sastali su se danas u Beogradu. U srdačnom i otvorenom razgovoru u Domu Garde u Topčideru dve delegacije zaključile su da je dosadašnja saradnja bila na visokom nivou, a utvrđeni su pravci njenog budućeg razvoja.

Ministar odbrane Srbije zahvalio je kineskim gostima na svemu što Kina radi na međunarodnom planu poštujući međunarodno pravo i podržavajući Srbiju i njene interese na Kosovu i Metohiji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Štiteći pravo Srbije na Kosovu i Metohiji štitimo međunarodno pravo i štitimo pravo jedne Kine. Želim da naglasim da Srbija podržava politiku jedne i nedeljive Kine – naglasio je Šutanovac.

- Imam zadovoljstvo da pozdravim ministra odbrane Narodne Republike Kine Guanglija. Imajući u vidu da je ovo prva poseta posle 25 godina, da je ovo uzvratna poseta, i poseta koja je došla posle potpisivanja sporazuma predsednika Tadića i Hu Đin Taoa, smatramo da je ovo jedna od veoma važnih strateških poseta Srbiji u ovoj godini. Srbija i Kina gaje tradicionalno dobre odnose i drago mi je da smo konstatovali da su odnosi u oblasti odbrane najbolji u odnosima između dve države – rekao je ministar Šutanovac.

Šutanovac je rekao da se razovaralo o saradnji u oblasti odbrane i proširenju te saradnje, uz konstataciju da je ona do sada bila na visokom nivou i da postoji više pravaca da se u budućnosti produbljuje. Prema njegovim rečima postoji veliko obostrano interesovanje za saradnju u oblasti vojne medicine, vojnog obrazovanja i obuke, ali i vojnoekonomske i vojnonaučne saradnje.

– Ministra sam informisao da je Srbija u proteklom vremenu pristupila međunarodonoj misiji u Čadu, kao i da postoji sa naše strane veliko interesovanje za očuvanje globalnog mira, i da znamo da kineska armija učestvuje u velikom broju misija u svetu. Razgovarali smo i o mogućnostima razmene iskustava u obuci za mirovne operacije. Želim da naglasim da je 20 oficira Vojske Srbije usavršavano na vojnim školama u Kini u proteklom periodu, a i naša Vojna akademija imala je priliku da školuje jednog pripadnika kineske Narodnooslobodilačke armije – rekao je ministar Šutanovac.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

On je posebnu zahvalnost uputio gostima iz Kine na donacijama koje je u proteklom periodu kinesko ministarstvo svake godine upućivalo Vojsci Srbije.

Prema njegovim rečima, poseban akcenat u razgovorima dve delegacije stavljen je na borbu protiv asimetričnih pretnji, terorizma, fundamentalizma, organizovanog kriminala i ostalih pretnji koje ugrožavaju bezbednost. Uz to, prepoznata je obostrana želja za saradnju i razmenu informacija u ovoj oblasti.

- Želim da vas obavestim da će delegacija kineskog Ministarstva odbrane i Narodnooslobodilačke vojske Kine biti prisutna na našem aeromitingu, što nam daje važan podstrek za dalju saradnju, istakao je ministar Šutanovac.

Ministar odbrane Narodne Republike Kine general Liang Guangli rekao je da u Srbiji boravi na poziv ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca. On je izrazio zadovoljstvo gostoprimstvom koje mu je ukazano. Ministar Guangli rekao je u obraćanju medijima da je danas imao plodonosne razgovore sa srpskim kolegom.

– Koristim ovu priliku da odam priznanje srpskom narodu i srpskoj vojsci – rekao je Guangli, naglasivši da iako su Kina i Srbija geografski udaljene, dva naroda veže tradicionalno prijateljstvo.

Ministar odbrane Kine istakao je da je u Srbiju pre svega došao zbog produbljivanja prijateljstva i saradnje. Drugi cilj njegove posete, kako je rekao, jeste proučavanje iskustava srpske strane u izgradnji vojske.

Prema rečima gosta iz Kine, razgovaralo se o bilateralnoj saradnji, aktuelnoj političkoj situaciji i međunarodnoj bezbednosnoj politici.

– Izneo sam tri predloga za jačanje saradnje. Prvo je učvršćivanje tradicionalnog prijateljstva dve zemlje i dve vojske, drugo je nastavak trenda saradnje na najvišem nivou kao i saradnja u oblasti obuke kadra – istakao je ministar Guangli. On je rekao da se složio sa predlozima ministra Šutanovca da se saradnja nastavi u oblastima mirovnih operacija i vojne industrije.

Ministra Guanglija će u nastavku posete primiti Predsednik Republike Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. Ministar Šutanovac rekao je da ta činjenica svedoči o značaju posete kineskog ministra odbrane.

Izvor: Sajt Ministarstva Odbrane

[Dreadnought]

Poseta ministra odbrane Kine

08.09.2009
Nakon zvaničnih razgovora, ministar odbrane Kine Liang Guangli je sa svojim domaćinom ministrom Draganom Šutanovcem prošetao Knez Mihajlovom ulicom i posetio izložbu „100 godina srpske umetnosti“ u galeriji SANU.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Večeri koja je u čast dolaska delegacije Kine održana u Domu Vojske Srbije, prisustvovao je i glumac Velimir Bata Živojinović.


Saradnja Srbije i Kine u oblasti vojne medicine

09.09.2009
Beograd - Ministar nacionalne odbrane Kine general Liang Guangli posetio je juče Vojno medicinsku akademiju i sa rukovodstvom te ustanove analizirao dosadašnju i buduću saradnju u domenu vojne medicine. Ministar Guangli je istakao da je u VMA prepoznao visoke standarde lečenja, dobru opremljenost i organizaciju kao i spremnost za brzo reagovanje u svim akcidentnim situacijama, objavljeno je na internet stranici VMA.


Izvor: Sajt M.O., Tanjug

[Dreadnought]

Jačanje vojne saradnje u interesu i Srbije i Kine
 
17.09.2009
Beograd – Ministar odbrane Kine general Liang Guangli izjavio je da jačanje i produbljivanje strateških partnerskih odnosa Kine i Srbije predstavalja suštinski interes dve zemlje i nesumnjivu zajedničku težnju dva naroda.

„Odnosi između dve vojske su značajni i sastavni deo ukupnih odnosa naše dve zemlje. Postoji duga tradicija prijateljskih odnosa između naše dve vojske”, rekao je Guangli u intervju magazinu „Odbrana”.

On je dodao da su u poslednjih nekoliko godina intenzivirane uzajamne posete visokih delegacija, da se razvija razmena na stručnom polju, ali i saradnja u školstvu i obuci.

Guangli je rekao da je „razvoj vojnih odnosa izgrađen na temelju dobrih dveju zemalja, a istovremeno on dublje doprinosi daljem razvoju tih odnosa”, i dodao da „kineska strana pridaje veliku važnost razvoju prijateljskih odnosa između dve vojske”.

„Želimo zajedno sa Srbijom da nastavimo i produbimo raznovrsnu saradnju u svim oblastima i da to podignemo na kvalitetniji nivo”, rekao je Guangli, koji je nedavno boravio u zvaničnoj poseti Beogradu.

Upitan o učešću kineske narodnooslobodilačke armije u mirovnim operacijama UN, Guangli je istakao da su mirovne misije pod okriljem UN „efikasan način za praktikovanje multilateralizma i realizaciju kolektivne bezbednosti”.

„One (mirovne misije UN) su dosada imale značajnu ulogu u smanjenju tenzija i rešavanju regionalnih sukoba”, rekao je on, navodeći da je do kraja jula 2009, kineska vojska učestvovala u 18 mirovnih misija UN.

Guangli je istakao da „načelo kineske spoljne politike jeste očuvanje svetskog mira i podsticanje zajedničkog razvoja” dodajući da „odlučno podržavamo i aktivno učestvujemo u mirovnim misijama pod okriljem UN”.

Prema njegovim rečima, u mirovnim misijama UN, ukupno je bilo anagžovano 12.986 kineskih mirovnjaka, od kojih je 1215 vojnih posmatrača i štabnih oficira i 11.771 vojnika.

„Trenutno se 1.955 pripadnika kineske vojske nalazi u mirovnim snagama UN i učestvuju u misijama u devet regiona”, rekao je Guangli.

Izvor: Tanjug