Ministarstvo odbrane Republike Srbije - aktivnosti

[Dreadnought]

19. 09. 2009.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac sastao se danas u Domu Garde na Topčideru sa ministrom odbrane Turske Mehmedom Vedždijem Gonulom. Visoka turska delegacija u Srbiji boravi povodom svečane promocije nove klase potporučnika Vojske Srbije.

Dvojica ministara iskoristila su susret da još jednom potvrde dobre bilateralne odnose i da razmotre pitanja iz oblasti međunarodne vojne saradnje. Poseta turskog ministra odbrane, kako je rečeno, prethodi poseti predsednika Turke Srbiji, koja je planirana za oktobar.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Ako imamo u vidu da su ove godine u poseti Srbiji bili načelnik Generalštaba turske vojske, ministar spoljnih poslova, evo danas i ministar odbrane, a da će u oktobru u zvaničnu posetu doći i predsednik Turske, jasno je da proces uspostavljanja strateške saradnja dve zemlje ide u najboljem smeru – rekao je ministar Šutanovac. On je rekao da su razgovori sa turskim kolegom protekli u prijateljkoj atmosferi i ocenio da su odnosi u oblasti odbrane sa Turskom među najboljima od svih zemalja sveta.

Šutanovac je rekao da je u proteklom periodu bilo niz zajedničkih aktivnosti koje su sprovođene u obe države, a da je danas bilo reči o proširenju saradnje, pri čemu je izdvojio obuku i školovanje pripadnika dveju vojski, oblast vojne medicine i vojne ekonomije. Ministar je rekao da je više od 30 pripadnika Vojske Srbije boravilo na različitim oblicima treninga i usavršavanja u Turskoj, da će naredne godine srpski oficiri pohađati Ratni koledž u Turskoj, a da će se i jedan turski oficir uskoro doći na našu Vojnu akademiju na usavršavanje.

Ministar Šutanovac je naglasio da je bilo reči i o konverziji vojnog aerodroma Lađevci, a sutra će turskom kolegi na licu mesta predstaviti projekat koji bi mogao biti od zajedničkog značaja.

Pitanje konačnog statusa Kosova, kako je rekao Šutanovac, jeste tačka neslaganja između Srbije i Turske, ali da je tokom današnjih razgovora bilo reči o odnosima Vojske Srbije i Kfora. Ti bi odnosi, kako je ocenjeno mogli biti i bolji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ministar Šutanovac iskoristio je priliku da se zahvali ministru Gonulu zbog učešća turskih aviona i pilota na nedavno održanom aeromitingu na aerodromu Batajnica. On je izrazio zadovoljstvo što će se na današnjoj svečanoj promociji, pored ministra odbrane Turske naći i ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić, što tom činu daje regionalni značaj.

Ministar odbrane Turske Mehmed Vedždi Gonul zahvalio je domaćinima na srdačnom i prijateljskom prijemu, naglasivši da je ovo njegova druga zvanična poseta Srbiji posle 2004. godine kada je boravio u istom svojstvu. On je rekao da oseća izuzetno zadovoljstvo i čast što će danas imati priliku da prisustvuje svečanoj promociji najmlađih oficira Vojske Srbije, nazvavši to „veličanstvenim činom“. Gonul je izrazio žaljenje što je bio sprečen da prisutvuje velikom međunarodnom aeromitingu na Batajnici i pored poziva ministra Šutanovca, ali je naglasio da je 26 pripadnika turskog vazduhoplovstva donelo veoma dobre impresije sa tog događaja.

Ministar Gonul je ocenio da u odnosima dve zemlje nema granica. On je naglasio važnu ulogu Srbije na Balkanu i izrazio želju Turske da ta uloga bude još značajnija. Gonul očekuje da se saradnja sa Srbijom proširi ne samo na ekonomskom planu nego i u oblasti odbrane.

Turski ministar osvrnuo se i na vojnu industriju, podsetivši na posetu srpske delegacije na čelu da ministrom Šutanovcem međunarodnom sajmu vojnih proizvoda u Turskoj. On je rekao da postoji mogućnost da Srbija i Turska nastupaju zajednički u proizvodnji i plasmanu te vrste robe.

Gonul je istakao da je saradnja dva ministarstva na visokom nivou, podsetivši na uspešne zajedničke poduhvate u školovanju i obuci koji će se i ubuduće proširivati. Ukupni odnosi dve zemlje, prema njegovom mišljenju, veoma su dobri što će biti potrvđeno posetom turskog predsednika u oktobru. Ekonomska saradnja u vrednosti od oko pola milijarde dolara trebalo bi da bude daleko veća, rekao je Gonul.

On je svoje izlaganje zaključio ocenom da Vojska Srbije ima značajne potencijale i ponovo želju Turske da ona bude što jača i modernija. Ministar Gonul kazao je da zajednički cilj dve zemlje jeste mir, spokoj i prosperitet u regionu.

Izvor: Sajt M.O.

[Dreadnought]

20. 09. 2009.
„Povodom 20.septembra Dana Brigade veze, svim pripadnicima jedinice upućujem najsrdačnije čestitke.

U sklopu reforme sistema odbrane, odgovornim izvršavanjem zadataka izgradili ste modernu jedinicu koja postiže zapažene rezultate u radu i uspešno obezbeđuje sistem veza Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Uveren sam da ćete i dalje profesionalno izvršavati zadatke iz svoje nadležnosti i doprineti jačanju operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske.

Čestitajući vam praznik želim vam uspehe u izvršavanju zadataka.“

Izvor: Sajt M.O.

[DEMON]

  25.09.2009.

  УСПОСТАВЉАМО ЕФИКАСАН НАДЗОР НАД ВБА И ВОА

  Министар одбране Драган Шутановац оценио је да нови закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, чији предлог је утврђен на јучерашњој седници владе, треба да обезбеди ефикасан рад тих служби и ефикасну и демократску цивилну контролу каква до сада није постојала. „Реч је о закону којим се коначно уређује обавештајнобезбедносни сегмент", рекао је он „Политици".

  Шта је најбитнија новина?
  Први пут се уводи институт генералног инспектора кога ће постављати влада, а који ће имати овлашћења да надзире рад служби и контролише законитост у раду. Поред тога што ће вршити надзор, преко тог органа ће се и превентивно деловати у спречавању евентуалних активности које не би биле у складу са законом.

  Ко је до сада контролисао рад ВБА и ВОА?
  Досад је надзор вршио надлежни одбор Скупштине Србије. То је доста старомодан начин надзора.

  Да ли се ингеренције надлежног парламентарног одбора укидају?
  Не. На све елементе контроле који су до сада постојали додајемо још један који ће бити пре свега стручни и који би имао овлашћења да улази у дубљу суштину евентуалних проблема.

  Да ли је овим завршен посао на законодавној реформи сектора одбране?
  Са јучерашњим усвајањем овог закона на седници владе и још пет закона и две стратегије који 6. октобра улазе у скупштинску процедуру практично се завршава законодавна реформа. Тиме се ствара правни амбијент за наставак даљих реформи и коначни завршетак професионализације Војске Србије као једног од наших приоритетних циљева.

  О којим законима и стратегијама је реч?
  О закону о војсци, закону о одбрани, закону о војној, радној и материјалној обавези, закону о цивилној служби, закону о употреби војске и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница земље и закону о војноматеријалној обавези. У процедуру улазе и Стратегија одбране и Стратегија националне безбедности.

  Да ли ће бити рационализације у Министарству одбране?
  Ради се нова систематизација и формација у оквиру министарства, са циљем да се рационализује и убрза рад и направе уштеде. На томе радимо месецима.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

[Dreadnought]

30.09.2009.
Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koju predvodi državni sekretar Dušan Spasojević nalazi se u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama od 28. septembra do 2. oktobra. Delegaciju su u Pentagonu primili prvi zamenik pomoćnika sekretara odbrane SAD za međunarodne bezbednosne poslove Džozef Mekmilan i komandant Nacionalne garde SAD general Krejg Mekinli.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Konstatovano je da je saradnja u oblasti odbrane najbolji deo bilateralnih odnosa dve zemlje i da je ta činjenica u velikoj meri doprinela tome da Srbija bude prepoznata kao ključan faktor stabilnosti u regionu.

Zaključeno je da treba nastaviti saradnju na izuzetno uspešnim programima poput saradnje u oblasti vojnog obrazovanja i saradnje Vojske Srbije i NG Ohaja u okviru Programa državnog partnerstva i razmatrani su novi modaliteti saradnje.

Gospodin Mekmilan je preneo zvaničan poziv sekretara odbrane SAD Roberta Gejtsa upućen ministru odbrane Draganu Šutanovcu da do kraja godine poseti SAD.

Tokom sastanka razmenjeni su stavovi o bezbednosno-političkoj situaciji na Balkanu. Potvrđeno je da je saradnja Vojske Srbije sa KFOR na adekvatnom nivou, kao i da je prisustvo međunarodnih snaga, kao faktora mira i stabilnosti, neophodno na Kosovu i Metohiji. Državni sekretar Spasojević je izneo principijelne stavove Srbije vezane za pitanje statusa KiM i istakao značaj evropskih integrativnih procesa u regionu. Spasojević je informisao sagovornike o procesu implementacije Bezbednosnog sporazuma, kao i o perspektivama daljeg učešća Srbije u regionalnim bezbednosnim inicijativama.

Susret sa generalom Mekinlijem prvi je zvanični susret jednog srpskog zvaničnika sa novim komandantom Nacionalne garde SAD. General Mekinli je istakao da saradnja Vojske Srbije i NG Ohaja predstavlja model po kome će nacionalne garde drugih država SAD razvijati saradnju sa svojim partnerima.

Potvrđeno je da će praktične aktivnosti na terenu dominirati u narednom periodu, čime će se značajno unaprediti kvalitet saradnje u pripremama za učešće u mirovnim operacijama, izvođenju zajedničkih vežbi i izgradnji podoficirskog kora Vojske Srbije.

Uzajamni odnosi i saradnja tokom izvođenja projekta „Humanitarne asistencije“ ocenjeni su odličnom ocenom. General Mekkinli je preneo informaciju da se razmatra mogućnost realizacije novog sličnog projekta, kao i modaliteti proširivanja saradnje na civilno-civilnu oblast.

Tokom posete Nacionalnom univerzitetu odbrane, delegacija MO i VS obišla je pripadnike Vojske Srbije koji se trenutno nalaze na školovanju u ovoj prestižnoj vojno-obrazovnoj ustanovi.

Državni sekretar Spasojević imao je odvojene susrete sa pomoćnikom državnog sekretara za Evropu, Stjuartom Džonsom i prvim zamenikom pomoćnika državnog sekretara za bezbednost i kontrolu naoružanja Tomasom Kantrimenom, kao i predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost i kongresmenima iz Komiteta za OS i Komiteta za spoljne poslove Majkom Tarnerom i Denisom Kučinićem.

Razgovorima u Stejt departmentu, Savetu za nacionalnu bezbednost i Kongresu dominirale su teme vezane za političko-bezbednosnu situaciju u regionu Balkana i evropske integracije Srbije.

Tokom svih susreta konstatovano da su poseta potpredsednika SAD Bajdena Srbiji i nedavna poseta predsednika Tadića Ohaju omogućile bolje razumevanje i sagledavanje bezbednosnih problema i potvrdile neophodnost saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti između Srbije i SAD.

Poseta se nastavlja razgovorima u sedištu UN u Njujorku, gde će osnovna tema razgovora biti učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama UN-a.

Izvor: Sajt M.O.

[DEMON]

01.10.2009.

Можемо ли бити острво у НАТО-у

Kакав однос треба да имамо према традиционално пријатељским земљамa Грчкој, Румунији, Словачкој, Шпанији... од којих очекујемо и имамо јаку подршку иако су у Нато-у. Мислим да се о томе извесно време неће водити дебата, али ће доћи тренутак када ће и то важно питање бити постављено пред нас; биће потребно довољно храбрости да се грађанима објасни каква је све корист од безбедносних интеграција.

Нацрти Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране Републике Србије наћи ће се пред посланицима Скупштине 6. октобра. Драган Шутановац, министар одбране Србије, за "Време" каже да је то веома значајно јер су те стратегије документи које Србија никада раније није имала, а уз стратегијски преглед одбране, који је Влада Србија већ усвојила, представљају три најважнија стратегијска документа.

"Ма колико ти документи били стратегијски, парламент може и да их промени, то није коначна вредносна оријентација Србије", каже Шутановац. "То је процена стања, изазова, ризика и претњи, анализа будућности и смернице даљних активности неопходних да би наша земља била стабилна и сигурна и да би наставила да јача у регионалног лидера."

Министар одбране верује да постоје критичари који ће рећи да је то требало да се уради раније и слаже се са таквим мишљењем. Међутим, чињеница је да неке земље ни данас немају такву стратегију, а врло су утицајне широм света. "Бугарска је ушла у ЕУ и НАТО а није имала стратегије, Русија је тек недавно усвојила сличан документ. Ти документи су јако важни и добро је да се усвајају, иако касне", сматра Шутановац.

"ВРЕМЕ": Пред посланицима ће се наћи и измене Закона о одбрани, Закона о Војсци Србије (ВС), као и предлози Закона о војној, радној и материјалној обавези, Закона о цивилној служби, Закона о употреби ВС и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, Закона о Војнообавештајној и Војнобезбедносној агенцији (ВОА и ВБА). Шта су основне новине које доноси овај сет закона?

ДРАГАН ШУТАНОВАЦ: Закон о одбрани и Закон о војсци усвојени су пре непуне две године и у пракси се показало да неке ставке из тих закона нису довољно квалитетна решења која су неопходна за модернизацију система одбране и потпуну професионализацију. У једном делу, померамо старосну границу. Рецимо, за поједине специјалности, за које је тешко обучити професионалног војника, нелогично је да са 40 година мора да престане да ради, тако да се старосна граница помера у неким областима на 50 година.

Закон о употреби ВС-а и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница РС је нов, савремен закон, који би требало да омогући да Србија узме адекватно учешће у мировним операцијама широм света, чиме подижемо не само углед војске, већ и углед Србије у свету. По предлогу закона, парламент је једини који може да одобри одлазак у такве операције, а сви учесници мировне мисије пријављују се добровољно.

Практично, све земље света које желе да остваре међународни утицај узимају учешће у мировним операцијама. Сматрам да је то за Војску Србије будућност и жеља ми је да се од глобалних изазова, ризика и претњи штитимо ван граница наше земље. То и јесте савремени систем одбране, систем какав примењују све земље Европске уније којој сви тежимо. Подсетио бих да је још седамдесетих година та активност тадашњу Југославију издвајала од других земаља у региону. Имали смо више десетина хиљада припадника тадашње ЈНА који су били у мировним мисијама у кризним подручјима.

Такође, један од најважнијих системских закона који се усвајају јесте и закон о агенцијама, којим се дефинише начин рада и координације тих агенција. То се коначно ставља у нормативни законски основ, у коме неће бити дилеме шта је то што оне могу да раде и на који начин. Да би све то било контролисано и надзирано, уводимо функцију генералног инспектора, која је новост у војним агенцијама.

Генерални инспектори неће имати могућност да руководе агенцијама. Они ће надзирати рад и обављати контролу, али неће моћи да онемогућавају, успоравају или на било који други начин дезавуишу рад. Они ће информисати највише државне органе уколико дође до кршења законске регулативе везаних за рад агенција.

Колика је стварна цивилна контрола над ВБА и ВОА?

Нажалост, у овом тренутку та контрола није на нивоу на коме је у модерним демократским друштвима. Новим решењима желимо да то подигнемо на виши ниво, а примећујем у томе подршку и од припадника тих агенција. Иако смо успели да скинемо разне анатеме које су везиване за те службе, и даље постоји неки ехо који поједини делови цивилног друштва често користе у жељи да критикују систем одбране и те агенције. Убеђен сам да ће усвајањем овог закона, уз контролу руковођења, парламентарну контролу и контролу јавности која увек постоји, тим агенцијама бити много лакше да раде и да ће имати боље резултате.

Колико ви као министар заиста имате сазнања о томе шта раде ВОА и ВБА и шта видите као највеће проблеме у њиховом раду?

Као министар имам сазнања шта они раде, али немам потпун увид, јер бих за тако нешто морао да томе посветим пуно радно време. То је практично немогуће, а могу да кажем да су квалитет информација које добијамо и активности које спроводе ВБА и ВОА за мене задовољавајући. Чињеница да у последње две године немамо афере у систему одбране, а имали смо и активности на сузбијању злоупотреба положаја, недвосмислено указује да пре свега ВБА ради свој посао на квалитетан начин.

Воде се дебате о војној неутралности Србије или приступања НАТО-у. Каква и колика војска нам је потребна у једној или другој опцији?

Дефинисање бројчаног стања војске није везано искључиво за чланство у НАТО-у или за нашу неутралност, наравно уколико се определимо за чланство онда припадамо систему у коме нам је потребна мања војска. Партнери из НАТО-а нам никада нису рекли "не можете имати више од толиког броја војника". Све војске света зависе пре свега од стратегијских пројекција као и од финансијских средстава. Уколико их имате довољно, можете да организујете војску како год желите. Наравно, модерне војске имају савремено наоружање које не изискује велики број људи. Мислим да садашња укупна структурисаност у систему, са потпуном професионализацијом и бројем од 36.000 припадника целог Министарства, јесте бројно стање које може да испуни све задатке.

Нажалост, Србија у протеклих двадесетак година није приступала набавци савремене опреме и наоружања у мери у којој је то било неопходно, и то нас у оквиру реформе и чека. Међутим, модернизација технике је најлакши део посла уколико имате новца. Оно што сада радимо је знатно тежи део реформе.

Шта је, по вашем мишљењу, боље решење за Србију, војна неутралност или приступање НАТО-у?

Та дилема тренутно постоји само у јавности. Нама нико из НАТО-а није понудио да им се прикључимо. Србија још није узела ни потпуно учешће у Партнерству за мир. Мислим да у оквиру тог партнерства постоји велики број могућности и квалитетних активности које Србија тек треба да искористи.

Чињеница је да постоји одлука парламента о неутралности, као што је чињеница да та одлука није урађена на основу стратегијских докумената и стратешке визије о сарадњи у будућности, имајући у виду да ће Србија врло брзо бити острво у НАТО-у, јер ће све земље у окружењу бити у НАТО-у или имати НАТО снаге на свом простору. Какав однос треба да имамо према традиционално пријатељским земљама Грчкој, Румунији, Словачкој, Шпанији... од којих очекујемо и имамо јаку подршку иако су у НАТО-у. Мислим да се о томе извесно време неће водити дебата, али ће доћи тренутак када ће и то важно питање бити постављено пред нас; биће потребно довољно храбрости да се грађанима објасни каква је све корист од безбедносних интеграција.

Да ли можемо очекивати да припадници Војске Србије иду у мисије које би укључивале и борбена дејства, попут оне у Авганистану, поред досадашњих мисија у којима су углавном учествовали припадници санитетских јединица? Да ли је Војска Србије технички опремљена и обучена за такве операције?

Та опција је и сувише далеко и у овом тренутку разговарамо само о опцијама учешћа у мировним операцијама које су мање сложене и за које сматрамо да можемо у кратком року да пружимо асистенцију међународним снагама. Тренутно смо присутни у Чаду, Конгу, Либерији и Обали Слоноваче. Наше присуство у мисији у Чаду изазива пажњу широм света. Сматрамо да постоји још неколико мировних мисија где би наше присуство било значајно.

Авганистан је постојао као тема 2006. године. Подсећам да је влада Војислава Коштунице донела одлуку о учешћу у тој операцији са санитетским тимом. Жао ми је што та одлука није реализована, као што ми је жао што није реализована одлука о учешћу наших припадника у мисији у Авганистану из 2003. године, када је тадашњи премијер Зоран Живковић то предлагао. Убеђен сам да би одређени проблеми који су се створили на територији Србије након тог времена били сигурно избегнути да смо били партнери у колективном систему безбедности.

У овом тренутку, за мировне операције у којима учествујемо имамо неопходну опрему. За неке веће подухвате сигурно бисмо морали да разговарамо са партнерима како бисмо нашли начин на који би се обезбедила одређена средства. Та средства нису борбена у смислу авиона, артиљерије, то су углавном ваздушна и копнена транспортна средства, хеликоптери или оклопна возила.

Какво је стање у оружаним снагама у условима финансијске кризе? Од чега се морало одустати?

У последње две године врло пажљиво трошимо средства из буџета. Мада за неке ствари које се тичу инфраструктуре и набавке савременог наоружања због ребаланса буџета сада имамо мање новца него што је било планирано, проблем на терену се не осећа у мери у којој се очекивало. То указује да постоји много простора за штедњу и да је велика количина новца "цурила", као и да није било праве контроле. Новом формацијом уводимо још већу финансијску контролу, што је важан предуслов и за цивилну контролу.

Нажалост, нисмо успели да завршимо све пројекте који се тичу инфраструктуре, неке због новца, неке због доста лошег начина тендерисања послова које даје држава. Десило се, рецимо, да базу на југу Србије не можемо да завршимо за 18 месеци, а сматрали смо да ће бити завршена за мање од годину дана. Са друге стране, радили смо аеродром Батајница и показали да за два и по месеца тај аеродром може да добије апсолутно нови изглед, и да у Србији постоје компаније које могу да изводе радове на квалитетан начин.

Савремено наоружање смо куповали и прошле и ове године, али ће држава морати да се на озбиљнији начин одреди према тим набавкама. У неким земљама се чак доносе закони када се купују озбиљна средства наоружања и ратне технике; мораћемо и ми да направимо искорак и да коначно освежимо нашу војску.

У каквом су стању војни објекти и шта је са њиховом продајом?

Један део војних објеката продајемо пре свега локалној самоуправи, односно мењамо за одређене стамбене просторе. Чињеница је да је ове године криза пре свега погодила оне који продају некретнине, а моја жеља није да наше некретнине распродамо будзашто, само да бисмо их се отарасили. С друге стране, одређен број некретнина смо и у овој години разменили. Мислим да тај посао иде полако, али сигурно. Најважније ми је било да не дође до било какве афере и злоупотребе, и за ове две и по године успели смо у томе.

Каква је материјално-техничка опремљеност оружаних снага, шта је најнеопходније за набавку?

Сва озбиљнија техника коју имамо је доста стара. Не кажем да није квалитетна, али Војска Србије вапи за новом опремом, како у ваздухопловству и ПВО-у тако и у копненим снагама. Оно што смо успели да својим средствима урадимо је да обновимо војно здравство, са идејом да оно доноси новац којим би се самофинансирало у будућности. Неопходна је модерна пешадијска опрема, а верујем да ћемо наћи пара да купимо одређене системе противваздухопловне заштите, као и ваздухоплове који су симбол снаге сваке војске у свету. То је тешко и за много богатије државе, али је дугорочна инвестиција. Подсећам да су летелице које тренутно имамо на небу старије од 20 година. Раде се студије о потребама, и војска томе приступа на озбиљан и плански начин. У плану је набавка оклопних возила, тзв. точкаша, као и друге набавке...

У последње две године погинула су два пилота. Каква је обученост пилота, колико имају часова налета?

Имају вишеструко више часова налета него што су имали. Нажалост, пилоти који гину у миру су по правилу најбољи пилоти. Пилот француске авијације за којим се још увек трага имао је преко 5000 сати налета када је његов авион пао у Медитеран, недавно је у Русији погинуо командант њихове акро групе који је имао небројане сате налета. Чињеница је да се наше грађанство одвикло од таквих могућности зато што се годинама уопште није летело. Када се не лети, такве ствари се и не дешавају. У разговорима са пилотима, као и у недавном разговору са генералом Ђукановићем, речено ми је да свако ко мисли да се то никада неће десити не треба ни да лети. Сурово звучи, али пилоти су свесни ризика своје професије. Кажу да је летење за њих живот.

Било ми је јако тешко када се то десило и са Канасом и са Ранђеловићем. Уз сву бригу и разумевање, уколико желимо да имамо модерну државу са демократским уређењем као земље чијим стандардима тежимо, онда треба да имамо и такву војску и ваздухопловство. А то носи своје ризике.

Какво је стање возног парка ВС-а и средстава везе, које су потребе?

Најкраће, све нам је потребно. Прошле године смо после скоро две деценије купили транспортна и путничка возила и минимално померили старосну структуру, али још увек је највећи део стар преко 20 година. Људи у војсци брину о одржавању, тако да и оно што би у цивилству одавно било за бацање, код нас још функционише, и то доста солидно, али неопходна су већа средства за ту врсту обнове.
Потрошили смо више десетина милиона евра за обнављање средстава везе и то је била највећа инвестиција последњих година. То ће бити најсавременији део нашег система, а био је у највећим проблемима јер је био и порушен и застарео. Потписивање споразума са МУП-ом, којим ћемо даље развијати ТЕТРА систем, омогућиће нам да имамо још бољу мрежу и да покријемо целу територију Србије, иако војска није присутна на целој територији као полиција.

Какво је стање наменске индустрије у Србији и колико она ради за потребе Војске Србије?

У овом тренутку одбрамбена индустрија је процентуално највећи извозник из Србије. У складу са нашим потребама купујемо одређену опрему. Ми смо увели нов приступ, помажемо им да пласирају свој производ на светско тржиште. Сви медији у свету који се баве одбрамбеном индустријом су прошле године јавили да је Србија из пепела повратила своју производњу, направила уговор од 236 милиона долара са Ираком и извезла наоружања и војне опреме за око 400 милиона долара. Чак и у овој кризној години, очекујем да превазиђемо прошлогодишње резултате.
Развили смо одличну сарадњу са традиционалним пријатељима из арапских земаља, али нисмо наступали само са позиција одбрамбене индустрије, већ са позиција целокупне привреде. Мислим да ћемо до краја године имати одређене уговоре који ће показати да смо успели да ангажујемо и нашу грађевинску оперативу, металски комплекс и произвођаче наоружања и војне опреме. Само у Ираку наша привреда може низ година имати квалитетно тржиште које сада плаћа све услуге, за разлику од неких ранијих времена.

Да ли ће се после експлозије у фабрици Први партизан у Ужицу повећати мере безбедности у фабрикама наменске индустрије?

Предложио сам да се обави надзор у свим фабрикама које функционишу у одбрамбеној индустрији, иако то нису фабрике у власништву Министарства одбране. Нажалост, те фабрике су деведесетих година биле порушене, а онда су на неадекватан начин обнављале производњу. Не можемо да окривимо МО за стање у тим фабрикама, у ситуацији у којој Министарство одбране нема могућност да им да један динар субвенција и утиче на било који начин на њихов рад.

Разумем да постоји питање: због чега више стотина људи ради по уговору и на одређено време. Ова година је била добра и још више су се запошљавали људи на одређено време. Надамо се да ће и следећа бити таква, али за годину после тога то већ не знамо. Људи који воде те фабрике не желе да запосле више људи него што је у пројекцији потребно да не би у једном тренутку дошло до ситуације да се фабрике због вишка радне снаге потпуно уруше, што нам је тренутно проблем у најави у фабрици Застава оружје која је оптерећена превеликим бројем запослених.

Мере безбедности морамо повећати и око наших вишкова убојних средстава којих се још нисмо у потпуности ослободили! Неко је одлучио да се у Србији складиште убојна средства из целе СФРЈ, а сада ми плаћамо уништавање, што је дуг и доста спор процес.

Колико је одмакао процес професионализације? Шта се на том путу јавља као највећи проблем?

У једном периоду, чак и у мом мандату, као и у мандатима двојице министара пре мене, то се није радило на адекватан начин. Доласком новог начелника Генералштаба ВС-а приоритет је дат том задатку који је дефинисао председник државе, и мислим да ће сада бити највише на нама да стигнемо оно у чему смо заостали. Да смо испуњавали те обавезе у ове три године, могао бих да гарантујем да ћемо и пре рока завршити процес професионализације.

Овако, сада треба да примимо од 4500 до 5000 професионалних војника, а толики број је јако тешко обучити квалитетно, структурисати и запослити у једној години. Финансијска средства такође су проблем, али мислим да можемо домаћинским вођењем финансија у Министарству одбране те тешкоће да превазиђемо и да већ у другој половини следеће године буде свима јасно да је крај процеса професионализације коначно на видику.

Радимо и озбиљну реорганизацију и систематизацију радних места у оквиру Министарства одбране. У самом Министарству биће практично два и по пута мање структурисаних формацијских места за пуковнике, од садашњих преко хиљаду остаће нешто више од 400. Правимо пирамиду официрског и подофицирског кадра која ће задовољавати савремене критеријуме постојања озбиљне војске.
До краја године очекујемо коначно отварање наше канцеларије у Бриселу у оквиру Партнерства за мир, где ћемо имати много више могућности за напредовање и у професионализацији јер највећи број земаља које имају професионалну војску су баш у том партнерству.


Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

[Dreadnought]

Izvodi iz intervjua Ministra odbrane Republike Srbije Dragana Šutanovca dnevnom listu "Večernje Novosti"

06.10.2009

Da li je Vojska počela pripreme za dolazak Medvedeva?

- Da. Postoje protokolarne, kao i obaveze koje se tiču bezbednosti i uveren sam da će sve biti na najvišem novou.

Verujete li da će Srbija u skorije vreme dobiti poziv za ulazak u NATO?

- Taj proces je na dugom štapu i do kraja svog mandata u ovoj vladi ga ne vidim.

Da li će do tada sazreti svest građana da Srbija treba da uđe u alijansu, s obzirom na to da ste i sami nedavno rekli da će biti potrebno mnogo hrabrosti da se ljudi ubede da bi to bilo dobro?

- Građanima treba reći šta su koristi, a šta mane ulaska u NATO. Ne možemo da budemo protiv učešća u ovoj organizaciji, a da se kunemo u prijateljstvo sa Grčkom, Rumunijom ili Španijom, koje su članice NATO. Svet ne trpi tu vrstu licemerja. S druge strane, sigurna je velika ekonomska korist.

Da li će od pristupa NATO zavisiti ulazak u EU?

- Od najznačajnijih državnika zemalja članica NATO dobili smo uveravanja da ta dva procesa nisu povezana i da nam niko neće osporavati put u EU učlanjenjem u NATO.

Šta su najznačajnije novine koje će doneti zakoni o odbrani i vojnim službama, o kojima će Skupština u utorak početi raspravu?

- Na dnevnom redu sednice nalazi se šest zakona i dve strategije iz oblasti sistema odbrane, kojima će biti omogućena neophodna modernizacija sistema odbrane i nastavak aktivnosti ka potpunoj profesionalizaciji vojske. Jedan od najznačajnih zakona je zakon o VBA i VOA, a najvažnije novine odnose se na jačanje mera i nadzora izvršne vlasti nad službama.

Da li će ovi propisi doneti istinsku civilnu kontrolu nad vojnim službama i da li će njihovo usvajanje doprineti da se sa službi skinu razne etikete?

- Agencijama su precizno data ovlašćenja kojima mogu da odgovore savremenim pretnjama, ali su istovremeno pojačani kontrola i nadzor izvršne vlasti nad njima, pored postojeće koju su imali nadležni skupštinski odbor, predsednik Republike, sudovi, javnost... Što se tiče hipoteka, u protekle dve i po godine u dobroj meri smo uspeli da skinemo razne etikete koje su paušalno pripisivane vojnim službama.

Jedna od novina u zakonu o vojnim službama je i uvođenje generalnog inspektora. To je izazvalo oprečna mišljenja o ulozi koju će on imati. Kolika će biti njegova ovlašćenja?

- Ubeđen sam da ćemo uvođenjem generalnog inspektora dobiti još bolju kontrolu zakonitosti u radu službi. Inspektor ni na koji način ne može da utiče na rad VOA i VBA, niti da ih usmerava. On samo nadgleda da li agencije rade u skladu sa zakonom. Njemu neće biti važna informacija, već na koji način se ona dobija - da li je to u skladu sa zakonom ili ne. Inspektor nije izvršni organ, nego organ kontrole, a o svemu će informisati civilnu vlast.


Izvor: Sajt M.O.

[DEMON]

  09.10.2009.

  У складу са протоколом о донацији Министарства одбране Републике Италије Министарству одбране Републике Србије, потписаног крајем прошле године, данас је на нишком војном аеродрому војни изасланик Републике Италије у Србији бригадни генерал Мауро де Вићентис уручио начелнику Управе за ванредне ситуације МО Милану Попадићу, опрему вредну 600 хиљада евра.

  Опрема ће значајно унапредити рад служби у Војсци Србије и Управи за ванредне ситуације које се баве отклањањем и уништавањем неексплодираних убојних средстава. Реч је о техничким уређајима, најсавременијим метал детекторима, детекторима мина, детекторима за откривање авио бомби и осталих експлозивних направа. Посебно је важно што се у том комплету налази и 30 комплета заштитне одеће за пиротехничаре. Донација обухвата и шест специјалних теренских возила, опремљених за дезактивирање и уништавање неексплодираних средстава која ће 23. октобра железницом бити допремљена у Ниш.

  Опрему ће добити припадници структура које се баве пиротехничким пословима у саставу Војске Србије, а главнину помоћи ће користити Управа за ванредне ситуације МО и њене оперативне екипе.

  Примајући донацију Милан Попадић је рекао: “Ова донација много значи нама који планирамо, организујемо и одговарамо за ове послове у Србији. Технички боље опремљени, моћи ћемо да наставимо посао који представља један од највећих проблема”.

  Војни изасланик бригадни генерал Мауро де Вићентис је изразио задовољство што је италијански авион слетео у Нишу и нагласио: “ Република Италија је прва земља која је одлучила да конкретно помогне Србији у отклањању последица од бомбардовања. Надамо се да ће и друге земље помоћи Србији на исти начин.”

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

[Boro Prodanic]

  09.10.2009.

  У складу са протоколом о донацији Министарства одбране Републике Италије Министарству одбране Републике Србије,   Извор: Сајт

Svaka čast Italijanima! Kad bi se i drugi koji su se ovde "istresali" setili da barem malo pomognu u čišćenju...

[DEMON]

 

Kad bi se i drugi koji su se ovde "istresali" setili da barem malo pomognu u čišćenju...

  Кад би...

[DEMON]

  14.10.2009.

  Министар одбране Драган Шутановац састао се данас са министарком одбране Краљевине Шпаније Карме Ћакон Пикерас. То је други сусрет двоје министара током ове године и како је оценио министар Шутановац потврда добрих односа две земље. Он је рекао да су данашњи разговори били фокусирани на будућу сарадњу и нагласио да Шпанија има велико искуство у области одбране и мировним операцијама.

  Шутановац је подсетио да је Шпанија земља која интензивно подржава европске интеграције наше земље, а посебно је издвојио актуелно питање визне либерализације и одмрзавање Прелазног трговинског споразума са Европском унијом.

  Српски министар рекао је да Шпанија од 1. јануара преузима председништво Европском унијом и да очекује да ће и са те позиције наставити да подржава европски пут наше земље.

  - Ми смо пре више месеци потписали у Мадриду споразум у области одбране након чега смо приступили планирању заједничких активности, едукација, вежби и тренинга – рекао је министар Шутановац подсетивши да су у Србији у међувремену боравиле две делегације из Шпаније те да је шпанско ваздухопловство на недавно одржаном аеромитингу у Батајници имало запажен наступ.

  Шутановац је констатовао да је Шпанија земља која има велики утицај у Натоу и изразио очекивање да ће помоћи Србији да оствари пуну сарадњу са Алијансом у оквиру преограма Партнерство за мир од чега би, како је рекао, наша земља требала да добије многе користи као и остале чланице тог програма.

  Министар одбране захвалио се шпанској колегиници на доследном ставу њене земље о нелеганом проглашењу независности Косова и Метохије.

  Министарка Карме Ћакон рекла је да Шпанија подржава Србију у њеним напорима да стабилизује односе на Балкану као и по питању европских интеграција. Ћакон је рекла да очекује да ће Споразум о стабилизацији и придруживању веома брзо почети да се примeњује у потпуности и да ће Србија ускоро добити статус кандидата за чланство у ЕУ. Она је потврдила став Шпаније да је Србији, али и целом Балкану место у Европској унији. Карме Ћакон такође је рекла да подржава Србију у сарадњи са Натоом у оквиру програма Партнерство за мир, као и учешће наше земље у међународним мировним операцијама.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

[Dreadnought]

Seminar o upravljanju odbranom


02.11.2009.

Direktor Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane Srbije general-potpukovnik mr Milan Zarić otvorio je danas Seminar o upravljanju odbranom koji se do 13. novembra održava u Kovačici kod Pančeva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pored predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na seminaru, istovetnom onim koji su za zemlje u tranziciji, ranije održavani u Velikoj Britaniji, učestvuju i oficiri iz armija Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije.

Cilj dvonedeljnog seminara, organizovanog u saradnji britanskog i srpskog Ministarstva odbrane, je da upozna vodeće oficire i pripadnike ministarstva odbrane sa novinama u rukovođenju odbranom u Srbiji i zemljama u regionu.

Po rečima direktorke seminara dr Lore Kliri, s Kranfild univerziteta, polaznici će, između ostalog, biti osposobljeni da razumeju postojeće koncepte bezbednosti, procenjuju rizike i izazove sistema odbrane i bezbednosti, prepoznaju i unapređuju odnose između vlade i menadžmenta u sektoru bezbednosti, prihvate metode strateškog liderstva, principe i tehnike efikasnog menadžmenta u ustanovama bezbednosti i svojim odlukama pruže maksimalnu podršku politici vlade.


Izvor: Sajt M.O.

[Dreadnought]

Čestitka ministra odbrane povodom Dana 1. brigade Kopnene vojske


09.11.2009.

"Povodom 9. novembra – Dana 1. brigade Kopnene vojske,
svim pripadnicima jedinice upućujem srdačne čestitke.

Rezultati koje ste postigli u izgradnji operativne sposobnosti i izvršavanju zadataka pokazatelji su vaše spremnosti da se uspešno suprotstavite izazovima i pretnjama bezbednosti naše zemlje.

Visok stepen saradnje koji ste ostvarili sa organima lokalne samouprave i drugim civilnim strukturama značajno su doprineli jačanju sposobnosti za realizaciju zadataka iz treće misije Vojske Srbije.

Uveren sam da ćete i u narednom periodu profesionalno i odgovorno izvršavati sve zadatke i doprineti izgradnji ukupnih sposobnosti naše vojske i jačanju njenog ugleda u svetu i poverenja kod naših građana.

Čestitajući vam praznik, želim vam uspehe u radu i izvršavanju zadataka."


Izvor: Sajt M.O.

[DEMON]

  11.11.2009.

  Драги и цењени гости Маракане у уторак 10. новембра били су фудбалери ирачког ратног ваздухопловства окупљени у Фудбалском клубу Ал Кува Ал Џавија, заједно са високом делегацијом Министарства одбране, коју је предводио лично министар Драган Шутановац.

  Иако је било планирано да фудбалери из Ирака одиграју пријатељски меч са комбинованим тимом Црвене звезде, утакмица је одложена због умора гостију из Ирака. Ипак, обилазак Маракане и трофејног музеја Црвене звезде није представљао напор већ задовољство.

  - Хвала вам што сте дошли. Имате прилике да видите највећи српски стадион и да упознате најтрофејнији српски клуб. Нека ово буде само ваше прво дружење са Црвеном звездом, а да се убудуће срећемо на фудбалском терену – рекао је између осталог председник Владан Лукић, који је заједно са генералним секретаром Андријом Клеутом дочекао министра Шутановца и госте из Ирака.

Обилазак музеја уз много сликања и питања за Звездиног кустоса посебно је био занимљив Ирачанима, којима је војни министар био и нека врста домаћина на стадиону клуба за који навија.

  - Драго ми је што сте у Црвеној звезди и што сте овако пријатељски дочекани. У Србији је био обичај да војни министри навијају за комшијски клуб Партизан, а министри полиције за Црвену звезду, али сада смо то мало променили – нашалио се министар Шутановац и додао – Ја сам два пута био у Багдаду и дочекан сам више него пријатељски. Сада сте ви у Београду и видим да вам се гостопримство узвраћа.
Наредних дана биће договорен нови термин за одигравање пријатељског меча између Црвене звезде и ФК Ал Кува Ал Џавија.

  Извор: Сајт ФК Црвена Звезда
 
 

[Dreadnought]

Šutanovac na skupu Američko-jadranske povelje u Sarajevu


18.11.2009.

U Sarajevu danas počinje ministarski sastanak zemalja članica Američko-jadranske povelje, na kojem će biti razmatrana pitanja jačanja regionalne saradnje, napora za članstvo u NATO, doprinosa operacijama podrške miru i vojne pomoći civilnim organima vlasti.
 
 
Srbiju, koja u Američko-jadranskoj povelji ima status posmatrača, na ovom sastanku predstavljaće ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine saopštilo je da će, prema najavama, tom sastanku prisustvovati ministri odbrane BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Hrvatske, zamenik ministra odbrane Albanije, pomoćnici državnog sekretara za odbranu SAD, kao i generalnog sekretara NATO-a i generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, ministar odbrane BiH Selmo Cikotić i pomoćnik državnog sekretara za odbranu SAD Aleksander Veršbou obratiće se učesnicima na otvaranju sastanka u Sarajevu.

Američko-jadranska povelja utemeljena je 2. maja 2003. godine, kada su ministri spoljnih poslova SAD, Albanije, Hrvatske i Makedonije u Tirani potpisali dokument o njenom osnivanju. U decembru prošle godine u punopravno članstvo Američko-jonske povelje pristupile su BiH i Crna Gora, dok Srbija ima status posmatrača. Ciljevi ove inicijative su jačanje regionalne saradnje, bezbednosti i stabilnosti, što su preduslovi za što brže uključivanje u evroatlantske integracije, kao i jačanje demokratije i manjinskih prava.


Izvor: Tanjug

[DEMON]

  27.11.2009.

  ОДБРАНА СТУБ САРАДЊЕ СА САД

  Уколико би се спољнополитички ослањала само на оне земље које нису признале Косово и Метохију, Србија би била у безизлазној позицији

  Министар одбране Драган Шутановац, који ће током наредне недеље, на позив државног секретара за одбрану Роберта Гејтса, боравити у посети САД, за „Политику” каже да у односима са том земљом сарадња у области одбране и безбедности има веома велики значај за Србију. „Нема никакве дилеме да је ово и политички и војно веома важна посета. Уколико знамо да је позив из САД за званичну посету уследио после 25 година, јасно је да имамо обострано велика очекивања. Од демократских промена у Србији САД су кроз разне пројекте донирале више од 500 милиона долара Србији, што их чини највећим донатором после ЕУ. Део тих средстава употребила је Војска Србије”.

  Како оцењујете сарадњу у области одбране?
  Министарство одбране Србије гаји стабилне односе са војском САД и можемо рећи да је у овом тренутку сарадња у области одбране стуб односа између САД и Србије. Крајем 2006. Србија је приступила Партнерству за мир, а ове године смо потписали и безбедносни споразум, чиме смо отворили пут даљој сарадњи. Постављање Бранислава Милинковића за нашег амбасадора при НАТО програму Партнерство за мир представља и искорак у будућим, још квалитетнијим односима Србије и САД.

  У ком смислу је одбрана стуб сарадње са САД?
  Наивно је веровати да се партнерство у области одбране своди само на сарадњу две војске. Уколико знамо да је буџет за одбрану САД велики колико и буџет остатка света за те намене, онда се врло јасно види шта је то најважније у спољној политици и међународним односима за САД. Потпуно сам убеђен да се, уколико свој интерес у области одбране уклопимо, много лакше отварају све остале могућности, пре свега привредне и економске.

  Да ли су ти односи у складу са политиком неутралности?
  Скупштина Србије донела је одлуку која је обавезујућа за све државне органе. Сматрам, међутим, да у времену у коме живимо морамо да тражимо решења за проблеме са којима се суочавамо, а решења се добијају кроз отворени дијалог и партнерство. Уколико остваримо и пријатељство, то је онда савршенство коме тежимо.
Наше ангажовање у односима са САД ни на који начин није у нескладу са одлуком Скупштине Србије о војној неутралности. Напротив, уколико само анализирамо поруке лидера опозиције из протеклих неколико месеци видећемо да сви они политичари који су свесни тежине одговорности коју носи њихова функција заговарају стабилније односе са сва „четири стуба” наше спољне политике.

  Да ли се, када је реч о односима са ЕУ, САД, Русијом и Кином у области одбране, води рачуна о томе да контакти буду равномерно распоређени?
  У протеклих две и по године трудили смо се да наше спољнополитичке активности прилагодимо пре свега нашем приоритетном циљу а то је учлањење у ЕУ, као и потребама одбрамбеног система и државе Србије. Потпуно сам убеђен да смо у томе и успели. Данас када говоримо о приступању Србије ЕУ морам да подсетим да је Европска комисија још прошле године у свом извештају навела да је систем одбране у Србији испунио критеријуме демократског света.

  Како гледате на руски план о новом систему безбедности у Европи?
  Нисам имао прилику да присуствујем ниједном делу посете руског председника Дмитрија Медведева на коме се разговарало о безбедности виђеној из угла Москве. Немам потпун увид у тај предлог, а самим тим ни коначан став. Сматрам, међутим, да је за Србију важно да пре свега постане лидер у региону и да крене да испуњава међународне обавезе које испуњавају готово све земље света. Подсећам да је у овој години Србија први пут на основу одлуке парламента послала санитетски тим у мировну мисију у Чад. Тиме се Србија вратила на међународну сцену очувања глобалне безбедности, то нас сврстава у ред зрелих и међународно одговорних држава.

  САД подржавају независност Косова и Метохије и тамо имају своје трупе. Како се у то уклапа залагање за јачање сарадње у области одбране?
  Чињеница је да и приликом посете потпредседника Џозефа Бајдена Србији ни званичници Србије, а ни он нису заобишли да кажу да нисмо сагласни у вези са питањем јужне српске покрајине. Али оно што је Бајден у говору у Приштини рекао апсолутно се поклапа са интересима Београда – то је залагање за побољшање стандарда живота, виши степен људских права, заштита мањина, сузбијање сваке врсте екстремизма. Уколико би се спољнополитички ослањала само на оне земље које нису признале Косово и Метохију, Србија би била у безизлазној позицији. А одговорност политичара је да грађане заштите од такве могућности.

  Да ли то значи да сматрате да у спољној политици треба имати максимално прагматичан став?
  Хајдемо само на секунд да замислимо Србију без директних и индиректних инвестиција које су дошле из САД преко разних компанија. Колико хиљада породица би остало без прихода? У сваком тренутку одговоран политичар то мора да има на уму, иако у Србији то не доноси политичку популарност. Избором да се професионално бавимо политиком изабрали смо пут одговорности и на крају мандата треба да се утврди шта смо урадили, а не о чему смо причали.

  Планирани сусрети у САД
  Током боравка у САД министар Шутановац ће се састати са државним секретаром за одбрану Робертом Гејтсом. Планирани су и састанци у Белој кући, Стејт департменту, Конгресу и Сенату, као и у Охају са представницима Националне гарде Охаја. „ВС је остварила одличну сарадњу са Националном гардом Охаја, а Министарство одбране са Министарством одбране САД, и то пре свега у области школовања, обуке и заједничких вежби”, каже Шутановац.

  Школовање српских официра
  Од 2001. до 2009. у САД различите облике школовања и усавршавања завршила су 83 припадника Министарства одбране и Војске Србије. Тренутно се на школовању и усавршавању налази 13 официра, један подофицир и четири студента.
 
  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије