Ministarstvo odbrane Republike Srbije - aktivnosti

[Dreadnought]

20. mart 2009.
Beograd -- Srbija očekuje da će ove godine nastaviti da izvozi oružje rekordnim tempom, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

On je, međutim, naveo da će se smanjiti broj radnih mesta u državnim firmama koje se bave proizvodnjom oružja. "U 2008. godini smo proizveli rekordnu količinu oružja i opreme u vrednosti 621milion dolara i obezbedili prodaju oružja u vrednosti oko 400 miliona", rekao je Šutanovac.

On je dodao da je industrija oružja u Srbiji "samo u januaru ove godine već obezbedila prodaju oružja vrednog 50 miliona dolara".

"Ove godine očekujemo još bolje rezultate", rekao je ministar odbrane. Šutanovac je kazao i da će "industrija odbrane" morati da smanji broj radnih mesta, kako bi sačuvala profit zbog globalne ekonomske krize.

Šutanovac je dodao da će Vojska Srbije, koja broji 37.000 pripadnika, proći kroz smanjenja budžeta u ovoj godini.

Izvor: Tanjug 

[Dreadnought]

Србија ће у кратком року бити „острвце” окружено земљама чланицама НАТО-а, тврди министар одбране

22/03/2009
Вршимо озбиљне анализе могућих последица економске кризе на функционисање система одбране. Какве год оне биле, сигурно је да систем неће трпети, али тешко да ће моћи да дође до „освежавања” савременим средствима. Неће доћи до застоја летења наших авиона, до застоја у извођењу вежби, као што је било у ранијем периоду. Имамо довољне резерве да функционишемо нормално, чак и у случају да година буде веома кризна, каже у интервјуу за „Политику” министар одбране Драган Шутановац.

У четвртак је усвојен први Стратегијски преглед одбране. Докле се стигло у усвајању кључних аката?

- Дешава се управо оно што смо и најавили – прво тромесечје ове године обележиће завршетак радова на стратешким документима и појединим законима. На седници Владе је усвојен Стратегијски преглед одбране, први у историји Југославије и Србије, а рађен по стандардима НАТО. Тренутно се у Влади налази и закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије. Очекујем да ће се у току следеће недеље пред Владом наћи и Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, које су коначно формулисане са свим примедбама које су биле прихватљиве. Тиме ће се заокружити највећи део законодавних реформи Министарства одбране које су биле проблематичне практично од распада бивше Југославије. Радимо и на законима о цивилној заштити, о службама безбедности и о производњи и промету наоружања и друге опреме. Ово је велики реформски искорак који треба да уобличи правну регулативу за дугорочно функционисање система одбране, а посебно Војске Србије.

Шта је с професионализацијом Војске?

- Недостатак финансијских средства нас онемогућава да завршимо пуну професионализацију до краја 2010. године, али нећемо престати да улажемо подједнаку количину позитивне енергије ни ове ни следеће године, настављамо фазну професионализацију. Процес ће се успорити, али неће стати. Битно је рећи да се ранијих година на конкурсе за професионалце по правилу пријављивало мање људи од потребног броја, а сада имамо више од два кандидата на једно упражњено место, што указује да смо успели да вратимо углед Војсци и војничкој професији.

Најављују се промене у војном школству, нарочито када је реч о медицинским наукама.

- Уколико желимо да имамо савремен и модеран систем одбране, који је аутономан и пружа могућност образовања војног кадра у сваком смислу, морамо да знамо да је управо војна медицина један од наших највећих ресурса. Сматрамо да је војни универзитет неопходан како бисмо заокружили систем образовања за потребе нашег система одбране. Тренутно постоји велико интересовање страних војски за школовање како на ВА, тако и на ВМА. Планирамо да на Војној академији уведемо висококвалитетни курс безбедности и одбране по угледу на Велику Британију и стандарде НАТО.

Медији су објављивали да више авиона и хеликоптера чека ремонт него што их је у исправном стању. Да ли је то тачно?

- Ако кажем да их је прошле године ремонтовано пет пута више него 2006, то сигурно значи да је направљен велики помак. Ипак, чињеница је да су најновији авиони стари више од 20 година. Више од 80 одсто возила у целом систему одбране „памти” СФРЈ. Годишње бисмо морали да купимо више хиљада возила да бисмо смањили просечну старост возног парка. Прошле године је купљено више возила него током целе претходне деценије. Најлакше је опремити војску уколико располажете новцем и ту нема никакве велике мудрости. Међутим, ми реформу спроводимо у датим околностима, које су подједнако тешке и за просвету и за правду, пољопривреду, унутрашње послове... и одбрану.

Шта је с реформом војних служби безбедности?

- Врло брзо ће бити завршен предлог закона о ВБА и ВОА. Планирамо да закон буде усвојен у току ове године, да направимо савремен акт за модерне службе, да имплементирамо унутрашњу контролу и да те службе коначно добију законски оквир неопходан за рад у 21. веку и инспекторе. Поред законске, ту је и организациона реформа ових служби и војне полиције. Управо разматрамо неопходне капацитете како би ова тела била у максималној функцији, да имају одређен број људи, а да не коштају више него што морају. То је мукотрпан посао, поједине земље које су се од нас брже развијале нису га завршиле дуги низ година.

Да ли ће Војска бити укључена у решавање ванредних ситуација?

- На седници Владе смо донели одлуку да се убудуће МУП бави пословима ванредних ситуација и цивилне заштите, чиме ће се тај сегмент фузионисати и бити у оквиру МУП-а, који има капацитете да то прихвати. Знаће се ко је одговоран и како се поступа у случају акцидената и других врста елементарних непогода. Министарство одбране пружаће подршку кад год то буде неопходно. Идеја о формирању посебне агенције за ове послове је и даље актуелна, а то решење потенцијално примењиво.

Скупштина Србије прогласила је војну неутралност, а све околне земље улазе у НАТО. Како треба да се поставимо у односу на то питање?

- Србија ће у кратком року бити „острвце” окружено земљама чланицама НАТО-а. Не мислим да је то страшна ствар, мислим да је најважније да Србија иде крупним корацима ка европским интеграцијама. Моје лично убеђење је, а и добили смо таква уверавања, да нас нико у томе неће успорити због тога што претходно нисмо ушли у НАТО.

Да ли је за Србију повољније да се снажније ангажује на том плану?

- Подсећам да је бивша Југославија имала највећи спољнополитички капацитет у време када је тадашња ЈНА имала највећи контингент припадника у иностранству у разним мировним операцијама. Нисам наишао на официра у Војсци који нема потпуно разумевање за потребу ангажовања Србије ван граница наше земље и испуњења све три њене мисије које су предвиђене законом. То ће сигурно помоћи у заштити наших интереса, како у иностранству, тако и у земљи.

Да ли се о овој теми воде и политички разговори унутар владајућег блока?

- Могу да кажем да, поред три мировне операције у којима тренутно учествујемо, имамо спремљен тим и за учешће у мировној операцији УН у Чаду. Оно што охрабрује јесте и изјава министра унутрашњих послова Ивице Дачића у Бриселу да је спреман да полицијске снаге стави у функцију одбране наших интереса у иностранству. То је заиста велики искорак. Да смо ми учествовали у некој мировној операцији 17. марта ситуација на Косову и Метохији би била таква да се не би десио погром. А да смо крајем осамдесетих ушли у НАТО, не би се никада десило ни отцепљење. Стабилност целог региона би била таква да бисмо ми данас већ увелико били у ЕУ и диктирали темпо са ових простора.

Учестале су оптужбе да, због понашања државе, неки важни послови у трговини оружјем и војном опремом неће бити завршени.

- Било је много спекулација, али мало истине. Мислим, ипак, да ће она врло брзо испливати на површину и да су све пласиране информације далеко од онога што се заиста дешава на терену. Чињеница је да је у прошлој години српска одбрамбена индустрија знатно повећала извоз, да је то била најбоља година после много година. Такође, чињеница је да држава треба да помогне тим фабрикама јер су оне преко 90 одсто извозно оријентисане и смањују спољнотрговински дефицит.

Значи, Србија није дефинитивно изгубила неке важне послове?

- Недавно смо добили потврду уговора вредног више од педесет милиона долара за ову годину и мој пут у Ирак и Алжир, и моја жеља да одем и у Либију, били су пре свега мотивисани сарадњом у области одбране и војне индустрије. Буквално сваке недеље имамо састанке о томе како да се помогне одбрамбеној индустрији и како да наша роба стигне на инострано тржиште. А без сумње има квалитет.

Какав је стандард Војске?

- Прошла година је била рекордно добра. Решено је нешто више од 1.400 стамбених питања. Годишње примамо око 350 нових људи у систем одбране. Дакле, решили смо више од три и по пута стамбених проблема него што смо људи примили. Имамо план да наставимо и ове године и решимо око 1.000 стамбених проблема. Плате су најзад на пристојном нивоу, мада би требало да буду и веће. Прошле године урадили смо темељну реформу платног система, али подсећам да се сусрећемо с наслеђеним, вишедеценијским проблемима.

У склопу реформе војног здравства склопили смо уговор с Републичким заводом за заштиту здравља и промовисали ВМА у Републици Српској и Црној Гори. Приход ВМА се вишеструко повећао прошле године. У систем војног здравства уложили смо око десет милиона евра, што одговара суми уложеној за четири претходне године. Настављамо даље опремање.

Д. Јањић – Т. Бојковић


Уводимо унутрашњу контролу

– У оквиру реформе која се спроводи у целом Министарству, у војну полицију и војне службе безбедности уводимо унутрашњу контролу. Постављаће их министар одбране. Тиме заокружујемо цивилну контролу, што је веома важно јер раније није постојало – каже Драган Шутановац.

Све више официра се школује у иностранству

– На школовању и усавршавању у иностранству прошле године је било 46 припадника Министарства одбране, 20 више него 2007. Прошле године, код нас се усавршавао 141 странац, а 34 годину дана раније. Желимо да се војни систем инкорпорира у цивилни, да се на исти начин рангирају статус факултета и научна и предавачка звања. Очекујемо да ће то бити завршено до краја ове године – каже министар одбране.

Канцеларија у седишту НАТО до краја године

– Ми још нисмо испунили сав капацитет ни према програму Партнерство за мир. Током ове године ћемо коначно отворити канцеларију у седишту НАТО-а, као и све земље које су у Партнерству за мир. Тада ћемо кренути да сарађујемо у пуном капацитету – наглашава министар одбране.

Извор: Сајт Министарства одбране
    

[DEMON]

  25.03.2009.

  Министар одбране Драган Шутановац изјавио је данас у Сарајеву да добри односи министарстава одбране Србије и Босне и Херцеговине треба да буду стуб добрих односа две земље.
 
  На конференцији за новинаре он је рекао да је са министром одбране БиХ Селмом Цикотићем разговарао о могућности сарадње у области војне индустрије, школовања, учешћа у мировним мисијама, а да је грађанима Федерације БиХ понуђено да користе услуге Војномедицинске академије по истим условима као грађанима Републике Српске.

  Шутановац је подсетио да је у току реформа војног здравственог система и формирање Војног универзитета, у оквиру које ће ВМА постати Медицински факултет, због чега нема разлога да грађани БиХ медицинске потребе задовољавају на неком другом месту.

  Цикотић је рекао да је српска страна изразила интересовање за куповину одређеног броја авиона, тенкова, борбених возила и артиљерије, и да постоји спремност да се тај посао заврши на обострано задовољство, али да је пре тога потребно да Председништво БиХ одобри листу вишкова наоружања.

  Министри су нагласили да ће сви послови око евентуалне купопродаје вишка војне имовине БиХ бити транспарентни и у складу са законом, како би се избегле негативне конотације које ти послови обично изазивају.

  Шутановац је рекао да постоје многе области у којима има простора за унапређење сарадње и додао да је колегу Цикотића позвао да ове године посети Београд, а да је прихватио позив Министарства БиХ да припадници Војске Србије учествују на војној вежби у Бањалуци у септембру.

  Он је као посебно велику прилику за сарадњу навео могућност ближе сарадње војних индустрија две земље и подсетио на веома добре резултате које у области извоза наоружања и војне опреме Србија постиже у последње време.

  На питање о хапшењу Ратка Младића, Шутановац је рекао да су све војне и цивилне службе безбедности ангажоване на том послу, али да би давање рока у којем ће ратни командант Војске Републике Српске бити ухапшен подразумевало да постоји сазнање где се он налази.

  Министри Шутановац и Цикотић су се сложили да две земље деле тешку и неугодну прошлост, која не треба да буде заборављена, али да она не треба да буде препрека за даљу сарадњу од које ће и Србија и БиХ имати користи.

  У току дана, Шутановац ће се састати и са председавајућим Савета министара БиХ Николом Шпирићем и с председавајућим Председништва БиХ Небојшом Радмановићем.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

[DEMON]

  30.03.2009.

  Делегација Министарства одбране Републике Италије, коју предводи подсекретар за одбрану Ђузепе Косига почела је данас дводневну званичну посету Министарству одбране Репубике Србије на позив државног секретара Душана Спасојевића.

  Током сусрета констатовано је задовољство нивоом сарадње у области одбране између две земље. Приоритетне области сарадње, које произилазе из Плана билатералне војне сарадње, у наредном периоду су наставак заједничке обуке припадника специјалних јединица, сарадња у области војног образовања и војно економска сарадња. Ове године реализоваће се и активности у оквиру донације Италије у виду опреме за разминирање аеродрома «Цар Константин» у Нишу, као и обуке наших тимова за отклањање неексплодираних убојних средстава.
 
  Државни секретар Спасојевић изразио је задовољство што је имао прилику да се у срдачном и пријатељском разговору са подсекретаром Косигом још једном увери у спремност за наставак изузетно успешне сарадње у области одбране која је покретач укупних билатералних односа две земље који трају већ 130 година.

  Овакав степен сарадње у области одбране између наших земаља представља значајан допринос регионалној стабилности, рекао је Спасојевић агенцији Танјуг, и нагласио да Министарство одбране и Војска Србије учествују у свим важним регионалним иницијативама и у оквиру њих имају изузетну сарадњу са Министарством одбране и Оружаним снагама Италије.

  Разматрајући питања везана за политичко-безбедносну ситуацију у региону, Спасојевић је изнео основе државне политике према највећем безбеносном проблему, ситуацији у јужној српској покрајини Косово и Метохија. Подсекретар Косига је нагласио да ће италијански контигент у оквиру КФОР-а остати на КиМ у циљу очувања безбедности српског и осталог неалбанског становништва и српских светиња у њиховој зони одговорности.

  Заједнички је констатована непходност интегрисања земаља западног Балкана у ЕУ. Косига је поновио више пута изречену подршку Италије нашој земљи на њеном путу европских интеграција.

  Другог дана посете, подсекретар Косига одржаће предавање у организацији Института за стратегијска истраживања Сектора за политику одбране и предвиђен је сусрет са начелником Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковником Милојем Милетићем.

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

[Dreadnought]

02.04.2009.
Делегација Министарства одбране на челу са државним секретаром Душаном Спасојевићем налази се у званичној посети Министарству одбране Републике Турске.

На састанку са државним секретаром Министарства одбране Турске, генерал-потпуковником Ахметом Турмушем разговарано је о модалитетима унапређења сарадње у области одбране између две земље. Констатовано је да постоји простор за унапрећење сарадње у областима војног школства, усавршавања и обуке и војно-економској области. Уговорен је скори састанак на нивоу министара одбране, што је најбољи показатељ намере оба министарства за успостављањем што бољих односа.

Посебно је било речи о значају што блискије сарадње у оквиру регионалних иницијатива, у циљу јачања регионалне безбедности и стварања регионалне стабилности, где Србија и Турска дају изузетан допринос.

- Констатовали смо да је неопходно да Србија и Турска кроз свеобухватну сарадњу остварују заједничке интересе у решававању бројних проблема који тиште наш регион, изјавио је Спасојевић агенцији Танјуг.

Спасојевић је нагласио је да је ситуација на Косову и Метохији највећи безбедносни изазов, ризик и претња са стабилност у региону и изнео ставове државне политике према том проблему.

Обострано је оцењено да је процес европских интеграција земаља Западног Балкана најбољи начин за постизање трајног решења за мир и стабилност у региону и у том смислу са турске стране је изражена пуна подршка Србији на њеном путу ка чланству у ЕУ.

Спасојевић се састао и са генерал –потпуковником Нусретом Ташделером, начелником Главне Управе за планове Генералштаба Оружаних снага Турске. Оцењено је да војно-војни односи имају узлазни тренд и да је у обостраном интересу да се сарадња настави у том правцу.

Извор: Сајт Министарства одбране

[DEMON]

  03.04.2009.

  Тензије због кризе утичу на безбедност целе државе

  Министарство одбране нема сазнања да може доћи до сукоба на југу Србије или на Косову, иако према процени војних служби највећи ризици долазе из тог правца. Највише смо ангажовани у Копненој зони безбедности, као фактор стабилности и одвраћања од могућих инцидената. Нажалост, глобална економска криза утиче и на безбедност. Тензија која се ствара у грађанству, која није војна претња, али долази уз кризу, рефлектоваће се и на Косову и Метохији, а видећемо на који начин, каже у интервјуу за „Блиц“ Драган Шутановац, министар одбране.

  Да ли су и на који начин Косовске снаге безбедности претња по Србију?
- Свакако јесу нови изазов за систем одбране. Не мислимо да на било који начин у ширем контексту 2.500 припадника Косовских снага безбедности и 800 у резерви може да угрози безбедност. Али било какво угрожавање Срба на Косову угрожавање је Србије. Косово је црна рупа организованог криминала. Ситуација у којој се формирају снаге безбедности које треба да личе на неку паравојну формацију, а да при том немају могућност привођења криминалаца, јесте нелогична.

  Хрватска и Албанија су ушле у НАТО. Србија ће остати усамљена са статусом војне неутралности окружена чланицама НАТО. Шта то за нас значи?
- Није ту само Србија, већ и БиХ, Македонија, Црна Гора. Не мислим да ће по питању безбедности то утицати на нашу земљу. С друге стране, чињеница јесте да Хрватска већ има бенефите о приступању НАТО. Несумњиво су ЕУ и НАТО гарант стабилности коју инвеститори траже. Нажалост, ми нисмо остварили ни све могућности од „Партнерства за мир“.

  Зашто?
   - У прошлој влади премијер је имао став да не треба потписивати безбедносни споразум, а без њега ми не можемо да радимо у оквиру Партнерства за мир. Ова влада га је потписала и после тога смо остварили техничке предуслове за отварање канцеларије у НАТО. Очекујем да ће на лето Министарство спољних послова, у чијој је то надлежности, тај посао завршити.

  Да ли је парламент разматрао могућност укидања резолуције о војној неутралности?
  - Војна неутралност јесте реалност. Не мислим да би се покретање тих питања и променом става у парламенту било шта променило у овом тренутку у односу на Србију.

  Ви и председник Тадић при потписивању „Партнерства за мир“ рекли сте да је то само корак ка НАТО, а да је то изузетно важно јер је НАТО пречица ка ЕУ? Да ли је НАТО још пречица за ЕУ?
  - НАТО остварује велики политички утицај у свету. Није спорно да би нас тај пут убрзао ка ЕУ, али не можемо да заобиђемо чињенично стање да је НАТО присутан на нашој територији, да смо 1999. године бомбардовани. А вештачки створена прича око уласка у НАТО, само нас удаљава од суштине - како да будемо партнери.

  Каква је сада комуникација са НАТО?
  - Од формирања Косовских снага безбедности нема састанака команданта Кфора и начелника ГШ. Имамо професионалне односе на нижем нивоу.

  Председник Тадић је најавио да сви у државној управи морају да смање трошкове. Како ћете ви то одрадити у вашем ресору?
  - Министарка финансија прошле године пре ребаланса буџета рекла је да је најштедљивије било Министарство одбране. У току прошле године социјално смо „отпремили“ око 1.000 људи. У складу са наступајућом кризом добили смо налог да још смањимо буџет и то ћемо учинити као и остала министарства. Наглашавам да систем безбедности и одбране не може да има исти третман као нека друга министарства - не можемо их се сетити само када дође до инцидентних ситуација или када су угрожени људски животи, па да тражимо помоћ.

  Где видите простор за уштеде?
  - Управо радимо анализу. Мораћемо да редукујемо школовања у иностранству, путовања, награде, да смањимо трошкове енергената, одрекнемо се неке опреме, зауставимо поједине радове које смо започели.
  Да ли ће бити отказа, смањења плата и пензија?
  - Ради се нова систематизација после које ћемо знати који је број запослених неопходан за функционисање система. Уколико буде вишка запослених, један део ће ићи у пензију, а други ћемо социјално опремити.

  Рекли сте да војска неће бити професионализована до краја 2010. године, али не и када ће то бити?
  - Професионализација је најважнији приоритет. Задатак завршетка професионализације био је предвиђен са 2,4 одсто учешћа нашег буџета у бруто друштвеном производу. За ову годину добили смо 2,1, а сада ће и то бити смањено. То ће успорити професионализацију. Процес се наставља фазно. Тренутно имамо отворен конкурс за око 2.500 припадника професионалних војника. У ранијем периоду није било довољно пријављених, а сада их је по двоје за једно место.

  Да ли војска и њене тајне службе поседују осим документа у Војном архиву било какав папир везан за генерала Краљевске војске Дражу Михаиловића?
  - Све што поседујемо, биће стављено на увид јавности.

  Тања Николић-Ђаковић

  Нисам надлежан за Поноша
  Зашто генерал Понош још није распоређен на ново радно место?
  - Одлука није у мојој надлежности.

  Влада не тумара, већ зна како да заштити грађане од економских проблема
Влада тумара када је реч о економским мерама за ублажавање последица економске кризе. Има ли уопште контролу над ситуацијом или је изгубила компас?
  - Више европских влада је пало услед последица економске кризе, што указује на озбиљност ситуације. Влада Србије има јасан план ублажавања последица светске кризе и свакодневно трагамо за начинима који ће што је могуће више заштитити грађане!

  Извор: Сајт Министарства одбране Републике Србије

[Dreadnought]

Србија ће бити у НАТО и ако не буде чланица

04.04.2009.
Чланство Хрватске и Албаније неће утицати на безбедносну ситуацију у Србији; НАТО није услов за европске интеграције Србије; Разлог неотварања канцеларије у Бриселу техничке је природе

Србија ће у кратком року бити у оквиру НАТО-а, чак иако не буде чланица те Алијансе, оцењује за Данас министар одбране Србије Драган Шутановац.

Он истиче да ће на свим границама Србије убрзо бити припадници НАТО војске, као и да „ту реалност морамо да прихватимо“. Према његовим речима, неопходно је учествовати у регионалним, али и ширим иницијативама које омогућују заштиту заједничких интереса у систему одбране. Говорећи о сарадњи са Кфором на југу Србије министар одбране оцењује да је речо доброј сарадњи, али на оперативном нивоу. На директно питање треба ли Србија да постане чланица НАТО-а, министар Шутановац каже:

- Србија, нажалост, има искуство са НАТО-ом из 1999. године које нема ниједна земља која је приступала Алијанси. Србија се налази у специфичној ситуацији коју је јако тешко дефинисати и објаснити земљама које нису имале то искуство. С друге стране, наш приоритет је Европска унија. Добили смо уверавања да чланство у оквиру НАТО-а неће бити сметња на путу Србије ка европским интеграцијама. Србија има добру билатералну сарадњу са свим круцијалним чланицама НАТО-а. Војна сарадња са појединим земљама које су чланице Алијансе темељ су сарадње између наше две земље, као у случају САД и Норвешке.

Како ће чланство Хрватске и Албаније утицати на безбедносну ситуацију у Србији?

- Не верујем да ће њихово чланство негативно утицати на безбедност Србије. Интересантан је податак да се хрватски кредитни рејтинг повећао за један степен када су добили позив за придруживање Алијанси. Уједно, повећане су и иностране инвестиције. Нажалост, Србија на чланство не гледа на такав начин. Премијер Хрватске Иво Санадер је приликом посете Београду рекао да ће Хрватска пружити сву потребну помоћи подршку Србији на њеном европском путу, што је јако позитиван сигнал.

Када ће бити отворена канцеларија у Бриселу?

- Србија је изгубила годину дана када је у претходној Влади Војислав Коштуница блокирао потписивање Безбедносног споразума. Након потписивања споразума у октобру месецу прошле године, разлози неотварања канцеларије су превасходно техничке природе - треба пронаћи просторије у којима ће бити смештена канцеларија, именовати и амбасадора, што је у надлежности Министарства спољних послова. Све земље које су у Партнерству за мир, између осталог и Русија, имају канцеларије у Бриселу. У том смислу, односи Србије и НАТО су на недопустиво ниском нивоу. Србија би могла да у Бриселу црпи бројне погодности, али нажалост каснимо.

Шта је досад Србија искористила од Безбедносног споразума?

- Тиме што још немамо канцеларију у Бриселу, имамо проблем у комуникацији и размени информација. Наше присуство би омогућило остваривање чвршће сарадње у области војног школства, здравства, припремама за учешће у заједничким операцијама, организовању заједничких вежби... Такође, боље бисмо промовисали не само наш систем одбране, већи кроз поједине пројекте имали користи и у науци, екологији, енергетици...

Када је реч о европским интеграцијама заборавља се да ће Србија када постане чланица ЕУ бити део европских снага безбедности.

- Србија треба да одреди у ком облику и где може да учествује у мултинационалним операцијама, а уједно да штити и свој интерес. Аустрија и Шведска нису чланице НАТО, а имају изузетно снажну улогу у оквиру Партнерства за мир и значајан утицај на Алијансу. Мислим да би Србија требало да, по угледу на њих, тражи своје могућности. Учешће Србије у мировним операцијама могло би да буде један од најснажнијих адута наше спољне политике. На крају, Војска и јесте елемент спољне политике.


Кумановски споразум

Било је најава о ревизији Кумановског споразума. Докле се стигло?

- Иницијатива се разматра на техничком нивоу. Евидентни су помаци, али коначне промене су на дугачком штапу.

Извор: Сајт Министарства одбране

[Dreadnought]

7. april 2009.
Beograd -- Ministarstvo odbrane napravilo je plan smanjenja troškova, u skladu sa ekonomskom situacijom, koji će predstaviti Vladi, izjavio je ministar Dragan Šutanovac.

Gostujući u emisiji "Kažiprst" na RTV B92, on je kazao da nema ništa protiv smanjenja plata u ministarstvima, ali se prema njegovom mišljenju na taj način neće mnogo postići.

Na jugu Srbije i u kopnenoj zoni bezbednosti Ministarstvo odbrane svakodnevno ima oko 1.000 putovanja i to mnogo košta.

Ministar Šutanovac smatra da bi bilo rizično štedeti na tome i tvrdi da će ministarstvo naći alternativne načine da nadomesti ta sredstva.

"Moraćemo da štedimo na energentima, na nagradama koje smo do sada delili, na putovanjima, školovanjima i na dnevnicama svakako. Pravimo jedan opsežan plan štednje s tim što moram da podsetim da je ministarka prošle godine, kad je bio rebalans, rekla da je naše ministarstvo najštedljivije", objašnjava Šutanovac.

Komentarišući prošlonedeljni samit NATO-a, ministar je rekao da u Srbiji postoji problem, zato što ljudi NATO izjednačavaju sa bombardovanjem.

On je poručio da takav stav mora da se promeni i dodao da Srbija još ne crpi pogodnosti iz saradnje sa NATO-om.

"Nisu to samo odbrambeno-vojni, već i u oblasti zdravstva, ekologije, čak i ekonomije. Stav o tome treba da definišu i nevladine organizacije i mediji, da se napravi opšta kampanja da li ćemo ići u pravcu integrcija ili ne. Međutim, mi još nismo dobili poziv", kaže Šutanovac.

On navodi da pre poziva Srbija treba da otvori kancelariju, da počne multilateralnu saradnju, da razvija odnose, da donese svih osam zakona i da reformiše sistem odbrane.

Izvor: B92

[Dreadnought]

11.04.2009.
Министар одбране Драган Шутановац изјавио је данас да је војна и безбедносна сарадња са државама региона и ЕУ предуслов, не само безбедносне, већ и економске стабилности Србије. Шутановац је агенцији Танјуг, након недавне посете Словенији, рекао да је одбрана важан инструмент спољне политике, и да је јачање регионалне сарадње у свим доменима, укључујући и одбрану, један од спољнополитичких приоритета Србије.

Та сарадња је, према његовим речима, нарочито важна у области борбе против организованог криминала и других безбедносних изазова.

"Ниједна земља више се не може у безбедносном смислу посматрати изоловано. Криминалци немају потребу за билатералним споразумима и ефикасно сарађују без обзира на верске и етничке разлике. Док смо ми и даље уроњени у историјске проблеме, криминал се шири по Балкану и уколико се врло брзо не удружимо у борби против организованог криминала и свих изазова и ризика на нашим просторима, поготово верског фундаментализма, бојим се да ћемо сви бити поражени", рекао је Шутановац.

"Постоји низ изазова који превазилазе државне границе и морамо на време да се укључимо у спречавање тих претњи. То је једини пут развоја Србије, како у безбедносном, тако и у економском смислу. Ако, на пример, немате сарадњу у оквиру Партнерства за мир у коме су све земље северне хемисвере, онда имате проблеме и на другим пољима. Надам да ће у најкраћем могућем року то бити јасно свима који се баве политиком у Србији", казао је Шутановац.

Шутановац, који је од почетка године потписао четири споразума у области одбране са представницима држава ЕУ, истакао је да је веома важно ефикасно сарађивати са земљама које партиципирају у Кфору, будући да су те снаге у овом тренутку најчвршћа гаранција стабилности на Косову и Метохији.

"Без обзира што постоји анимозитет дела јавности према Кфору морамо да схватимо да су то људи који су у мисији мира и који троше средства својих буџетских корисника да би обезбедили стабилност. То треба да поштујемо", рекао је Шутановац.

Извор: Сајт Министарства одбране

[Dreadnought]

14/04/2009
Beograd – Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je večeras da će ekonomska kriza pogoditi i sistem odbrane, ali je naveo da ona ipak neće u ovoj godini zaustaviti reformu vojske.

„Reforme mogu da se sprovode i bez novca u određenim segmentima, jedino je naoružanje teško kupiti bez novca. Kriza reformu u nekim segmentima neće zaustaviti, možda će je usporiti, ali planove koji se tiču reforme i profesionalizacije vojske u ovoj godini ćemo verujem ispoštovati”, rekao je Šutanovac za Radio-televiziju Srbije.

On je naveo da bi profesionalizacija vojske trebalo da bude završena do 2011. godine i napomenuo da će samo u prvoj godini za profesionalizaciju biti potrebno više novca, a da će kasnije biti potrebno manje novca nego za vojni sistem koji sad ima Srbija.

Prema njegovim rečima, odobren je prijem za 2.418 pripadnika profesionalaca, a do juče se prijavilo 2,5 više od neophodnog broja tako da će ponuda biti proširena.

Govoreći o vojnim nekretninama, Šutanovac je rekao da ova godina neće biti pogodna za prodaju tih nekrenita jer će doći do pada cena, što će, kako je naveo, „odgovarati većini građana, ali ne nama koji raspolažemo sa viškom nekretnina, a ja ne želim da budem upamćen kao ministar koji je rasprodao vojnu imovinu”.

Ministar odbrane kazao je da Srbija ne mora da uđe prvo u NATO pa zatim u EU, ali je osvrćući se na bombardovanje Srbije 1999. godine dodao da „ne bi smeli da teret prošlosti nosimo i da ga vezujemo za budućnost”.

On je istakao da je je 1999. godine počinjen zločin i da je međunarodna zajednica učinila ogromnu grešku, ali da teret prošlosti ne bi smeo da bude smetnja na putu u budućnost.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Размена и заштита поверљивих информација у области одбране са Бугарском

14/04/2009

Државни секретар Душан Спасојевић и председник Државне комисије за заштиту информација Републике Бугарске Цвета Маркова потписали су данас Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Бугарске о размени и узајамној заштити поверљивих информација у области одбране.

Потписивањем овог међудржавног споразума, поред регулисања сарадње у области размене и заштите поверљивих информација, стварају се услови за реализацију будућих активности у циљу интезивирања билатералне сарадње у области одбране.

Извор: Сајт Министарства одбране

[Dreadnought]

15.04.2009.
Министар одбране Драган Шутановац и министар за Косово и Метохију Горан Богдановић примили су данас команданта НАТО Здружених снага Напуљ, адмирала Марка Фицџералда.

Током разговора министри Шутановац и Богдановић изразили су принципијелне ставове Србије по питању формирања Косовских снага безбедности и указали на негативне последице по очување стабилности на КиМ и у региону.

На састанцима је изражен висок степен спремности за даљу сарадњу са снагама КФОР-а, у складу са важећом Резолуциом 1244, а све у циљу стварања што бољег безбедносног окружења за Србе и друге неалбанце на простору КиМ.

Током боравка у Београду, адмирал Фицџералд сусрео се и са начелником Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковником Милојем Милетићем.

Извор: Сајт Министарства одбране

[Dreadnought]

Криза прети безбедности

16.04.2009.
Криза ће се негативно одразити на целокупан систем одбране и безбедности, тврди у разговору за "Новости" Драган Шутановац, министар одбране.

- У свакој кризи долази до повећања ризика и претњи. Не очекујем да ће бити повећања војних претњи, али је готово извесно да ће доћи до такозваних асиметричних претњи. Свака криза носи и повећање стопе криминала! Пре неколико дана имали смо прилику да видимо како је момак од 19 година пуцао у полицајца на дужности. То је показатељ да морамо што пре да реагујемо и озбиљно се супротставимо таквим опасностима. Сваки напад на институције државног система, а посебно на полицију је претња безбедности, а самим тим и Војсци.

* Хоће ли функционисање војске, а самим тим и безбедност земље, бити угрожени?

- Војска функционише на најбољи могући начин. Али, неће бити испуњене пројекције које смо имали, а које се односе на набавке новог наоружања, опреме, борбених возила.


* У којој мери ће се недостатак новца одразити на развој система одбране?

- Систем одбране изискује велика новчана средства да би функционисало квалитетно. Од почетка смо инсистирали на томе да никако не смемо доћи у ситуацију да припадници војске, полиције и других државних органа буду такозвана "социјална бомба" у нашем друштву.


* Од којих пројеката нећете одустати упркос кризи?

- Пројекат целокупне реформе система одбране рађен је на основу Владиног меморандума, по коме за систем одбране треба да се издваја 2,4 одсто БДП, а свако умањење буџета смањује или успорава реформе. Пројекте на којима се ради више година и који су неопходни за систем одбране, не смемо зауставити. То су процес потпуне професионализације Војске Србије и завршетак војне базе "Цепотина". Наставићемо и са изградњом станова, али у мањем обиму.


* Чега ћете сигурно морати да се одрекнете?

- Мораћемо да смањимо број школовања у иностранству, путовања, као и одређене активности у оквиру Војске. Још се надамо да криза неће бити таква да ће угрозити функционисање Војске.


* Колико ће на то утицати смањење буџета за 26 одсто?

- Систем одбране је такав да не можемо, као у неким другим ресорима, да се одрекнемо четвртине посла. Апсолутно је немогуће одрећи се четвртине припадника ВС који су у Копненој зони безбедности и обезбеђују југ Србије!


* Јесу ли смањене амбиције у опремању војске?

- Ситуација ће се највише одразити на опремање ВС, пошто савремена и модерна технологија изискује већа финансијска издвајања. Међутим, морам да нагласим да је опремање најједноставнији део реформе, уколико имате новца, немате проблема да купите савремена средства.


* Има и бојазни да ће реформа ВС бити успорена?

- Потрудићемо се да до краја године све планиране активности око законодавства, реформе војног школства, систематизације и реорганизације у оквиру Министарства, реформе у оквиру војних установа и војних агенција буду завршене. Очекујем да се у овој години заокружи коначна реформа система одбране и да на крају остане као проблем тај најједноставнији део опремања који најмање зависи од нас који радимо на реформи, а много више од економске ситуације у земљи.


* Каква ће бити динамика у вашем најважнијем пројекту - професионализацији?

- План нам је да у овој години испунимо процес професионализације ВС у мери у којој то буде могуће, а трудићемо се да тај најважнији задатак до краја реализујемо.


* Да ли је криза утицала на смањење интересовања за професионализацију?

- У току је конкурс за пријем око 2.500 професионалних припадника Војске. Имамо велики број заинтересованих, скоро 2,5 пута више од понуђених места, а у ранијем периоду их је одувек било мање. Такође, имамо највиши, одавно незабележен број кандидата за студирање на Војној академији, практично 45 пута више кандидата у односу на 2006. годину. Поред тога, и преко 650 кандидата за Војну гимназију дефинитивно показује да се поверење у ВС вратило.



Немамо мниго вишка

* Планирате ли да отпустите 10 одсто запослених, што је једна од мера Владе Србије?

- Број припадника администрације у оквиру Министарства одбране, мањи је у односу на друга министарства. Не мислим да имамо капацитет за смањивање на линеаран начин. Свакако ћемо кроз нову организацију Министарства наћи одређене вишкове, али они морају да буду реални и у односу на потребе.


Извор: Сајт Министарства одбране

[DEMON]

  22.04.2009.

  Изасланици одбране акредитовани у Републици Србији обишли су данас команду 4. бригаде Војске Србије у Врању и базу ''Добросин'' у Копненој зови безбедности.

  У врањској касарни ''1300 каплара'', изасланике одбране дочекали су државни секретар Душан Спасојевић, који се данас налазио у обиласку Копнене зоне безбедности и комадант 4. бригаде бригадни генерал Милосав Симовић.

  Током посете бази ''Добросин'' информисање изасланицима одбране одржао је генерал Симовић и том приликом изведена је показна вежба.

  Државни секретар Спасојевић оценио је безбедносну ситуацију у Копненој зони безбедности стабилном и нагласио да је Војска Србије, захваљујући високом степену професионализма у извршавању задатака, гарант стабилности у овом делу региона. Спасојевић је посебно истакао добру сарадњу Војске Србије са осталим безбедносним структурама и цивилним властима.

  Током обиласка кацеларије за цивилно-војну сарадњу изасланицима одбране је одржана презентација о активностима канцеларије, док је посебну пажњу изасланика одбране привукла Спомен соба 4. бригаде Копнене војске.

  У команди Копнене војске у Нишу изасланике одбране примио је начелник штаба КоВ бригадни генерал Војин Јондић, који их је упознао са организацијом, мисијама и задацима Копнене војске.

  Извор: Сајт Војске Србије

[Dreadnought]

28.04.2009.
Министар одбране Драган Шутановац предводи делегацију Министарства одбране Србије која борави у Истанбулу, Турска, на 9. међународном сајму одбрамбене технологије (9th International Defence Industry Fair - IDEF 09).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
IDEF 09

„Евроазијски састанак“, како је незванично названа ова велика сајамска манифестација, одржава се од 27. до 30. априла и на њој учествује више стотина излагача из 45 земаља света. Организатор је Турска фондација војних снага, под покровитељством Министарства националне одбране Турске. Поред излагача, гости сајма су министри и делегације из 73 државе.

Сајам је јуче отворио турски премијер Реџеп Тајип Ердоган, а у поздравној речи на отварању министар одбране Векди Гонул, који је и председник IDEF-а 09, истакао је да је сајам постао важна платформа за регионалну сарадњу, праћење технолошког развоја и имплементацију програма снабдевања.

Делегација Министарства одбране, предвођена министром Шутановцем имала је сусрет са министром одбране Турске, господином Гонулом, а одржала је и низ састанака са делегацијама више држава – Пакистана, Египта, Чешке, Алжира и Кеније. Разговарали су о билатерално-војној сарадњи са посебним нагласком на војно-економску сарадњу. Постоји велики интерес за производе наше одбрамбене интустрије и очекујемо да ова година буде подједнако добра како и предходна, без обзира на светску економску кризу.

Извор: Сајт Министарства одбране