PALUBA
May 30, 2020, 11:58:15 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Upozorenje za sve članove
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Opomena i pouke Boja na Čegru  (Read 2572 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 32 914



« on: May 31, 2009, 12:41:29 pm »

Bitka na brdu kod Niša 1809. godine, nazvana i Srpskim Termopilima, po mnogim istoričarima predstavlja početak neshvatljivih nesloga u Srbiji, kakve i danas nisu neobične i retke
 


31.05.2009
Niš – Dok je mit živ, živi i narod koji ga neguje, prepričava ga dolazećim generacijama, dopunjuje i pretvara u legendu, čuva ga od zaborava i opasnosti da nestane. Više puta poslednjih meseci ovo se moglo čuti u Nišu i Srbiji tokom priprema za današnje veliko obeležavanje 200. godišnjice Bitke na Čegru, koja se karakteriše kao presudnu za dalji tok Prvog srpskog ustanka. Ustanak, podignut 1804. godine za oslobođenje Srbije od viševekovnog ropstva pod Turcima, pretvorio se na brdu iznad Niša poslednjeg dana maja 1809. u veliku tragediju, koja je stigla, tvrde mnogi istoričari, kao rezultat iznenadne i neshvatljive nesloge među srpskim vojvodama.

Zato su događaji pre i tokom boja na niškom Čegru ogromna opomena, a okolnosti poraza velika pouka i za danas i sva buduća vremena. Danas će na brdu iznad Niša najviše državno rukovodstvo i više stotina zvanica iz zemlje i sveta, ali očekuju se i desetine hiljada građana ovog kraja Srbije, obeležiti dva veka herojske pogibije resavskog vojvode Stevana Sinđelića i njegovih ustanika. Istovremeno, biće u prilici da čuju šta je sve dovelo do tragedije i propasti Prvog srpskog ustanka.

U petoj godini ustanka, koji je podigao Karađorđe Petrović, na Uskrs 1809, ustanička Srbija rešila je da započne ofanzivu, tvrde istorijski izvori, i van Beogradskog pašaluka. Karađorđe je, na nagovor predsednika Sovjeta Mladen Milovanovića, za komandanta jugoistočnog (niškog) pravca ofanzive postavio Milivoja Petrovića Trnavca. Ali, odmah po dolasku nadomak Niša izbija sukob između novog komandanta Petrovića Trnavca i vojvode Petra Dobrnjca i Hajduk Veljka Petrovića koji se nisu slagali s Karađorđevom odlukom o zapovedniku ofanzive. Vuk Stefanović Karadžić zapisao je „da je predsednik Sovjeta Mladen Milovanović, inače Trnavčev kum, oslobođenje Niša video kao gotovu stvar i računao da će sa zapovednikom – svojim kumom (Petrovićem Trnavcem) podeliti najveći deo plena zauzimanjem Niške tvrđave”.

U Nišu je u to vreme bilo malo turske vojske. Ali, napad je stalno odlagan. U pojedinim istorijskim zapisima piše da je baš Milivoje Petrović Trnavac odugovlačio s napadom, a drugi, pak, pišu da su Dobrnjac i Hajduk Veljko bili za iznurivanje malobrojne turske vojske u Nišu. Dok je trajala nesloga među srpskim vojvodama, pomoć niškom Huršid paši stigla je iz svih krajeva tada velikog turskog carstva.

Posle svađe s Trnavcem položaj iznad Niša napuštaju Petar Dobrnjac i Hajduk Veljko Petrović sa svojim ustanicima. Njihov odlazak koriste Turci za proboj opsade i 31. maja kreću prema šančevima na Čegru, u kojima je ukopan vojvoda Stevan Sinđelić sa svojim Resavcima. Iako su Turci brojčano jači, do podneva toga dana Sinđelić herojski odbija pet njihovih napada.

Za to vreme, dok traje ogorčena bitka i grčevit otpor Resavaca, na okolnim brdima druge srpske vojvode samo su posmatrale šta se događa... Prema nekim svedočenjima Milivoje Petrović Trnavac je čak zabranio drugim vojvodama da priteknu Sinđeliću u pomoć izgovarajući reči: „Stevan se polakomio da bude zapovednik Niša, pa ga sada neka”.

Shvativši da je poraz neminovan Stevan Sinđelić oslobađa sve svoje borce obaveze da ostanu u šancu. Oni ga, međutim, ne napuštaju. Turci kreću u šesti juriš, probijaju se do samih šančeva, počinje boj prsa u prsa i Sinđelić puca iz kubure u podzemnu barutanu. U velikoj eksploziji poginuo je i resavski vojvoda i svi njegovi ustanici, ali i svi Turci, koji su stigli do njihovog položaja...

Videvši stradanje Resavaca i vojvode Sinđelića, ostale srpske vojvode i ustanici u panici i neredu beže s položaja... Turska konjica ih juri, stiže i mnoge ubija.

Huršid paša, turski zapovednik Niša, naredio je u leto iste godine, da se od glava poginulih srpskih ustanika na Čegru sagradi Ćele-a – opomena svakom ko pomisli na slobodu. Francuski pesnik i putopisac Alfons de Lamartin zapisao je još 1833. godine: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On će naučiti njihovu decu koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im cenu kojom su slobodu platili njihovi očevi”.

Jedinstven spomenik u svetu i danas svedoči o stradanju jednog naroda. U Ćele-u, u 56 redova po 17, uzidane su 952 glave srpskih ustanika. Danas ih je samo 58 i među njima i glava vojvode Stevana Sinđelića.

Na mestu gde će danas biti održana centralna proslava 200. godišnjice boja i gde se odigrala Bitka na Čegru, prvi spomenik u leto 1878. godine, samo nekoliko meseci po oslobođenju Niša od Turaka, otkrio je srpski kralj Milan Obrenović. Današnja kula na Čegru otkrivena je povodom 50 godina oslobođenja Niša od Turaka u prisustvu jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića...

Toma Todorović
Izvor: Politika online
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.016 seconds with 24 queries.