Samohodno artiljerijsko oruđe 155 mm/52 kal. M03 NORA - B52

[Bozo13]

NORA TREĆE GENERACIJE

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 2010. godine navršava se dvadeset godina od početka ispitivanja prvog funkcionalnog modela artiljerijskog oruđa NORA-B, razvijenog na bazi municije sa čaurom u kalibru 152 mm (imajući u vidu standarde u tadašnjoj JNA), sa cevi dužine 45 kalibara montiranog na šasiji terenskog kamiona FAP 2832 formule pogona 8x8. Razvojem takvog artiljerijskog oruđa, čiji je nosilac bio VTI, odbrambena industrija naše zemlje praktično je postala jedan od rodonačelnika koncepta otvorene ugradnje artiljerijskog oruđa na kamionske šasije. Ovaj funkcionalni model predstavlja uspešan primer kompromisa između cene i efikasnosti borbenih sistema.

 Bojni komplet municije nalazio se u kutijastom magacinu smeštenom iza kabine, a oruđe je bilo opremljeno poluautomatskim punjačem sa pneumatskim potiskivačem, tako da se posada tokom izvršenja gađanja nalazila na platformi.

 Termin koji je ubrzo po pojavi tog oruđa ustanovljen u literaturi jeste Truck-Mounted Gun-Howitzer TMGH. Oruđa sličnog koncepta, uz izvrsne varijacije osnovnih tehničkih rešenja, danas nalaze u proizvodnim i razvojnim programima niza proizvođača, uključujući i najrazvijenije zemlje Zapada.

 Razvoj druge generacije sistema NORA započet je pre desetak godina u Jugoimport-SDPR, a u saradnji sa preduzećima odbrambene industrije i ustanovama MO, kao jedan od prvih realizovanih projekata razvoja i proizvodnje složenih sistema NVO u saglasnosti sa konceptom misije «Sistem integratora». Primenom novih tehničkih rešenja, pre svega uvođenjem cevi dužine 52 kalibra sa samozaptivanjem barutne komore radi korišćenja municije bez čaure. NATO standarda, automatskog punjača, integrisanog SUVa prve generacije i obimne rekonstrukcije sistema za stabilizaciju platforme pri gađanju, značajno je povećana ukupna efikasnost sistema. Oruđe druge generacije ušlo je u proizvodnju i isporučeno ino-partnerima u količini od više desetina komada.

 Sistem u celini karakteriše visoka vatrena moć, kratko vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj, visoka operativna i taktička pokretljivost, visoka borbena autonomija i dr. Osnovni kvalitet sredstva na globalnom tržištu NVO se može sažeti u činjenicu da sredstvo omogućava korisniku dostizanje praktično svih relevantnih parametara efikasnosti savremene artiljerije, (po nekim parametrima je i u prednosti) a uz cenu koja je znatno niža od konkurencije iz vodećih zemalja Zapada.

 Zahtevi savremenog bojišta su tokom tekuće dekade posebno naglasili značaj nekih podsistema i konceptualnih rešenja, čije je uvođenje u principu bilo najavljivano na tržištu paralelno sa razvojem druge generacije sistema, ali je njihova puna razvojna implementacija upravo realizovana tokom poslednjih godina, čime je predstavljena treća generacija sistema NORA, koja se upravo premijerno prikazuje u ovom broju magazina REPORT.

 Radi se o sredstvu u čiji je koncept uvedeno niz tehničkih rešenja, od kojih je spolja najuočljivije uvođenje kompletne oklopne zaštite sa svih strana, čime je generalni spoljašnji izgled sredstva značajno izmenjen u smislu njegove «militarizacije». Uvođenjem balističke zaštite povećana je verovatnoća preživljavanja sredstva u uslovima njegovog izlaganja parčadnom dejstvu artiljerijskih i raketnih projektila. Imajući u vidu da je verovatnoća postizanja direktnih pogodaka u oruđe prilikom izvršenja ovakvih gađanja mala, (sa izuzetkom korišćenja samonavođene ili laserski vođene municije), uvođenjem balističke zaštite od paradnog dejstva u velikoj meri se povećava verovatnoća preživljavanja oruđa na bojištu.

 Sistem u celini karakteriše visoka vatrena moć, kratko vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj, visoka operativna i taktička pokretljivost, visoka borbena autonomija i dr. Osnovni kvalitet sredstva na globalnom tržištu NVO se može sažeti u činjenicu da sredstvo omogućava korisniku dostizanje praktično svih relevantnih parametara efikasnosti savremene artiljerije, (po nekim parametrima je i u prednosti) a uz cenu koja je znatno niža od konkurencije iz vodećih zemalja Zapada.

 Zahtevi savremenog bojišta su tokom tekuće dekade posebno naglasili značaj nekih podsistema i konceptualnih rešenja, čije je uvođenje u principu bilo najavljivano na tržištu paralelno sa razvojem druge generacije sistema, ali je njihova puna razvojna implementacija upravo realizovana tokom poslednjih godina, čime je predstavljena treća generacija sistema NORA, koja se upravo premijerno prikazuje u ovom broju magazina REPORT.

 Radi se o sredstvu u čiji je koncept uvedeno niz tehničkih rešenja, od kojih je spolja najuočljivije uvođenje kompletne oklopne zaštite sa svih strana, čime je generalni spoljašnji izgled sredstva značajno izmenjen u smislu njegove «militarizacije ». Uvođenjem balističke zaštite povećana je verovatnoća preživljavanja sredstva u uslovima njegovog izlaganja parčadnom dejstvu artiljerijskih i raketnih projektila. Imajući u vidu da je verovatnoća postizanja direktnih pogodaka u oruđe prilikom izvršenja ovakvih gađanja mala, (sa izuzetkom korišćenja samonavođene ili laserski vođene municije), uvođenjem balističke zaštite od paradnog dejstva u velikoj meri se povećava verovatnoća preživljavanja oruđa na bojištu.

 Osim zaštite od parčadnog dejstva projektila, primenjeno rešenje balističke zaštite omogućava i otpornost na zasedna ili prepadna dejstva koja mogu izvesti specijalne jedinice protivnika streljačkim naoružanjem, kao i izvesnu otpornost vitalnih komponenata oruđa na dejstvo nagaznih ili protivpodnih mina i improvizovanih eksplozivnih naprava. Uvođenjem pomoćnog izvora snage (APU) namenjenog za napajanje uređaja za pokretanje oruđa na vatrenom položaju omogućeno je povećanje autonomije dejstva vozila.


Oruđe ''NORA K-I'' ima sledeći obim automatizacije osnovnih funkcija:      

-	poluautomatski zatvarač;
-	automatski punjač projektila i barutnih punjenja;
-	elektro hidraulično pokretanje oruđa po pravcu i visini;
-	automatska nišanska linija;
-	elektro hidraulično spuštanje i podizanje prednjih i zadnjih stopa (krakova) vozila;
-	sistem navigacije i orijentacije;
-	sistem za upravljanje vatrom.

     
Opis novih tehničkih rešenja podsistema primenjenih na sistemu Nora treće generacije      

-	Sprovedenim modifikacijama na oruđu Nora K-I je :
-	Povećana brzina posedanja vatrenog položaja iautomatskog usmeravanje oruđa
-	Povećana preciznost određivanja sopstvene pozicije
-	Povećana bezbednost članova posade
-	Povećana mobilnost oruđa
-	Povećana pouzdanost svih sistema oruđa
-	Povećana autonomnost oruđa
-	Smanjen broj članova posade
-	Smanjen zamor članova posade

       
Na novoj verziji oruđa treće generacije realizovano je:      

-	razvoj i izrada sistema oklopne zaštite, koji obuhvata razvoj jedinstvenog oklopnog sklopa kabine za posadu i magacina za municiju, kao i razvoj oklopnog sklopa – kupole koja obuhvata sistem naoružanja, automatski punjač i mesta komandira i nišandžije; takođe, urađena je i protivminska zaštita i oklopna zaštita svih rezervoara,
-	razvoj novih softvera i ugradnja najsavremenijih uređaja za: automatizovan navigacioni sistem, automatizovan sistem za upravljanje vatrom na oruđu,
-	reprojektovanje i izrada novih sklopova zadnjaka i zatvarača,
-	reprojektovanje i izrada modifikovanog automatskog punjača,
-	upotreba nove šasije veće pokretljivosti i nosivosti,
-	razvijen sopstveni sistem interne komunikacije posade oruđa,
-	instalacija radara na oruđu za merenje početnih brzina projektila,
-	realizovane su rezervne funkcije za sve izvršne elemente oruđa.

Opis realizovanih poboljšanja       

-	Brzina posedovanja vatrenog položaja i automatsko usmeravanje oruđa u osnovni pravac, kao i dostignuta preciznost određivanja sopstvene pozicije, svrstavaju Noru treće generacije u grupu najboljih u kategoriji.
-	Realizovan automatizovan prijem i izvršenje komande (signala) za upravljanje vatrom iz oruđa, obuhvata automatsko prenošenje i zauzimanje zadatih elemenata gađanja, punjenja oruđa, usmeravanja cevi oruđa po pravcu i visini, opaljenje po zadatoj komandi.
-	Klasične nišanske sprave i uređaji za usmeravanje GRS zadržani su kao rezervna oprema za klasičan postupak rada.
-	Izrađen je zadnjak povećane mehaničke otpornosti.
-	Promenjena je kinematika rada zatvarača u cilju povećanja pouzdanosti.
-	Projektovan je nov savremeni mehanizam za uvođenje, izvlačenje i opaljenje kapisli, dok je broj kapisli u magacinu povećan.
-	Poboljšanje pouzdanosti funkcija rada podsklopova punjača, pre svega donosača projektila i donosača barutnog punjenja.
-	Skraćeno je vreme ciklusa automatskog punjenja, tako da su ostvarene veće brzine gađanja pri svim elevacijama gađanja, kao i mogućnost ispaljenja više metaka sa jednovremenim padom na daljinama do 25 km.
-	Sistem zaštite uključuje balističku zaštitu oklopne kabine , kupole, municijskog kontejnera i rezervoara (STANAG 4569 nivo II prednja i zadnja strana, nivo I bokovi),
-	Protivminska zaštita (STANAG 4569 2A i 2 B), system NBH zaštite sa filtroventilacionim uređajima za kabinu i kupolu,
-	protivpožarnu zaštitu,
-	zaštitu od buke.
-	U cilju povećanja bezbednosti članova posade ugrađeno je pomoćno naoružanje -kupola sa mitraljezom 7,62 mm (opciono daljinski upravljana oružna stanica 7,62 mm ili 12,7 mm), kao i bacači dimnih kutija.
-	Ostvarena je veća pouzdanost bravljenja krakova i stopa zamenom postojećeg postupka bravljenja, kao i uvođenje signalizacije na komandnoj tabli u kabini vozila.
-	Ugrađen je novi agregat – pomoćni izvor snage, koji preuzima funkciju osnovnog agregata za napajanje svih sistema oruđa
-	Reprojektovan je i izrađen novi municijski kontejner koji omogućava lakši i brži rad posluge. Realizovanom mehanizacijom pojednostavljeno je prebacivanje municije sa logističkog vozila.
-	Poboljšana pokretljivost oruđa, povećana brzina kretanja, povećana mogućnost kretanja u vanputnim uslovima
-	Realizovanim izmenama, smanjen je broj članova posade i stvoreni su uslovi da nijedan član posade ne treba da napušta kabinu za normalno funkcionisanje oruđa

       
   
Karakteristike pogonske grupe oruđa       

Pogonska grupa je	forme pogona 8x8,
	sa turbo dizel agregatom, snage 410 Ks,
	manuelnim , sinhronizovanim menjačem,
	sa balansirajućim oslanjanjem,
	sa promenjljivim pritiskom u pneumaticima.

Dimenzione karakteristike oruđa :      

Dužina	11000 mm
Širina	2950 mm
Visina	3450 mm
Klirens	360 mm
Prilazni uglovi	35 0
Borbena masa	34 t

       

Dinamičke karakteristike oruđa       

Snaga motora	410 ks
Max brzina kretanja	90 km/h
najveća brzina kretanja po makadamskom putu	25 km/h;
najveća brzina kretanja van puteva	15 km/h;
Anatomija kretanja	1000 km, pri brzinama kretanja 80 km/h

       

Performanse ( prohodnost) oruđa:       

Max širina rova	2 m.
Max vodeni gaz	1,6 m
Max vertikalni nagib	50%
Max bočni nagib	30%

 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor
Jugoimport-SDPR
Report, broj 29, jun 2010
http://www.yugoimport.com/

[dogfight]

Mislim da ovaj samohodni top 155 mm zaslužuje i par video prikaza. Video snimci dejsta Nore treće generacije još ne postoje al je i dalekmetno dejstvo, sistem automatskog punjenja, brzo zaposedanje vatrenog položaja i sklanjanja sa istog, visoka prohodnost vozila i sem izvoznih tako i za Vojsku Srbije jer se serijska proizvodnja zahuktava...i kod NORE -B52-K, jako zanimljiva.

Koliko znam planira se u kooperaciji sa ino kooperantom proizvodnja naslednika VBR Orkana 262 mm još većeg dometa.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/hMH8lFEKYPU?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/nfW15snlG64?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[stegonosa]

@dogfight

Postoje snimci dejstva nove Nore, sa vežbe Diplomac 2010.

Koliko znam planira se u kooperaciji sa ino kooperantom proizvodnja naslednika VBR Orkana 262 mm još većeg dometa.

Mislim da se radi o modularnom sistemu (LRSVM-lanser raketa samohodni višecevni modularni) na kamionu sa opcionim dometom od 40, 90 i 150 km (priznajem, zaključio na osnovu postera koji se jedva video u nekom izveštaju sa Eurosatory). To možda znači da EDEPRO privodi kraju razvoj rakete R-400. Ona ima projektovani max domet po njihovom sajtu od 143 km, dok Jugoimport reklamira višecevni lanser sa max dometom od 150km, možda tu neko nije ažuran ili je Edepro prevazišao početne proračune, moguće je i to.

„Мерцедес“ је био посебно интересантан због успо-
стављања поновне сарадње са прибојским „ФАП“-ом, који
ће произвести специјални камион на бази шасије ФАП1118
за ЛРСВМ.

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana117/16-20.pdf

Znači da se na tom projektu radi.

Na zvaničnom Jugoimportovom sajtu, jedino slično tome je u onom pregledniku sa strane gde navode DOMINATOR 122 mm / 262 mm MLRS.

[dzumba]

Мислио сам да имамо посебну тему за самоходну варијанту "Норе". Бар нисам успео да је нађем, па ако постоји молим Божу да ово пребаци тамо.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Покушао ам да завирим унутра али нисам баш успео јер су нешто мајсторисали

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[karavela]

Dobre fotke!
Sakupio sam razne fotografije o Nori, pogotovu sa ovog poslednjeg dogadjaja "Sretenje 2011"! Uglavnom sam ih uzeo s sajta mycity-military. Pokusacu da postavim neke kao dopunu na ove koje je uradio dzumba!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[švercer011]

Londonski nedeljnik hvali Srpsku haubicu



10. 3. 2011


Britanski vojni magazin Džejn difens objavio je duži tekst o vojnoj industriji Srbije, među kojima su samohodna haubica NORA B-52, oklopni transporter "Lazar" i rakete "Alas"



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LONDON - Britanski vojni magazin Džejn difens objavio je duži tekst o vojnoj industriji Srbije i ponudi nekoliko savremenih sistema, među kojima su samohodna haubica NORA B-52, oklopni transporter "Lazar" i rakete "Alas" dometa 25 kilometara.

U prikazu je posebno istaknut samohodni artiljerijski sistem NORA B-52 sa topom kalibra 155 milimetara, montiranim na vučno vozilo, koji je već u serijskoj proizvodnji.
List navodi da je NORA snabdevena sa 36 projektila od 155 milimetara, sa automatskim sistemom punjenja, što omogućava veliku brzina gađanja.

Maksimalni domet haubice zavisi od projektila i kombinacije punjenja, ali sa povećanim punjenjem može se postići domet od 41,2 kilometra.
U članku se kaže da se budućim usavršavanjem municije planira domet od 65 kilometara i laserom navođeni projektili, radi preciznijih efekata.

Takođe se ističe da ovom sistemu potreban samo jedan minut da stupi u dejstvo i isto toliko da bude spreman za pokret, što mu povećava šanse za izbegavanje povratne vatre.
Nabrajajući karakteristike sistema NORA navodi se i da standardna oprema podrazumeva kompjuterizovani sistem kontrole i zemaljski navigacioni sistem.
Posada i oružje su zaštićeni oklopom koji im pruža zaštitu od metaka malog kalibra, šrapnela i mina.

Navodi se takođe da je borbena težina vozila 34 tone i da dizel motor od 410 konjskih sna omogućava maksimalnu brzinu od 80 kilometara na sat i operativni domet do 1000. kilometara.


Izvor:Kurir

[Bozo13]

Još original sa www. Možda u pisnom obliku ili za člane postoji i duži članak:

Hot shots from Serbia

Christopher F Foss

Monday, 21 February, 2011
Hot shots from Serbia

Serbian state-owned Yugoimport-SDPR (Hall 12, Stand C25) is emphasising its wide range of capabilities at IDEX this year, including the Lazar (8x8) multirole armoured vehicle, Atlas 25km range missile and an expanding range of self-propelled (SP) artillery systems.

Its most powerful SP artillery system is the NORA B-52 155mm truck-mounted gun howitzer, which has already been produced in production quantities. This is based on a 8x8 cross-country truck chassis, on the rear of which is mounted a turret armed with a 155mm 52 calibre weapon, which is traversed to the front for travelling and fi res over the rear arc when deployed.

The NORA B-52 is provided with a total of 36 rounds of separate loading 155mm ammunition (projectile and charge). The installation of an automatic loading system, which fi rst loads the 155mm projectile and then the charge system, enables a high rate of fi re to be achieved.

Maximum range depends on the projectile/charge combination, but fi ring an extended range full bore base bleed projectile, a range of 41.2km can be obtained.

Future ammunition improvements include a velocity enhanced projectile, which will have a range of up to 65km, and a laser-guided artillery projectile for precision effect. This system takes only one minute to come into action and a similar time to come out of action, which increases its survivability against counter-battery fire.

Standard equipment includes a computerised fi re control system and a land navigation system. Ballistic protection is provided for the crew and weapon against small arms fi re, shell splinters and some mines.

Combat weight is 34 tonnes, with the 410hp diesel engine giving a maximum road speed of 80km/h and an operating range of up to 1,000km.

A lighter version without the armour protection system is called the NORA B-52-KE, with a combat weight of 27.4 tonnes.

Izvor: http://www.janes.com/events/exhibitions/idex2011/sections/daily/hot-shots-from-serbia.shtml

[Titan]

Pozdrav svima. Ovo je moj prvi post.
Na zvanicnom sajtu vojske sam nasao podatak da se samohodna verzija NORA-e proizvodi za izvoz, a vucna koristi u jedinicama, pa me zanima:
1) Posto je dogfight napisao da se proizvodnja zahuktava, nisam najbolje razumeo, da li se zahuktava samo za izvoz ili postoji neka konkretna informacija da ce i VS dobiti ova sredstva ili ih vec i ima?
2) Opet zahuktavanje proizvodnje, gde se proizvodi? 

[sremac]

Ona se ne proizvodi,vec sklapa tj montira od novih i polovnih delova!

[Titan]

Хајде да будем прецизнији, занима ме где се прави сама хаубица?
Возило ми некако делује мање проблематично.
Мада већ предосећам да ми одговор неће бити по вољи, с обзиром шта је господин Владо ("Вихор") рекао у једном од постова. Производила се у Новом Травнику, као и топ за тенк М 84, зар не?

Све се нешто питам, да ли је разлог прво извозу па тек онда опремању сопствених јединица, да се обезбеди кеш за опремање, па тек онда прави за ВС? Тај СДПР, врло интересантна фирма, претпостављам да подлеже некој од форумских тачака, јер ту има неких врло шкакљивих питања.

Уопште, да ли је овај систем потребан или неопходан ВС?
Сам концепт ме веома привлачи, након велике армије каква је била ЈНА, појединачна економија једне од бивших држава тешко може да има конвенционалан приступ у опремању своје армије. Притом не мислим само на компактност, већ и на такав правац развоја, да све што се набавља од сложених система, буде прилагођено ултра мобилном начину вођења операција. Зато би ми ова нова самоходна Нора (по Нато стандарду), неки нови оклопни транспортер што веће поузданости, наравно М84-модернизован систематично, а не бувљачки и што је најбитније - најсавременији могући системи комуникације били приоритет па маколико да коштају. Битно је имати визију како цела одбрана треба да функционише и полако набављати опрему. Мала војска је прилика за стварање високо интегрисаног система одбране који би мобилношћу увећавао своје способности реаговања. А што се набавке тиче, чини ми се да је Рокфелер рекао: "Немам толико пара да купујем јефтине ствари." Ето, ту ми се та фамозна Нора Б52 КИ, допада.

С обзиром да сам лаик за артиљерију, опростите на можда неким тривијалним питањима.
Надам се да нисам претерао са дужином текста и промашио много тему.

Поздрав

[BrRista]

Stalno pominjete problem razvoj i sta se gde pravilo.

Bavim se nekom proizvodnjom, razvojom, doduse skroz drugacijih stvari...

Zar je toliki problem u 21 veku, uz svo znanje ovoga sveta i savremen masinski park napraviti jednu topovsku cev?? Pa makar to obuhvatalo i mnogo gresaka i promasaja u razvoju.

[FF]

I ja se bavim razvojem, radim u projektno-razvojnom birou i projektant i konstruktor sam, uz to i šef mašinskog održavanja u procesnoj proizvodnji (nadam se, ne još dugo, jer je ovo prvo ono u čemu se pronalazim).

Nažalost, jeste problem napraviti nešto što možda i stvarno nije tako složeno, kao topovsku cev. U Srbiji više ne postoji velika firma iz oblasti metaloprerade, kao npr. nekada ILR. Tržište je preplavljeno privatnim preduzetnicima i malim firmama koje se bave inženjeringom od kojih se meni diže kosa na glavi. A "mudraci" koji su zajahali direktorske stolice u velikim proizvodnim firmama 90% svog vremena se bave time koliko % će ovog meseca otpustiti ljudi, ugasiti sektora, smanjiti troškova preko leđa radnika i tako ubrati poene kod gazda, vlasnika, većinskog akcionara, vlade itd. Pun mi je qurac tih izraza "outsourcing", "sub-servicing", "project managing" kojima me svaki dan zasipaju idioti koji ceo život nisu ništa sami napravili, osim što su sistematski uništavali proizvodni potencijal, umesto da su im našli posao i omogućili da prežive na tržištu. Zbog toga u Srbiji više nema nikoga ko može napraviti topovsku cev. Pre 15 godina, mogla je svaka veća firma u ovoj zemlji. Ja imam u fabrici strug Potisje PDDL-1250 (jedan od 3 koji su takvi napravljeni u Jugoslaviji). Na njemu bih mogao da uradim cev do 8m dužine, ali taj strug nije radio zadnjih 5 godina. Najradije bi ga prodali u stari otpad. U firmi u kojoj sam radio, pre 4 godine bilo je oko 350 radnika. Oko 2/3 tehničkog osoblja (proizvodnja i održavanje). Onda su nam došli novi direktori, sveža krv, sa tek ispečenim diplomama ekonomskih fakulteta, i počeli sa rezovima. Normalno bi bilo očekivati da su smanjili broj zaposlenih. Ali danas ih ima oko 450. Uistinu, smanjili su broj radnika u proizvodnom sektoru i tehnici, ali su zato komercijala, nabavka, prodaja i finasije narasli da imam utisak da svako jutro žure na posao nebi li našli slobodnu stolicu. A više nema inženjera koji je imao u zadnjih 15 godina izkaliti se i stasati u lidera koji će voditi poslove. Ja sam imao sreću da radim neko vreme sa takvima. Više ih nema mnogo.

Ovo je nešto što sam nedavno završio - dvostepeni pužni reduktor prenosnog odnosa 2450:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na ulazu motor 5,5 kW / 1500 o/min, na izlazu 0,6 o/min i 53kNm momenta. Preko jedne poluge digneš 10t tereta sa 5,5kW. Radimo rekonstrukciju, trebaju nam 2 kom. U Evropi ih pravi jedino Flender, jedna njihova fabrika u Nemačkoj koja pravi delove za tenkove Leopard 2. Nije u serijskoj proizvodnji, naručuje se pre izrade, rok isporuke je 5-7 meseci i cena za 2 kom 98.000 evra. I naši mudri direktori spremili da dreše kesu. Pre 15 godina, mi bi to napravili u našoj radionici bez frke. Moj bivši direktor (koji je još u kompaniji, ali sklonjen na marginalno mesto, a i njemu je dosta budala) me zove jednom i iznese mi ideju koju može da iznese samo neko lucidan sa velikim mudima (a on to jeste) - da pokušamo to da napravimo to ovde - u Srbiji, mi. Suludo je da je jedini motiv za to bio da uobraženim "direktorima" koji nemaju veze sa tehnikom natrlja to na nos. Mesec dana rada u slobodno vreme - viknedom i naveče - proračuni, konstruisanje, potrage za odgovarajućom alatnicom, i reduktor su već u fazi izrade. Cena je 45.000 evra za oba. A meni na to pametnjakovići koji nikada nisu uzeli šraf u ruke kažu - pa to ti je posao, ti si inženjer.

Zbog takvih, niko više u Srbiji ne može, ne ume ili neće da napravi topovsku cev. A ni ništa drugo. Izvinjavam se na maloj digresiji, ali me je podstakao kometar BrRiste.

[Titan]

Па наравно да није, под условом да средства (новчана) нису проблем, зато сам и поставио питање како то функционише. Зашто је битнији прво извоз, односно да ли је извоз начин да се прикупи новац?
И не постоји "сво знање овог света", постоји техничка документација - КОЈЕ НЕМА (или има али у деловима, расутим по ко зна којим местима), постоје људи који је стварају - КОЈИХ ТАКОЂЕ НЕМА (покојни, побегли ван континента, бацили копља у ледину и баве се нечим другим). На нека места долазе дилетанти или послушници, а машински паркови у корову и рђи. Тада ствари постају компликованије.
Не постоји брз начин да се направи борбени систем, постоји успешан или неуспешан. Нисмо свесни колико смо индустријски осакаћени за иоле озбиљнији пројекат, а још све погрешни људи на правим местима, да не говорим о забрањеној категорији људи, међу којима нема једног јединог патриоте!
Иначе, имам апсолутно поверење у домаће мозгове и њихову способност да не будем погрешно схваћен.


Опа! Изгледа да споро куцам.

[dzumba]

Па наравно да то није проблем. Проблем је коме то треба, а ако треба колико то кошта и ко ће то да плати.

Титан је написао нешто у стилу савремних војно-политичких коментатора. Мислим на концепта артиљерисјких система, потребе мобилности, начина модернизације и тд. Лепо али шта то значи у пракси?

Ако мисли на опремање неке конректне војске (на премер Војске Србије) није у питању само потреба са становишта савремености него ствар треба довести у контекст околности а то значи стварне потребе (шта конкретно решавам тим средством а шта то не могу неким другим) и места и улоге тог рода, вида коме је  потрбено то средство, па и самог средства у систему одбране. Други контекст је количина. Колико тога би нам објективно требало. Из тога следи колико то кошта (студије, развој, испитивања, нулте, обука и др. серије и тд.). Ако ћу га сам правити имам ли капацитете и опрему или ћу морати да набављам опрему, машине, алате технологију, лиценце и тд.  Трећи контекст јесте одржавање и снабдевање муницијом коју врло често треба паралелно или развити или осваременити. Ту треба узети у обзир животни век средства, ремноте, утрошка муниције за најмање десетогодишњу обуку (гађање), муницију за предвиђене ратне резерве и тд. Такође, треба водити рачуна и шта после са набављеним машинама, алатима опремом и људима који то раде.

Често се деси да, најчешће због недостатка пара, али и производних и развојних капацитета увођење неког средства траје толико дуго да га је, када се уведе, већ потребно освеременити или заменити бољим. Негде је техничко-техмолошки развој толико брз да опремање таквим средствима не могу да прате не економски најбоље подржане армије. Не може се у тенкове уградити најсваременија телекомуникациона опрема а остатак КоВ-а је нема. Нису тенкови за себе и по себи већ су део неког система.

Сада да се вратим на НОРУ. Колико би на пример Србији требало таквих хаубица? Шта Србија данас има у активном саставу: једну артиљерисјку бригаду мешовитог састава. Четири бригаде КоВ од којих свака има по један дивизиона цевне артиљерије. Да ли све дивизионе треба опремити том хаубицом. Наравно да не. Објективно не треба јој више од 2-3 таква дивизиона (50-60 оруђа). Дакле, да би се развила таква исплатива производња потребно је обезбедити најмање 5-6 пута већи извоз (ово је моја произвољна процена па је могуће да треба и више),а потом пратити тржиште, тактику и стартегију и производњу прилагођавати новим трендовима и захтевима како би се опстало на тржишту. Фабрика не може да очекује да сву упосленост обезбеди из наруџбина домаће војске.

Дакле, Титане, лако је  рећи "савремено", "модерно", "Мобилно", "компјутеризовано", "најсавременији могући систему" и тд, као што обично пише у политичким програмима или стручно-нестручним коментарима набеђених стратега. Међутим, много је тешко то урадити а да функционише.