PALUBA
September 21, 2020, 12:39:52 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 5 6 7 8 9 [10]   Go Down
  Print  
Author Topic: Bitka za Arktik  (Read 32896 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
fazan
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 224


« Reply #135 on: July 06, 2020, 10:08:07 pm »

Могуће је да се ради о неком војном пројекту, али је могуће и да се тражи начин да се искористи потенцијал северног морског пута, којим би се уз руску обалу повезао Пацифик и Атлантик. Американци инсистирају да је то међународни пловни пут, што по географским картама и јесте. Међутим, све то пада у воду ради временских услова на том подручју. Ако немаш ледоломце који ће да осигуравају пловидбу и могућност да се склониш у сигурне луке на руској обали (које нису део међународног пловног пута), онда све то пада у воду. Можда Руси покушавају да направе ледоломце који ће бити довољно брзи да не успоравају пловидбу.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 395


« Reply #136 on: July 06, 2020, 11:22:37 pm »


Kod probijanja dva metra leda pitanje brzine se ne postavlja! Ne može biti veća od 3-4 čvora u svakom slučaju, ako je i toliko. Zato mi brzina od 24čv. "vuče" na potrebe praćenja eskadre na slobodnoj vodi. Zbog otopljavanja Sevmorput je danas relativno otvoren od juna do oktobra, što je znatno više nego pre npr. 50 godina.Najteža područja su Laptevsko i Istočno sibirsko more. Što istočnije to gore.
Logged
fazan
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 224


« Reply #137 on: July 07, 2020, 07:54:25 am »


Kod probijanja dva metra leda pitanje brzine se ne postavlja! Ne može biti veća od 3-4 čvora u svakom slučaju, ako je i toliko. Zato mi brzina od 24čv. "vuče" na potrebe praćenja eskadre na slobodnoj vodi. Zbog otopljavanja Sevmorput je danas relativno otvoren od juna do oktobra, što je znatno više nego pre npr. 50 godina.Najteža područja su Laptevsko i Istočno sibirsko more. Što istočnije to gore.

Зар не може да прати и конвој трговачких бродова, да иде испред њих и разбија лед ако и када на њега наиђе?
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 395


« Reply #138 on: July 07, 2020, 08:19:04 am »

Наравно да може. Пут од Европе до Азије (Јапана, Кине и Индије) по Севморпуту је далеко краћи од уобичајене руте, па на то Русија веома рачуна из економcких разлога.
« Last Edit: July 07, 2020, 08:45:36 am by kumbor » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 37 431



« Reply #139 on: July 23, 2020, 09:52:15 am »

Majk Pompeo najavio da će Amerika postati aktivnija na Arktiku
Tanjug 23.07.2020

Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je danas da će SAD postati aktivnije na Arktiku kako bi se suprostavile rastućem ruskom uticaju i sprečile pokušaje Kine da se umeša u taj region.

Tokom kratke posete Danskoj, Pompeo je pozdravio ponovno otvaranje konzulata SAD u samoupravnoj autonomnoj teritoriji pod suverenitetom danskog kraljevstva Grenlandu i najavio novi sporazum o saradnji sa Farskim ostrvima, drugom danskom teritorijom u severnom Atlantiku, koji će uključivati održivo ribarstvo i pojačan komercijalni angažman, preneo je AP.

- Novi je dan za Sjedinjene Američke Države na Grenlandu - rekao je Pompeo novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskim ministrom spoljnih poslova Jepeom Kofodom.

Američki konzulat u Nuku ponovo je otvoren u junu, nakon više decenija, a to je privuklo pažnju zvaničnika zbog interesovanja američkog predsednika Donalda Trampa za kupovinu Grenlanda, koji je izbio na površinu prošle godine. Kofod je rekao da ideja o američkoj kupovini Grenlanda, koju su odbacili i ismejali i grenlandski i danski zvaničnici, nije pokrenuta u razgovorima.

- O tome se razgovaralo prošle godine, to nije bilo na stolu - rekao je on.

U razgovoru sa danskim premijerom Meteom Frederiksenom, kao i liderima Grenlanda i Farskih ostrva, Pompeo je rekao da je naglasio važnost energetske nezavisnosti, posebno od Rusije.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 36 001



« Reply #140 on: July 23, 2020, 03:33:57 pm »


Quote
Русија је у јуну почела изградњу јединствене ледоотпорне платформе. Платформа је намењена за експлоатацију гаса. У исто време настављена је изградња још фрапантнијег пројекта — ледоотпорне платформе Северни пол, чији је задатак да обавља и научна истраживања. У свету још нико није градио овакву платформу. У наставку ћете сазнати зашто су ове платформе потребне Русији и у чему је специфичност сваке понаособ?



Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 37 431



« Reply #141 on: July 30, 2020, 07:20:35 am »

Zakasnela uzbuna zbog S-400
B. Vlahović - četvrtak, 30. 07. 2020.

DOLAZAK raketnih PVO sistema S-400 na ruska ostrva na Arktiku je logičan korak sa isključivo odbrambenim ciljevim i ne treba ni kod koga da izaziva zabrinutost, izjavio je Nikolaj Korčunov, ambasador za specijalne zadatke Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

To je odgovor na izjavu komandanta Vojno-morskih snaga SAD u Evropi i Africi, admirala Džejmsa Fogoa koji je govorio o novim ruskim bazama na Arktiku i razmeštanju sistema S-400. Rusi nisu ni do sada skrivali da će, ako bude potrebno, i oružjem da brane svoje interese u arktičkom pojasu. Interesantna je reakcija američkog generala kada se zna da su još 16. septembra 2019. godine Rusi saopštili preko svojih agencija da su razmestili na arhipelagu Nova Zemlja i na Arktiku nove sisteme "S-400 trijumf". Taj zadataka su obavile jedinice ruske Severne flote. Zbog toga je čudno da Amerikanci tek sada reaguju na dovoženje S-400 na Arktik. Lani je pres-služba Severne ruske flote objasnila da je puk S-400 prebačen na ostrvo Nova Zemlja. Do dolaska na tu lokaciju oficiri i vojnici tog puka prošli su potrebnu obuku. Do tada su oni opsluživali sisteme S-300.

- Pošto je to vojni patrolni brod Rusija ima pravo da na njega stavi kakve god hoće rakete i time ne krši nikakav međunarodni dogovor - tvrdi ambasador Korčunov.

Instaliranjem sistema S-400 znatno je povećana zona kontrole vazdušnog prostora Arktika. Sve vežbe koje su imali pripadnici tog puka kao i ostalih jedinica pokazuju da se S-400 uspešno koristi u uslovima krajnjeg severa i Arktika. Takvi sistemi stoje i na Koljskom Zapalarju. U martu prošle godine komandant Severne flote Nikolaj Jevmenov objasnio je da Rusija dovozi na krajni sever dopunske snage PVO i stratešku i taktičku avijaciju da bi obezbedila sigurnost vazdušnog prostranstva nad severnim morskim putem.

Rusija je poslednjih godina znatno ojačala grupu vojske u arktičkoj zoni. Nije tajna da je tamo rekonstruisano dvadesetak aerodroma. Osim sistema "S-400 trijumf" koji ima domet preko 400 kilometara, na Arktik su prebačeni i sistemi "Tor-M2DT" i "Pancir-S".

LEDOLOMAC SA RAKETAMA

PREDSTAVNICI Vojno-morskih snaga SAD su kritikovali Rusiju da naoružava raketama "kalibar" svoje ledolomce u arktičkom pojasu. Odgovorio je ambasador za posebne zadatke Nikolaj Korčunov koji je objasnio da "Ivan Papanjin" nije klasični ledolomac, već višefunkcionalni patrolni brod napravljen za rusku vojnu flotu.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 36 001



« Reply #142 on: July 31, 2020, 09:42:40 am »



Rusija će omogućiti stanovnicima Rusije da besplatno dobiju zemljište u arktičkoj zoni RF


Novi nacrt zakona pripremljen po nalogu potpredsednika vlade Jurija Trutnjeva omogućiće stanovnicima Rusije da besplatno dobiju zemljište provršine do jednog hektara u arktičkoj zoni RF.

Zemlja se daje na korišćenje u vremenskom periodu od pet godina, posle čega treba da pređe u vlasništvo ili iznajmi na duži rok. Na zemljištu se može izgraditi kuća za stanovanje ili pokrenuti bila koja privredna delatnost, uključujući stvaranje domaćinstva, pružanje različitih usluga, između ostalog i turističkih.

„Ljudi na Dalekom istoku Rusije uzimaju zemlju kako bi izgradili kuće i realizovali svoje preduzetničke ideje. Nesumnjivo da je to aktuelno i za stanovnike arktičkih teritorija, odgovarajuće predloge dobili smo i iz brojnih drugih regiona”, rekao je Trutnjev, a prenela služba za odnose sa javnošću Ministarstva za razvoj Dalekog istoka i Arktika.

Ruskim građanima biće na raspolaganju samo zemljište na kopnenoj teritoriji Arktika, u Murmanskoj oblasti, Neneckom autonomnom okrugu, Jamalo-Neneckom autonomnom okrugu, kao i 23 opštinska rejona Krasnojarskog kraja, Arhangelske oblasti, respublika Komi i Karelije. Na spisku se ne nalaze Čukotski autonomni okrug ni arktičke opštine Jakutije.

U prvih šest meseci realizacije novog zakona pravo na zemljište u regionu imaće građani prijavljeni u odgovarajućim subjektima i opštinama. Nakon isteka tog perioda istu mogućnost imaće svi građani RF, kao i uključeni u program državne podrške dobrovoljnom preseljenju u otadžbinu sunarodnika koji žive u inostranstvu.

Po mišljenju vlasti arktičkih regiona sve aktuelnija postaje potreba uprošćavanja sistema dodele zemljišta, budući da se do kraja leta očekuje da stupe na snagu zakoni o državnoj podršci preduzetničkoj aktivnosti na Arktiku. To će predstavljati podsticaj lokalnom stanovništvu za bavljenje preduzetništvom na svom zemljištu.

U arktičkoj zoni Rusije živi 2,5 miliona ljudi, pritom 90 odsto živi u velikim gradovima. Iako se mnogi od njih zbog odliva stanovništva smanjuju, osnovna infrastruktura ostaje.

To je odlična mogućnost za razvoj okolne individualne stambene gradnje, navodi pres služba Ministarstva za razvoj Dalekog istoka i Arktika.

Kako se ne bi donosio novi zakon pribeglo se amandmanima na federalni zakon o „dalekoistočnim hektaru“. Međutim, između Dalekog istoka i Arktika postoje bitne razlike. Recimo, arktički regioni pozvani su da ustanove granice dodeljivanih parcela tako da odobrene teritorije mogu da obuhvate područje grada.

Na Dalekom istoku se obrazuju „tampon zone“ u kojima se ne može dobiti zemljište. Uopšte uzevši na Arktiku upravo vlasti svakog subjekta, u dogovoru sa javnim Savetom arktičke zone odlučivaće koje zemljište će biti određeno za parcele.

izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 37 431



« Reply #143 on: August 01, 2020, 05:42:07 pm »

Još jedan pokušaj obuzdavanja Rusije, ali i Kanade
Novosti online subota, 01. 08. 2020.

PONOVNO uspostavljanje dužnosti koordinatora za region Arktika, i imenovanje Džima Deharta, višeg savetnika američkog državnog sekretara na to mesto, zajedno s nedavnim naređenjem Trampa o stvaranju američke flote ledolomaca, govori o američkoj strategiji obuzdavanja Rusije u regionu i prenošenju geopolitičke borbe na Arktik, smatraju ruski analitičari.

Dehartova glavna dužnost biće promovisanje američkih interesa u tom regionu u pogledu bezbednosti, održivog ekonomskog razvoja i saradnje među arktičkim državama.

„Rekao bih da govorimo o geopolitičkoj borbi u arktičkom regionu tj. SAD zanima geopolitička dominacija i polazeći od toga počeli su da se bave razvojem ledolomačke flote, koju i dalje nemaju. Pored toga, američka politika na Arktiku predstavlja pokušaj osporavanja ruskih prava na Severni morski put i prava Kanade na severozapadni prolaz. To je pokušaj uspostavljanja određenog američkog diktata u regionu i otvaranje mogućnosti za formiranje nekog drugog centra moći, pokušaj suprotstavljanja ruskim i kineskim interesima na Arktiku iz straha da će razvoj nekih severnih projekata postati predmet zajedničke politike Moskve i Pekinga. Stoga se, sve što Pompeo čini, uklapa u glavni tok američke politike kako bi se sprečili ostali uticajni centri na Arktiku“, objašnjava za Sputnjik ruski ekspert Oleg Aleksandrov.

Strategija uspostavljanja američke dominacije na Arktiku je, pre svega, usmerena na kontrolu međunarodnih transportnih pravaca – Severnog morskog puta i drugih ruta, ističe Aleksandrov.

„Pored toga, ovo je pokušaj kontrole ko će i na koji način eksploatisati energetske resurse na Arktiku. Sa stanovišta SAD to treba da rade njihove kompanije, a ne neke neprijateljske. Naravno, SAD imaju razne interese, ne bih sveo samo na geopolitičke, ali ovde dominiraju geopolitički. Postoje ekološki i ekonomski interesi, a postoji i takav faktor kao što je jednostavno prebacivanje glavnog fronta konfrotacije između SAD i Rusije u ovaj region“, kaže Aleksandrov.

ARKTIK – ARENA KONFRONTACIJA

Aleksandrov kaže da se Amerika vodi hladnoratovskom logikom posmatrajući Rusiju kao potencijalnog protivnika, a ne kao potencijalnog partnera. Vašingtonu je potrebno da stvori sliku neprijatelja, a Rusija je za to pogodna.

„Sva Trampova retorika i retorika američkog državnog sekretara svode se na to da je potrebno suprotstaviti se naporima Rusije i Kine na Arktiku. Na to cilja i američka arktička doktrina iz 2019. godine. U stvari, sva ova dešavanja ukazuju na to da govorimo o pokušaju suprotstavljanja Rusiji sa stanovišta vojnih, ekonomskih, političkih i drugih interesa“, konstatuje Aleksandrov. Na pitanje kako Moskva može da zaštiti svoje interese na Arktiku, ekspert kaže da se to može postići realizovanjem potencijala koje Rusija ima.

„Implementacija nekih vojnih projekata kreće se bržim tempom nego realizacija ekonomskih projekata. Samim tim, težak je zadatak kombinovati različite pravce, i vojno-strateški i ekonomske. Sve se svodi na to da projekte koje Rusija sprovodi na Arktiku realizuju strane kompanije. To je svojevrsni začarani krug, nastao kada je Rusija u ranoj fazi privukla ogroman broj stranih kompanija i investicija... Sada je Rusiji potrebna nezavisna politika u regionu, ne uzimajući u obzir položaj potencijalnih investitora. Kada je reč o bezbednosnim pitanjima, tada bi sva druga pitanja trebalo da budu u drugom planu“, kaže Aleksandrov. Ekspert smatra da bi Rusija na Arktiku trebalo da realizuje velike državne infrastrukturne projekte, da ulaže u civilne projekte, obezbedi civilni transport i uslove za život i rad ljudi u tom regionu.

RUSIJA NAJVEĆA LEDOLOMAČKA SILA NA SVETU

Ruski ekspert Valerij Žuravelj podseća da je Tramp u junu ove godine potpisao memorandum o zaštiti američkih nacionalnih interesa u arktičkoj i antarktičkoj regiji i da je naložio da se stvori američka ledolomačka flota, s obzirom da je nedostatak flote ozbiljno kočio Vašington u arktičkim planovima.

„Istovremeno, Amerikanci naglašavaju da je to pretnja bezbednosti SAD, pošto po tom pitanju daleko zaostaju za Rusijom. Oni su postavili zadatak da do 2029. formiraju flotu polarnih ledolomaca. Planiraju da naprave tri teška ledolomca i nekoliko srednjih“, kaže Žuravelj. Ekspert napominje da trenutno SAD imaju samo jedan teški ledolomac - „Polarnu zvezdu”, kojem ističe rok upotrebe i još jedan ledolomac srednje klase „Hili“, napravljen prvenstvo za naučna istraživanja, a takođe i pet lakih ledolomaca koji ne mogu tokom cele godine da plove.

„Postoje još dva privatna ledolomca koja se koriste za biznis projekte i istraživanje na Arktiku. Dakle, ukupno devet ledolomaca, od kojih su neki zastareli“, dodaje Žuraljev. Pored toga, američka strategija predviđa i opremanje baza za ledolomce, kako u SAD, tako i u inostranstvu. Prema mišljenju Žuraljeva, jedna od baza će biti na jugu Aljaske, gde postoje velike rezerve nafte, dok bi u inostranstvu Amerikanci mogli da koriste vojno-vazduhoplovnu bazu na Islandu, u Keblaviku. Rusija, da bi zadržala liderstvo na Arktiku, smatra Žuraljev, treba da se bavi svojom ledolomačkom flotom. Rusija ima 43 ledolomca, među kojima su i četiri nuklearna i samim tim je najveća ledolomačka sila na svetu.

„Ti ledolomci su razlitičiti, namenjeni su za različite zadatke. Osnovu čine četiri nuklearna ledolomca i dizel-električna. Oni prate cele karavane od 10-12 brodova, a 2019. pratili su 510 brodova. Obim prevoza roba prošle godine je premašio 30 miliona tona. Trenutno pravimo i nove ledolomce: "Arktik", "Sibir", "Ural" i "Jakutiju", a eksperti navode da ćemo do 2025. godine moći da obezbedimo navigaciju tokom cele godine“, kaže sagovornik Sputnjika. On dodaje da Rusija gradi i ledolomac „Lider“, koji će moći da razbija led debljine do četiri metra i plovi u bilo kojem području Severnog ledenog okeana.

„To će biti moćan brod, koji će ojačati naše pozicije na Arktiku“, istakao je Žuraljev.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 37 431



« Reply #144 on: August 09, 2020, 05:25:47 am »

Unapređeni PVO sistem će braniti ruske baze na Severnom polu
Novosti online subota, 08. 08. 2020.

PROBNA testiranja PVO kompleksa Pancir-SA izvedena su na ostrvu Aleksandrina zemlja na Arktiku, javio je ruski portal Argumenti, pozivajući se na saopštenje Severne flote.

Tokom testova projektili nisu bili opremljeni bojevom glavom, a lansiranja su izvršena da bi se proverila efikasnost kompleksa na niskim temperaturama. Arktička verzija raketnog sistema je postavljena na šasiji snežnog guseničara "Vitjaz", koji je u stanju sa savlada sve prepreke severnog pola. Kako navode iz pres-službe Severne flote, pored pomenutog PVO sistema, taktička grupa na Aleksandrinoj zemlji je opremljena i protiv-brodskim raketnim sistemima "Bastion".

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 36 001



« Reply #145 on: August 26, 2020, 07:26:52 am »



Izgradnja najmoćnijeg ruskog i svetskog nuklearnog ledolomca ulazi u novu fazu


Nova etapa u izgradnji najmoćnijeg ledolomca na nuklearni pogon u svetu, Rusija, projekta Lider, počinje za mesec dana.

Kako je najavljeno, 28. septembra, na dan kada se obeležava 75. godišnjica ruske nuklearne grane industrije, počeće postavljanje kobilice, glavnog uzdužnog elementa brodske konstrukcije.

Eksploatacija najmoćnijeg nuklearnog ledolomca u istoriji svetske brodogradnje trebalo bi da počne 2027. Godine. Vrednost projekta iznosi 127 milijardi rubalja (1,7 milijardi dolara), a Rusija planira da izgradi tri takva broda, prenosi Sputnjik.

Brod na nuklearni pogon može da pravi kanal širine oko pedeset metara, što će omogućiti transportnim brodovima velike tonaže da tokom cele godine prolaze duž Severnog morskog puta.

Njegova širina biće oko 50 metara, dužina preko 200 metara, a nosivost 70.000 tona.

izvor





Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 36 001



« Reply #146 on: September 11, 2020, 09:37:46 am »



Quote
Russia's Mi 171A3 helicopter Rostec plans to Present New Helicopter for Arctic shelf

At the end of last year, Russian Helicopters completed the design of the offshore Mi-171A3 helicopter and held aerodynamic tests of the model.

The Mi-173A3 is a deeply modernised version of the Mi-171A2 multipurpose helicopter. Its detailed technical characteristics are yet to be revealed.





Logged
Pages:  1 ... 5 6 7 8 9 [10]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 25 queries.