Raketni čamci klase OSA I

[Boro Prodanic]

Eh, brodovi su stvarno ka i judi, što bi rekao Leut!

Na žalost, sve ima neki rok trajanja. Nadam se da će vlasnik nešto pametno da uradi sa njim, samo neka barem pluta dalje!

[brka-65]

Jeste Duje,Vladimir Skorpik-ВЛАДИМИР ШКОРПИК 

[Dreadnought]

Jeste Duje,Vladimir Skorpik-ВЛАДИМИР ШКОРПИК  

Ustvari piše ВЕЛИМИР ШКОРПИК - Velimir Škorpik .... kako se i zvao.



duje, veliko hvala na trudu za ove fotografije

[brka-65]

Dread,moja greska   u pravu si ,хвала на исправци
p.s. naravno Duje hvala za fotografije i od mene 

[Gazda]

hvala i od mene,uštedio si mi dvadesetak min vožnje:)

[jantar]

U pravu si Duje, Vladimir Skorpik - cirilicom

[lovac]

Nedavno sam se ukrcao na PALUBU.... pa moji odgovori na neka pitanja tek sada stižu!

Evo odgovora na pitanje FF o vanrednom događaju koji se 1993. ili 94. desio na raketnim čamcima u MTRZ u Tivtu.
Tada sam radio na Pristanu, u raketnoj bazi, pa sam bio neposredni posmatrač i učesnik svega što se događalo.
U to vreme je još ''besneo'' rat na prostoru bivše Juge, bili smo pod sankcijama i pod pomorskom blokadom i praktično svi brodovi koji su mogli da plove bili popunjeni sa municijom, raketama i sl. iako sa današnjeg aspekta možemo opravdano postaviti pitanje: potiv koga i da li je to imalo svrhe?
Uglavnom, raketni čamci, svi popunjeni municijom, bojevim raketama i sa svime što sleduje, privezani su bili u MTRZ Tivat. Na otvoreno more nisu smeli zbog pomorske blokade naše zemlje, pa su tako čamili u luci, ''za svaki slučaj''.
Tokom nedeljnog tehničkog pregleda na jednom od čamaca došlo je do opaljenja topa AK-230. Ne znam punu istinu - sve se to brzo zataškalo - navodno, radilo sa o kvaru, posada nije bila kriva itd. itd. .....
Ali opravdano se postavlja pitanje, zašto napunjen top u luci? Protiv koga?!

Rafal iz topa je bio kratak, svega nekoliko granata - ali je top bio okrenut prema brodovima ispred i prema gradu. Srećom nije bilo teže povređenih i poginulih, niti je bilo težih posledica. Naime, jedna ili više granata pogodile su jarbol broda koji je bio privezan ispred ''gađača'' i krhotine su zasule nekoliko brodova. Većih oštećenja na samim brodovima nije bilo, osim što je u hangarima oštećeno najmanje 5 - 6 bojevih raketa P-15. Dve rakete su pogođene u rezervoare, jedna u rezervoar raketnog goriva a druga u rezervoar oksidatora, što je prouzrokovalo curenje pogonskih komponenti na tim raketama. Sva sreća, oštećene rakete nisu bile na istom brodu, inače bi bilo veoma ''veselo'', obzirom da spajanjem te dve komponente dolazi do samozapaljenja i veoma burnog izgaranja.
Iz flote je odmah zatražena intervencija raketne baze - brodovi su doplovili do Pristana, i konstatovano je da je jedino rešenje prinudno odbacivanje raketa u najkraćem roku. To je značilo  da se rakete moraju lansirati, ali samo paljenjem startnih motora na čvrsto gorivo, a da se pri tome marševski motor i kompletna aparatura za vođenje rakete ne aktivira. Praktično, raketa se lansira kao veliko đule, samo snagom startnog motora, koji gori oko 1,5 sekundi, i posle toga pada u more, par stotina metara od broda. Takav proces lansiranja je predviđen u pravilnicima za upotrebu raketa, obzirom da se radi o izuzetno opasnom teretu, zbog agresivnosti i toksičnosti oksidatora i raketnog goriva.
Nakon te odluke trebalo se suočiti sa sledećim problemom: kako isploviti iz Boke, usmeriti se ka otvorenom moru i lansirati rakete prema brodovima koji su patrolirali van teritorijalnih voda, ali uvek blizu obale i na taj način su nas držali u blokadi. Kako će oni to protumačiti, obzirom da ne znaju, da nama ''gori pod nogama'' i ne zanju da se radi samo o prinudnom odbacivanju raketa.
Ipak, odlučeno je da raketni čamci krenu. Nisu bili u teglju, plovili su na sopstevni pogon i čim su promolili pramac iz Boke, odmah iza Mamule su izvšili prinudno lansiranje, bez ikakvih posledica. U pratnji ta dva raketna čamca plovio je remorker PR-41.

Oštećenja na drugim raketama nisu bila tako kritčna: 3 ili 4 rakete su sledećeg dana iskrcane sa brodova na Pristanu i u najkraćem roku je izvršen njihov remont. Raspremao sam ih - bile su dosta izbušene ......

Analizirajući ovaj događaj možemo slobodno kazati da su Tivćani tada imali puno sreće. Jer, da je kojim slučajem došlo do oštećenja rezervoara goriva i oksidatora na istoj raketi, verujem da bi došlo do samozapaljenja i eksplozije većih razmera. U tom slučaju posada sigurno ne bi mogla da spreči katastrofu.
Već sam napomenuo da su raketno gorivo i oksidator - tečne pogonske materije za većinu raketa tih generacija, veoma opasne materije.
Osidator je rastvor azot dioksida u azotnoj kiselini i veoma je agresivna tečnost - gde kapne, progara sve (nešto slično kao kad Alien u 8. putniku počinje da slini), snažno isparava i isparenja su mu veoma otrovna. Raketno gorivo nije toliko agresivno, ali je i ono veoma otrovno, sa dugoročnim posledicama. Spajanjem i najmanje količine tih dveju tečnosti dolazi do veoma burnog samozapalenja. A treba znati da je svaka bojeva raketa P-15 imala u sebi preko 100 litara goriva i preko 200 litara oksidatora.
Za ilustraciju kako burno reaguju te dve tekućine, navešću primer - jedan incident iz raketne baze: grubom greškom operatora došlo je do zamene creva te dve komponente. Kroz oksidatorsko crevo (koje je uzeto oprano i čisto iz skladišta) pokušalo se točiti raketno gorivo. Kako je prva kap goriva dospela u crevo došlo je do eksplozije i lakšeg ranjavanja rukovaoca.

Dalje, da ne govorim o bojevim glavama raketa. Mada, te bojeve glave su veoma sigurne za rukovanje i nije lako izazvati njihovu eksploziju. Bojeva glava rakete P-15 je teška oko 500kg, od toga na eksplozivno punjenje otpada nešto preko 300 kg. Eksplozivno punjenje nije čisti TNT, već njegova mešavina sa heksogenom (RDX) i aluminijskim prahom, što ima za rezultat povećanje dužine impulsa i povećanje temperature eksplozije, samim tim i povećanje snage eksplozije.
Kao ilustraciju kako je taj eksploziv stabilan i bezbedan za upotrebu navešću jedan primer: tokom rata u Bosni eksperimentisalo se sa borbenom upotrebom raketa P-15 lansiranih sa kopnenih lansera a protiv zemaljskih ciljeva. Prilikom jednog takvog lansiranja, veoma brzo posle starta raketa se srušila i zabila u zemlju. Naravno, sva se raspala u komade, ali bojeva glava se nije aktivirala, pošto upaljači nisu još bili došli u ''oštro'' stanje. 
A tamo u Tivtu, na gomili bilo je privezano najmanje 4 raketna čamca, svaki sa po 4 rakete.       

[FF]

Najzad neposredni očevidac. Hvala lovac na iscrpnom objašnjenju. Meni stari nikada nije bio voljan da ispriča do detalja ovu priču, iako je pratio RČ od Tivta do mesta odbacivanja raketa, na PR-41 i sve to posmatrao iz neposredne blizine. Sećem se da je spomenuo da je odgovorni starešina (znam i ko) verovatno pogrešio zbog neiskustva. Naime isti je, iako je imao artiljerijski VES, čitav život proveo u Pločama kao intedant. Kadje došao u Tivat, zbog nedostatka ljudstva su ga stavili na RČ kao artiljerca. Uglavnom, u početku mala ljudska pogreška, koja je umalo prouzrokovala da ceo grad odleti u vazduh, a samo pukom srećom je završila sa nekoliko povređenih ljudi.

Pozdrav!

[Boro Prodanic]

Nedavno sam se ukrcao na PALUBU.... pa moji odgovori na neka pitanja tek sada stižu!

Lovac, hvala za izvrstan opis događaja!

Ima još nekoliko tema na Palubi koje čekaju da ih uočiš i daš svoj doprinos, u nekima sam te čak i prozvao kao velikog znalca.

[lovac]

Tema ovog topic-a su raketni čamci OSA, ali pošto je bilo dosta pitanja i nedoumica vezanih za raketno naoružanje, pokušaću da nejasne pojmove i pitanja razjasnim redom.

Rade je spominjao da su pogonske komponente (raketno gorivo i oksidator) za rakete P-15 (a i za sve ostale tipove protivbrodskih raketa ruskog porekla koje smo imali u naoružanju JRM) veoma otrovne, pa je ljudstvo prilikom krcanja raketa na brod moralo biti posebno obučeno, odnosno, tokom opracija ukrcaja i iskrcaja KR moralo se pridržavati propisanih specijalnih mera.

Da vam prezentujem šta su raketno gorivo i oksidator, o kakvim materijama je reč, daću vam kratak izvod iz uputstava za obe komponente.

Oksidator AK – 20K je tetraoksid azota u jakoj azotnoj kiselini. Veoma je otrovna i lako isparljiva tečnost svetlo žute boje. Koristi se kao jedna od komponenti pogonskih materija za raketne motore.
      Hemijski sastav:
-   azotna kiselina HNO3 ......................... 73,1 % težine
-   oksidi azota (opreračunati u N2O4) .... 17,5 – 22,5 % težine
-   ostalo .....  voda, fosforna kiselina, fluorovodik i mehaničke primese
Specifična težina ............ 1,576 – 1,603 gr/cm3 pri 20oC.   

Oksidator AK-20K je veoma otrovan i agresivan, a opasno dejstvo se ispoljava pri direktnom dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela, kao i prilikom udisanja para oksida azota, kada nastaju veoma jaka trovanja.

Opasno dejstvo oksidatora AK – 20K može se ispoljiti na dva načina:
-   prilikom direktnog dodira sa ljudskom kožom
-   prilikom udisanja oksida azota

Trovanje oksidima azota ima skriven period delovanja, a kod jačih koncentracija trovanje se javlja nakon kraćeg vremena,  Jaka trovanja se javljaju upravo pri udisanju para. Granična dopuštena koncentracija para u okolini iznosi 0,005 mg/l. Posebno je opasno izlaganje oksidima azota prilikom isticanja – prosipanja oksidatora AK – 20K, kada se razlaže i pri tome se izdvaja velika količina oksida azota u vidu gasova žute ili braon boje jako otrovnog dejstva.
U dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela izaziva jake opekotine, a posebno je opasno izlagati oči. U dodiru sa vlagom iz vazduha obrazuje i slabu azotnu kiselinu koja izaziva koroziju na površinama sa kojima dolazi u dodir.
Oksidator AK – 20K veoma intenzivno reaguje u dodiru sa organskim materijama (naftnim produktima, drvetom, papirom, pamukom, itd.) i može izazvati požar ili eksploziju.

Raketno gorivo TG-02 je veoma otrovna i agresivna tečna materija, a opasno dejstvo se ispoljava pri direktnom dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela, kao i prilikom udisanja para goriva, kada nastaju veoma jaka trovanja.
Raketno gorivo TG-02 je smeša tehničkih izomera ksilidina i tehničkog trietilamina, koja predstavlja lako isparljivu uljastu tečnost, žute do mrke boje i karakterističnog mirisa masnih amina (podseća na intenzivan misirs lešnika svežih). To je i lako zapaljiva tečnost, posebno u dodiru sa oksidatorom AK-20K.
Koristi se kao komponenta pogonske materije za raketne motore.

Tehnički zahtevi
-   ukupan sadržaj izomera ksilidina ..................................... 50 % ± 2 %
-   ukupan sadržaja di – i trietilamina ................................... 50 % ± 2 %
-   sadržaj dietilamina, najviše .............................................. 1,5 %
-   specifična težina ............................................................... 0,845 ± 0,010

Najopasnije dejstvo raketnog goriva TG - 02  može se ispoljiti na dva načina:
-   prilikom direktnog dodira sa ljudskom kožom
-   prilikom udisanja para goriva

Trovanje parama goriva TG-02 ima duži skriveni period delovanja, a kod jačih koncentracija trovanje se javlja nakon kraćeg vremena.  Jaka trovanja se javljaju upravo pri udisanju para. Znaci trovanja se javljaju u vidu glavobolja, slabljenja rada srca, promena krvne slike, negativno delovanje na centralni nervni sistem, na pluća i vid. Granična dopuštena koncentracija para u okolini iznosi 0,003 mg/l. Posebno je opasno izlaganje parama goriva TG-02 prilikom isticanja – prosipanja, kada se razlaže i pri tome se izdvaja velika količina para bez boje ali karakterističnog mirisa masnih amina jako otrovnog dejstva.U dodiru sa ljudskom kožom i drugim delovima tela izaziva jaka crvenila i oštećenja, a posebno je opasno izlagati oči.

Zahtevi za bilo kakve radove sa gorivo TG-02 i oksidatorom AK-20K su veoma strogi, počevši od zdravstvene sposobnosti ljudstva, mesta za rad (platforme), obučenosti ljudstva, obezbeđenje specijalne zaštitne odeće i opreme, specijalnih zaštitnih maski sa posebnim cedilom (filterom), sanitetskih mera i kompleta i PP zaštite.

[lovac]

Da razjasnimo funkciju potkopa na Luštici - Rasho ih je spomenuo u svom postu pre izvesnog vremena.

Na Luštici postoje tri potkopa:
dva su sa unutršanje strane, u zalivu, preko puta Kumbora. Ta dva su bila namenjena za površinske brodove - raketne čamce i topovnjače. U njima nije bilo pratećih elemenata (agregati i sl.), i kada su brodovi boravili u njima na ulazu u potkop je postavljan elektroagregat (75 - 100 KW) i podmirivao potrebe sakrivenih brodova za električnom energijom.

Treći potkop - onaj u Rosama, koji ti spominješ, je namenski građen za podmornice i potpuno je bio opremljen kao podmornička baza (agregati za punjenje baterija itd.). Nisam siguran da li je ikada ispunio svoju funkciju za šta je građen - ali činjenica je, da je nakon kolapsa naše mornarice a posebno podmorničarstva sva ugrađena oprema ostala i istrunula u potkopu. Žalosno ali istinito....
Devedesetih godina sam radio u Komandi mornarice i nisam uspeo saznati na koga su ti potkopi bili oslonjeni radi logističke podrške. Siguran sam da niko iz komande mornarice u to doba nije uopšte vodio računa o njima!

Poslednje značajno što se dešavalo u potkopu na Rosama je muzički festival Entrance, unazad nekoliko godina.

 

[Boro Prodanic]

Lovac, uvreme dok sam radio u Komandi Flote (2000-2002), prema informacijama koje sam imao, o potkopima je vodila računa građevinska služba 367. Mornaričke pozadinske baze. Ne tvrdim da je DOBRO vodila računa, čak šta više, samo da je bila zadužena između ostalog i za potkope, kao građevinske objekte. Pozdrav!

[lovac]

Idemo dalje u razjašnjavanje nejasnih pojmova vezanih za raketnu tehniku i bivšoj Yu. Konkretno, pokušaću da razjasnim nejasnoće vezane za tipove raketa koje smo imali u naoružanju i nejasnoće oko toga sa kojim raketama su bili naoružani pojedini brodovi JRM.
Ovaj post bi trebao biti odgovor na pitanje JANEZEK67, o tome da li raketni čamci OSA mogu lansirati osim P-15 i rakete P-20.

Najpre moramo shvatiti, da raketni sistem ne čine samo rakete, već puno više od toga. Kada govorimo o raketnom sistemu, treba da znamo da taj pojam, osim samih raketa, u sebi sadrži:

1. Neophodnu opremu na kopnu, koja služi za održavanje (eksploataciju) raketa, njihovo čuvanje, bojevu pripremu (pre nego što se one ukrcaju na nosioce - brodove) i raspremu (kada se iskrcaju sa nosioca, po isteku resursa), transport do mesta popune i sl.
U JRM, svi ovi zadaci su bili objedinjeni u mornaričko – tehničkim raketnim bazama (mtrb), koje su bile namenske jedinice MT održavanja protivbrodskih i mornaričkih PA raketa. U raketnim bazama su čuvane, održavane, pripremane, raspremane i remontovane sve rakete koje je JRM imala u naoružanju. Sva oprema namenjena za održavanje, remont i transport raketa bila je raspoređena u raketnim bazama i u njima je zapošljavan usko specijalizovan MT kadar.
U bivšoj JRM postojale su tri raketne baze: 55. mtrb u Drnišu, 69. mtrb na Prevlaci i 80. mtrb u Žrnovnici. U prve dve su se čuvale i održavale protivbrodske rakete sovjetskog porekla (P-15, P-20, P-21, P-22) i PA rakete Strela 2M, za potrebe brodova i jedinica JRM, a u trećoj protivbrodske rakete RBS-15 i PA rakete RZ-13.

2. Nepohodnu opremu na nosiocu (brodu). Tu spadaju lanseri, uređaji za prijem i obradu podataka o ciljevima (radarsko – računarski uređaji), uređaji za upravljanje raketnim gađanjem i sl.     

Imajući u vidu gore izneseno, jasno je da prenaoružavanje brodova i uvođenje novog raketnog sistema u naoružanje nije nimalo jednostavan i jeftin posao. Isto tako, jasno je da jedan brod ne može da nosi i lansira rakete različitih tipova, ukoliko te rakete nisu unificirane.

Prema tome, JANEZEK67, ono što si čuo o raketnim čamcima OSA, da one mogu krcati i lansirati rakete P-20 nije tačno. Prenaoružavanje tih brodova bio bi previše složen posao za MTRZ, obzirom da bi se na tim brodovima morala promeniti sva oprema koja ima bilo kakve veze sa raketama P-15, počev od radara, računara, uređaja za predstarnu kontrolu raketa, lansera itd.
U toku generalnog remonta 5 raketnih čamaca OSA, koji su prodati RM Egipta, na njima su promenjeni glavni motori, ugrađeni su jači (čini mi se tip M 504), i brodovi su u potpunosti klimatizovani. I to je uglavnom sve što je urađeno na njima. 

Da razjasnimo i to koje protivbrodske rakete sovjetskog porekla je JRM imala u svom naoružanju i koji su brodovi bili nosioci tih raketa.
   
JRM je u svom naoružanju imala protivbrodske raketne sisteme Sovjetske proizvodnje iz familije NATO oznake SS-N-2 Styx. Iako se radi o raketama iz iste familije, one su međusobno dosta različite i nisu zamenjive (iako izvana, na prvi pogled deluju veoma slično), što znači da se ne mogu lansirati iz istog lansera, istog broda, osim raketa P-21/22 koje pripadaju istom sistemu i unificirane su. Sovjeti su raketne sisteme iz te familije ugrađivali na raznorazne brodove, i često je dolazilo do nedoumica (zabuna) prilikom prezentacije ponekog broda – koji je zapravo sistem na njemu.

Rakte P-15 su prve uvedene u naoružanje JRM – krajem šesdesetih godina prošlog veka i sa tim raketama su bili naoružani raketni čamci OSA. Mi smo posedovali rakete sa fiksnim krilima. U toku rata, devedesetih godina učinjen je pokušaj da se ove rakete modifikuju i omogući njihovo lansiranje sa kopnenih lansera na zemaljske ciljeve. Bilo je nekoliko lansiranja, i uspešnih i neuspešnih, ali je projekat obustavljen i na kraju, sve rakete su početkom ovog milenijuma rashodovane i rasečene.

Rakete P-20, uveden su u naoružanje sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Sa njima su naoružane raketne topovnjače i VPBR- 31, 32. Još su sve preostale rakete P-20 u skladištu CG mornarice i njihova sudbina je neizvesna, za sada. 

Rakete P-21/P-22, uvedene su u naoružanje početkom osamdesetih godina, i korištene su na samohodnim obalskim protivbrodskim lanserima Rubež. Krajem osamdesetih godina, sistem je ugrađen i na VPBR-33, 34.
Devedesetih godina na ovim raketama je započet projekat njihove modifikacije -  modernizacije, radi lansiranja na zemaljske ciljeve. Razmatrano je da se sistem njihovog vođenja potpuno zameni i povećao bi im se domet. Međutim, zbog nedostatka para od projekta se odustalo.     
Obzirom da je 7 samohodnih obalskih lansera Rubež prodat RM Egipta, sa tim lanserima je prodat i određeni broj raketa P-21 i P-22. Preostale rakete su još uvek u skladištu RM CG. Šta će biti sa njima, ne zna se!
 
Detaljnija priča o raketama i opis raketnih sistema u naoružanju JRM sledi kasnije.

[janezek67]

Lovac, puno ti hvala za ove podatke, samo tako nastavi.

Oko osa za egipat sam čuo, da su jih pored onih motora modernizirali tako, da mogu prihvatiti nove rakete P21/P22 u stare lansere.
Koliko je to tačno ili nije, neznam.

Inače me baš zanima, koliko bi trebalo promeniti sustav za lansiranje i predaju podataka za novije rakete P20, P21 ... Vjerovatno je
problem u tehnologiji vakumskih cjevi (ovaj sustav vjerovatno nije odvisan samo od promjene softwar-a kao kod suvremenih sistema).

[lovac]

Već sam napomenuo Janezek67 da iako rakete P-15, 20, 21, 22 pripadaju istoj generaciji protivbrodksih krilatih raketa one su međusobno mnogo različite, tako da se jednostavnim i malim prepravkama ne može jedan sistem zameniti sa drugim na nosiocu (brodu).
Raketni čamci OSA su prodati Egipatskoj RM, ali raketni sistem na njima ostao je isti, P-15.
Egipćani nisu tražili zamenu, pošto imaju dovoljan borj raketa P-15 u svojim skladištima, niti bi se to moglo uraditi kod nas (to tvrdim odgovorno!), pošto, kada bi umesto P-15 sa tih brodova hteo lansirati naprimer P-21 morao bi zameniti prvo radar koji je na tim brodovima skroman, malog dometa. Praktično, domet radar je manji od dometa raketa. Zatim, sledi zamena računara, pa uređaja za predstartnu kontrolu i lansiranje raketa. Morali bi se zameniti lanseri (hangari) itd. itd.
Sve ove zamene zahtevale bi izmenu kompletne kablaže, koja je razvučena posvuda po brodu.
Sve u svemu - nemoguća misija!

Nemogućnost ove misije ogleda se i u sledećem: trenutno na svetskom tržištu nije moguće naći ni rezervne delove za raketne sisteme Styx, a kamo li kompletne uređaje (radare, računare), a prilagođavanje novih, sofisticiranih radarsko- računarskih uređaja, pravljenje novog softvera nije jednostavan i jeftin posao.
Gledajući globalno - napraviti softver za rešavanje zadataka kakve rešavaju brodski računari namenjeni za upravljanje raketnim gađanjem i nije neki problem. Ali kada se ti obratiš nekoj ustanovi koja to pravi - odmah će te odbiti sa obrazloženjem da nisu nadležni za proizvodnju softvera za vojsku.
A oni koji jesu nadležni za vojne stvari, oni koji mogu prodavati vojnu opremu i pamet - skupi su do neba!!!!