Janezek, čašu koja je do pola puna vode, optimista vidi kao polu punu, pesimista kao polu praznu, a količina vode u njoj je nepromenjena. Znači, dosta zavisi od stava, od pristupa.
Da li treba baš svemu prvo tražiti mane? Možda je lepše reći prvo šta je dobro, a o manama na kraju?
Šta misliš?
Boro, u pravu si, kada kažeš oko pola pune čase vode. Problem je u tome, da kod ovih Osa ne vidim u časi skoro ništa vode. Osim kapi, koje se zovu povoljna cena nabave i kavalitetno urađen remont. Za svrhe, za koje jih Egipat sada upotrebljava, su to preskupi brodovi. Zašto - posle pola godine ovakve upotrebe neče više ploviti.
Več 1973 su ovi brodovi bili samo mete za Izrael. Tako, da realna vrednost ovih brodova oko 5 milijuna $, koliko koštaju rakete, koji če uništiti ove brodove.
Sada još, za koje svrhe mogu biti ovi brodovi upotrebljivi:
- kao lažni mamci, da se sakriju vredniji brodovi - za tu svrhu još uvjek preskupi, ali efikasni
- kao patrolni brodovi - po mome presloženi, preskupi - ma da može
- kao bodovi za uništavanje ciljeva na kopnom (kod Egipta - realno mogu napasti ciljeve u Crvenom moru, na Sinaju (kakda nadiru Izraelci) te u Libiji). Možda su za tu svrhu i najjači
- za gađanje i uništavanje trgovačkih brodova (pošto Egipat drži sueški kanal, posle zatvaranja več ometa trgovački promet). Tako, da ostane u pitanju samo blokada Sudana te djelomice Saudske arabije, a Izrael je u Crvenom moru dobro blokiran i bez ovih brodova. U Sredozemskom moru ovi brodovi mogu biti efikasni jedino protiv Libije.
U realnom ratu ovi brodovi bi se u glavnom sakrivali, kod neke jače upotrebe došlo bi do gubitka posade, koja bi imala za posledicu samo upad morala. Nije Egipat Juga, a nema ni tako snalažljivih posada ni puno ostrva te uvala za sakrivanje ovih brodova.
Po mome i vlastita vojska mora imati toliko moderno naoružanje, da sa nekom adekvatnom upotrebom može da pravi gubitke neprijatelju. A to Ose več od 1973 nisu više sposobne.
