Terorizam u Kini

[Dreadnought]

Od 2014. u Sinđijangu kineske vlasti uhapsile 13.000 ljudi


Kineske vlasti su saopštile da je od 2014. u tradicionalno islamskom regionu Sinđijang uhapšeno skoro 13.000 terorista i razbijeno na stotine „terorističkih bandi”. AP prenosi da se ovi podaci nalaze u danas objavljenom izveštaju vlade u Pekingu koji se odnosi na situaciju u nemirnom području na severoistoku Kine.

Agencija navodi da izveštaj nastoji da odgovori na rastuće kritike iz sveta u vezi sa pritvaranjem procenjenih milion pripadnika etničke grupe Ujgura i drugih mahom muslimanskim etničkih grupa.

AP navodi da Kina kampove u koje su oni smešteni naziva centrima za zanatsku obuku i tvrdi da je učešće dobrovoljno. Američka agencija navodi da bivši pritvorenici tvrde da su zlostavljani i prisiljavani da se odreknu islama i obavežu se na odanost vladajućoj Komunističkoj partiji Kine.

Prenosi se da u opširnom izveštaju takođe piše da je „zakonski zasnovana deradikalizacija” u Sinđijangu obuzdala uspon i širenje verskog ekstremizma. Rojters prenosi da se u dokumentu navodi da je usvojena politika koja „pogađa pravu ravnotežu između saosećanja i strogoće”.

U njemu piše da je od 2014. u Sinđijangu „uništeno 1.588 nasilnih i terorističkih bandi, uhapšeno 12.995 terorista, zaplenjeno 2.052 eksplozivnih uređaja, kažnjeno 30.645 ljudi zbog 4.858 ilegalnih verskih aktivnosti i konfiskovano 345.229 komada ilegalnog verskog materijala”, prenosi Tanjug.

izvor

[Dreadnought]

Otkriveni dokumenti koji dokazuju da su u Kini zatvorenicima "ispirani mozgovi"


Procureli su dokumenti koji govore o prvom sistematskom ispiranju mozga stotinama hiljada muslimana u mreži zatvorskih logora u Kini.

Kako prenosi "Bi-Bi-Si", kineska vlada je konstantno tvrdila da zatvorski kampovi u krajnjem zapadnom regionu Ksinđiang nude dobrovoljno obrazovanje i obuku. Ipak, zvanični dokumenti, koje je videla "Bi-Bi-Si Panorama", pokazuju kako su osuđenici zatvarani, indoktrinirani i kažnjavani.

Kineska ambasadorka u Velikoj Britaniji odbacila je te dokumente i rekla da su to lažne vesti.

Ovaj slučaj otkriven je na Međunarodnom konzorcijumu istraživačkih novinara, koji je sarađivao sa 17 medijskih partnera, uključujući "Bi-Bi-Si Panorama" i časopis "Gardijan" u Velikoj Britaniji.

Objavljeni su dokumenti koje je Zu Haliun, tadašnji zamenik sekretara Komunističke partije Ksinjianga i najviši bezbednosni zvaničnik regiona 2017. godine poslao onima koji upravljaju kampovima.

Kako prenosi britanski portal, u uputstvima je jasno objašnjeno da bi trebalo upravljati visoko obezbeđenim zatvorima, sa strogom disciplinom, kaznama i bez mogućnosti za beg.

Dokumenti sadrže sledeće naredbe:

"Nikad ne dozvoliti bekstva"

"Povećati disciplinu i kažnjavati prekršaje u ponašanju"

"Promovišite pokajanje i priznanje"

"Mandarinske studije su prioritet"

"Ohrabrite studente da se zaista transformišu"

"Osigurajte potpunu pokrivenost spavaonica i učionica video-nadzorom"

Dokumenti otkrivaju kako se prate i kontrolišu svi aspekti života zatvorenika: Učenici tokom rada treba da imaju stalni položaj kreveta, stalan redosled u vrsti, stalno sedište u učionici i strogo je zabranjeno da se to menja.

"Primenjujte norme ponašanja i zahteve za disciplinu što se tiče ustajanja, poziva, pranja, odlaska u toalet, organizacije i domaćinstva, tokom jela, učenja, spavanja, zatvaranja vrata..."

Jedan dokument otkriva da je 15.000 ljudi iz južnog Ksiđianga upućeno u kampove tokom samo jedne nedelje 2017. godine.

Sofi Ričardson, kineska direktorka organizacije "Hjuman rajts voč", rekla je da bi tužioci trebalo da iskoriste objavljeni memorandum, piše "Bi-Bi-Si".

"Ovo je delotvorni dokaz, koji dokumentuje grubo kršenje ljudskih prava", rekla je ona. "Mislim da je fer opisati da su svi pritvoreni podvrgnuti barem psihološkom mučenju, jer oni bukvalno ne znaju koliko dugo će biti tamo".

Dokumenti uključuju eksplicitne direktive o hapšenju pripadnika naroda Ujguri sa stranim državljanstvom i praćenju Ujgura koji žive u inostranstvu.

Kako se navodi, kineske ambasade i konzulati uključeni u globalnu istragu.


"Pozivamo Kinu da prekine masovno privođenje u logore"

Francuska je u sredu pozvala Kinu da obustavi nasumično masovno privođenje u Sinđiangu, na severozapadu zemlje.

Tamo je više od milion muslimana, uglavnom Ujgura, nalazi u, kako Peking predstavlja, "centrima za profesionalnu obuku".

"Pozivamo kineske vlasti da prekinu masovno arbitrarno privođenje u logore i da pozovu Visoki komesarijat UN za ljudska prava da poseti Sinđijang u najkraćem roku da bi izvestio o stanju u tom regionu", rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Francuske.

Iz poverljivih dokumenata Vlade Kine, koji su protekle nedelje dospeli u javnost, vidi se da Peking u logorima na zapadu svoje teritorije drži više od milion Ujgura i drugih etničkih manjina, većinom muslimana, prisiljenih da se odreknu svog jezika i vere, a izloženi su političkoj indoktrinaciji kroz "učenje pravilnog ponašanja".

Mnoge druge zemlje su već pozvale Kinu da omogući stručnjacima UN posetu logorima da bi nezavisno procenili stanje u njima.

izvor
izvor

[Dreadnought]

Dokumentarni film o globalnim naporima Pekinga u borbi protiv terorizma u Sinđiangu


Kineska televizija CGTN je 5. decembra emitovala prvi kineski dokumentarni film o globalnim naporima Pekinga u borbi protiv terorizma u Sinđiangu.


Film u četiri dela u trajanju od desetak minuta možete pogledati na Jutjub kanalu kineske televizije s linkovima u dnu teksta, a dva kratka snimka od dve minute su deo ovog članka koji razbija mit o „demokratskim aktivistima koji u Sinđiangu traže svoja verska prava“.





Film je izazvao široku raspravu u javnosti zato što prikazuje zločine koji nikada nisu prikazani javnosti, štetu koju je Kina pretrpela i napore koje je uložila u iskorenjivanju terorizma. Mnogi su videozapisi u dokumentarcu, kao konkretni dokazi stravičnih zločina koje su počinili teroristi u autonomnoj regiji Sinđiang, pokazani prvi put, a otkrivaju i konkretne dokaze o odnosima terorista i njihovog inostranih sponzora.

“Vlasti ranije nisu objavile videozapise i detalje napada u Sinđiangu zbog brige da ne bi izazvale paniku. To pokazuje da je Kina platila visoku cenu u borbi protiv terorizma i da međunarodna zajednica to treba jasno razumeti”, za Global Tajms je rekao Li Vei, stručnjak za borbu protiv terorizma na Kineskom institutu za sqvremene međunarodne odnose u Pekingu za Global Tajms.

Li Vei je primetio da audio i video zapisi opravdavaju kinesku politiku za borbu protiv terorizma u Sinđiangu, uključujući stvaranje centara za strukovno obrazovanje i osposobljavanje, koji su se pokazali vrlo efikasni u deradikalizaciji i borbi protiv ekstremista.

Kina nije štedela napore u borbi protiv terorista. Dobro je obučena i učestvuje u oružanim sukobima sa svojim antiterorističkim snagama. Razbijene su terorističke grupe, uključujući “Islamski pokret Istočnog Turkestana” za obuku terorista u Sinđiangu.

Sinđiang je dugo bilo glavni front protiv terorizma. Prema nepotpunim podacima, Sinđiang je od 1990. do 2016. pretrpeo hiljade terorističkih napada u kojima su ubijene brojne nenaoružane osobe i na stotine policajaca.

“Neke zapadne zemlje šire ideju da su nemiri u Urumkiju 2009. bili etnički sukobi izazvani represijom. Kineski stručnjaci kažu da je to nelogično. Antikineska interpretacija borbe protiv terorizma pokazuje dvostruke standarde zapadnog narativa u odnosu na ono što se skoro tri decenije događa u Sinđiangu s napadima „11. septembra u Njujorku“, navodi se u dokumentarcu.

Kineske vlasti veruju da je “Islamski pokret Istočnog Turkestana”, ili ETIM, opskurna grupa u Sinđiangu s navodnim vezama s Al Kaidom 2013. organizovala bombaški napad na Trgu Tjenanmen. Kineska policija tvrdi da ima jasne dokaze da su za incident krive separatističke snage koje deluju izvan Sinđianga.

Nedavni izveštaji su otkrili da su stotine kineskih boraca u Siriji i neki “džihadisti” svoj rat preselili u Sinđiang. Sultan Hali iz pakistanske vojske je izjavio da su neki muslimani iz kineskog Sinđianga obučeni kao “džihadisti” u centrima za obuku u Siriji.


izvor


Ceo film u trajanju od 50-tak minuta:

[Dreadnought]

DW otkriva kako je više od milion Ujgura završilo u kineskim logorima za prevaspitavanje


Više od milion Ujgura strpano je u kineske logore za prevaspitavanje u kineskoj pokrajini Šinđijang.

Prema istraživanju Dojče velea, mnogi su tamo osuđeni u montiranim procesima.

Žena pomno posmatra fotografiju na monitoru koja prikazuje kompleks zgrada ograđenih visokom ogradom: tamo pod visokim jarbolom za zastavu održavale su se jutarnje smotre.

A u zgradi pored održavali su se sudski procesi: montirani procesi, bez ikakve pravne pomoći optuženicima. Bez mogućnosti odbrane ili prigovora, priča ova žena.

Počinje da plače, tiho, minutima, briše oči gornjom stranom ruke.

Jer je uznemiruje sećanje na vreme koje je provela u jednom kineskom logoru za prevaspitavanje: samovolja, saslušanja, često buđenje žena s kojima je delila ćeliju usred noći, prljavština i stalni strah. „Tamo je strašno, oduzmu ti i poslednji ostatak slobode", priča ona. Nju je traumatizovalo vreme provedeno u logoru, to se vidi. Muče ju noćne more i izgubila je volju za životom, kaže ona.

Ova žena je pripadnica naroda Ujgura, to je pretežito muslimanska manjina u kineskoj pokrajini Šinđijang, na severozapadu Kine, daleko od Pekinga. Kulturno i politički Ujguri imaju više veze sa susedima iz Kazahstana ili Kirgistana nego s Han-Kinezima koji su većina u toj zemlji. Komunističke vlasti Kine diskriminišu, šikaniraju i nadziru Ujgure na svim životnim područjima. Jer, oni odavno teže za većom nezvisnošću.

Tvrde da od njih preti sigurnosna opasnost. Kao 2009. kad je u glavnom gradu pokrajine Šinđijang Urumćiju došlo do nasilnih protesta Ujgura protiv Han-Kineza i kad je poginulo najmanje 140 ljudi.Ili 2014. kad je atentator izveo samoubilački napad na pijaci pri čemu je poginulo više desetina ljudi. Peking se poziva na tu opasnost od terorizma.


Montirani procesi u logorima za prevaspitavanje

Krajem 2016. kineske vlasti su počele da sve rigoroznije postupaju protiv Ujgura. Od tada je nastala sveobuhvatna mreža logora za prevaspitavanje i zatvora. Prema procenama organizacija za ljudska prava i aktivista tamo je zatvoreno najmanje milion ljudi.

Ko bude pušten iz logora, u stopu je praćen i često prisiljen da radi u fabrikama koje proizvode robu za strana preduzeća – uključujući i nemačka.

Kineska vlada govori o „dobrovoljnim obrazovnim centrima", kojima je cilj „borba protiv ekstremističke ideologije". U stvarnosti Ujgure tamo prisiljavaju da se odreknu svoje religije i kulture i da uče mandarin, službeni jezik u Kini.

Izgleda da su hapšenja proizvoljna: držanje Kurana na polici s knjigama može biti dovoljno da se neko na više meseci, pa i godina, strpa u logor. Rodbina i prijatelji često mogu samo nagađati zašto je neko od njihovih ukućana ili kolega strpan u logor.

U nekoliko slučajeva su zatvorenici u logorima za prevaspitavanje pa i na montiranim procesima morali sami da odaberu svoje „zločine", pokazalo je višemesečno istraživanje DW.

Žena s kojom je DW sedmicama bio u kontaktu pripoveda da su joj jednog dana u ruke dali popis od 75 navodnih krivičnih dela – i prisilili je da odabere jedno od njih. Ona je dakle sama morala da odredi zbog kojeg dela su je uopšte zatvorili u logor.

Krivična dela na popisu, to je DW-u potvrdilo još troje bivših zatvorenika, često su bila uobičajene stvari iz svakodnevice: nošenje muslimanske marame, obavljanje molitve ili kontaktiranje s rodbinom u inostranstvu.


Vlasti kažnjavaju verske i kulturne aktivnosti

"Rekla sam im da ništa od toga nisam učinila, ali oni su me prisilili da izaberem jedno delo. Pretili su nam: ostaćeš ovde dok ne odabereš jedno delo", pripoveda ova žena čiji identitet DW ne otkriva iz bezbednosnih razloga.

Ona danas, kao i ostali bivši zatvorenici s kojima je DW razgovarao, živi u susednom Kazahstanu. Kineske vlasti su joj verovatno dopustile izlazak iz Kine nakon što su kazahstanska vlada i rodbina vršili pritisak. Ali, boravišni status ove žene još nije siguran. I ona se boji da bi njena rodbina u Šinđijangu mogla biti izvrgnuta represalijama.

Ona je na kraju kao „prestup" izabrala posetu inostranstvu jer se s mužem bila preselila u Kazahstan. Uhapšena je za vreme posete rodbini u kineskoj pokrajini Šinđijang.

Činjenica da se većina od 75 „prestupa" navedenih na popisu odnosi na veru ukazuje na to da kineske vlasti progone Ujgure zbog njihovih verskih i kulturnih aktivnosti, kako već odavno tvrde aktivisti za ljudska prava, a što je potvrdilo istraživanje DW obavljeno početkom ove godine. Izgleda da Kina pokušava dovesti Ujgure na liniju i uništiti njihovu kulturu i religiju.


Posebno teške kazne za verska "dela"

Nakon što su odabrali svoja "nedela", pripovedaju bivši zatvorenici, odvedeni su u jednu prostoriju – na montirani proces, bez branitelja, bez javnosti ili mogućnosti da ulože žalbu. Zatvorenicima su objavljene unapred gotove presude i visina kazne. „Onda su zatvorenici morali reći: žalim zbog svoga prestupa, obećavam da neću ponoviti svoja nedela", priča žena koja je dobila kaznu od dve godine zatvora. Jako dobro se seća trenutka kad joj je izrečena kazna, kako je u njoj umro i poslednji tračak nade. "Mislila sam: za dve godine ću biti mrtva."

Ipak je imala sreće: drugi su osuđeni na deset i više godina zatvora. Duge kazne zatvora dobili su oni, u tomu se slažu izveštaji svih bivših zatvorenika s kojima je razgovarao DW, koji su s popisa odabrali verska "nedela", kao redovne molitve.

Ti zatvorenici su najčešće nestajali, noću odvođeni iz spavaonice ili danju iz učionice. Kamo su odvedeni ovi bivši zatvorenici ne znaju. Logor za prevaspitavanje, kaže jedna žena, „nije mjesto na kojem se može postavljati pitanja". Ali, vjerojatno je da su osuđeni odvedeni ili u najstrože dijelove logora ili u zatvor.

To potvrđuju i aktivisti. Po njima, zatvorenici poput imama, koji se smatraju "nepopravljivim", završavaju u zatvorima ili posebno strogim delovima logora. Od 2018. je kineska vlada neke logore pretvorila u zatvore s najvišim merama sigurnosti, a druge ukinula ili pretvorila u smeštaje za prisilne radnike, potvrđuje istraživanje Australskog instituta za stratešku politiku.

DW je mesecima razgovarao s četvoro zatvorenika koji su bili zatvoreni u tri različita logora u pokrajini Šinđijang. DW je uspeo da lokalizuje te logore uz pomoć satelitskih snimaka i javno dostupnih izvora, kao što su ba primer objave konkursa.


Ujguri "potpuno izvrgnuti samovolji birokrata"

Priče zatvorenika se u bitnim stvarima poklapaju. Iz njih se može zaključiti da su montirani procesi u Šinđijangu vrlo rašireni. To je verovatno zbog centralističke kontrole logora, smatraju stručnjaci s kojima je DW razgovarao.

Iako on sam još nije čuo za ove procese, Rian Tum s britanskog univerziteta u Notingemu kaže da mu izgleda uverljivo da su montirani procesi stvarno sprovođeni. Ni izvan logora Ujguri nemaju šanse na korektna suđenja, kaže Tum.

"Oni su potpuno izručeni samovolji birokrata i članova Komunističke partije, koji ih jednostavno mogu ukloniti."

I rodbina zatvorenih Ujgura priča o samovoljnim procesima, o tome da zatvorenici bivaju proizvoljno premeštani iz zatvora u logore za prevaspitavanje i obrnuto.

Jedna žena koja živi u Nemačkoj priča za DW da je više osoba iz njene rodbine dva puta bilo osuđivano na zatvorske kazne, kako bi ponovo mogli biti poslani u logor za prevaspitavanje. "Oni se poigravaju sa zatvorenicima."


Odgovor Kine

DW je u više navrata slao detaljan upitnik kineskoj ambasadi u Berlinu i kineskom ministarstvu spoljnih poslova u Pekingu. Umesto odgovora, kinesko diplomatsko predstavništvo je DW-u poslalo link na izjavu koja je krajem 2019. objavljena na web-stranici ambasade pod naslovom: "Nekoliko činjenica o temi Šinđijang".

Tu se kaže da u Šinđijangu nema logora, da postoje samo ustanove za dodatno strukovno obrazovanje. Time se pomaže ljudima koji su „zavedeni terorističkim i ekstremističkim idejama, ali još nisu naneli stvarnu i ozbiljnu štetu", kaže se u saopštenju.

Cilj je "vratiti ih na pravi put, osigurati im zaštitu od terorizma i ekstremizma, stvoriti sigurno zaposlenje i poboljšati kvalitetu života", kako bi Ujguri mogli "da žive srećno".

izvor

[ssekir75]

а дојче веле је познато као врло непристрасна станица... 

[Dreadnought]

Grupa ljudi sedi, zavezanih ruku s povezom na očima, između njih policija u crnim uniformama


Grupa ljudi sedi u redovima, u ljubičastim prslucima. Ruke su im zavezane iza leđa, a povez na očima.

Njihove obrijane glave pognute su prema tlu. Nalaze se na žel ezničkoj stanici. Između njih su policajci u crnim uniformama. Jednog po jednog, odvode ih na voz. Ne zna se kuda idu.






Ovaj snimak ne dolazi iz nacističke Nemačke četrdesetih godina prošlog veka, već iz Kine, piše Index.hr, koji navodi da po svemu sudeći snimak prikazuje situaciju u severozapadnoj pokrajini Ksinjiang, gde je prema procenama stručnjaka oko milion Ujgura prisilno odvedeno u takozvane "reedukacione kampove".

Ujguri su inače, kineska manjina, etnički deo turskih naroda, a po veri su muslimani. Prema službenoj statistici, u Kini ih ima oko 12 miliona. U autonomnoj ujgurskoj pokrajini Ksinjiang, gde gotovo svi kineski Ujguri žive, najbrojniji su narod - 46,4% prema 39% Han Kineza, većinskog naroda Kine.

Međutim, jedno istraživanje je pokazalo da je stopa rasta stanovništva u dve najveće ujgurske prefekture u Ksinjiangu pala za čak 80% od 2015. do 2018.

Nemački antropolog s američkim prebivalištem i viši saradnik udruženja oje se bavi žrtvama komunizma Adrian Zenz optužio je Peking da provodi "demografski genocid" u intervjuu za France 24. Cilj je, kako kaže, "etnički razrediti" ujgursku većinu - s jedne strane prisilnim smanjenjem nataliteta Ujgura, a s druge strane doseljavanjem većinskih Han Kineza.

Prisilno smanjivanje nataliteta jedan je od pet kriterijuma kojima UN definiše genocid, naglasio je Zenz.

Snimak je napravljen dronom iz vazduha i nekako je procurio iz notorno tajnovite Kine i počeo je uveliko da cirkuliše društvenim mrežama još prošle godine.

Nije utvrđeno kad je i gde točno nastao, ali natpis "Zatvor centar Kashgar" sugeriše da se radi upravo o zatočenim Ujgurima u kineskoj pokrajini Ksinjiang.

Jezivi video ponovo je postao aktuelan kad ga je voditelj BBC-ja Andrju Mar prikazao svom gostu u emisiji 19. jula, kineskom ambasadoru u Velikoj Britaniji Liu Ksiamoingu. Ali, Liu je jednstavno samo rekao da ne zna šta je na snimku.

"Ne znam odakle vam ovaj video snimak. Znate, nekad imate transfere zatvorenika, u bilo kojoj zemlji", dodao je jednostavno ambasador.

Voditelj BBC-ja pojasnio mu je da su australijsks obaveštajne službe analizirale snimak i potvrdile ga kao autentičan te da se zaista radi o Ujgurima koji su zatočeni i koje se ukrcavaju u vozove.

Ambasador je ponovo pokušao da skrene s teme, tvrdeći da "takozvane zapadne obaveštajne službe iznose lažne optužbe protiv Kine" i da danas u Ksinjiangu živi 11 miliona Ujgura, dok ih je pre 40 godina bilo samo 4-5 miliona.


izvor

[Dreadnought]

Da li su Ujguri kineski zamorčići?


Stanovnici Sinkjanga, oblasti Kine u kojoj više od polovine stanovništva čine Ujguri, prisiljeni su da uzimaju lekove zbog koronavirusa, prenosi RSE.

Pozivajući se na razgovore sa pojedinim stanovnicima Sinkjanga, AP je objavio da regionalne vlasti primenjuju oštre mere, uključujući fizičko zatvaranje ljudi u njihjove domove, karantin duži od 40 dana, kao i hapšenja onih koji se ne povinuju ovim odlukama.

Mnogi stanovnici ove oblasti su bili primoravani da uzmaju preparate tradicionalne kineske medicine, čime se, po mišljenju, nekih eksperata, krši medicinska etika.

AP je bazirao ovaj izveštaj na beleškama vladinih tela, objavama na društvenim mrežama i intervjuima sa tri lokalna stanovnika koji su bili u karantinu.

Nikada nije potvrđeno da tradicionalna kineska medicina deluje protiv koronavirusa, a jedan od njenih preparata - Kingfej Paidu – ima sastojke koji su zabranjeni u Nemačkoj, Švajcarskoj, SAD i drugim zemljama, jer sadrže visoki nivo toksičnih i kancerogenih materija.

Prema izveštajima, iako nema novih slučajeva zaraze u Sinkjangu, restriktivne mere u ovoj oblasti su i dalje oštrije nego u drugim delovima Kine, prenosi AP.

Stanje ljudskih prava u Sinkjangu izaziva sve veću zabrinutost i osudu međunarodne zajednice. Sve je više informacija o masovnom pritvaranju Ujgura u kampove za prevaspitavanje.

Peking negira da su Ujguri na bilo koji način izloženi represiji, ističući da je reč o obrazovnim punktovima za obuku u cilju onemogućavanja terorizma i separatizma, te "dobrovoljnim centrima za stručno usavršavanje", gde ljudi uče korisnim veštinama nakon čega slobodno mogu da odu.

izvor

[MOTORISTA]

Muškarac detonirao eksploziv i razneo sebe i još četvoro na jugu Kine
Tanjug 22.03.2021.

Muškarac je danas detonirao eksploziv na periferiji Guangdžoua na jugu Kine, ubivši sebe i četiri osobe, saopštila je policija.

Još pet osoba je povređeno u eksploziji na zgradi u mestu Mingđing u 10.00 po lokalnom vremenu, prenosi Rojters.

- Sve povređene poslate su u bolnicu na lečenje, a slučaj se istražuje, saopštila je policija dodajući da su preliminarni nalazi pokazali da je osumnjičeni bio 59-godišnji lokalac identifikovan kao Hu, koji je preminuo na licu mesta.

Lokalni mediji preneli su da se eksplozija dogodila u prostorijama kućnog saveta. Zvanična novinska agencija Sinhua je eksploziju opisala kao "čin sabotaže".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kina neće teroriste u svom dvorištu
Novosti online 28. 03. 2021.

KINA ima ozbiljan problem sa radikalnim islamom u delu zemlje koji je važna kopnena veza sa kaspijskim regionom.

Bilo je i terorističkih napada Ujgura koje podržavaju ljudi sa liste terorističkih organizacija Stejt departmenta i UN. Nove poruke Pekinga Zapadu treba shvatiti ozbiljno - neće dozvoliti mešanje u svoje unutrašnje pitanje. Profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mirović ovako za Sputnjik komentariše kineski odgovor na zapadne sankcije zbog navodnog zlostavljanja muslimana u kampovima u pokrajini Sinđijang. Zbog optužbi za kršenje ljudskih prava u tim kampovima Kina je, najoštrije do sada, upozorila države saveza „Pet očiju“ (Australiju, Kanadu, Novi Zeland, Veliku Britaniju i SAD) da prestanu da se mešaju u njene unutrašnje stvari.

KINA NEĆE TERORISTE U SVOJOJ KUĆI

„Ovo nije Kina od pre 120 godina iz vremena dinastije Đing. Kinezi nisu razdražljivi, ali ako ih neko iritira, teško će izacći na kraj sa njima. Članice ovog saveza ne predstavljaju međunarodnu zajednicu, ne brinemo, pogledajte mapu i znaćete da Kina ima prijatelje širom sveta“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Profesorka Mitrović objašnjava koliko je ovo pitanje za Kinu važno; nekoliko secesionističkih političkih organizacija koje predstavljaju Ujgure, turkofonski narod koji živi u pokrajini Sinđijang, radikalizuje stanovnike regiona kroz koji prolazi važna infrastruktura koja povezuje ovu zemlju sa centralnom Azijom.

"Talas radikalizacije islamskog stanovništva, koji može da se primeti na različitim tačkama zemljine kugle, primećen je i tamo. Prema zvaničnim kineskim dokumentima i snimcima, možemo da vidimo da se Kina odlučila za dosta radikalan način iskorenjivanja radikalnog islama, tako što je zabranila izgradnju džamija koje ne liče na tradicionalne koje su tu odvajkada postojale, već podsećaju na one iz arapskih zemalja", kaže Mitrovićeva. Ona dodaje da su imami vraćajući se iz hadžiluka očigledno donosili novu modu, ali i nova, radikalnija učenja. Bilo je i terorističkih napada, a logistiku pokretu daje ujgurska dijaspora, uključujući i organizacije koje su bile na listi terorističkih u Stejt departmentu ili Ujedninjenim nacijama.

"NJihove političke organizacije u tom regionu imaju i značajnu političku podršku, posmatrane su kao pokreti koji se bore za slobodu Ujgura, za njihova prava, recimo u Evropskom parlamentu i brojnim drugim telima", kaže sagovornica Sputnjika.

Prema informacijama sa Zapada, u kampovima je čak nekoliko miliona Ujgura, a prema kineskim, zvaničnim, radikalizovani muslimani, muškarci i žene, u njima prolaze kroz proces profesionalne obuke kako bi se osposobili za obavljanje različitih delatnosti.

ZAPAD VIDI “ISPIRANJE MOZGA” I - GENOCID

"Neki od njih su već označeni kao potencijalni teroristi ili zavrbovani. Zapadni mediji, a sada i organizacije najmoćnijih zapadnih zemalja tvrde, a doneli su i određene akte, da su ovo zapravo politički kampovi gde se sprovodi ispiranje mozga, gde se čak ti ljudi zlostavljaju. Zapadni mediji poput Bi Bi Si-ja, kome je kasnije u Kini i zabranjen rad, u svojim emisijama imaju navodne svedoke koji kažu da se tamo dešavaju najstrašnije zlostavljanja nad civilima. Američka administracija je otišla toliko daleko, a ova nova je i ponovila taj stav, da je to čak proglasila genocidom", kaže Mitrovićeva.

OSETLJIVA TEMA ZA PEKING

Ona dodaje da je za Kinu ovo izuzetno osetljivo unutrašnje pitanje, a sada i tačka sporenja na različitim nivoima sa njenim najvažnijim zapadnim partnerima, ali ne samo zapadnim, već i Turskom, koja se smatra zaštitnikom Ujgura.

Američke sankcije zbog spornih kampova Kini je uvela stara, ali i nova američka administracija. Kažnjavanju su se pridružile Kanada i Velika Britanija, Australija i Novi Zeland. Koliki je pritisak da se kampovi rasformiraju govori činjenica da je i Evropska unija uvela sankcije Kini, prvi put od događaja na Tjenanmenu, što je Peking, kaže sagovornica Sputnjika, primio kao potez ogromne težine. Odgovorila je na isti način.

"Evropska unija i Amerika uveli su sankcije konkretnim predstavnicima kineske državne i partijske vlasti u Sinđijangu, a Kina je odgovorila stavljajući na određenu listu sankcionisanih osoba i neke institucije, poput Istraživačkog instituta "Merkator", ali i pojedine članove Evropskog parlamenta. Za nju je veoma neprijatno da se na ovaj način kritikuje. Za Kinu kao veliku silu je nedopustivo da bude podvrgnuta sankcijama i ovakvoj retorici", objašnjava Mitrovićeva.

PROMENA RETORIKE U KINI

Sagovornicu Sputnjika, koja je osnivač i rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka na Fakultetu političkih nauka, ne čudi oštra reakcija Kine poslednjih dana, a posebno njena retorika. Kina ne ostaje dužna, a ima i mehanizme odbrane, ima i kontra propagandu.

"Ona pre svega pokazuje da joj je bitno da svoju meku moć projektuje globalno, da se o njoj govori pozitivno kao o konstruktivnoj supersili koja svetu nudi različita rešenja, kako da se prevaziđu krize poput pandemije koronavirusa, siromaštva i drugih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava. Kina nastoji da jačajući svoje ekonomsko, kulturno, pa i političko prisustvo na različitim tačkama planete jača svoju poziciju tako što se odupire ovakvim pritiscima, izazovima svojih najmoćnijih zapadnih partnera. Zato izuzetno oštro raguje".

Reagujući na optužbe za kršenje ljudskih prava u regionu Singđijang izaslanice Ujedinjenih Nacija Mišel Bašele, Kina je saopštila da je spremna da je ugosti, da se razmene informacije, a ne da se vodi istraga o navodnoj krivici koja nije dokazana.

KRIZA SE NASTAVLJA

Mitrovićeva kaže da predstavnici UN već decenijama mogu da odlaze na razgovore i različite misije u Kinu, ali da će ipak teško moći da obave istragu, a da ne budu pod uticajem domaćih vlasti. Uverena je da će se kriza nastaviti, bez obzira na to šta se u kampovima dešava.

"Za zapadne zemlje koje Kinu vide kao izazivača i neprijatelja ovo je dobar povod da izvrše pritisak predstavljajući je kao autoritarnu državu koja je čak spremna da ide toliko daleko da zlostavlja milione ljudi, da imaju opravanje za to kako je vide i što čine protiv nje. Mislim da će se oštro suprotstavljanje po ovom pitanju između zapadnih zemalja i Turske, koja sebe vidi kao zaštitnicu Ujgura sigurno nastaviti", zaključuje Dragana Mitrović.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Challenges of fighting terrorism in Xinjiang: The enemies within

[MOTORISTA]

Kina osudila na smrt dvojicu bivših zvaničnika zbog separatizma
SVET Autor: Beta/AP 07. apr. 2021

Kina je osudila na smrt dvojicu bivših ujgurskih zvaničnika u severozapadnom regionu Sinđijang na osnovu optužbi koje uključuju separatizam i uzimanje mita.

Presuda je doneta u utorak uveče, a izvršenje se odgađa na dve godine. Takve presude se obično preinače na doživotni zatvor posle dve godine uz dobro vladanje osuđenih. Osuđeni bivši zvaničnik u oblasti obrazovanja Satar Savut i bivši pravni zvaničnik Širzat Budvin, najnoviji su među mnogim birokratama iz Sinđijanga, koji su gotovo svi pripadnici muslimanske ujgurske manjine, osuđenih prema optužbama za ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Peking to naziva kampanjom protiv „dvoličnih zvaničnika“ koji iznutra nastoje da potkopaju kinesku vlast. Obojica su se izjasnila krivim i neće uložiti žalbu, rekao je Vang Langtao, potpredsednik Višeg narodnog suda Sinđijanga. Slučajevi vezani za nacionalnu bezbednost se razmatraju iza zatvorenih vrata i nije jasno kada im je suđeno ni kada je presuda izrečena.

Satar Savut priveden je 2018, a nije poznato kada je Širzat Bavudun zatvoren. Sud je u utorak saopštio da je Satar Savut bivši šef regionale uprave za obrazovanje „uključio etnički separatizam, nasilje, terorizam i verski ekstremizam u sadržaj udžbenika na manjinskom jeziku“. Širzat Bauvdun, bivši šef regionalne pravne uprave Sinđijanga osuđen je da je radio na „podeli zemlje“ tako što je sarađivao sa Islamskim pokretom istočnog Turkistana (ETIM), nudio pomoć separatistima i verskim ekstremistima i sarađivao sa separatističkim snagama u inostranstvu. Islamski pokret istočnog Turkistana (ETIM) nalazi se na spisku terorističkih grupa Ujedinjenih nacija, mada mnogi stručnjaci dovode u pitanje da li taj pokret postoji u operacionalnoj formi.

Posle terorističkih napada u kojima su hiljade ljudi ubijene, Kina je pokrenula sveobuhvatnu bezbednosnu kampanju u Sindjijangu, privela je više od milion Ujgura, Kazaka i pripadnika drugim manjinskih muslimanskih grupa u centre za reedukaciju. U tim centrima se traži da privedeni osude Islam i tradicionalnu kulturu, nauče kineski i izjasne se za privrženost vladajućoj Komunističkoj partiji i kineskom vođi Si Đinpingu. Te operacije prate hapšenja vodećih ujgurskih profesora i drugih javnih ličnosti, uglavnom pod optužbama za separatizam. Kina demantuje kršenja ljudskih prava navodeći da je cilj centara profesionalna obuka i deradikalizacija osoba koje su pod uticajem džihadističkog učenja. Navodi da je ta politika sprečila da se više od četiri godine događaju novi teroristički napadi.

Izvor: www.n1info.com