"EU se raspada do 2040, a zameniće je RUSKI MODEL": Procureo tajni izveštaj nemačkog ministarstva, a ovo je njegov NAJZLOKOBNIJI SCENARIO Evropska unija će se raspasti do 2040. godine, a uzrok je dupli udar: ruski uticaj i posledice Bregzita od kojih EU neće moći da se oporavi. Ovo je jedan od zamišljenih scenarija u tajnom istraživanju koje je sprovelo nemačko Ministarstvo odbrane.
Dekade nesigurnosti mogle bi da izazovu kolaps Evropske unije, što bi dalje dovelo do izbijanja sukoba širom kontinenta, navodi se u najpesimističnijem scenariju procurelog izveštaja.
Ovaj dosije, koji je objavio dnevnik "Špigel", rađen je pune dve godine, a veruje se da je ovo prvi put da se nemačko Ministarstvo odbrane upustilo u tako kompleksno istraživanje. Analiza ima 102 strane, a dobila je ime "Strateška perspektiva 2040".
Sprovedena je zbog straha od nemogućnosti opstanka posthladnoratovskog globalnog sistema i sve agresivnijeg ponašanja Rusije, počevši od agresije u Ukrajini, javlja "Špigel". "Strateška perspektiva 2040" interno je objavljena u februaru, ali je odlučeno da ostane tajna i ne izlazi u javnost.
Istraživanje je pratila vojna vežba nemačke vojske, koja je simulirala bezbednosne pretnje po zemlju nakon kolapsa Evrope kakvu danas poznajemo. Trupe nemačke vojske viđene su kako u tenkovima vežbaju odbijanje napada nedaleko od Munstera. Vežbe su uključivale pešadijski bataljon, podršku iz vazduha i artiljeriju.
Nemci su predviđali rasplet situacije u naredne dve decenije na osnovu društvenih trendova i međunarodnih konflikata.
Bundesver je razradio šest potencijalnih scenarija kolapsa EU. U jednom od njih, koji je nazvan "Kolaps EU i Nemačka u reaktivnom modu", izveštaj opisuje svet u kojem je proširenje Evropske unije propalo, a na snazi je obrnut proces, te sve veći broj razočaranih zemalja izlazi iz bloka.
- Rastući nered i anarhija u haotičnom i konfliktnom svetu uticali su na dramatičnu promenu bezbednosne politike kako Nemačke, tako i cele Evrope. Zemlje napuštaju blok, a Evropa gubi svoj uticaj - navodi se u pomenutom scenariju, koi predviđa "sukobe na nekoliko različitih strana".
U drugom scenariju, nazvanom "Zapad protiv Istoka", predviđa se da će pojedine zemlje centralne i istočne Evrope istupiti iz EU i formirati sopstveni "istočni blok", a sve usled rastućeg uticaja Rusije na te države.
U četvrtom scenariju, nazvanom "multipolarna konkurencija", ekstremizam je u nezadrživom rastu, a istovremeno pojedine EU države počinju da prate "ruski model državnog kapitalizma" i tako "ubijaju" globalizaciju.
- Međunarodni poredak se ubrzano urušava, svet kakav znamo se menja usled decenija nestabilnosti, a uspostavljeni sistem vrednosti je potpuno promenjen - navodi se u procurelom izveštaju.
Portparol nemačkog Ministarstva odbrane izjavio je da je istraživanje "donelo gruba predviđanja, ali da nigde nije navedena verovatnoća ostvarenja bilo kog od scenarija", i odbio da detaljnije komentariše detalje izveštaja, za koji je rekao da je poverljiv.
Nemačko istraživanje i izveštaj načinjen na osnovu njega je u potpunoj suprotnosti sa zvaničnom politikom većine EU lidera, koji se zalažu za dublju integraciju evropskih zemalja u Uniju, uključujući čak i mogućnost formiranja evropske vojske. U tome prednjače nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron, koji pozivaju na veću integraciju evrozone.
I predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da bi "zajedničke vojne snage dale dodatnu težinu i sigurnost kompletno bezbednosnoj slici Evrope".
Zašto EU smatra da joj je potrebna vojska?
U martu 2015. godine Junker je rekao da je "EU neophodna zajednička vojska kako bi bila shvaćena ozbiljno na međunarodnom nivou". Međutim, tadašnja članica Unije i jedna od vodećnih vojnih sila Evrope Velika Britanija snažno se usprotivila takvom predlogu, koji je tako "bačen na led". Međutim, nakon Bregzita predlog o EU vojsci je ponovo aktivan.
Ko je za EU vojsku?
Lideri Italije, Francuske, Nemačke, Mađarske, Finske i Češke podržali su plan zajedničke vojske EU, zajedno sa mnogim istaknutim predstavnicima vlasti u ostalim EU državama.
Snage kojih zemalja bi činile vojsku?
U ranim nacrtima plana o zajedničkoj vojsci, predlagano je da "stalnu postavku EU snaga" čine vojske Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Poljske, koji bi bili raspoređeni u 18 bataljona. Centralna konmanda bila bi smeštena u Briselu, i bila bi pandan NATO-u.
link
